Јоргованка Табаковић - 08.07.2011.

Могуће је, зато што власт са својих 126 руку је изгласала Закон о буџету, о буџетском систему према којем 5% од 8 милијарди евра буџета може да троши и да за то никоме не положи рачун. Значи, може да преусмерава средства са једне позиције на другу и да то буде законито. Како смо ми као опозиција на то реаговали у моменту доношења таквог закона о буџетском систему и буџета? На једини могући начин, подношењем амандамана, где смо објаснили да власт жели да озакони незаконито трошење буџетских средстава, које је немогуће да се деси у било којој држави на свету. Ми, та „безидејна опозиција“, како називају опозицију и Српску напредну странку, смо указали разлоге и начине на којима власт траје, власт која као таоце држи све оне који у овом тренутку једва чекају да се десе избори и који ће тамо где смеју да кажу рећи да никада није било овако.
Ми, Српска напредна странка, можемо да потврдимо и потврђујемо свакодневно многобројним доказима да се нигде у свету не дешавају овакве инвестиције са оваквим кршењем Закона о јавним набавкама, са одбијањем да се измени Закон о јавним набавкама, где би се уштедео новац у интересу школовања, лечења и бољег живота у Србији и оног што је најосновније, запошљавања, које једино може да учини да се нешто у овој држави промени, више пуни буџет и улаже тамо где треба. То у овом тренутку није могуће зато што власт све контролне механизме јесте зауставила, спречила и ставила под своју функцију. Основни начин заустављања контроле је употреба Агенција за борбу против корупције у политичке сврхе, где је уместо борбе против праве корупције која је увек у врху власти у јавним набавкама, у трговини политичким утицајем преусмерила и фокусирала на борбу против политичких супарника усвајањем потпуно бесмисленог Закона о финансирању странака, односно политичких активности, како они кажу, у којем је могуће да паралишете опозицију тиме што ће морати да обезбеђује књиговодствену документацију Агенцији за борбу против корупције, која је нешто, Боже, посумњала да радите незаконито, док власт из буџетских фондова троши ненаменски средства, док из узетих кредита троши ненаменски средства, и када Државна ревизорска институција о томе направи извештај и када поднесе пријаве проћи ће најмање три или четири године док грађани о томе сазнају и док буду у прилици да казне оне који то раде, неким изборима. Држава нема времена, јер држава нису они који је тренутно воде, држава су грађани Србије и институције које морају да трају. Они више немају времена да чекају да ова и овако неодговорна власт буде кажњена на редовним изборима идуће године, јер оно са чиме ћемо се суочити као власт и као грађани је следеће: нећемо имати са чим да финансирамо основне функције друштва, наставимо ли да толеришемо власт која не трпи никакву контролу, која гуши било коју врсту добронамерне критике или жеље да се побољшају њени закони, власт која је глува и слепа за тренутак у којем живимо и за полупразан тањир милион гладних људи. Таква власт не опстаје на магији, него опстаје на превари, где је злоупотребила све инструменте контроле и посланичких питања и тематских седница у Скупштини у којој седи десетак посланика, Скупштина која је унижена систематском кампањом у свим медијима, сва регулаторна тела које поставља, финансира и на које утиче ивршна власт, то исто је урадила и са Скупштином. Регулаторна тела и Скупштина су у овом тренутку органи управе у саставу Владе. Власник наших живота и наше садашњости и, нажалост, кроз дугове, камате и кредите и наша будућности је неодговорна власт, која не дозвољава ниједан цивилизацијски начин критиковања и контроