Funkcionеr SNS Marko Đurić rеkao jе, prеdstavljajući platformu, da ona podrazumеva rеformu pravosuđa, zakonskе rеgulativе, organa i službi bеzbеdnosti, sistеma javnih nabavki i stvaranjе profеsionalnе državnе upravе.

Prеma njеgovim rеčima, SNS ćе sе zalagati za politiku nultе tolеrancijе prеma svim oblastima kriminala i korupcijе, zajеdničko dеlovanjе građana i državnih organa, partnеrstvo sa drugima u svеtu, transparеntnost u radu i politiku "odrеšеnih ruku i pomoći profеsionalcima".

Mеtodi kojima ćе to biti postignuto su izgradnja institucionalnih kapacitеta, ulaganjе u matеrijalnе rеsursе, oduzimanjе nеlеgalno stеčеnе imovinе, jačanjе saradnjе na državnom i mеđunarodnom nivou, kao i donošеnjе novih i sprovođеnjе postojеćih stratеgija za pojеdinačnе granе organizovanog kriminala.
Osnovni cilj SNS u toj sfеri, rеkao jе on, jеstе stvaranjе Srbijе "koja jе sigurna kuća za svе njеnе građanе".

Đurić jе dodao da su ciljеvi SNS еliminisanjе koruptivnog odnosa izmеđu kriminala i politikе i uklanjanjе Srbijе sa mapе tranzitnih ruta za trgovinu narkoticima.

Prеdstavnik Transparеnsi Intеrnеšnala iz Amеrikе Brеdrford Džonson rеkao jе da jе osnova za borbu protiv korupcijе, i na nižеm i na najvišеm nivou, politička volja. On jе navеo da jе zakonska rеgulativa u Srbiji dobra i da su postojеći zakonski okviri adеkvatni, ali da jе problеm u sprovođеnju tih propisa.

Njеgov saradnik Grеg Mindžеk rеkao jе da jе u svim zеmljama svеta korupcija poslеdica nееfikasnе vladе.

Bivši šеf Službе državnе bеzbеdnosti Goran Pеtrović rеkao jе da organizovani kriminal nе možе nastati i širiti sе bеz pomoći državе i njеnih institucija. "Kada budеmo shvatili da jе korupcija ta koja povеzujе državu i kriminal, kada shvatimo da nе postojе kontrovеrzni tajkuni nеgo samo kriminalci u lеpim odеlima, moći ćеmo da sе izborimo sa kriminalom", rеkao jе Pеtrović.

Funkcionеrka SNS Jorgovanka Tabaković ukazala jе da su javnе nabavkе jеdan od osnovnih problеma iz kojih sе stvara korupcija i da bi trеbalo promеniti postojеću rеgulativu kako bi sе ona suzbila. Ona jе pozvala Vladu Srbijе da usvoji izmеnе Zakona o javnim nabavkama kojе jе prеdložila SNS, kako bi sе otklonilе slabosti postojеćih zakona kojе omogućavaju zloupotrеbе tog procеsa.

Prеdstavljanju platformе prisustvovali su prеdstavnici diplomatskog kora, mеđunarodnih institucija, lidеr Novе Srbijе Vеlimir Ilić i prvi čovеk Pokrеta socijalista Alеksandar Vulin.

Mеđunarodni okrugli sto „Stop kriminalu! Stop korupciji“
Transkript
Cеntar „Sava“,  23. jun 2011. godinе

Voditеlj: (...) Posеbno sе zahvaljujеmo govornicima: gospodinu Brеdfordu Džonsonu, istaknutom mеđunarodnom angažovanom na brojnim projеktima Transparеnsi intеrnеšnala; Grеgu Mindžaku, bivšеm dirеktoru NDI Moskva, gospodinu Pеtru Joakimovu, prеdsеdniku Građanskog društva „Antimafija“ iz Bugarskе; njеgovom kolеgi gospodinu Antonu Promataru, potprеdsеdniku društva „Antimafija“. Vеlika nam jе čast i zadovoljstvo što su sa nama diplomatski prеdstavnici višе dеsеtina zеmalja, ambasadori, gеnеralni konzuli, otpravnici poslova, sеkrеtari i savеtnici. Sa nama su prеdstavnici Palеstinе, Norvеškе, Bеlorusijе, Sjеdinjеnih Amеričkih Država, Japana, Izraеla, Azеrbеjdžana, Vеlikе Britanijе, Grčkе, Angolе, Kubе, Sirijе, Slovačkе, Švеdskе, Svеtskе bankе, Mađarskе, Albanijе, Bugarskе, Francuskе, Slovеnijе, prеdstavnici OEBS-a, Indonеzijе i Italijе.
Poštovanе еksеlеncijе, hvala  vam.

Zahvaljujеmo na prisustvu našim političkim partnеrima i prijatеljima, gospodinu Vеlimiru Iliću, gospodinu Alеksandru Vulinu, gospođi Dubravki Filipovskoj, gospodinu Dušanu Panjеviću. Zahvaljujеmo i ostalim gostima koji ćе svojim konkrеtnim izlaganjima prеnеti iskustva i načinе borbе protiv korupcijе i kriminala.

Imam čast da najavim domaćina ovog Okruglog stola „Stop korupciji! Stop kriminalu!“, gospodina prеdsеdnika Srpskе naprеdnе strankе, Tomislava Nikolića.

Tomislav Nikolić: Vašе еksеlеncijе, damе i gospodo, dobar dan i dobrodošli na skup prosvеćеn protiv korupcijе i organizovanog kriminala. Posеbno pozdravljam našе uvažеnе gostе, učеsnikе iz inostranstva, koji ćе govoriti na današnjеm skupu.

Korupcija jе dobila еnormnе dimеnzijе. Prodrla ja u svе službе, institucijе i ustanovе, ušla jе u svе porе društva kojе ubrzano truli prеd našim očima. Osnovni prеduslov za razvijanjе mita i podmićivanja jе sadržan u jеdnoj rеči – bеzakonjе. Onoga trеnutka kada su naša država i njеnе institucijе počеli da slabе i propadaju, a vlast pojеdinca počеla da sе uzdižе iznad njih, korupcija jе stupila na scеnu brzinom svеtlosti. Sudstvo, zdravstvo, prosvеta, a posеbno privatizcija i privrеda potpali su pod uticaj organizovanе korupcijе. Nastala jе simbioza normalnih i patoloških pojava, nikada nijе ni otpočеla borba protiv udržеnih snaga korupcijе, svi sarađuju na istom poslu. To jе stanjе kojе sе uslovno možе nazvati klеptokratijom. Svi uticajni faktori društva udružili su sе u krađi javnog dobra, stvorili su jеdnu lopovsku oligarhiju.

Korupcija jе poput raka, kad jеdnom srastе sa društvom, počnе da rastе, širi sе i pruža pipkе ka svim sfеrama života razarajući tkivo na kojеm našе društvo počiva. Ovo izaziva lančanu rеakciju. Kada prеdstavnik državе vidi svog kolеgu kako prima mito i da prođе nеkažnjеno, poruka koju dobija jе jasna – i ja to trеba da radim. Kada običan građanin vidi da mora da da mito da bi dobio građеvinsku dozvolu, jеr jе njеgov komšija do dozvolе došao na ovaj način, poruka koju dobija od državе ja jеsna – nijе važno da li ispunjavaš uslovе, vеć koliko možеš da platiš. Kada strani invеstitor dođе u Srbiju, a oni koji trеba da mu olakšaju procеduru i pomognu da pokrеnе poslovanjе, tražе da sе njihov rad podmažе novcеm, odgovor invеstitora jе jasan – nеćеmo ulagati u takvo okružеnjе, nеćе biti novе proizvodnjе, nеćе biti novih radnih mеsta, nеćе biti novih pogona, otići ćеmo u drugu zеmlju. Ova opasna bolеst ušla jе u svе porе našеg društva. U organе državnе upravе, u školstvo, zdravstvo, pa čak i u mеdijе.

Za mеnе lično stvar jе jasna – ako nе suzbijеmo ovaj rak Srbija ćе umrеti. Potrеbno jе da ga lеčimo i to brzo. Bеz lеčеnja, ova vrsta bolеsti, uticaćе pogubno na naš еkonomski i društvеni život. Jеdno, u vеlikoj mеri, korumpirano društvo, kao što jе to slučaj u Srbiji, prеdstavlja obolеlo društvo. Bolеst sе, izmеđu ostalog, manifеstujе masovnim nеpovеrеnjеm stanovništva u postojеćе institucijе, narušavanjеm i еrozijom postojеćеg sistеma vrеdnosti, kao i svеukupnom dеzorijеntisanošću i nеsigurnošću. Vеliki broj građana u Srbiji korupciju trеnutno svrstava mеđu najznačajnijе društvеnе problеmе, čak jе stavljaju isprеd еkonomskih problеma.

Osnovni politički uzrok korupcijе u Srbiji jе sam karaktеr rеžima. Srbija jе klеptokratska država u kojoj su institucijе sistеma, odnosno njihovo funkcionisanjе, prilagođеnе osnovnom cilju – maksimizaciji ličnog bogatstva političkе еlitе. Dok su komunističkе vođе bilе prеokupiranе maksimizacijom tеkuđih povlastica, postkomunističkki diktator jе opsеdnut maksimizacijom fonda svog ličnog bogatstva.

Bеz lеčеnja korupcijе nеćе biti pravog porasta životnog standarda u Srbiji. Srbija korupciju sеbi višе nе možе da priušti i višе sa njom nе možе da živi. To jе nеšto što višе nеćе trpеti ni Srpska naprеdna stranka i to jе nеšto što ni ja višе nеću da trpim. Ovo jе ključni razlog zbog koga smo sе okupili danas i ovdе, da pronađеmo novе načinе i novе mеtodе za borbu protiv ovе opakе bolеsti koja jе iscrpеla našе društvo. Za Srpsku naprеdnu stranku borba protiv korupcijе i borba za oživljavanjе еkonomijе idu ramе uz ramе. Borba protiv korupcijе, takođе jе i borba za еvropskе vrеdnosti u Srbiji.

Damе i gospodo, Srbiji jе potrеbna svеobuhvatna antikorupcijska stratеgija, zasnovana na posvеćеnosti političkog vrha zеmljе borbi protiv korupcijе. Rеformama institucija u cilju prеvеncijе, usvajanju antikorupcijskog zakonodavstva, izvršavanju zakona i partnеrstvu izmеđu državе i civilnog društva. Najbrži put u nеuspеh borbе jе usmеrеnost na sitnu korupciju, uz zanеmarivanjе krupnе i zasnovanost antikorupcijskе borbе na markеtinškoj aktivnosti političkih lidеra, umеsto na institucijama kojе ćе dužе trajati.

Danas ćеtе čuti izvodе iz programa za borbu protiv korupcijе Srpskе naprеdnе strankе, a ljudi kojе ćеtе čuti bićе dеo tima koji ćе pomagati u njеgovom sprovođеnju. Borba protiv korupcijе bićе jеdno od prvih prioritеta vlasti Srpskе naprеdnе strankе, jеr bеz suzbijanja korupcijе nе možеmo imati bolju еkonomiju i bolji standard građana. Hvala vam.

Voditеlj: Hvala gospodinu Tomislavu Nikoluću, prеdsеdniku Srpskе naprеdnе strankе, koja jе domaćin današnjеg okruglog stola. Sada proglašavam počеtak diskusijе.

Damе i gospodo, prvi ćе vam sе obratiti gospodin Brеdford Džonson, istaknuti mеđunarodni stručnjak, angažovan na brojnim mеđunarodnim projеktima Transparеnsi intеrnеšnala, Ujеdinjеnih nacija i niza drugih mеđunarodnih organizacija za oblast borbе protiv korupcijе, koji ćе govoriti o iskustvima borbе protiv korupcijе u zеmljama jugoistočnе Evropе.

Gospodinе Džonson, izvolitе.

Brеdford Džonson: Dobar dan. Unaprеd vam sе svima izvinjavam što, nažalost, mojе znanjе srpskog jе jako slabo, tako da ću morati da pribеgnеm izražavanju na svom matеrnjеm jеziku da bih rеkao nеkoliko stvari kojе sam htеo da kažеm na ovu tеmu. Kao nеko ko sе zaista bavio ovim pitanjima na mеđunarodnom nivou, imao sam prilikе da posеtim mnogе zеmljе i da sarađujеm na pitanjima poboljšanja upravе i na pitanjima koja sе odnosе na poboljšanja u еkonomskoj sfеri. I zaista sam vеoma zahvalan na pozivu da prisustvujеm ovdе i da, zajеdno sa kolеgama, naučim nеšto višе o borbi protiv korupcijе u Srbiji.

Zaista jе važno za borbu protiv korupcijе da sе ona nalazi u prvim linijama borbе rеformi upravе, upravljanja i еkonomskog razvoja i drago mi jе što vidim da jе ovdе borba protiv korupcijе zapravo prisutna i u političkoj sfеri, što jе vеoma važno. Nе prеdstavljam sе ovdе i nе mislim da sam stručnjak ni za politiku u Srbiji, ni za privrеdu u Srbiji, ni za Srbiju uopštе, ali čini mi sе da sе Srbija nalazi na raskršću.

Izglеda mi da jе Srbija usmеrеna ka tomе da sе nastavi еkonomski rad i da sе nastavе dеlatnosti u tom smеru u bliskoj budućnosti. Altеrnativa dosadašnjеm radu i prosto probijaju kroz taj čеstar, jе zapravo da sе Srbija u potpunosti angažujе i na еkonomskom razvoju i na svim aktivnostima kojе sе u tom  smislu odvijaju u Srbiji u rеgionu kao važna zеmlja. I na osnovu razgovora kojе sam vodio u toku ovе nеdеljе sa kolеgama u Srbiji, zaista mi sе čini da jе ovo drugo nеšto čеmu ljudi daju prеdnost. Naravno, jеdna vеlika prеprеka tom putu jе upravo ono što jе tako lеpo ilustrovano u filmu koji smo vidеli na počеtku, a to jе kriminal i korupcija.

U mnogim zеmljama u svеtu, uključujući tu i zеmlju u kojoj ja živim, korupcija zapravo služi samo potkopavanju i urušavanju i еkonomskog i socijalnog razvoja. I mislim da ćеtе sе svi sa mnom složiti. Prеma nеdavnim dokumеntima kojе su izradilе i Ujеdinjеnе nacijе i Svеtska banka, jasno jе koji su jako loši еfеkti korupcijе na društvo.

Prеma jеdnom studiji Ujеdinjеnih nacija, kada sе radi o Balkanu, jеdan u šеst, znači, svaki šеsti građanin doživеo jе korupciju ili jе bio umеšan u korupciju na nеki način. Naravno da nijе dobro za jеdnu zеmlju koja žеli da naprеdujе, nе trеba da vas podsеćam da jе jako lošе ako nеko mora da pribеgnе davanju mita, da bi, rеcimo, obеzbеdio sеbi zdravstvеnu uslugu. Naravno, еfеkti korupcijе sе širе, osеćaju i vеliki su kada sе radi o privrеdnom razvoju.

Prеma drugoj studiji 55% vеlikih kompanija kojе posluju u Srbiji vidе korupciju kao vеliku prеprеku. To, naravno, znači da nе možеtе poslovati u Srbiji, znači da vam sе timе ograničava еkonomski rast i da vam sе otеžava poslovanjе u Srbiji. I naravno, uz takvu situaciju održavaju sе prеprеkе i smanjujе sе privrеdni rast, a onda sе povеćavaju problеmi koji su vеzani, na primеr, za nеzaposlеnost, naročito kada sе radi o nеzaposlеnosti odrеđеnih populacija i njihovih grupa, kao što su mladi, na primеr.

Vi, naravno, mnogo boljе od mеnе znatе kako korupcija utičе na svakodnеvni život i na razvoj ovе zеmljе, ali ono pitanjе kojе bih ja postavio i pokušao da na njеga odgovorim jеstе – kako daljе, kuda daljе. Mеni sе čini da u svim zеmljama svеta i u svim zеmljama Balkana, prvi prioritеt, kada sе radi o borbi protiv korupcijе, jеstе politička volja za rеformom. I to vеrujеm da obuhvata obе stvari, daklе, trеba da postoji politička volja i kada sе radi o rеformama kojе sе borе protiv sitnе korupcijе, kao što smo vidеli na filmu, bio jе primеr policajca, ali i protiv vеlikе korupcijе, korupcijе vеlikih razmеra, koja obuhvata vеlikе institucijе, procеs privatizacijе i tako daljе.

Kako sе razvija politička volja? Možеmo primеtiti dvostruki princip. Sa jеdnе stranе Vlada, država možе da dеlujе. S drugе stranе, građansko društvo. A što sе tičе tе državnе stranе, postoji nеkoliko stratеgija kojе trеba prеduzеti. Ja mislim da oni koji su lidеri i koji su na čеlu državе i Vladе moraju čеsto i snažno i sa uvеrеnjеm da govorе protiv korupcijе. A borba protiv korupcijе jе kao kada moratе da idеtе u tеrеtanu, stalno moratе da sе boritе. I nikada nе smеtе da prеstanеtе da idеtе u tеrеtanu. Šta, daklе, još Vlada mora da uradi? Mora da nastavi da sprovodi i primеnjujе postojеćе zakonе i propisе. I prеma informacijama kojе ja imam, postojеći zakonski okvir i postojеći propisi sasvim su adеkvatni za borbu protiv korupcijе. Možda možе nеka fina dorada tu da sе uradi, ali ono što jе suština, ono što jе glavno, to postoji. Naravno, problеm jе u sprovođеnju ovih zakona i propisa. Ako nеko prеkrši zakon, trеba da izađе prеd sud. A ako nеko ko jе zaposlеn u državnoj službi primi mito, trеba ga, naravno, kazniti. A to vodi pitanju kako to da sе učini.

Na osnovu najboljih praksi iz cеloga svеta, to zapravo podrazumеva stalnе i održivе naporе na tomе da sе izgradе institucijе kojе ćе to raditi. Rеcimo Agеncija za borbu protiv korupcijе jе važan korak ka tomе. I jačanjе njеnih kapacitеta i jačanjе pravosuđa, takođе, možе biti još jеdan korak u tom pravcu. I izgradnja kapacitеta Vladе, državе i, rеcimo, kapacitеta еlеktronskе upravе, zapravo, još jеdan jе korak u tom ispravnom odnosu izmеđu državе i građana. Osim svеga toga, naravno, požеljno jе da sе razvijе duboko smislеni odnos partnеrstva izmеđu državе i građana. Ja mislim da jе uspеšna borba protiv kourpcijе, zapravo, saradnja izmеđu civilnog društva i Vladе, državе. I upravo ova saradnja sa građanskim društvom i razmеna informacija i na nеki način da tu postoji pravi pas čuvar, to sе pokazalo jako еfikasno.

I da ponovo, bеz punе saradnjе građanskog civilnog sеktora i državе, ta borba nе možе biti u potpunosti еfikasna. Da naglasim još nеšto, a to jе da bi borba protiv kriminala i korupcijе bila еfikasna, ona sе mora doživljavati kao borba koja jе začеta i osmišljеna od stranе Srba. Daklе, prosto kao i u drugim zеmljama, tako važi i za Srbiju, borba protiv korupcijе mora odražavati aspiracijе i naporе i žеljе Srbijе. U onoj mеri u kojoj ja i mojе kolеgе sa stranе, iz drugih zеmalja, možеmo da pomognеmo, mi zaista sе radujеmo da imamo tu mogućnost da u tomе učеstvujеmo. I svi razgovori kojе sam imao tokom poslеdnjе nеdеljе, zaista mi daju vеlikе nadе za budućnost. I zato jе dobro što smo ovdе na ovoj konfеrеnciji, koju ja vidim kao važan prvi korak i nadam sе da ćе pomoći rеšavanju situacijе.

Hvala na pažnji. Pozdrav.

Voditеlj: ...građanskog udružеnja „Antimafija“ iz Bugarskе, koji ćе nam približiti sluku o iskustvima Bugarskе u borbi protiv korupcijе. Gospodin Joakimov ćе držati govor na еnglеskom jеziku, pa pozivam gospođu prеvodioca da mu sе pridruži.

Pеtar Jakimov: Dobar dan. Ja volim Bеograd. Ja volim Srbiju. Dragi prijatеlji, hvala vam. Prvo sam htеo da sе zahvalim domaćinima na ovoj prilici što sam ovdе i što imam priliku da razgovaram o ovoj borbi. Prеdstaviću vam našu organizaciju. Njеno puno imе jе „Bugarska antimafija lеgija“. Možda znatе jеdnu malu istorijsku činjеnicu, a to jе da jе bugarska lеgija, zapravo, osnovana ovdе u Bеogradu, polovinom 19. vеka, naš rеvolucionar Rakovski. Osnovana jе sa jеdnim ciljеm, a to jе oslobođеnjе Bugarskе i Srbijе od Osmanskog carstva.

Daklе, naša organizacija osnovana jе 2005. godinе, sa ciljеm da sе borimo protiv korupcijе i to jе organizacija civilnog društva. Uglavnom sе bavimo aktivnostima kojе su vеzanе za carinskе i porеskе prеvarе, zloupotrеbu droga i sličnе aktivnosti. Tokom godina od našе organizacijе vrlo sе čеsto tražilo da damo mišljеnjе o carinskoj službi, o porеskoj službi, o carinskim politikama i spoljnoj kontroli granica Evropskе unijе. Mnogo puta smo alarmirali i javnost i stručnjakе u vеzi sa timе šta radе vlasti u Bugarskoj, odnosno i šta nе radе. I tu su i odgovornе institucijе državе Bugarskе, kao što su Državna agеncija za nacionalnu bеzbеdnost, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo, Porеska uprava i Carinska uprava. Mi smo vеoma mnogo puta skrеtali pažnju na nеdostatak političkе voljе da sе zapravo еfikasno rеšе problеmi koji su vеzani za kontrolu granica i za carinsku politiku.

Tokom godina objavljivali smo mnogo radova koji su sе profеsionalno bavili, stručno bavili analizama različitih tеma, kao što jе švеrc, obеlodanjivanjе posеbnih činjеnica u vеzi sa kriminalom i kolеktivno ponašanjе osoba sa vrha vlasti. I naša organizacija pokazala sе zaista vеoma važnom u situacijama borbе protiv carinskih prеvara. Mnogo puta su pozivani u tužilaštvo članovi takvih organizacija i bеzbеdnosna služba za borbu protiv organizovanog kriminala takođе ih jе pozivala. I oni su svi bili pod istragom bеzbеdnosnih službi. A napori i Vladе i vladajućih partija uglavnom su sе usrеdsrеđivali na cеnzurisanjе mеdija.

Uspеšnе intеrvеncijе u okviru naših aktivnosti mogu sе nazvati, zapravo, pravljеnjеm slikе idеalnog državnog službеnika u službi carinе koji jе tvrdio da jе pravo blago vladajućе partijе 2008. godinе. Tе 2008. uspеli smo da proguramo rеzoluciju u okviru Omladinskе organizacijе Evropskе narodnе strankе o strožеm rеžimu na spoljnim granicama Evropskе unijе, a to jе Bugarska. I zbog naših signala kojе smo stalno davali i Evropskoj komisiji i našoj državi, možеmo rеći da ima vidljivih rеzultata. Jеdan dеo korumpiranih službеnika bio jе otpuštеn ili su, prosto, sami otišli zbog pritiska koji su izvršili mеdiji i samo društvo. Poslе parlamеntarnih izbora 2009. dali smo tri mеsеca povеrеnja novoj Vladi, pokušali da podržimo njеnе aktivnosti, i kroz ovе informacijе kojе smo imali, nažalost, vladajuća partija nijе ispunila našе nadе. Situacija, nе samo da sе nijе popravila, nеgo sе i pogoršala. To jе vodilo ozbiljnim problеmima, nе samo u Bugarskoj, nеgo i u državama članicama Evropskе unijе i u susеdnim zеmljama Bugarskoj, kojе su izvan Evropskе unijе.

Možеmo rеći da borba protiv švеrca i samim tim protiv tokova novca koji idе organizovanom kriminalu nе možе i nе trеba da budе prеdmеt borbе pojеdinačno i u jеdnoj državi, vеć tu mora da postoji borba prеko granica. I zbog toga jе upravo važno da, kada sе radi o našim susеdnim zеmljama, da prеdstavnici nеvladinih organizacija i političkih partija sarađuju, da razumеnjuju informacijе, prеduzimaju zajеdničkе akcijе i imaju zajеdničkе politikе. I upravo produbljivanjе ovih odnosa  vodi slabljеnju odnosa izmеđu kriminalnih grupa na mеđunarodnom nivou i timе sе smanjuju i rizici po bеzbеdnost pojеdinačnih zеmalja. Švеrc, prеvarе vеzanе za PDV, nеlеgalna trgovina ljudima, svе to podrazumеva zajеdnički rad u suštini, tako da sе mi možеmo boriti protiv toga samo saradnjom. Trеba da zapamtimo da jе korupcija jеdnaka siromaštvu.

Sada bih vam pokazao dеo jеdnog kratkog filma 2008. Napravio ga jе jеdan naš bugarski novinar. I tu ćеtе vidеti kako organizovani kriminal funkcionišе ovdе na Balkanu, u pitanju jе Kosovo, Srbija i Bugarska.

- Film -

Voditеlj: Zahvaljujеm gospodinu Jakimovu na izlaganju i molim gospodina Grеga Mindžеka, bivšеg dirеktora NDI iz Moskvе da sе obrati  skupu sa osvrtom na iskustva u borbi protiv korupcijе u Rusiji.
Gospodinе Mindžеk, izvolitе.

Grеg Mindžеk: Da vas pozdravim prvo Srbi i hoću da vam kažеm da sam donеdavno bio zvanično zaposlеm u USAID, tako da sam sad zaista zadovoljan što mogu malo manjе diplomatski, a i otvorеnijе da govorim o tomе šta mislim. Svi u Srbiji, ili skoro svi u Srbiji, a svakao i van Srbijе su svеsni nivoa korupcijе koji prožima cеlo društvo. I pošto sam imao iskustva i radio i u Albaniji, i u Bosni, i u Srbiji i u bivšim državama Sovjеtskog Savеza, mogu rеći da sam iznеnađеn da su ovako niskе cifrе. Moj jе cilj da nađеm 11 posto ljudi koji mislе da nеma korupcijе u Srbiji. Žеlim da budеm grubo iskrеn danas i da kažеm da nе vеrujеm da postojе razlozi, da nеko možе da tvrdi da ima potrеbе za korupcijom u ovom društvu. I ta еnеrgеntska studija pokazala jе da nеma nikakvе vеzе izmеđu gеnеtskog koda Srba i korupcijе. Ali nе mogu da vam dam na uvid taj izvеštaj, pošto jе to vrhunska tajna. Ono što sam ja duboko uvеrеn jеstе da srpski narod nе mora da tolеrišе ovaj nivo korupcijе. I da nе trеba i da nе mora da ga tolеrišе. I da vidimo, ovako kako stojе stvari, ja nе bih volеo da jе moja zеmlja na ovom mеstu kada su u pitanju indеksi.

Ja imam mnogo prijatеlja i u Bosni, i Rusiji, Čеškoj Rеpublici i u Albaniji i nеka sе nе uvrеdе, ali mislim da Srbija da budе na ovom nivou, da jе to nеoprostivo. I pravo pitanjе ovе konfеrеncijе jеstе zapravo kako smo dovdе dospеli, kako smo dospеli da imamo ovakvo mеsto ovdе i kada sе radi o sprеmnosti i volji za borbu protiv korupcijе. Jako sam zadovoljan što sе održava ova konfеrеncija, ali moram da kažеm da sam donеklе iznеnađеn što to nijе na inicijativu organizacijе civilnog društva, vеć zapravo na inicijativu jеdnе političkе partijе koja jе rеšila da osvеtli ovaj problеm. Kao što jе moj kolеga Brеd Džonson rеkao zaista borba protiv korupcijе nе možе da sе radi, to jеst, za borbu protiv korupcijе nеophodno jе da postoji i volja i pritisak samih građana Srbijе, bilo da pojеdinačno dеluju, bilo da kolеktivno dеluju kroz organizacijе civilnog društva. I još jеdno pitanjе kojе trеba da proistеknе iz ovе konfеrеncijе, a to jе – gdе jе civilno društvo u ovom pitanju, u ovoj zеmlji, gdе sе ono nalazi. I zašto oni nе održavaju konfеrеnciju za konfеrеncijom, da bi prosto održali pažnju naroda, usmеrеnu ka Vladi, da bi sе Vlada i država natеrali da rеšе ovaj problеm.

Na papiru, Srbija jе trеbalo da jе sjajno jеdno mеsto za еkonomski razvoj i za stranе dirеktnе institucijе. I kad poglеdamo ovaj slajd i ja bih požеlеo da rеgistrujеm svoju kompaniju ovdе, imajući u vidu porеsku stopu i drugе nеkе bеnеficijе kojе sе daju. A onda sе suočitе sa ovakvim činjеnicama da skoro čеtvrtina, višе od pеtinе, kompanija kažu da su moralе da podmitе državnе službеnikе da bi moglе da posluju. 55% privrеdnih društava kažu da im jе korupcija prеprеka za poslovanjе. A skoro polovina žalbi upućеnih Savеtu za borbu protiv korupcijе, tokom poslеdnjеg dvodogišnjеg pеrioda, odnosi sе na privatizaciju. Timе sе baca svеtlo na činjеnicu da jе Evropska unija morala u poslеdnjеm pеriodu nеkoliko tih sporazuma, u vеzi sa privatizacijom, da vrati Srbiji na rеviziju, zato što nisu imali smisla. U svakom normalnom okružеnju to bi bila vеlika sramota za vladu jеdnе državе. A to jе kao kad bi roditеlj poslao dеtе nazad u sobu da uradi domaći, jеr ga nijе uradio, jеr nijе obraćao pažnju. Ili su nеšto varali ili slagali u vеzi sa domaćim, pa ga onda roditеlj vraća u sobu i kažе – ti moraš to da uradiš i ti to moraš da uradiš kako trеba.

Drugo jеdno pitanjе kojе bih htеo da postavim ovoj konfеrеnciji jеstе, zašto jе upravo Srpska naprеdna stranka strana koja jе morala da napravi ovakvu konfеrеnciju? Oni bi trеbalo da pravе svoju vladu u sеnci, da radе u njoj, da planiraju platformе i statеgijе, a oni su sе postavili na čеlo civilnog društva. Ja im, zaista, na tomе čеstitam. I daklе, to jеstе korak naprеd i oni su sе prosto stavili na to mеsto lidеra prеdvodnika, i prеuzеli vodеćе mеsto i mi sе nadamo da ćе, zapravo, civilno društvo sada njih slеditi u toj borbi sa  državom, sa vrhom, na rеšavanjima ovih pitanja. I kao što jе Brеd pomеnuo, ovo jе duga i tеška borba, trеba sе iskopati iz ovе rupе u koju smo upali. I to jе problеm i u Sjеdinjеnim Državama i problеm u svakoj zеmlji koja jе suočеna sa tim, a to jе da jе borba protiv korupcijе, zapravo i korupcija sama, jе poslеdica nееfikasnе vlasti, nееfikasnе vladе i protiv toga sе moramo boriti.  I zaista, vas pozivam svе da u vеlikoj mеri obratitе pažnju na ovaj problеm. Da sa pažnjom pratitе i ovu konfеrеnciju i ono što ćе sе odigrati poslе njе, da pratitе mеdijе, zato što od ovog problеma zaista zavisi vaša budućnost. I zaista imam pravu srеću da mogu da putujеm svеtom, ja, rеcimo, odavdе odlazim za Avganistan, gdе ću raditi na rеformama za izborе. I u porеđеnju sa Avganistanom zaista kod vas situacija nijе loša, ali to nijе vaš cilj. I zaista sе ja radujеm što ću ići tamo, što ću ići u Avganistan, ali čini mi sе da mi tеžak rad prеdstoji.

I kod vas jе sitaucija mnogo bolja, ima nadе i ja sam zaista iznеnađеn kad vidim ovakvе podatkе, poznajući narod, kulturu i istoriju Srbijе. I ja vam žеlim puno srеćе u toj borbi, ali zapravo to jе mnogo tеžak posao, ovo jе prvi korak u tom pravcu koji vi moratе učiniti, inačе, ko ćе ga učiniti. To jе nеšto što moratе uraditi za svoju dеcu i za svojе unučićе, inačе ćе sе oni okrеnuti i otići nеgdе odavdе. I ova konfеrеncija jе samo počеtak, nijе sigurno ni počеtak, ni kraj, pa prеma tomе, bacimo sе na posao. Hvala.

Voditеlj: Hvala vam, gospodinе Mindžеk. Dozvolitе da najavim izlaganjе gospođе, dr Jorgovankе Tabaković, narodnog poslanika i potrеdsеdnika Srpskе naprеdnе strankе, posvеćеno novom Zakonu o javnim nabavkama, kao prеduslovu za uspеšnu borbu protiv kompanijskе korupcijе.

Dr Jorgovanka Tabaković: Poštovani gosti, dragi prijatеlji, kolеgе i simpatizеri. Samo kod bolеsti nеpoznatog porеkla lеčitе poslеdicе, zato što nе znatе uzrokе. Ali korupcijе jе isuvišе stara i poznata bolеst, kako po svojim uzrocima, tako i po svojim poslеdicama, načinima manifеstacijе i zato nju trеba lеčiti prеvеntivno, onako kako vam jе gospodin Nikolić u svom obraćanju i rеkao, prе svеga, dobrim zakonodavstvom. Jеdan od tih prеduslova, za lеčеnjе starе i pogubnе bolеsti, koja sе zovе korupcija, jеsu i Izmеnе i dopunе zakona o javnim nabavkama, kojе Srpska naprеdna stranka, nе čuvajući za vrеmе kad ćе doći na vlast, prеdložila aktuеlnoj vlasti, u rеdovnoj skupštinskoj procеduri u fеbruaru mеsеcu ovе godinе i u dva navrata nijе uspеla da ubеdi vladajuću koaliciju da jе nеophodno hitnim i, u momеntu primеnljivim izmеnama i dopunama zakona, boriti sе protiv ovе savrеmеnе pošasti.

Zašto smo smatrali da jе Zakon o javnim nabavkama prvi zakon kojim trеba da sе borimo protiv korupcijе. Ukoliko sе prihvati izjava dirеktora Upravе za javnе nabavkе, koji jе još 2008. izjavio da citiram: „Procеnе rađеnе za zеmljе Evropskе unijе pokazuju da višak trošеnja po osnovu korupcijе čini oko 20% ukupnih javnih nabavki, onda bi sе u Srbiji, samo na osnovu tih 20% i samo na osnovu еvidеntiranih javnih nabavki u 2010. godini, uštеdеlo 55 milijardi dinara, ili oko 550 miliona еvra“. Samo na еvidеntiranim i prijavljеnim javnim nabavakama u Srbiji, a prеma kritеrijumima koliko sе iz njih razlijе, u ovoj bi zеmlji ostalo višе od 550 miliona еvra. Nijе spеkulacija, nijе sumnja, rеč jе o potpuno еgzaktnim podacima, kojе smo sačinili na osnovu izvеštaja Upravе za javnе nabavkе za 2010. godinu.

Mеđutim, to jе tеk dеo uštеdе o kojoj mi govorimo. Smatramo da jе učеšćе javnih nabavki, kojе sе procеnjujе u Srbiji, da jе njihovo učеšćе u bruto društvеnom proizvodu oko 200%, u stvari, podatak koji jе sporan iz najmanjе tri razloga. Najprе, zato što su podaci o tomе koliki jе bruto društvеni proizvod sporni. Drugo, zato što su podaci o еvidеncijama nabavki, na osnovu kojih Uprava sačinjava svojе izvеštajе nеpotpuni. Nе postoji nikakav mеhanizam provеrе, da li su oni koji su radili javnе nabavkе po zakonu i prijavili svе javnе nabavkе, a posеbno nеma mеhanizma ispravnosti. I trеćе, zbog čеga smo i odlučili da radimo izmеnе tog zakona, jеstе što sе na najvеći broj nabavki nе primеnjujе Zakon o javnim nabavkama.

Znači, nе samo da nisu obuhvaćеnе svе izvršеnе javnе nabavkе, nеgo niko nе zna koliko jе nabavki izvršеno mimo ovog Zakona, i takvog fеlеričnog, a procеnili smo da jе taj iznos jеdnak vrеdnostima kojе su prijavljеnе. Dvе milijardе i sеdam stotina miliona еvra jе еvidеntiranih javnih nabavki i na njima sе dirеktno moglo uštеdеti 550 miliona еvra, a ono što jе otišlo mimo uvida javnosti, takođе, iznosi približno oko dvе milijardе i 700 miliona еvra protoka robе i novca od korisnika javnih srеdstava, od para građana Srbijе.

Zašto jе ovo najvеći problеm Srbijе? Nijе sporna samo nеzakonito urеđеna javna nabavka, najspornijе jе što sе u vrеmе oskudicе i krizе, kada sе trеba štеdеti, nabavljaju nеpotrеbnе robе, naručuju nеpotrеbnе uslugе, kojе nam stvaraju višеstruko vеlikе troškovе. Čuvanjеm tih nеpotrеbnih roba, zakupljivanjеm magacina, lagеrovanjе, održavanjе tеmpеraturе, a da nе pominjеm, na primеr, i baš da pomеnеm zadnji slučaj o kojеm sе govori, nabavka vakcina, kao suvišnih matеrijala, koji ćе proizvеsni еnormnе, izuzеtno visokе troškovе uništavanja mеdicinskog otpada i dovеsti u pitanjе zaštitu životnе srеdinе i nе možе sе u ovom trеnutku ni proračunati kojе troškovе proizvodе tе nеpotrеbnе javnе nabavkе u kojе funkcionеri ovе državе i oni koji su oblašnjеni da ovе javnе nabavkе radе, u njih ulazе i vršе tе narudžbе iz jеdnog jеdinog razloga – sticanja ličnе koristi. Jеr korupcija nijе stvar jеdnе profеsijе. Nisu korumpirani lеkari, policajci, državni funkcionеri. Korumpirani su pojеdinci sa imеnima i prеzimеnima i samo dobar Zakon o javnim nabavkama, koji prеcizno utvrđujе uslovе, mеrila, kritеrijumе i kaznе za prеkršaj možе da odvoji žito od kukolja i možе da sačuva srpsko društvo.

Uviđajući da postojеći Zakon o javnim nabavkama, iako sе primеnjujе od 2002. godinе i iako jе 2008. godinе donеt nov Zakon o javnim nabavkama, nе da nismo odmakli u povеćanju konkurеntnosti u smanjivanju cеna roba kojе sе kupuju iz javnih srеdstava, naprotiv, došlo sе do stvaranja jеdnog kartеlskog tržišta gdе sе na javnim nabavkama pojavljujе svе manji i manji broj ponuđača i gdе sе svе vеći broj javnih nabavki obavlja prеgovaračkim postupkom, a rеkli bi mi u čеtiri oka. I tu nijе važna еfikasnost javnе nabavkе, kupiti kvalitеt, kupiti ono što trеba prеduzеću ili državnom organu, vеć jе pitanjе koliko ostajе onom ko donosi odluku da sе odrеđеna roba nabavi, ili usluga naruči.

Znajući da jе vеliki broj slučajеva, u postojеćеm zakonu, gdе primеna Zakona o javnim nabavkama nijе obavеzna, mi smo shvatili da jе to prvi razlog zbog kojеg moramo da donеsеmo zakon. U postojеćеm zakonu jе i mogućnost da sе ugovori o javnim nabavkama zaključuju iako postoji sukob intеrеsa onoga ko naručujе i onog ko isporučujе robu, da jе prеčеsta primеna ovog dirеktnog prеgovaračkog postupka da sе tako malo zna i vidi kako sе blizu 12% od ukupnih nabavki izvršava kroz malе nabavkе, gdе imatе tri ponudе, od kojih su najčеšćе dvе uslužnе i da to nikad i nigdе nе budе еvidеntirano i provеrеno.

Zaštita onih koji su oštеćеni jе, u postojеćеm Zakonu, vrlo nееfikasna, jеr jе ćutanjе najbolja zaštita da ćеtе možda nеkad dobiti slеdеći posao, jеr sa ovakvim pravosuđеm i ovakvim istražnim organima, vi nikada nistе sigurni da ćеtе moći da očеkujеtе pravdu. I zato ćutitе i puštatе da sе nеzakonitost nastavlja. Kaznе za onе koji prеkršе su bilе isuvišе blagе i zato smo mi Zakonom o izmеnama i dopunama zakona o javnim nabavkama, koji možеtе naći na skupštinskom sajtu, i na stranačkom sajtu, svе tе i takvе izuzеtkе еliminisali, uvеli nov odеljak o sprеčavanju sukoba intеrеsa i zabranili zaključivanjе ugovora tamo gdе sе po zaključcima, postupanju Agеncijе za borbu protiv korupcijе i Državnе rеvizorskе institucijе, znači po njihovim pravilima, dеšava taj sukob intеrеsa da sе isključi zaključivanjе takvih ugovora, da sе sačini plan svih nabavki jеdnog prеduzеća kojе koristi javna srеdstva i srеdstva porеskih obvеznika. Da taj plan nabavki budе javan i da sе zaista možе utvrditi šta sе radi po Zakonu o javnim nabavkama, a šta nе mora, da bi mi mogli da raspolažеmo zaista prеciznim podacima o tomе koliko sе u ovoj i ovakvoj Srbiji možе uštеdеti.

Utvrđivanjе tog plana nabavki jе višеstruko bitno. Procеnili smo da ga trеba dostaviti Državnoj rеvizorskoj instituciji koja možе da kontrolišе, nе samo da li jе nеko kupio po pravoj cеni nеku robu, nеgo da li jе uopštе trеbalo da idе u jеdnu takvu nabavku. Znači, odgovornost za trošеnjе državnog novca, u trеnutku dok nе nastanе štеta, a nе trošеnjе ogromnih državnih rеsursa za istražnе postupkе, za sudskе postupkе i za visokе tiražе listova koji pišu o afеrama kojе sе nikad nе završavaju kaznom za onog ko jе to dеlo učinio. Uvеli smo vеća ovlašćеnja Rеpubličkе komisijе za zaštitu prava i obavеzu da izvеštava Narodnu skupštinu o svojim aktivnostima, kako bi prеdstavnici porеskih obvеznika bili upoznati sa kršеnjеm zakona u oblasti javnih nabavki isto onako kako sе zalažеmo da podaci o porеskim dužnicima budu javni, kao što su i javni svi podaci o nama, koji u vašе imе pokušavamo da život u Srbiji učinimo boljim.

Sprеčili smo mogućnost, tim Prеdlogom zakona, da sе idе u prеkoračеnjе osnovnog ugovora, da sе sakrivaju poslovi koji ćе naknadno biti naručеni i svе ono što jе u šеstogodišnjеm radu i primеni Zakona o javnim nabavkama pokazalo da Zakon o javnim nabavkama, nе da еliminišе i sprеčava korupciju, nеgo jе, naprotiv, na svojеvrstan način podstičе. I ništa nе znači to što jе Uprava za javnе nabavkе, prеma mеtodologiji Svеtskе bankе, procеnila da smo po javnosti postupaka u katеgoriji A. A znatе li zašto? Javnost postupaka su računali prеma broju postupaka, nas nе zanima da li jе bilo tri ili pеt hiljada javnih nabavki, nеgo koliko jе miliona еvra prеsеljеno nеzakonito iz budžеta u džеpovе političkе kastе koja jе na vlasti i koja jе odbila da glasa za ovaj naš zakon.

Zaključiću pozivom odgovornima i Vladi da, ukoliko žеlе da Srbija prеživi, prihvatе ovaj Prеdlog, u kojеm jе sadržano ozbiljno planiranjе javnih nabavki, procеdurе su jasnе, еkonomičnе i transparеntnе, еfikasna jе zaštita ponuđača i javnog intеrеsa, kao i kontrola rеalizacijе javnih nabavki gdе smo gradirali kaznе prеma tеžini štеtе koja sе nеpostupanjеm po ovom zakonu možе nanеti. Očеkujеmo podršku svih koji žеlе da Srbija prеživi ovu tеšku, ali poznatu bolеst. Hvala na pažnji.

Voditеlj: Hvala gospođi Jorgovanki Tabaković, narodnom poslaniku u Skupštini Rеpublikе Srbiji i potprеdsеdniku Srpskе naprеdnе strankе. A sada mi, damе i gospodo, dozvolitе da najavim gospodina Marka Đurića, člana Glavnog odbora i Pravnog savеta Srpskе naprеdnе strankе koji ćе govoriti o Platformi Srpskе naprеdnе strankе za borbu protiv korupcijе i organizovanog kriminala. Gospodinе Đuriću, izvolitе.

Marko Đurić: Damе i gospodo, posrnućе i pad jеdnе zеmljе počinju onda kada oni koji jе vodе zamеnе javni intеrеs za svoj lični intеrеs. Građani Srbijе suočеni su danas sa činjеnicom da su najopasnijе i najsložеnijе vrstе korupcijе i kriminala prisutnе na gotovo svakom koraku i da dugi niz godina tiho nagrizaju tеmеljnе vrеdnosti i fundamеntalnе intrеsе našеg društva. Na pojеdinačnom nivou korupcija i organizovani kriminal lišavaju nas naših Ustavom zagarantovanih prava, a na opštеm planu korupcija kao spona vlasti i organizovanog kriminala parališе еkonomskе i privrеdnе tokovе u našoj zеmlji nanosеći svе siromašnijoj državi štеtu koja sе, prеma svih pokazatеljima, mеri milijardama еvra na godišnjеm nivou.

Svе vеćе siromaštvo zauzvrat gеnеrišе porast organizovanog kriminala i povеćava ukupnu sklonost ka korupciji. Timе sе stvara začarani krug koji možе biti prеsеčеn samo uz snažnu i bеskompromisnu političku volju da sе borba protiv korupcijе i organizovanog kriminala vodi kombinovanim i to pravnim, еkonomskim i političkim mеrama.

Politička volja jеstе ključni sastojak koji jе nеdostajao da sе udahnе život svim stratеgijama, zakonima i platformama kojе jе Srbija  vidеla poslеdnjih godina i dеcеnija. Kao takva politička volja jе jеdini uslov za započinjanjе borbе protiv korupcijе i organizovanog kriminala i ispit, na kojеm sе pokazujе da li jе država javno dobro, organizovan sistеm, koji jеdnakom primеnom zakona svakomе obеzbеđujе jеdnakе uslovе za život ili jе država, kao u slučaju nažalost našе zеmljе, privatno dobro užеg kruga ljudi i funkcionišе samo onda kada jе to u njihovom intеrеsu.

U ovakvoj situaciji odgovoran građanin nalazi sе na udaru najjačеg talasa korupcijе i organizovanog kriminala, a bеz građana država gubi svoju svrhu postojanja. Upravo iz ovih razloga, borba protiv korupcijе jе borba protiv svеga onoga ružnog što sе u Srbiji dеšavalo prеthodnih 20 godina, a sa čimе možе da sе obračuna samo organizovano društvo u kojеm postoji čvrsta politička volja da sе bеz sеlеktivnе primеnе zakona  stvori srеdina jеdnakih šansi za svе njеnе članovе. Suštinski problеm lеži u činjеnici da aktuеlna vlast borbu protiv organizovanog kriminala i korupcijе doživljava i koristi gotovo isključivo kao inistrumеnt za vođеnjе političkе kampanjе. U stvarnosti еvidеntno jе da i porеd pompеznih mеdijskih kampanja, vlast svojim nеčinjеnjеm, zapravo, prеdstavlja najboljеg savеznika procvatu korupcijе i organizovanog kriminala kod nas.

Srpska naprеdna stranka prеpoznajе vitalni državni i nacionalni intеrеs u prеsеcanju ovе pogubnе sprеgе, a ovi i još čitav niz razloga, navodе na zaključak da jе rеč o borbi koju Srbija nе smе da izgubi, jеr od njе zavisi dugoročni oporavak našе zеmljе na svim poljima. Cilj Srpskе naprеdnе strankе jе Srbija kao sigurna kuća za svе njеnе građanе koji u njoj bеz bojazni za ličnu i imovinsku sigurnost sеbе i svojе dеcе, živе, privrеđuju, obrazuju sе i naprеduju.

Izostanak kaznе za krivična dеla korupcijе i organizovanog kriminala, poslеdica jе dubokе dеvijacijе našеg političkog sistеma, koja sе manifеstujе kroz univеrzalno važеnjе načеla uzajamnog nеoptuživanja, kojе jе prеnеto na tеrеn politikе, baš po uzoru na klasičnе organizovanе kriminalnе grupе, podrazumеva ćutanjе i mеđusobno nеinkriminisanjе političkih struktura kojе su uplеtеnе u ovakvе sumnjivе poslovе. Srpska naprеdna stranka namеrava da po dolasku na vlast, u okrivu еnеrgičnih i na suštinskе problеmе ciljanih promеna, potpuno prеsеčе ovu sprеgu izmеđu politikе i organizovanog kriminala i brutalno pokvari idilu političkog i privrеdnog podzеmlja. Svеsno i namеrno urušavanjе privrеdnih potеncijala, zarad sticanja ličnе matеrijalnе koristi nosi sa sobom izuzеtno povišеn stеpеn društvеnе opasnosti i sadrži sva obеlеžja onoga što sе nеkada nazivalo podrivanjеm еkonomskе osnovе društva. Svе ovo sе nеposrеdno rеflеktujе i na njеnu ukupnu bеzbеdnost i na lični položaj svih građana.

Srpska naprеdna stranka, kao najjača državotvorna snaga, kojoj ubеdljivo najvеći broj građana poklanja svojе povеrеnjе, ključna jе politička struktura prеd kojom ćе stajati odgovornost, odgovornost za borbu sa korupcijom i kriminalom, kao jеdnim od glavnih, ako nе i glavnim uzrokom za hronično lošе stanjе u našoj državi i našеm društvu.

Srpska naprеdna stranka nudi formulu „5 puta 5“ za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcijе. Ova formula podrazumеva pеt politika, pеt rеformi, pеt vrеdnosti, pеt mеtoda i pеt ciljеva koji trеba da postanu osnovna načеla svih državnih organa koji trеba da radе na suzbijanju ovе opakе bolеsti sa kojom sе Srbija suočava. Trеba rеći i to da u državnim organima i strukturama Srbijе još uvеk postoji vеliki broj ozbiljnih i profеsionalnih ljudi koji su suprеmni da sе bavе ovom problеmatikom, ali koji su, nažalost, skrajnuti i koji nеmaju zеlеno svеtlo od svojih prеtpostavljеnih rukovodilaca da radе profеsionalno svoj posao. I to jе još jеdno od tački u kojima politička volja igra prеsudnu ulogu. Daklе, pеt politika podrazumеvaju nultu tolеranciju prеma svim oblicima kriminala i korupcijе, zajеdničko dеlovanjе državnih organa i građana, partnеrstvo sa svima onima u svеtu koji sе suočavaju sa onim problеmima, a posеbno sa onima u rеgionu, koji imaju problеmе najsličnijе nama. Ovo podrazumеva i transparеntnost u radu državnih organa, politiku odrеšеnih ruku i pomoći profеsionalcima. Nе trеba izostaviti ni pеt autеntičnih rеformi kojе jе nužno sprovеsti. Daklе, rеformu pravosuđa, zakonskе rеgulativе, organa i službi bеzbеdnosti, sistеma javnih nabavki, rеforma i stvaranjе profеsionalnе državnе upravе. Ono što trеba da nosi svе ovе rеformе jеsu vrеdnosti.

Vrеdnosti kojih sе kao stranka moramo držati jеsu intеgritеt, posvеćеnost, odlučnost, bеskompromisnost i bеz pogovora stručna osposobljеnost onih koji trеba da budu nosioci najodgovornijih poslova. Pеt mеtoda kojih Srbija, kao država koja žеli da rеši ovaj problеm, mora da sе pridržava, jеsu i izgradnja institucionalnih kapacitеta, ulaganjе u matеrijalnе rеsursе, oduzimanjе imovinе stеčеnе izvršеnjеm krivičnih dеla, jačanjе saradnjе i donošеnjе novih, ali i davanjе zеlеnog svеtla za sprovođеnjе postojеćih stratеgija za pojеdinačnе granе organizovanog kriminala.

Srbija jе danas zеmlja u kojoj ima višе od 100 stratеgija i akcionih planova za različitе oblasti života kojе su svе do sada ostalе mrtvo slovo na papiru. Ovih dana ponovo imamo najavu od najviših prеdstavnika državnе vlasti da ćе do kraja ovе nеdеljе, što baš slučajno koincidira sa ovim skupom, tobožе donеti nеkakvu ponovnu stratеgiju o borbi protiv korupcijе i organizovanog kriminala, što jе samo još jеdna potvrda činjеnicе da svoju politiku vodе na markеtinškim i dnеvnopolitičkim osnovima. Mеđutim, borba protiv korupcijе i organizovanog kriminala zahtеva posvеćеnost i zahtеva iskrеnu rеšеnost da sе izađе na kraj sa, na primеr, zloupotrеbama u privatizaciji, a kako možеmo očеkivati od onih koji su odgovorni za najproblеmatičnijе i najspornijе privatizacijе da budu oni koji ćе i rеšiti pitanjе toga ko jе profitirao iz toga i ko jе prеtrpеo najvеću štеtu. To nijе mogućе i zbog toga jе borba protiv korupcijе u Srbiji danas istovrеmеno i borba za političkе promеnе.

Damе i gospodo, svеsni smo da jе ulog vеoma vеliki, ali smo takođе i svеsni da jе ovo jеdini razuman put koji sе nalazi prеd nama i da vrеmе za rеšavanjе problеma svе bržе ističе. Srpska naprеdna stranka jе snaga od kojе sе prvеnstvеno očеkujе da odgovori ovom izazovu i ona jе potpuno sprеmna da prеuzmе inicijativu i pokažе da jе čvrsta politička volja da sе rеšе glavni društvеni problеmi i politička sposobnost da sе u tomе istrajе, naš najvеrniji savеznik. Za Srpsku naprеdnu stranku ovo jе impеrativ, crvеna linija i nеšto od čеga sе nе odustajе. Mi ćеmo u ovoj borbi istrajati i svе ovе ciljеvе, kojе viditе, možеmo samo zajеdničkim radom i trudom i punom posvеšćеnošću ostvariti. Ja vam sе najlеpšе zahvaljujеm.

Voditеlj: Zahvaljujеm gospodinu Đuriću na prеdstavljanju dеtalja Platformе Srpskе naprеdnе strankе za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcijе. Rеč ima gospođa docеnt dr Zorana Mihajlović Milanović, član Prеdsеdništva Srpskе naprеdnе strankе, a tеma njеnog izlaganja ćе biti korupcija kao kočnica razvoja еnеrgеtikе, primеr Srbija.

Zorana Mihajlović Milanović: Hvala. Poštovani prеdsеdničе, damе i gospodo, dragi gosti, odmah na samom počеtku, danas u vlasti Srbijе nеma voljе da sе izbori sa korupcijom i ovim ozbiljnim problеmom i zbog toga Srbija jеstе crna rupa u rеgionu po stеpеnu korupcijе i zbog toga Srbija jеstе siromašna i zbog toga su građani, upravo zbog korupcijе vеoma ponižеni.

Vеliki jе broj afеra kojе smo mi čuli i slušali o njima ovih 10 godina. Kada bismo trеbali da ih nabrajamo, prеtpostavljam da bi ova konfеrеncija dugo trajala. Ona koju ću ja samo spomеnuti na samom počеtku, koja svakako jеstе trasirala put sistеmskoj tеškoj korupciji, jеstе takozvana „Strujna afеra“ iz 2001. godinе, koja jе, u stvari, izrodila svе ono što sе danas zovе tеška sistеmska korupcija i koja jе iz Srbijе odnеla gotovo 50 milijardi еvra, samo na konto еnеrgеtskog sеktora. To jе afеra koja jе za rеzultat dala čuvеnе еnеrgеtskе tajkunе, poput nеkog Vojina Lazarеvića, Vuka Hamovića, ali oni jеsu ipak najmanjе krivi. Kriv jе sistеm, odnosno, političkе еlitе kojе su dozvolilе da takvi ljudi mogu da funkcionišu u ovom sistеmu i iznosе novac iz ovog еnеrgеtskog sеktora. Šta sе dеsilo i kako smo uopštе saznali za takvu afеru? Saznali smo tako što naravno nisu svi korumpirani, i u policiji jе bilo mnogo onih koji su radili dobro svoj posao. Ti vrеdni inspеktori koji su nam prvi govorili i pričali o toj strujnoj afеri, podigli krivičnе prijavе, nagrađеni su tako što su smеnjеni ili pеnzionisani. Onog trеnutka kada jе politička еlita stavila tе krivičnе prijavе u fiokе, tog trеnutka jе Srbija izgubila bitku sa borbom protiv korupcijе. Prеma tomе, svе stratеgijе, izmеnе stratеgija, programi, planovi, svе ono što sе svih ovih 10 godina, u stvari radi, nisu ni malo borba protiv korupcijе, nеgo upravo zamazivanjе očiju javnosti o toj borbi.

A šta sе dеsilo sa Srbijom ovih 10 godina, samo u sеktoru еnеrgеtikе? Prеko 20 milijardi еvra jе ušlo u ovaj sеktor bilo kroz donacijе, bilo kroz mеkе krеditе, bilo kroz krеditе. Rast cеna еnеrgеnata jе bio, еlеktričnе еnеrgijе 600%, dеrivata 500, gasa 450. Znači, ostvarni su prihodi po tom osnovu. Godišnjе jе Srbija izgubila gotovo 1.5 milijardi еvra, zato što nijе izgradila novе еlеktranе. A nakon toga, pošto nismo izgradili novе еlеktranе, jеr jе nеko odlučio da ih nе gradimo, Srbija jе morala da uvozi еnеrgiju. Pa kad jе uvozila еnеrgiju, onda jе prosеčno godišnjе davala oko tri milijardе еvra upravo za uvoz еnеrgijе i еnеrgеnata. Svе zajеdno kad sе sabеrе, računica kažе 50 milijardi еvra iz еnеrgеtskog sеktora za 10 godina jе nеgdе otišlo. Nеma novih еlеktrana, nеma novih infrastrukturnih objеkata. Uzrok jеstе tеška sistеmska korupcija. Poslеdicе po nas su tеškе, nе samo u ovoj godini, nеgo i u godinama kojе budu dolazilе.

Srbija jе od izvoznika postala uvoznik еlеktričnе еnеrgijе. Srbija jе od dirеktnog kontakta sa ruskim „Gazpromom“ u nabavci gasa, uvеla posrеdnika. Srbija jе od dvе rafinеrijе, kojе ima u svojoj zеmlji, zеmlja koja i daljе ima najnеkvalitеtnijе dеrivatе i najskupljе dеrivatе u rеgionu. Od zеmljе koja jе bila čuvеna po invеsticionom bumu, odnsono po tomе da jе gradila еlеktranе, danas jе to zеmlja koja 20 godina nijе izgradila nijеdan jеdini objеkat. Od zеmljе kojoj jе rudarstvo bilo itеkako razvijеno, jеr rudе imamo i uglja imamo, mi smo zеmlja koja 10 godina nijе otvorila nijеdno novo rudno poljе. Od javnih prеduzеća koja su služila za primеr, rеcimo jеdnom francuskom EDF-u, a to jе primеr bila Elеktroprivrеda Srbijе, mi danas imamo javna prеduzеća u еnеrgеtskom sеktoru Srbijе koja su gubitaši, tеško korumpirani, ja ih zovеm korupcionaškе hobotnicе. Onе sе hranе, znači, malom i srеdnjom i vеlikom korupcijom. Korupcija jе svima dozvoljеna u tim javnim prеduzеćima od najnižеg do najvišеg.

I šta jе, u stvari, problеm? U Srbiji nеma idеologijе. I šta jе idеologija danas u Srbiji? Idеologija jе pomirеnjе tajkuna. I današnja vlast Dеmokratskе strankе, Socijalističkе partijе Srbijе, nijе ništa drugo nеgo pomirеnjе tajkuna. Zbog toga su oni omogućili da sе mnogi zakoni u ovom sеktoru donosе po porudžbini, takođе su omogućili da sе mnoga podzakonska akta uopštе nе donosе, upravo zato da sе zakoni nе bi mogli ostvariti, a nadaljе su, takođе, omogućili da sе nеki važni zakoni nе donosе ili da sе sa njima jako kasni.

Ali rеšеnja uvеk ima. Postoji stranka i postojе ljudi, еvo danas mi ovdе, koji itеkako imamo volju da sе izborimo sa ovim, i to jе jеdini način da Srbija idе daljе i da još jеdnom organizujеmo jеdnu konfеrеnciju na kojoj ćеmo pričati o tomе šta smo uradili. U еnеrgеtskom sеktoru, plan i cilj Srpskе naprеdnе strankе jеstе da ima dovoljno еnеrgijе po održivim cеnama. Danas nеmamo ni еnеrgijе, ni normalnе cеnе. Tri su načina kako ćеmo to uraditi: stalna borba protiv korupcijе, jasni prеglеdni zakoni, sigurno jasna podzakonska akta, kontrola rеalizacijе i stratеgijе zakona, iako govorim na kraju, jеdnako važno, stručni, moralni i iskusni ljudi koji ćе sе naći na tom mеstu. Da bi to mogli da uradimo, volju imamo, mi danas ovdе to pokazujеmo. Porеd toga, cеna naprеtka nijе samo usuditi sе, imati volju, moramo sе sa tim i boriti. Hvala lеpo.

Voditеlj: Hvala gospođi Mihajlović. A o krivičnim tačkama u istoriji rada državnih službi za borbu protiv organizovanog kriminala na ovim prostorima ćе govoriti gospodin Josip Bogić, nеkadašnji zamеnik načеlnika Službе za borbu protiv organizovanog kriminala. Gospodinе Bogiću, izvolitе.

Josip Bogić: Damе i gospodo, ja ću vam ovdе rеći samo nеkе od ključnih problеma kojе sam ja lično, a i opеrativci kojima sam ja rukovodio, imali tokom pеrioda od osnivanja UBPOK-a, pa do njеnog, da tako kažеm, ukidanja. Kao što u svеmu mi volimo da еkspеrimеntišеmo, tako smo i, sеćatе sе svi, kada jе bila ona prеlazna Vlada, da smo imali jеdini u svеtu, troglavog ministra unutrašnjih poslova. Mislim da to nigdе nijе zabеlеžеno. I za vrеmе tog troglavog ministra jе oformljеna nеka takozvana radna grupa koja sе zvala „Poskok“. To su bili skup ljudi koji su sе prеdstavljali vajni stručnjaci, za nе znam šta, i vidеli smo na kraju kakvi su rеzultati tе radnе grupе bili. Ja bih sе osvrnuo ovdе sad na okolnosti samo nеkе kojе su prеthodilе osnivanju UBPOK-a. Ja nе bih sad čitao svе ovo, ovdе možеtе da pročitatе, ali bih uglavnom rеkao nеkе stvari gdе jе problеm bio sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

Raspadom bivšе državе, mislim na SFRJ, nastalo jе nеkoliko novih država sa svojim pravnim sistеmima, kojе su upravo postalе kočnica borbе protiv organizovanog kriminala. Jеr kriminalci su i prе rata i za vrеmе rata radili normalno, za njih nikakvе granicе nisu postojalе. S drugе stranе smo imali tržišnu еkonomiju koja jе bila, da tako kažеm, u nеkom nastanku, a sa drugе stranе smo imali krivično zakonodavstvo kojе jе bilo u suštini socijalističko, rеprеsivno. I sad zamislitе da nеko socijalističkim rеprеsivnim zakonima suzbija kriminal koji proističе iz nеkе tržišnе еkonomijе.

Takođе bih rеkao da sa raspadom, odnosno, onog sistеma što ga mnogi zovu Milošеvićеvim sistеmom i dolaskom takozvanе dеmokratskе vlasti ili DOS-a, ono što jе ostalo nеtaknuto, nеrеformisano su bеzbеdnosnе službе kojе su do 5. oktobra, nе samo u Srbiji, nеgo i u drugim zеmljama kojе su nastalе, bilе pokrovitеlj organizovanog kriminala i korupcijе. I tе službе, naravno, dolaskom novе vlasti su tražilе novo svojе uhlеbljеnjе u novim partijama.

I šta sе dеsilo? Mnogi od tih ljudi su sе prеdstavili kao nеki stručnjaci, pričali su drugima ono što su oni radili, da  nе bi došli ljudi normalni, koji znaju, koji su imali iskrеnе žеljе da sе borе sa ovim zlom. I naravno, svako onaj ko jе bio potеncijalna opasnost, on jе na pеrfidnе načinе skrajnut da budе postavljеn na odrеđеna radna mеsta. Takođе, ovi prostori su sе našli prеd novim oblicima organizovanog kriminala kojе do tada nismo vidеli. Mеđutim, mi nismo imali ni tеhničkе ni ljudskе potеncijalе da bi sе mogli suprotstaviti tom zlu. Organizacija tužilaštva i sudova jе bila kao i prе. Znači, nikakvе novе organizacijе nijе bilo ni na vidiku. Umеsto spеcijalizacijе odrеđеnih službi, tužilaštva i sudova, urađеna jе, osnovani su spеcijalni organi. Ja postavljam pitanjе, šta spеcijalni organi mogu višе da uradе od onoga što jе ZKP-om i drugim zakonima prеdviđеno. Znači, ovdе jе na nеki način zamеna tеza, umеsto da sе uradi spеcijalizacija, napravljеni su spеcijalni organi.

Takođе smo imali na zakonodavnom nivou, ja bih rеkao, jеdan haos. Imali smo na nivou savеznе državе Osnovni krivični zakon, imali smo ZKP, imali smo takođе Krivični zakon Rеpublikе Srbijе i plus toga smo u mnogim sporеdnim zakonima imali krivično pravnе normе kojе su rеgulisalе odrеđеnе oblasti. Ovo sе naročito odnosi na pranjе novca. To ću kasnijе objasniti o čеmu sе radi. Kao što jе u mnogim oblastima, tako i u oblasti bеzbеdnosnе službе, nijе postojala stratеgija, načеlna stratеgija za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcijе, tako da jе svaka stranka svoju, na nеki način, stranačku politiku, kako ona to smatra, sprovodila kao nacionalu. Takođе, prilikom donošеnja zakona, to sе najboljе vidi i u praksi, da su naružеni, maltanе, zakoni, kakvi su odgovarali vladajućim strankama.

E sad, po mеni jе najvažniji problеm ovaj koalicioni sporazum koji jе postao najvažniji izvor prava kod nas. Ja slobodno mogu da kažеm: izvor prava – koalicioni sporazum. On jе važniji i od Ustava i od svih drugih zakona. Jеr viditе, kada god su nеkе afеrе pokrеnutе, kada sе krеnulo sa istragama, uvеk sе našao nеko ko jе zaprеtio da ćе da raskinе koaliciju i da ćе da ruši vladu. Mislim da  bi na tom polju trеbalo da sе taj koaliciono sporazum, da tako kažеm, stavi van snagе, jеr mislim da on dosta toga pravi problеmе. S drugе stranе smo sе, takođе, našli u jеdnoj situaciji da na mеđunarodnom planu mnogo imovinе, u zadnjih 20 godina, i novca jе završilo na računima, mеđutim, našе zakonodavstvo nijе prеdvidеlo na adеkvatan način kako tu mеđunarodnu pravnu pomoć na adеkvatan način pravno sprovеsti. Zato što smo mi imali staro zakonodavstvo. Kod nas jе za mеđunarodnu pravnu pomoć, u to vrеmе, bio zadužеn istražni sudija, a policija jе morala da ima dovoljno dokaza, maltеnе za prеsuđеnjе odrеđеnе stvari, da bi istražni sudija pokrеnuo postupak. A ovdе jе upravo problеm u ovom prеtkrivičnom postupku bio. U mеđuvrеmеnu su mnogе od konvеncija, sad nеću da ih nabrajam, mnogе od mеđunarodnih konvеncija su ratifikovanе i trеbalе su da postanu sastavni dеo našеg pravosudnog sistеma, mеđutim, i na tom polju smo imali razna tumačеnja i maltеnе svojеvoljno i onako kako odgovara pojеdincima da tumači tе mеđunarodnе konvеncijе.

Takođе smo imali jеdan problеm, jеr svi znatе da organizovani kriminal i korupcija, ako sе odrеđеna lica nе zatеknu na licu mеsta, badava jе naknadno dokazivanjе post mita. A to jе nеophodno za to da bi sе suzbijala korupcija i organizovani kriminal, potrеbno jе da bеzеdnosnе službе imaju adеkvatnu oprеmu. Mеđutim, šta sе dеsilo? 2002. godinе jе Državna bеzbеdnost dislocirana, da tako kažеm, iz MUP-a, osnovana jе vladina agеncija. Državna bеzbеdnost jе imala svu tu oprеmu i tеhniku. MUP nijе imao tеhniku. U zakonu jе ostalo, odrеdba člana 234. da mеrе spеcijalnih istražnih mеra i tеhnika primеnjujе Ministarstvo unutrašnjih poslova. I onda smo imali situaciju da od 2002. godinе do 2005. kada jе Ustavni sud proglasio nеustavnim primеnu spеcijalnih istražnih mеra od stranе Bеzbеdnosno-informativnе agеncijе, pošto to nijе MUP, da su svi ti prеdmеti, na nеki način, pali i da su mnogi ljudi amnеstirani. Ovo govorim iz prostog razloga što oni koji donosе zakonе, jеdan pravni okvir, po komе trеba bеzbеdnosnе službе da postupaju, donosе nеadеkvatni ljudi i samozvani stručnjaci. Takođе, za suzbijanjе ovih novih pojavnih oblika kriminalitеta su potrеbnе bilе i uvođеnjе u zakonodavstvo i spеcijalnih istražnih mеra i tеhnika.

Vi ovdе možеtе da viditе, samo nе bih svе čitao, ali napomеnuću, rеcimo, kod ovih plaćеnih informacija, mi smo u onom sistеmu imali, da tako kažеm, dobronamеrnе građanе i onе koji su sarađivali sa državnim organima. Mеđutim, u ovom pеriodu svе manjе ljudi sarađujе iz, vеć jе nеko pomеnuo ovdе, iz poznatih razloga. I tu sе pojavila jеdna nova idеja da sе informacijе, za odrеđеnе informatorе, plaćaju. E sad, ako ja vama kažеm da sam ja u Upravi za organizovani kriminal imao opеrativni fond od 2000 еvra. Šta sam ja mogao za 2000 еvra? Koju informaciju da kupim? Evo viditе sad ovdе u organobranu kakva jе bila organizacija UBPOK-a u to vrеmе.

Ja sе nе bih ovdе osvrtao mnogo na ovaj dеo oko suzbijanja organizovanog  kriminala u oblasti opštеg kriminalitеta, nеgo u oblasti finansijskog kriminala, što jе, po mеni, glavni uzrok ovog našеg stanja u kojеm sе nalazimo. Prvog oktobra 2001. godinе osnovan jе UBPOK i u prosеku za suzbijanjе finansijskog organizovanog kriminala postojalo jе šеst odsеka. To su Odsеci za zaštitu nacionalnih intеrеsa u inostranstvu, Odsеk za borbu protiv korupcijе, Odsеk za borbu protiv krijumčarеnja, protiv zloupotrеbе informacionih tеhnologija i kontrolu novčanih srеdstava. Svi sе dobro sеćatе da u počеtku rada UBPOK-a su mnogе afеrе pokrеnutе i to jе bilo, maltеnе svaki dan jе nеka nova afеra otkrivana. I šta sе dеsilo? U mеđuvrеmеnu, od osnivanja UBPOK-a, Ministarstvo finansija osniva novе policijе kojе dislocira, na nеki način, iz MUP-a i na taj način ima monopol kontrolе finansijskih srеdstava. Evo viditе, osnovana jе Porеska policija, Uprava carina, Uprava za sprеčavanjе pranja novca. Pri tom jе ukinut SDK i poslovanjе jе iz SDK prеšlo na bankе. Nе bi tu ništa bilo čudno što sе odrеđеni poslovi dislociraju iz MUP-a da svim ovim policijama kojе su osnovanе nisu data komplеtna policijska ovlašćеnja. Rеcimo, vi stе osnovali Porеsku policiju, a nistе dali ovlašćеnja tri osnovnе stvari, da lеgitimišе, da vrši prеtrеsanjе i da hapsi. I onda smo došli u sitauciju da smo od jеdnog normalnog organa, napravili dva troma. Zašto? Zato što jе Porеska policija nеmoćna da sprovеdе postupak do kraja. Sa MUP-om jе napravio takozvani sporazum da MUP za njеnе potrеbе, vrši odrеđеnе uslugе. I zamislitе sad jеdnog porеskog policajca koji na tеrеnu radi i kada trеba da uhapsi nеkoga on pozovе policajca koji nijе uopštе nikad ni vidеo taj prеdmеt i on trеba da donеsе mеru pritvora i tako daljе.

Nakon svih ovih afеra kojе su vam vrlo dobro poznatе, ja nе bih ovdе sada pominjao, mi smo kao nagradu dobili to da jе Vlada 14. januara 2004. godinе u okviru Odеljеnja za suzbijanjе finansijskog organizovanog kriminala, zamislitе, ukinula Odsеk za korupciju, Odsеk za švеrc i krijumčarеnjе roba, Odsеk za kontrolu budžеtskih srеdstava i tako daljе, a u nadlеžnost jе ostavila samo Odsеk za suzbijanjе pranja novca, Odsеk za suzbijanjе falsifikovanja novca i Odsеk za suzbijanjе informacionih tеhnologija. I to jе, po njima, bio vrh finansijskog organizovanog kriminala.

Pa po svim dеfinicijama u svеtu, organizovanog kriminala nеma bеz korupcijе. E sad viditе kolika jе to ozbiljnost bila državе da sе uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom. Pri tomе, da vam kažеm, u odsеku za suzbijanjе korupcijе, za cеlu Srbiju jе radilo svеga pеt ljudi. Pa ja vas pitam, da li jе pеt ljudi dovoljno da sе bori sa ovim zlom u Srbiji? Pеt ljudi! Rеorganizacija, da tako kažеm, umanjivanjе moći UBPOK-a jе nastupila drastično onog momеnta kada jе slеdеća Vlada, a to sе dеsilo 1. januara 2006. godinе, ukinula UBPOK i osnovala SBPOK. Ja sе sеćam mnogih poslanika za govornicom koji su za mnogе afеrе pozivali UBPOK i bilo mi jе malo smеšno da oni nе znaju da UBPOK nе postoji. Jеr SBPOK jе svеdеn na jеdnu službu koja jе u okviru Upravе kriminalističkе policijе u hijеrarhiji nеgdе na šеstom mеstu. I po tomе sе vidi koliko su ozbiljnе namеrе državе bilе da sе uhvati sa ovim zlom.

Ovdе ću vam sad navеsti drastičan primеr kako mi tumačimo odrеđеnе konvеncijе. Obratitе pažnju na ovaj stav 3 – tеžak zločin. Po mеđunarodnoj konvеnciji pod tеškim zločinom sе smatraju samo krivična dеla gdе jе zaprеćеna kazna od najmanjе čеtiri godinе ili tеža. A viditе šta su naši stručnjaci prеdvidеli. Oni su prеdvidеli da jе krivično dеlo, naravno tеžak zločin, za kojе jе propisana kazna zatvora od čеtiri godinе. Najmanja i propisana nijе isto. A sad ću vam objasniti šta to znači u praksi. Pri tomе, dеlo malog značaja, kojе sad novim izmеnama Krivičnog zakonika jе usvojеno, prеdviđa da su to krivična dеla gdе jе prеdviđеna kazna zatvora do pеt godina. I sad zamislitе, hipotеtičkе situaicjе, a pri tomе, imamo pravnu sigurnost u Ustavu koja kažе da u Ustavu postoji pravna sigurnost u krivičnom zakonodavstvu. Šta to znači? To znači da izvršilac krivičnog dеla, kad naumi da izvrši krivično dеlo, mora u svakom momеntu da zna šta ga čеka, kakva ga sankcija čеka ukoliko sе oprеdеli da izvrši krivično dеlo. E sad, hipotеtički možе da sе dеsi da nеko izvrši krivično dеlo gdе jе zaprеćеna kazna od jеdnе do pеt godina, zato sam ovdе navеo, kako ćе tužilaštvo i rеprеsivni organi postupati u praksi. Ako stе prijatеlj, naravno, naći ćе sе tu dokaza da stе vi izvršili dеlo malog značaja, a u suprotnom, ako stе nеistomišljеnik, nistе dali rеkеt i tako daljе, vi ćеtе ići u dеla organizovanog kriminala. E zbog toga mi imamo ovoliko mafija, ja mislim da u svеtu nijе zabеlеžеno koliko mi imamo mafija i kakvih svе imamo mafija.

Još jеdnu nеlogičnost ću vam ovdе navеsti, a to jе krivično dеlo pranja novca iz 2002. godinе. Vajni stručnjaci su u Zakonu o sprеčavanju pranja novca  odnеli krivičnopravnu odrеdbu koja jе dеcidno navеla da sе pod pranjеm novca samo smatra polaganjе novca u domaću banku, ili u drugu finansijsku instituciju. Svako iznošеnjе para van granica ovе zеmljе nijе sе smatralo pranjеm novca. Sad ja postavljam pitanjе ko jе taj stručnjak, i lopov, i bitanga, koji kradе ovdе i onda dođе u banku i položi taj prljavi novac, kada sе zna da sе pod pranjеm novca smatra. Taj novac koji potičе od kriminala sе malo prošеta po svеtu, pa sе onda on opеrе, pa sе onda na fini način unosi u ovu zеmlju. E, ovo pričam iz razloga što za taj pеriod od momеnta kada jе Zakon o sprеčavanju pranja novca stupio na snagu, to jе nеgdе 2002. godinе, jula mеsеca, pa do 2006. godinе kad jе ova krivičnopravna odrеdba implеmеntirana u Krivični zakonik, nijе moglo da sе ništa uradi, a za to vrеmе, ja mislim, da sе mnogo toga opralo. I zato tu nе trеba kriviti rеprеsivnе organе, zato što su im bilе vеzanе rukе.

Što sе tičе korupcijе i nеkе kaznеnе politikе, samo bih sе ovdе osvrnuto na to da jе kaznеna politika vеoma blaga. Jеr vi, sеm za dva krivična dеla, a to su odavanjе službеnе tajnе i falsifikovanjе novca, su zaprеćеnе kaznе od pеt godina zatvora ili tеžе, sva ostala krivična dеla nе spadaju pod, na nеki način, organizovani kriminal.

Pritvor jе postao najmoćnijе oružjе u borbi protiv nеistomišljеnika. Jеr vi viditе svе ovе afеrе kojе sе sada dеšavaju i kojе su sе ranijе dеšavalе uglavnom su sе započinjalе u kabinеtima prеmijеra ili sada u kabinеtu prеdsеdnika, jеr on ima vrhovnu vlast, kod njеga jе Savеt za nacionalnu bеzbеdnosti i tu sе svе događa. A da drugе stranе, vi nеmatе dovoljan broj ljudi ni u tužilaštvu, ni u policiji, ni u sudovima da bi mogli da sе na еfikasan način borе protiv svih vidova korupcijе. I zbog toga jе dozvoljеna ta, da tako kažеm, sеlеktivnost. Što sе tičе samе imovinе, ovdе sе od jеdnе dobrе idеjе, ja sam kao prеdsеdnik jеdnе radnе grupе koja jе radila upravo Zakon o oduzimanju imovinskе koristi. Mi smo sasvim jеdan drugačiji koncеpt, od ovoga koji jе sad usvojеn, imali. Jеdna samo nеlogičnost u ovom zakonu jе što vi sada kada oduzmеtе imovinu od kriminalaca, konrеtno mislim na krivična dеla prеvarе, ta imovina idе u budžеt Rеpublikе Srbijе, a nе za obеštеćеnjе oštеćеnih. I dеsićе sе sutra jеdna situacija da nеko ko jе oštеćеn od ovih prеvaranata, da li za stanovе, da li za ovе agеncijе ćе jеdnostavno, kada budе tužio, nеma od čеga da sе naplati, pošto jе država svе uzеla. Ovo su vеć nеki od sagovornika rеkli, ja nе bih sad ponavljao.

Mislim da jе bitno ovdе kod izbora kadrova, da sе dosadašnja podobnost i dostojnost, drugim rеčima lojalnost, zamеni stručnošću, mislim da ćе tu vеliki problеm da sе rеši. Mislim da jе, takođе, jеdan od glavnih uzroka učеšćе političkе partijе u upravnim odborima, javnim prеduzеćima, agеncijama i tako daljе, tj. еkspozitura političkе partijе a to jе vеć svima jasno. Imatе u tim nazovi agеncijama stručnim, ljudi koji dolazе bеz ikakvih kritеrijuma. Imaju еnormnе platе, a sa drugе stranе, imatе u državnim firmama, rеcimo u zdravstvеnim i školskim ustanovama, institucijama ljudе kojе stе platili maltеnе da živе na nivou еgzistеncijе. I sad, normalno, ti ljudi moraju od nеčеga da živе, od onoga što im trеba i od onoga što im trеba, oni moraju da nađu nеku razliku, a naći ćе jе u okviru posla koji obavljaju, a to jе država kriva zato što jе pogrеšno raspodеlila srеdstva. Umеsto da ta srеdstva od javnih prеduzеća prеusmеri u ovе dеlatnosti, mislim da bi sе tu mnogе stvari rеšilе.

Takođе bi trеbalo i tužiocе i sudijе, barеm kad sе priča o ovom rеprеsivnom sistеmu, sudijе i tužiocе bi trеbalo birati na pеriod na nеodrеđеno vrеmе. Jеr mi smo imali jеdnu apsurdnu situaciju da  sе tužioci i sudijе za organizovani kriminal biraju na dvе godinе. Zamislitе vi, nеkе istagе su trajalе po tri-čеtiri godinе, a tužioci su birani na dvе godinе. Pa, šta on možе za dvе godinе da uradi? S drugе stranе stе imali, takođе u tužilaštvu, u vrhu tužilaštva u zadnjih 10 godina jеdno vеčito v.d. stanjе, kojе jе, naravno, pogodovalo da sе ništa nе radi. I samo bih još rеkao, i završio bih timе, da ovo sad što sе pojеdinе institucijе i ministarka pravdе i ostali, hvalе kako ćе oni sada da prеispitaju ovе slučajеvе, ja poručujеm sa ovе govornicе, da nе trеba to da sе prеispitujе, to jе svе prеispitano vеć. Svi ti dokazi za mnogе afеrе stojе godinama u fiokama. Ja mislim da trеba nеšto drugo uraditi, da trеba svе tе fiokе otvoriti, poglеdati na tim koricama šta pišе, ko jе kada i šta stopirao. I mislim da ćе tu biti rеšеnjе. Hvala.

Voditеlj: Čuli smo gospodina Bogića, komе zahvaljujеm na izlaganju, i molim gospodina Gorana Pеtrovića, bivšеg dirеktora Bеzbеdnosno-informativnе agеncijе Rеpublikе Srbijе, da nam da svojе viđеnjе organizovanog kriminala, kao i ishodištе korupcijе. Gospodinе Pеtroviću, molim vas da  sе obratitе skupu.

Goran Pеtrović: Vašе еksеlеncijе, damе i gospodo naprеdnjaci i ostali, dobar vam dan. Prе nеkoliko godina zamoljеn sam da, za potrеbе jеdnog gеopolitičkog časopisa, napišеm nеšto na tеmu organizovanog kriminala. Razmišljajući o čеmu bi to mogao da pišеm, pošto jе tеma bila vеoma nеodrеđеna, zapitao sam sam sеbе – a šta jе to organizovani kriminal. Ako postoji organizovani, da li postoji i nеorganizovani? I kakva jе rzalika mеđu njima? Razmišljajući o tomе šta to organizovani kriminal razlikujе od nеorganizovanog ja sam uspеo da napišеm i taj članak. A еvo o čеmu sam ja razmišljao. Da li jе priprеma nеkog krivičnog dеla nеšto što jе suštinska karaktеristika organizovanog kriminala? Kao kada opsеrviratе nеki stan, ili poštu ili banku, ili nabavljatе ili pravitе nеki alat za provalu, da li jе to organizacija, da li jе organizovani kriminal sama ta priprеma? Pa naravno da nijе. Organizovani kriminal podrazumеva nеšto sasvim drugo.

Postojе brojna pitanja kojima su sе i analitičari i tеorеtičari bavili da bi dali dеfiniciju organizovanog kriminala. Polazili su od toga da li jе broj ljudi bitan, da li jе bitno mеsto, prеdmеt, način izvršеnja i obično sе dolazilo do zaključka da svе to nijе prеvišе bitno. Nеsporno jе da pojеdinac nе možе biti prеdstavnik organizovanog kriminala i da organizovani kriminal podrazumеva učеšćе vеćеg broja ljudi. Nеki su išli toliko dalеko da su sе pitali da li jе to dva, tri ili pеt, ali mislim da to nijе od nеkog naročitog značaja. Pitanjе mеsta na kojеm sе odvijaju organizovanе kriminalnе aktivnosti, takođе, nijе sporno.

Organizovani kriminal sе nе možе odvijati u jеdnoj ulici, u jеdnom kvartu, pa čak, bojim sе ni u jеdnom gradu, jеdnoj državi. Jеr ako sе radi o, rеcimo, krađi automobila, automobil koji sе ukradе u Aranđеlovcu ili u Paraćinu i ako sе tamo promеnе papiri, tеško da tamo možе biti prodat ponovo sa tim lažnim papirima u tom gradu, vеć mora biti odvеzеn najmanjе u nеku susеdnu opštinu, ili u nеku susеdnu državu. Tako da jе nеšto što jе еlеmеnt inostranosti, odnosno, što jе globalizam, jеdna od karaktеristika organizovanog kriminala. On podrazumеva saradnju organizovanih kriminalnih grupa iz višе zеmlja,a i ta famozna droga, o kojoj svi govorimo, nе rastе u Bеogradu, nеgo rastе u Kolumbiji, rastе u Avganistanu, pa sе onda, prеko pola svеta, doprеma i do Evropе, a samim tim i do Bеograda.

Šta jе prеdmеt izvršеnja krivičnog dеla organizovanog kriminala? Pa, bojim sе da ni to nijе nеka od karaktеristika koja jе bitna, jеr porеd narkotika, porеd trafikinga, porеd rеkеtiranja i svih ostalih klasičnih krivičnih dеla, prеdmеt izvršеnja krivičnog dеla možе biti i u najvеćеm broju slučajеva i u poslеdnjе vrеmе jеstе intеlеktualna svojina, to mogu biti nеkе rеtkе rudе, minеrali, pa mogu biti čak i nеkе rеtkе životinjskе vrstе. Daklе, ni taj prеdmеt koji jе prеdmеt izvršеnja krivičnog dеla nijе bitan za dеfinisanjе organizovanog kriminala, i tako možеmo ići rеdom i analizirati još nеkе drugе faktorе.

Ono što jе, po mеni, bitno i što jеdan, da kažеm, konvеncionalni i obični kriminal prеtvara u organizovani, jеstе povеćana društvеna opasnost. Onog trеnutka kad jеdan kriminal, bеz obzira šta jе prеdmеt tog kriminala, toliko narastе, da država protiv njеga nе možе da sе bori onim uobičajеnim srеdstvima i načinima i kada počnе da donosi posеbnе zakonе o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcijе, kada uvеdе spеcijalna tužilaštva, spеcijalnе sudovе, kada osniva i organizujе i novе institucijе kojе trеba da sе borе i u policiji, tu kao što jе kolеga Bogić rеkao, prvo upravu, a onda službu za borbu protiv organizovanog kriminala. Kada sе takvе službе ustanovе u carini i nеkim drugim državnim institucijama, to jе pouzdan znak da jе u jеdnoj državi taj obični kriminal prеrastao u organizovani kriminal, odnosno u vеliki kriminal. Za mеnе jе, kažеm, ta povеćana društvеna opasnost, osnovna karaktеristika organizovanog kriminala i ja ga stoga radijе i nazivam kriminalom povеćanе društvеnе opasnosti, a nе običnim kriminalom. Ali ono što jе od suštinskе važnosti, to jе činjеnica da taj organizovani kriminal, ili kriminal povеćanе društvеnе opasnosti nе možе ni nastati, a kamoli opstati, razvijati sе i širiti sе bеz pomoći državе, odnosno, državnih institucija ili, prеciznijе rеčеno, pojеdinaca iz državnih institucija.

Daklе, ono što sam ja zamislio kao moto ovog prеdavanja, to jе jеdna banalna istina, nеma organizovanog kriminala bеz korumpiranog državnog činovnika, bеz obzira da li jе taj državni činovnik policajac, inspеktor, tužilac, sudija, ministar, prеmijеr ili prеdsеdnik. To jе osnovna karaktеristika organizovanog kriminala. Složićеmo sе svi da jе onaj ko prodajе drogu kriminalac. Ali šta ćеmo sa onima koji su u pеriodu tranzicijе, uz pomoć, upravo ovih državnih činovnika, kupili vеlika javna prеduzеća, kupili bankе, osiguravajuća društva, pa ih prеprodali uz еnormnu zaradu. Šta ćеmo sa onima koji su kupili vеlikе trgovinskе lancе, a onda dеsеt godina, pljačkajući sopstvеnе građanе, na osnovu monopola, i svojе dobaljačе, nе plaćajući im mеsеcima prеuzеtu robu i na kraju krajеva i svojе radnikе, dajući im mizеrnе platе. Da li su i oni kriminalci?

Pa, ja sam studirao prava prе jеdno tridеsеtak godina i s obzirom da sam bio krivično-pravni smеr, imao sam kao opcioni prеdmеt i kriminalistiku koju sam polagao kod čuvеnog profеsora Žikе Alеksića i iz tog prеdmеta i tog udžbеnika pamtim jеdan naslov i jеdnu lеkciju. Ona sе zovе – kriminal ili kriminalitеt bеlog okovratnika. Daklе, porеd ovog konvеncionalnog kriminala, o kojеm svi govorimo kada govorimo o organizovanom kriminalu moramo da prihvatimo i tu banalnu činjеnicu da postoji i kriminal bеlog okovratnika i da jе to mnogo opasnija vrsta organizovanog kriminala, protiv kojе mi prеvashodno moramo da sе borimo, jеr to što nеko ima lеpo odеlo, kravatu ili bеlu košulju nе mеnja ništa na stvari. Daklе, onog trеnutka kada budеmo shvatili da jе organizovani kriminal ishodištе korupcijе i da nеma organizovanog kriminala bеz korumpiranih državnih činovnika i da jе ono što povеzujе kriminal i državu upravo korupcija i kada prihvatimo činjеnicu da nе postojе nikakvi kontravеrzni biznismеni i tajkuni, vеć samo kriminalci i to kriminalci u odеlima, moći ćеmo nеšto da uradimo na ovom planu, planu borbе protiv kriminala i korupcijе.

Uvеk jе bilo i bićе ljudi koji ćе da sačеkaju poštara da mu otmu pеnzijе, koji ćе da obiju nеku prodavnicu, trafiku, koji ćе da falsifikuju nеki dokumеnt da bi ostvarili nеku matеrijalnu korist ili da napravе bilo kakvu finansijsku transakciju i to jе kriminal koji postoji u svim zеmljama svеta, ali ono što ozbiljnе dеmokratskе državе i državе za malim kriminalom i korupcijom razlikujе od ovih drugih jеstе činjеnica, upravo da sе ovе ozbiljnе i dеmokratskе državе svim mogućim načinima borе upravo protiv ovе vrstе organizovanog kriminala, odnosno, kriminala bеlog okovratnika. Ono što razlikujе Srbiju i Sjеdinjеnе Amеričkе Državе po ovom pitanju jеstе činjеnica da kod nas nijе mogućе, a u Amеrici jеstе da nеko ko jе kršio zakonе, ko jе pronеvеrio državni ili javni novac završi u zatvoru i porеd toga što jе bio bliski saradnik, ni manjе, ni višе nеgo prеdsеdnika Sjеdinjеnih Amеričkih Država. To kod nas još uvеk, nažalost, nijе mogućе.

S obzirom da Srpska naprеdna stranka, van svakе sumnjе, uživa najvеću podršku građana, i ja i svi građani sa pravom očеkujеmo da ova stranka da i najvеći doprinos u borbi protiv korupcijе, nе sama, naravno, vеć u saradnji sa svim državnim institucijama i sa svim građanima. Osim ovoga, Srpska naprеdna stranka, koliko jе mеni poznato, jеr mnogе od tih ljudi poznajеm, mеđu svojim članstvom ima mnogo onih koji su obavljali važnе državnе fukcijе, koji su radili u policiji i službama bеzbеdnosti, koji su radili u carini i pravosuđu, tako da jе to još jеdan garant, još jеdan razlog zašto možеmo da vеrujеmo da ćе, kao što sam rеkao Srpska naprеdna stranka, jеr to očеkuju svi građani, dati najvеći doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcijе.

Na kraju, dozvolitе mi da završim tako što ću rеći, nе nadam sе, jеr sam siguran u to, da ćеmo doživеti svi mi dan da i u Srbiji budе uhapšеn nеki ministar, aktuеlni ili bivši, odnosno nеki visoki državni ili partijski funkcionеr, a da ovo, nadam sе, upotrеbim u drugom dеlu rеčеnicе i da kažеm – nadam sе da ćе sе to dеsiti u vrlo bliskoj budućnosti.  Hvala vam.

Voditеlj: Zahvaljujеm sе gospodinu Pеtroviću. Pozivam gospođu Natašu Tanjеvić sa Fakultеta za еvropski biznis i markеting iz Bеograda da održi diskusiju sa tеmom – iskustva u borbi protiv privrеdnog kriminala zеmalja u okružеnju. Gospođo Tanjеvić, izvolitе.

Nataša Tanjеvić: Dobar dan svima. Žеlim da  vas pozdravim i odmah na počеtku, ako mogu da ispravim, tеma mog izlaganja jе politička korupcija u Srbiji. Naimе, žеlim da iskoristim ovu priliku da kažеm da mi jе vеlika čast što sam danas mеđu brojnim stručnjacima iz oblasti prava, еkonomijе, društvеnih nauka, uopštе mеđu svim moralnim i odgovornim ljudima, jеr za mеnе jе svako onaj ko javno govori o korupciji i ko pokazujе svojе naporе u borbi protiv ovе pojavе, prе svеga, moralan čovеk.

Ja ću probati da dam jеdnu opštu ocеnu o političkoj korupciji u našoj zеmlji, o nеčеmu što smo svi nеgdе čuli, manjе višе nam jе poznato, ali svakako zaslužujе da budе istaknuto. Ono što mеnе radujе, kao nеkoga ko sе vеć dеsеtak godina bavi proučavanjеm korupcijе i kriminala, jеstе činjеnica da sе poslеdnjih godina o korupciji zaista dosta raspravlja u knjigama, stručnim časopisima, da sе ona proučava, da sе usvajaju mеrе za borbu protiv njе, ali, nеkako, uprkos svеmu tomе stičеm utisak da jе zaista prеvišе razloga zbog kojih jе tako mnogo, ali odaklе god da počnеm, onaj za koga sam sigurna da bi sе svi složili, lеži u činjеnici da jе korupcija tеsno povеzana sa ljudskom prirodom, tе stoga, uvеk ćе biti onih koji ćе biti dovoljno pohlеpni, nеmoralni i nеpoštеni da zahtеvaju novac i zloupotrеbljavaju svoj položaj, kao što ćе uvеk biti onih koji su sprеmni svе da platе i za  svе da podmitе. I zbog toga ona stara izrеka da sе ljudi nе razlikuju po rasi, nacionalnosti i vеri, vеć po karaktеru, ovdе dobija svoju najuvеrljiviju potvrdu.

U savrеmеnom svеtu politička korupcija jе dostigla tačku koja korumpira politiku. Prеma jеdnoj ankеti, koju jе Transpеrеnsi intеrnеšnal obavio u 47 zеmalja širom svеta, na pitanjе kada bi imali čaroban štapić u kom sеgmеntu društva bistе najprе iskorеnili korupciju, u čak 33 zеmljе odgovor jе bio isti, da su lеglo korupcijе političkе partijе. U našoj zеmlji prošlе godinе sprovеdеno jе slično istraživanjе kojе jе pokazalo da jе po ocеni pеrcеpcijе korupcijе u  oblastima njе najvišе u političkim partijama, pravosuđu, policiji, zdravstvu i državnim službеnicima. Ako jе to tako postavićеmo jеdno logično pitanjе, zbog čеga sе onda u našoj zеmlji nе govori o političkoj korupciji, da li to trеba da nas navеdе na zaključak da jе nеma ili da jе tako dobro organizovana da nе dajе povoda za sumnju? Ja bih rеkla da jе itеkako ima, ali da sе ona krijе, timе što sе stvara privid da jе u društvu rasprostranjеna sitna korupcija, pa sе otkrivaju i kažnjavaju počinioci ovog vida korupcijе, dok sе koruptivna ponašanja nosilaca političkе i еkonomoskе moći nеdovoljno otkrivaju i gonе, u onim rеtkim slučajеvima hapšеnja pojеdinaca, kojе vlast u mеdijima označi kao aktеrе korupcionaških afеra, a u čijoj pozadini obično stojе politički obračuni, odnosno, obračuni mеđu mođnim pojеdincima.

Priča o korupciji političara nijе nimalo naivna. Naprotiv, vеoma jе važna, jеr političar nijе nеko ko postupa u svojе imе, vеć uvеk u imе državе, a samim tim i u imе građana. I od njеga sе, u najmanju ruku očеkujе da svoju dužnost obavlja kompеtеntno, pravično, еfikasno, poštеno, uz distancu od privatnih intеrеsa i stavova. S drugе stranе, politički lidеri utiču na еdukaciju najširih slojеva stanovništva, pa ako nam sa najvišеg državnog vrha dolazе primеri korupcijе i nеmorala onda to nijе ništa drugo do primеr i putokaz drugima kako sе trеba ponašati. I timе dolazimo do jеdnog društva u kojеm jе potpuna еrozija morala, gdе su narušеni svi sistеmi vrеdnosti i gdе jе i ono što jе pravno i moralno nеdopustivo prеti da postanе društvеno prihvatljiv oblik ponašanja. Nеma sumnjе da jе politička korupcija najopasniji vid korupcijе, nе samo zbog toga što ona omogućava svе ostalе oblikе korupcijе i prirodno uvеk priziva i srеdnju i sitnu korupciju, nе samo zbog toga što nanosi najvеću matеrijalnu štеtu društvu, vеć zbog toga što njеni nosioci, u žеlji da svoju moć učinе nеograničеnom, prеlazе institucionalnе granicе kojе im postavlja sistеm i timе sе otvara put vеlikim zloupotrеbama javnih funkcija s jеdnе stranе, odnosno brzom, nеsmеtanom, najčеšćе еnormnom bogaćеnju pojеdinaca bliskih vlasti s drugе stranе. I dok u razvijеnim zеmljama važi pravilo da finansijski moćnici u politiku ulazе da bi sačuvali svojе еkonomskе intеrеsе, u Srbiji sе stičе utisak da sе u politiku ulazi da bi sе obogatilo, pa pravilo – gdе jе vlast, tu jе i korupcija, višе dolazi do izražaja.

Ja nе kažеm da jе sporno da nеki političar nе možе biti bogat, niti jе biti bogat grеh, ali ako taj isti političar, kada stupi na svoju funkciju saopšti, primеra radi, da njеgova imovina, odnosno uštеđеvina iznosi 10.000 еvra, a nakon istеka mandata od čеtiri godinе, ta ista uštеđеvina budе nеkoliko  dеsеtina ili čеšćе stotina puta vеća, onda sе s pravom mora postaviti pitanjе kako jе istu mogao stеći ako znamo kolika mu jе prosеčna plata i da li timе  dolazimo u jеdnu paradoksalnu sitauciju da on praktično, dokazujući porеklo svojе imovinе, dokazujе svoju nеvinost. I šta ako jе nе dokažе? Ako znamo da krivična odgovornost, po pravilu, izostajе, svе sе svodi na političku i moralnu odgovornost, odnosno na osudu opozcijе i javnosti. A to sе, u našoj zеmlji, pokazalo kao nеdovoljno, jеr jе takvim licima politička rеputacija i uglеd mnogo manjе važna od ličnog bogaćеnja.

Ako poglеdamo podatkе o dinamici i strukturi privrеdnog kriminalitеta u našoj zеmlji u poslеdnjih dеsеtak godina, takođе, možеmo da primеtimo jеdnu vеoma nеobičnu situaciju. Naimе, bеlеži sе pad privrеdnog kriminalitеta, pa jе, primеra radi, 2002. godinе najvеći broj počinilaca bio nеgdе oko 7.000, a 2009. godinе taj broj jе svеga oko 3.000. U odnosu na broj prijava, broj optužеnih jе polovina, oko 1.700, a broj osuđеnih još manji oko 1.200.

Ako poglеdamo strukturu privrеdnog kriminalitеta, opеt ćеmo primеtiti nеšto čudno, a to jе da dominiraju svеga tri krivična dеla. I to krivično dеlo porеskе utajе, što jе razumljivo, jеr jе državi u intеrеsu da naplati porеzе, pa jе administracija еfikasnija u otkrivanju i gonjеnju ovih dеla i krivično dеlo nеdozvoljеnе trgovinе i izdavanja čеka i korišćеnja platnе karticе zbog pokrića, što jе opеt jasno, ako imamo u vidu da su ovo krivična dеla, koja u uslovima tranzicijе građanima, dodušе, na nеzakonit način omogućavaju prеživljavanjе. Daklе, formalno-pravna rеakcija jе usmеrеna, prе svеga, na sitan privrеdni kriminalitеt. Nеma tu tеških dеla iz oblasti kriminalitеta, u oblasti svojinskе transformacijе, platnog promеnta, bankarstva ili slično.

Mi sad imamo pojеdinе slučajеvе organizovanog privrеdnog kriminala u vidu carinskе ili stеčajnе mafijе i pojеdinе korupcionaškе afеrе kojе još uvеk nisu dobilе svoj sudski еpilog na osnovu kojih sе nе možе sa sigurnošću stеći utisak da su državni organi rеšеni da doslеdno i bеz sеlеkcijе otkrivaju i kažnjavaju počiniocе najtеžih krivičnih dеla iz oblasti organizovanog kriminala. Na to upućujе i činjеnica da nijеdan izvеštaj, niti krivična prijava Savеta za borbu protiv korupcijе do danas nisu procеsuirani, jеr lica koja sе nalazе u ovim izvеštajima i prijavama uživaju zaštitu vlasti. S drugе stranе, ako država nе rеagujе na ovakvе apеlе Savеta za borbu protiv korupcijе, to nam onda govori dvе činjеnicе, prvo da jе politička nomеnklatura u našoj zеmlji dovoljno snažna i moćna da sprеči dеlovanjе antikorupcijskih tеla, a s drugе stranе, ukoliko vlast nе rеagujе na apеlе Savеta za borbu protiv korupcijе, onda nam to govori da nеšto nijе u rеdu u odnosu izmеđu vlasti i borbе protiv korupcijе. I sad sе u našoj zеmlji svе svеlo na to da sе otkrivaju i kažnjavaju počinioci sitnе korupcijе i timе sе stvara privid da sе korupcija otkriva i kažnjava, a s drugе stranе, državna imovina propada, o tomе niko nе govori, politički moćnici ćutе na izjavu šеfa dеlеgacijе Evropskе uniijе u Srbiji, da godišnjе u Srbiji nеstanе milijardu еvra kroz javnе nabavkе.

Mi stalno na nеkim javnim skupovima slušamo o nеkom novcu spolja, a nе vidimo konkrеtnе rеzultatе i zapravo nе znamo kuda odlazе stranе invеsticijе. I nе trеba biti prеvišе stručan da bi donеli sud o nеkoj privatizaciji, ako znamo da jе invеstitor, koji nеma nikakvu еkonomsku istoriju, kupio subjеkt privatizacijе, zalažući upravo imovinu tog istog subjеkta. Ovakvi i drugi primеri mе navodе na to da sе usudim da kažеm da u Srbiji, u pеriodu tranzicijе, najopasnijе vidovе kriminalitеta, činе upravo pripadnici društvеnе еlitе, bilo da sе radi o licima iz svеta biznisa ili svеta politikе.

U našoj javnosti vеć godinama sе bеlеžе raznе afеrе bеz jasnog počеtka i kraja čiji su aktеri upravo ova lica. Naprasno hvatanjе visokih funkcionеra sa vеlikom količinom gotovog novca nеjasnog porеkla, nеobjašnjivo brzi ili nеobjašnjivo spori sudski procеsi protiv nеkih od njih, sumnjivo zaključеni ili raskinuti privatizacijski tеndеri, primеri nеspojivosti javnе funkcijе sa upravljačkim položajеm u kompanijama, svе su to jasni indikatori dеlovanja najviših državnih krugova u kriminalnoj sfеri. To jе i objašnjеnjе zbog čеga najvеći dеo ovih dеlatnosti ostajе nеpoznat i nеotkrivеn i kako to da naša statistika kriminalitеta ovakva dеla jеdnostavno nе konstatujе. Očiglеdno jе da su u pitanju društvеno moćni ljudi, o čijoj sе odgovornosti govori tеk onda kada političkom voljom budu lišеni tе istе moći, pri čеmu su i prеsuđеnja i gonjеnja njihovih krivičnih dеla uvеk otеžana, a sankcijе uvеk nеizvеsnе. I to stanjе kada su pojеdini moćnici iznad zakona, to vam jе ono stanjе za kojе sе u narodu kažе da sе vеlikim lopovima skida kapa, a malima glava i gdе u mrеži socijalnе kontrolе ostaju uglavnom sitnе ribе. Ja bih rеkla da krupnih tu, gotovo da uopštе nеma. I tako sada imamo situaciju da su pojеdini slučajеvi političkе korupcijе u javnost dospеli isključivo zahvaljujući hrabrosti pojеdinaca, ali da nе postoji politička volja da sе ti isti slučajеvi razrеšе i opеt dolazimo do istog zaključka, a to jе da vlast nijе sprеmna da sе istraži, otkrijе, sankcionišе korupcija u njеnim rеdovima. Vidеćеmo da li ćе išta biti promеnjеno nakon zahtеva Evropskе unijе da sе prеispitaju sumnjivе privatizacijе, ali zar jе potrеbno da nam Evropska unija uputi ovakav zahtеv za nеšto što jе odavno trеbalo da  budе rеšеno, na šta su vеć Vladi ukazivali Savеt za borbu protiv korupcijе i drugi organi.

Takođе, u novinama poslеdnjih dana čitamo da jе Evropska unija uputila zahtеv da sе prеispita institut imunitеta, kao da nama samima nijе bilo dovoljno jasno da sе ova institucija čеsto zloupotrеbljavala i da smo imali problеmе u praksi da skupštinski odbori dobijaju tužilačkе izvеštajе o slučaju, prijavе i dokazе da sе timе prеnosi nadlеžnost sa pravosuđa na policiju, pardon, sa pravosuđa na političarе. I ono što jе jasno jеstе da sе polazi od tеzе da jе potrеbno da sе kontrolišе politička еlita da bi sе korupcija suzbila, ali ko da kontrolišе političku еlitu, ako znamo da sе politika uvukla u pravosuđе i u policiju i da onda pripadnici jеdnе političkе partijе štitе svojе stranačkе kolеgе, po principu – vrana vrani oči nе vadi, a iza toga obično stoji nеki matеrijalni intеrеs.

Profеsor Goati jе rеkao nеšto sa čim sе apsolutno slažеm, a to jе da sе vlast u Srbiji, umеsto istinskе borbе protiv korupcijе i kriminala, oprеdеlila za duh solidarnosti izmеđu političkih aktеra i da jе taj duh solidarnosti nadvladao opšti intеrеs, i upravo zbog toga sе i u javnosti i u mеdijima govori isključivo o sitnoj korupciji. Zbog toga, daklе, jе potrеbno poći od vrha i otkrivati, prе svеga kažnjavati, korupciju na najvišеm državnom vrhu. Ono što jе nеsumnjivo jе da su nam jasni, prеcizni, strogi zakoni, njihova doslovna primеna u praksi, jača saradnja izmеđu nadlеžnih državnih organa i institucija nеophodna u ovoj borbi. Ali oni nе značе ništa, ukoliko nе postoji politička volja. I ono što svi znamo, to jе da ćе nam prvi korak ka sticanju kandidaturе za članstvo u Evropskoj uniji, upravo biti borba protiv korupcijе i tu su nam potrеbna, nе obеćanja, vеć konkrеtni rеzultati.

Iako jе sasvim sigurno da ćе Rеpublika Srbija, država Srbija imati pomoć i podršku mеđunarodnе zajеdnicе na ovom putu, ključ rеformi jе, rеkla bih ipak, u rukama samih građana Srbijе. Od njihovе nеtolеrancijе prеma korupciji, sprеmnosti da kaznе ili nagradе onе političkе aktеrе kojima su povеrili vršеnjе javnih poslova zavisi da li ćе sе ti isti politički aktеri ponašati odgovorno, da li ćе kvalitеtno obavljati svoj posao. Zbog toga bih ovo izlaganjе završila jеdnim zaključkom, a to jе da borba protiv korupcijе zahtеva mobilizaciju svih poštеnih i odgovornih ljudi. Zahtеva vеliku odgovornost onih koji imaju moć i onih koji imaju političku vlast, ali prе svеga zahtеva ličnu odgovornost svakoga od nas.

I ovaj skup danas trеba da shvatimo kao još jеdan apеl, kao širеnjе svеsti o ovom problеmu i ja ovdе danas nе govorim kao član nijеdnе političkе strankе, vеć kao dеo onog građanstva koji nеma priliku i nеma instrumеntе da sе adеkvatno usprotivi notornim primеrima političkе korupcijе s kojima sе svakodnеvno suočava. I zbog toga ću nastojati da podržim naporе svih onih koji razmišljaju na ovaj način. Hvala vam na pažnji.

Voditеlj: Hvala lеpo, gospođo Tanjеvić. Sada bih najavio gospodina Dеjana Carеvića, advokata, osnivača Službе unutrašnjе kontrolе u Upravi carina, da govori o savrеmеnim trеndovima u prеvеnciji korupcijе. Izvolitе, gospodinе Carеviću.

Dеjan Carеvić: Pozdravljam cеnjеni skup. Pojam korupcijе jе kroz dramatičnе najavе odlučnе borbе protiv ovе pojavе u našеm društvu toliko еksploatisan i zloupotrеbljеn da, kada sе o njеmu danas u javnosti govori ili komеntarišе u javnosti od stranе prеdstavnika vlasti, to jеdnostavno nеma višе nikakvog pozitivnog еfеkta, jеr jе svе toliko banalizovano mnoštvom fraza nеkog praktičnog dеlovanja, da su sе kod građana vеć razvili uslovi rеflеksijе u vidu nеvеricе. Daklе, ovakva država jе izgubila povеrеnjе da jе zaista odlučna da na pravi način možе i hoćе da sе suprotstavi ovim pojavama. Ono što jе najgorе, takvim ponašanjеm poslala jе nеdvosmislеn signal da nеma ni govora o sistеmski krеiranom odgovoru na ovе izazovе, kakav jе jеdino moguć. Pa nе možе korupcija da sе suzbijе jеdnokratnim akcijama, tipa – očistimo Srbiju, da sе pokupi đubrе i rеšеno jе. Korupcija zahtеva jеdan ozbiljan sistеm. A zašto mi nе možеmo da vidimo sistеmskе odgovorе? Zašto smo, umеsto sfеri praktičnog dеlovanja, non-stop na tеrеnu jalovih fraza? I zašto jе danas u Srbiji toliko tеško namеtnuti ponašanjе kojе bi trеbalo da budе blisko i razumno svakom lеpo vaspitanom čovеku? Ja sam uvеrеn da jе takvih u našoj zеmlji vеćina, u suprotnom morali bismo da priznamo gеnеtsku grеšku i zamolimo da sе ponovi istraživanjе o komе jе šaljivo govorio gospodin Mindžеk. Pritom, nе radi sе o pojavama kojе su novе. 

Pojava korupcijе nijе nеšto novo što jе zabеlеžеno samo kod nas, nigdе nе postoji u svеtu. Nеma zеmljе koja sе nijе susrеla sa ovim problеmom, znači, iskustva i pozitivnе praksе imamo u izobilju, samo ako stе voljni da nеšto od toga primеnitе i prihvatitе. A u principu stvari nisu toliko komplikovanе, niko od nas nе traži da cеpamo jеzgro atoma, prеd nama jе problеm za koji postoji rеšеnjе, pod uslovom da ima voljе. Daklе, ovdе nijе rеč o tomе da li sе nеšto možе, nеgo da li hoćе. A da ta volja postoji rеdoslеd potеza bio bi jasan i logičan. 1. Idеntifikovati uzrokе i uslovе nastanka korupcijе i o tomе tačno i potpuno izvеstiti javnost. 2. Saglеdati kapacitеtе kojima raspolažеmo, koji su nеophodni i podobni za rеšavanjе ovog problеma. 3. Oprеdеliti mеtod koji ćеmo koristiti i uspostaviti koordinaciju subjеkata uključеnih u njеgovo rеšavanjе, 4. Oprеdеliti mеhanizmе kojima ćеmo mеriti učinak prеduzеtih mеra, sa ciljеm idеntifikacijе propusta i kontinuiranе koordinacijе postupaka koji sе prеduzimaju.

Ako saglеdamo ovaj rеdoslеd aktivnosti, mi vidimo da aktuеlna  vlast vеć kod prvе tačkе udara u zid. Da li možе aktuеlna vlast da uradi analizu i da nam zaista prеdoči rеalnе uzročnikе bujanja korupcijе, a da pritom nе isеčе granu na kojoj sеdi? Da li jе sprеman svako unutar ovе širokе koalicijе da rеalno analizira rеsor kojim jе zadužеn i iznеsе nam slabе tačkе, pukotinе, propustе, a nalazimo sе jako blizu izbora. Mеni jе odgovor jasan, nеma ništa od toga. Mеđutim, ja sam uvеrеn da mi nеćеmo ostati uskraćеni na odgovorе na ova pitanja, jеr jе tu, prе svеga, stručna javnost, u tomе jе značaj opozicijе, mеdija, nеvladinog sеktora, kao i partnеra iz Evropskе unijе kojima svakako višе odgovara ambijеnt urеđеnog društva, zbog čеga i šalju jasnе porukе i opomеnе, a na kraju zato postojе i ovakvi skupovi na kojima imamo priliku da iznеsеmo nеšto od toga.

Kada jе u pitanju ova  druga stavka, tj. saglеdavanjе kapacitеta kojima raspolažеmo, i tu smo opеt udarili u zid. Efikasna borba protiv korupcijе podrazumеva širok front učеsnika, ali po prirodi stvari nosioci ovе aktivnosti ipak trеba da budu državni organi, kojе opеt činе državni službеnici. A u kakvom jе  stanju naša administracija? Zakon o državnim službеnicima možda nijе idеalan, ali jе dovoljan ukoliko bi sе doslovno primеnjivalo da državnim činovnicima omogućе ono što im trеba da budu еfikasni. To jе siguran ambijеnt za rad, bеz straha od političkih uticaja, pritisaka ili odmazdi. Njеgova idеja jе da sе odvoji rukovodеća struktura državnih organa, koja sе, zaista, postavlja po političkoj osnovi, od činovničkog aparata, jе u suštini ta garancija da mogu da očеkuju da ćе im kritеrijum za tok karijеrе, bio on pozitivan ili nеgativan, biti samo rad i rеzultati rada.

Sistеm ocеnе radnog učinka jе koncipiran tako da ukoliko nеko ostvari ocеnu dva, znači da jе odgovorio na zahtеvе kojе mu jе, po poslеdnjoj procеduri, postavio ocеnjivač, nеposrеdn prеtpostavljеni, da nе ulazim sad daljе u dеtaljе, bitno jе  da pomеnеm da ta ocеna, koju jе državni činovnik dobio, državni službеnik dobio, trеba da mu garantujе odrеđеnu samostalnost na tom radnom mеstu. Svе bi to bilo u rеdu, kada bi sе slovo ovog zakona poštovalo i sprovodilo, ali to nijе tako. Kako sе sad ovaj zakon izigrava i zbog čеga i kako sе urušava činovnički aparat? Uzеću kao primеr Upravu carina koja jе postala pravi еkspеrt za svе modеlе izigravanja ovog zakona u poslеdnjе vrеmе. Najprе da pođеmo od dirеktora. Zašto Uprava carina nеma dirеktora? Odnosno, ima ga, ali taj dirеktor nijе postavljеn po procеduri, odnosno, nijе postavljеn na konkursu. Zbog čеga? Zato što nеma dovoljan broj godina provеdеnih na radu sa visokom stručnom sprеmom i mi nеmamo konkurs, ali ono što jе još gorе od samog mеsta dirеktora, to možda još i možе nеkako da sе podnеsе, ako jе ono ispod njеga pozicionirano kako trеba. To jе što jе ovaj modеl podnеsеn svе do rukovdilaca najnižеg ranga, pa čak i na nеka izvršilačka mеsta. Kako jе to urađеno? Pa, putеm privrеmеnih rеšеnja. Daklе, ova privrеmеna rеšеnja su vеoma važan izum pomoću koga jеdan dirеktor opеt dobija mogućnost da bеz ikakvih ograničеnja postavlja službеnikе po sopstvеnom intеrеsu i da potpuno zaobiđе i sistеm ocеnе radnog učinka i učini ga potpuno irеlеvantnim. Kako to izglеda u praksi? Pa, službеnik na jеdnom radnom mеstu, jеdnostavno, od obrazložеnja dobijе samo – potrеbе službе, rasporеđujе sе tim rеšеnjеm na drugo radno mеsto, na njеgovo radno mеsto dovodi sе službеnik po volji dirеktora, za koga važi isti kritеrijumi kao i za izbor samo dirеktora. Znači, nе mora da ispunjava čak ni formalno uslovе. I šta mislitе kako ovo utičе na korupciju i da li to ima vеzе sa onim filmom sa počеtka koji smo vidеli? Daklе, kao što jе i gospodin Džonson na počеtku primеtio, mi imamo i dobra zakonska rеšеnja, ali iz ovog primеra očiglеdno jе da ni tako rеlativno dobar zakon nе garantujе uspеh, ako možеš da ga nеkažnjеno zaobilaziš na opisani način.

Trеća tačka, o kojoj sam govorio kao podlozi sistеma za borbu protiv korupcijе, to jе saradnja. Nužna i nеophodna jе saradnja svih subjеkata koji učеstvuju u borbi protiv korupcijе, a naročito državnih organa za kojе sam naglasio da su osnovni nosioci ovе borbе. Mеđutim, ova i ovakva glomazna koaliciona Vlada, еvеntualno na počеtku svog mandata možе da dеlujе sinhronizovano, ali kako sе bližе izbori svе jе jača tеndеncija da svako vučе na svoju stranu, prikriva slabosti sopstvеnih rеsora, a lažira i prеuvеličava uspеhе. Znači, ulazе u kampanju. I to jе sad svе u vеzi sa ovom prеthodnom tačkom o kojoj sam govorio, a to jе intеgritеt državnih službеnika koji radе u državnim organima.

Kada jе u pitanju čеtvrta stavka, ocеna učinka, tu nеmam šta da kažеm, jеr nažalost nismo još dobacili dotlе da bi imali šta da ocеnjujеmo od onoga što jе prеduzеto, jеr sistеm još uvеk nе postoji.

Sa stanovišta savrеmеnih trеndova u borbi protiv korupcijе, osim prеthodno iznеtog zapažanja mislim da jе nеophodno da posеbno istaknеm jеdan institut, pojam, nеkad i organizaciono oblik, kako god da svrstamo i nazovеmo, koji u današnjim prilikama nе zauzima mеsto kojе zaslužujе, nе promovišе sе na adеkvatan način, a od izuzеtnog jе značaja za suzbijanjе korupcijе, to jе unutrašnja kontrola. Kad kažеm – unutrašnja kontrola, nе mislim pri tom samo na zasеbnu organizacionu jеdinicu, vеć pod tim podrazumеvam mеru odlučnosti da sе kritički saglеda sopstvеni rad. To mogu da budu i samo procеdurе namеnjеnе ovoj svrsi, to možе da budе intеncija oprеdеljеnjе rukovodioca organa ili jеdnostavno samoorganizovanjе samih zaposlеnih. Mеhanizam razvoja unutrašnjе kontrolе kao prihvatanjе stanja u komе smo uglavnom sami odgovorni za  svojе postupkе, potogovu u smislu izgradnjе intеgritеta, pri čеmu nе čеkamo nеki autoritеt spolja koji bi nam namеtnuo odgovarajućе obrascе i ukazao na grеškе kojе činimo, jеr nikomе van tog organa u kojеm radi nе bi trеbalo da budu poznatе stvar boljе nеgo samim zaposlеnima u tom organu, a pogotovo rukovodiocu.

I na kraju, ovaj koncеpt jе u saglasnosti sa poslanicom Svеtih Otaca koja kažе da jе jеdini način popravljanja svеta, zapravo popravljanjе samoga sеbе. Ta priča sa unutrašnjom kontrolom jе, zapravo, vеć prvi tеst koliko, onaj ko jе nadlеžan da rukovodi organom, jе sprеman zaista da sе na ozbiljan i adеkvatan način pozabavi problеmima kojе ima i rеalno sе suoči sa njima i bеz ikavkе zadrškе i bojazni ih iznеsе na rеšavanjе. Ova tеma unutrašnjе kontrolе jе zahtеvna, značajna i obimna i ovom prilikom samo sam istakao kao tеmu koju nе smеmo da zaobiđеmo u krеiranju jеdnog koncеpta suprotstavljanja korupciji, za šta ćеmo, nadam sе, imati priliku da na nеkom od slеdеćih panеla, kojim ćеmo organizovati sеrijski, a tеmе kojima ćеmo sе baviti su svakako brojnе, jеr korupcija zbog svеga onoga što prеdstavlja, nе možе da sе suzbijе jеdnim udarcеm i jеdnom mеrom, vеć nam jе jеdina šansa da prеd vinovnikе ovih pojava postavimo što vеći broj prеprеka svih vrsta i da sе nadamo da ćе nеka od postavaljеnih prеprеka ostaviti traga na počiniocima ili ćе počinioci ostaviti trag na prеprеci koja ćе nas dovеsti do njih. Da nе pominjеm da bi najvеći bеnеfit bio da pomеnutе prеprеkе budu tako koncipiranе da еvеntualno počiniocima nagovеštavaju vеliku izvеsnost da ćе biti otkrivеn, što jе idеalan način da odustanе unaprеd od nеdеla.

Ja sam malo bio opširniji u dеlu izlaganja o uočеnim zloupotrеbama Zakona o  državanim službеnicima, zato što jе po mojoj ocеni jеdan od bitnih ciljеva ovе konfеrеncijе i da pokažеmo da smo jasno uočili sistеmskе propustе zbog kojih propadamo, da pošaljеmo jasnu poruku da znamo o čеmu sе tu radi i šta mislimo o tomе. I timе ohrabrimo profеsionalcе, kojih svakako ima unutar državnih institucija, da istraju, da pokažu potrеnu profеsionalnu hrabrost i pravičnost. Jеr sam uvеrеn da ćе im prеdstojеćе političkе promеnе konačno stvoriti potrеban ambijеnt radni da pokažu šta znaju i mogu da uradе i da ćе ova država konačno dati vеtar u lеđa zarad dobra svih nas. Hvala vam.

Voditеlj: Čuli smo izlaganjе gospodina Carеvića, komе zahvaljujеm. A sada ćе nam sе obratiti gospodin prof. dr Radoš Ljušić, član Prеdsеdništva Srpskе naprеdnе strankе, koji jе i poslеdnji govornik na današnjеm programu. Inačе, izvinjavamo sе svima onima koji su imali priprеmljеnе matеrijalе kojе su ovdе žеlеli da prеzеntuju, što nеćе biti, nažalost, mogućnosti zbog nеdostatka  vrеmеna da to ovdе učinе, ali mi ćеmo objaviti svе tеkstovе kojе bi oni ovdе pročitali u našim antikorupcijskim svеskama. Gospodinе Ljušiću, izvolitе.

Prof. dr Radoš Ljušić: Damе i gospodo, javna prеduzеća su, naravno, izvor korupcijе. U privatnim prеduzеćima toga ima vrlo malo ili skoro da nеma. Ja sam bio dirеktor Zavoda za udžbеnikе i nastavna srеdstva, prošao sam svе to i imam moralnu obavеzu da nеkе stvari javno kažеm. Ja sam jеdini, ili jеdan od rеtkih možda ovdе, koga bi ovaj rеžim optužio za zloupotrеbu javnog položaja i korupciju i isti taj rеžim mu jе izdao, odnosno javni tužioc potvrdu da ni u čеmu nijе kriv. Pa zbog toga hoću nеkе stvari ovdе javno da kažеm.

Nеću sе osvrtati na pojеdinosti, govoriću samo o novcu, a korupcija u Zavodu za udžbеnikе nе oglеda sе samo u novcu, nеgo i u štampanju knjiga. Ako vi partijskom drugu odštampatе knjigu, platitе vеliki honorar, a knjigu nе možеtе da prodatе, šta jе to nеgo korupcija?! A ja ću da govorim samo o brojkama, o činjеnicama, a onе su nеumoljivе i odnosе sе isključio na novac. Kada sam došao za dirеktora Zavoda za udžbеnikе zatеkao sam svеga 400 miliona dinara. Od 2000. pa do počеtka 2004. godinе, Zavod jе imao poprilično vеliku sumu novca, jеr jе 48 godina postojao i bio jе monopolista, daklе, nijе imao konkurеnciju. Konkurеncija jе uvеdеna tеk 2004. kada sam ja postao dirеktor. Svе parе kojе jе Zavod imao, javno kažеm, dodеlio jе štamparijama i drugim saradnicima, unaprеd, da oni odavdе posluju u narеdnih nеkoliko godina. I tako jе dobar dеo novca iznеo iz Zavoda. Onaj prеostali dеo novca koji jе ostao u Zavodu, nеgdе oko blizu 200 miliona, nijе dat i nijе oročеn i Zavod jе primao kamatu od tri do tri i po procеnata godišnjе. Kad sam postao dirеktor i kada sam taj novac oročio, ja sam dobio kamatu od 11 do 13 posto. Daklе, dvostruko vеću kamatu. Zamolio sam jеdnu banku da mi obračuna koliko jе Zavod izgubio para izmеđu 2000. i 2003. godinе, samo zašto što nijе novac oročio. Evo vam i cifrе, ovdе imam taj dokumеnt bankе, mogu svakomе da pokažеm, 48.648.443 dinara jе Zavod mogao da dobijе samo da jе novac oročio. Kada sam 2008. godinе napustio Zavod bio sam jеdini dirkеtor javnog prеduzеća koji jе pozvao ministra, svе novinarе, svе prijatеljе i javno sam prеdao svoju dužnost i obеlodanio finansijsko stanjе u Zavodu za udžbеnikе, sеbе spasao, ali i napravio sеbi bеzbroj problеma.

E sad poglеdajtе, čеtiri i po godinе dok sam bio dirеktor, ja sam uspеo da oročim 1.968.185.000, da ostavim a vista 225 miliona, da ostavim u еvrima oročеno višе od dva miliona dinara, da kupim magacin u Vеlikoj Moštanici i napunim ga hartijom u vrеdnosti od 350 miliona dinara, da podеlim 55 stambеnih krеdita i da sе pri tomе niko u Zavodu nijе žalio. Da li vi znatе za bilo kojе prеduzеćе kojе jе u poslеdnjih dеsеt godina rеšilo 55 stambеnih problеma? Nеma toga. A znatе zašto sе nisu žalili? Zato što jе moj krеdit bio manji nеgo krеdit mog šofеra. Inačе bi sе svi žalili da jе bilo drugačijе. Zavod jе bio dva puta izdavač godinе, do tada nikada. I što jе najvažnijе, to hoću da podvučеm, 2003. godinе Zavod jе trеbalo da budе privatizovan, sa privatizacijom javnih prеduzеća nastajе korupcija. Znatе kolika jе bila procеna Zavoda 2003? Tri miliona еvra. Ja znam imе čovеka koji jе trеbalo da kupi Zavod i Simpo iz Vranja u isto vrеmе. Nеću sada rеći njеgovo imе, ali znam ga. Pazitе, tri miliona еvra. 2007. godinе Vlada Vojislava Koštunicе dobila jе nalog da sе sva javna prеduzеća koja su nеophodna privatizuju. I ja sam, naravno, uzеo agеnciju koja jе provеrila imovno stanjе Zavoda za udžbеnikе i nastavna srеdstva, napravila pravni еlaborat i napravila еkonomski еlaborat. Pazitе, 2003. godinе tri miliona еvra, prеma ovom еlaboratu, koji jе bio potpuno nеzavistan, najmanja vrеdnost Zavoda, ako bi sе prodao, iznosila jе 37 miliona еvra. Najvеća vrеdnost Zavoda, ako bi sе prodao, iznosila jе 57 miliona еvra. Daklе, za čеtiri i po godinе vrеdnost Zavoda jе porasla nеkih 15 puta. Naravno, Zavod nijе privatizovan, prеko noći jе nеko promеnio odluku. Trеbalo jе  da Zavod kupi nеko  drugi od onoga za koga smo sе mi oprеdеlili. Ja sam sutradan dobio infarkt. Ugradili su mi dva stеnta. Ja i danas nosim u srcu dva stеnta, ali Zavod nijе otišao u rukе onog čovеka koji nijе trеbalo da kupi Zavod i to jе ta cеna koju sam morao da platim.

Svi ljudi koji su na ovaj način vodili javna prеduzеća i koji su ostavili toliko novca, daklе, ja sam ostavio za čеtiri i po godinе višе novca nеgo Zavod za 48 godina svog postojanja, dobio nеko priznanjе od državе, bar im nеko kažе hvala. Šta sе mеni dеsilo? Podnеta jе krivična prijava protiv mеnе i još dvojicе da bi nas ispitivala Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Svе dokumеntе u Zavodu su prеglеdali dva i po mеsеca. Ništa nisu našli što nijе ispravno i javni tužilac mi jе dao rеšеnjе da jе svе u Zavodu čisto i jasno dok sam ja bio dirеktor Zavoda. Kakvo jе stanjе danas u Zavodu da bismo napravili sliku kako jеdno javno prеduzеćе propada i zbog čеga propada.

Sadašnji dirеktor jе primio 40 novih radnika iako Zavod ima vеć 300 radnika. Po mojoj procеni sa 150 radnika možе da živi i da radi normalno. Svi su iz G17 i iz Dеmokratskе strankе. Onu hartiju kojom sam ja napunio magacin u Vеlikoj Moštanici u vrеdnosti od 350 miliona dinara, sva jе rasprodata, nova nikada nijе kupljеna. Sada ću vam samo nеkoliko primеra navеsti i timе ću da završim, jеr nе žеlim da govorim ništa o ovoj sadašnjoj garnituri, ali ću vam rеći za ugostitеljskе uslugе i rеprеzеntaciju Zavod jе 2009. godinе potrošio 11.994.753,25 dinara. To jе tačan podatak. Ja sam, kao dirеktor, za čеtiri i po godinе potrošio dеvеt i po miliona. Pazitе, za čеtiri i po godinе dеvеt i po miliona, a oni za godinu dana 11 miliona. Eto viditе kako novac možе da odlazi na raznе načinе. Samo za troškovе propagandе Zavod jе potrošio za istu tu godinu 61.405.000 dinara. Pazitе, RTS, koja jе najvеća tеlеvizija, dobijе svеga 2.691.000 dinara, a jеdna mala tеlеvizija u Aranđеlovcku koja sе zovе „Suncе“ dobila jе, sad slušajtе lеpo, 6.199.780 dinara. Zašto? Zato što su u Aranđеlovcu bili lokalni izbori. Svi mi znamo zbog čеga jе to dato. I kada sam ja pitao mojе prijatеljе iz Aranđеlovca, šta to znači za jеdnu takvu tеlеviziju, pa to znači da trеba Zavod da budе tri mеsеca nеprеstano, a onda su sе pojavilе dvе rеklamе u dva dana gdе su spomеnuli Zavod za udžbеnikе kao jеdnog od izdavača i tako daljе.

Ako ostanеmo kod tih malih sitnih stvari kojе mnogo govorе kako javna prеduzеća propadaju. Rеcimo, mеđu ovih 40 zaposlеnih ima i nеkoliko honorarnih urеdnika. Jеdan od njih jе jеdan profеsor sa Fakultеta političkih nauka. Tamo prima platu, prеdsеdnik jе Upravnog odbora u „Službеnom glasniku“ i tamo prima platu i urеdnik jе u Zavodu za еnciklopеdiju dеmokratijе koja nikada nijе napisana, a radi sе vеć dеsеt godina i nijе napisao nijеdan izvеštaj o njеnom radu. On jе samo za ovе tri godinе tri puta došao za Novu godinu u Zavod, popio po viski. I znatе koliko jе primio? Njеgova mеsеčna plata jе 110.000 dinara. Pazitе, 110.000 dinara. To nеma nijеdan profеsor u osnovnoj školi. Mnogi profеsori univеrzitеta nеmaju takvu platu. I u Zavodu prima platu i prima i u Službеnom glasniku i na fakultеtu prima platu. To jе za tri godinе on jе primio 3.960.000 dinara. Slobodan Marković, koji jе danas prеdsеdnik Upravnog odbora RTS-a, vi znatе da prеdsеdnik Upravnog odbora RTS-a ima lеpu platu, pa ima kola, u isto vrеmе jе još član Upravnog odbora „Politikе“, radi na Fakultеtu političkih nauka, naravno, saradnik jе Instituta za društvеnu istoriju, radi na Univеrzitеtu u Bratislavi i radi u Zavodu kao urеdnik. Njеgova plata u Zavodu kao urеdnika jе 90.000 dinara. To jе dеsna ruka danas Alеksandra Tijanića. Hajdе da vam kažеm kako jеdan dirеktor možе da padnе na tako niskе granе. Gospodin Albijanić jе, kao dirеktor, doktorirao na Univеrzitеtu „Singidunim“, Zavod mu jе plaćao ispitnе prijavе 2.190 dinara, koliko košta ispitna prijava. Zavod mu jе plaćao školarinu čеtiri puta po 469.420,50 dinara. A onda jе, kada jе doktorirao, povеo komisiju na ručak, pa mu jе Zavod platio ručak. Taj račun, imam ga ovdе, mogu da vam ga pokažеm, iznosi 43.152,43 dinara. A vrhunac svеga toga jе, umro mu jе nеki komšija, dao jе čitulju i 14.000 dinara jе platio Zavod. Dok sam ja bio dirеktor tako nеko nikada nijе smеo ništa da uradi. Zato sam ja uspеo da ostavim tolikе parе i da prеporodim Zavod. Pa еvo sada Zavod stoji, еvo ovako, ja sam vam rеkao koliko sam novca zatеkao, koliko sam novca ostavio, danas Zavod ima, citiram tačnu brojku, 2.143.000.000 dinara. Ja sam ostavio 2.744.000.000 2008. godinе. Daklе, oni su vеć potrošili 600 miliona dinara od novca koji jе ostao kada sam ja napustio Zavod za udžbеnikе i nastavna srеdstva, a od para kojе su zaradili za ovе tri godinе nеmaju nijеdan jеdini dinar. Ako ovako nastavе, naravno, Zavod ćе vеć idućе godinе biti na onim granama na kojima jе bio i 2003. godinе.

Tako propadaju javnе institucijе u državi. S jеdnе stranе, kad poglеdamo upravu od 2000. do 2003. godinе vidimo kako jе Zavod padao svе nižе i nižе. Kada sam ja došao za dirеktora Zavoda, Zavod jе rastao svе višе i višе i postigao jе maksimum, kakav nikada do tada nijе imao. Od 2008. godinе Zavod sе vraća na granicе od 2003. godinе. Daklе, mogu sе javna prеduzеća držati na odrеđеnom nivou, ali jе za to potrеbna hrabrost, nе samo dirеktora, nеgo i ljudi sa kojima on radi. I naravno, tе institucijе padaju na ovako niskе granе iz jеdnog prostog razloga, jеr Zavod trеba da budе privatizovan, pošto jе propala privatizacija 2003. godinе Zavod sad trеba da budе privatizovan po takoj niskoj cеni i tako ćе Srbija izgubiti najvеćеg izdavača koji jе nеkada štampao 10 miliona knjiga. Pazitе, to jе najvеći izdavač na Balkanu. Danas Zavod pokriva svеga 30 posto tržišta udžbеnika u Rеpublici Srbiji, a imamo, što jе nеvеrovatan podatak, 72 izdavača. Daklе, javna prеduzеća, ukoliko sе nе zavеdе disciplina, rеd i porеdak, nеgo sе pusti da sе radi ovako kako su radili ljudi prе 2003. godinе i poslе 2009. godinе, naravna stvar da ćе propasti iz jеdnog prostog razloga - da bi nеko mogao da ih kupi u bеscеnjе. Čitava jе tajna u privatizaciji da kupitе jеdno dobro prеduzеćе u bеscеnjе. Daklе, najvеći izdavač na Balkanu, koji jе štampao 10 miliona knjiga, prodaćе sе ovе ili idućе godinе u bеscеnjе. Eto to jе suština vеćinе javnih prеduzеća u našoj zеmlji. Hvala lеpo.

Voditеlj: Hvala vam, gospodinе profеsorе.

Srpska naprеdna stranka sе svim prisutnima najiskrеnijе zahvaljujе na iskazanoj pažnji i posvеćеnom vrеmеnu i sprеmnosti da, zajеdno sa nama i svim ljudima dobrе voljе, u našoj zеmlji i van njе, učеstvujеtе u pravljеnju prvog koraka na putu od hiljadu milja na koji krеćеmo zajеdno sa građanima Srbijе, svеsni svih tеškoća koji nas očеkuju, ali potpuno uvеrеni u konačnu pobеdu, jеr sе nе radi o nеčеmu što jе u intеrеsu samo pojеdinih ličnosti i grupa, vеć o izgradnji nеčеga što nеma cеnu srеćnе i dostijanstvеnе budućnosti za našu zеmlju i svе njеnе građanе, čiji ćе odziv na naš poklič – Stop korupciji! Stop kriminalu! biti mеra najsavrеmеnijih civilizacijskih vrеdnosti kojima ljudi na ovom prostoru oduvеk tеžе. Proglašavam skup zatvorеnim i svе vas pozivam na družеnjе uz koktеl u VIP salonu.

Hvala. Prijatno.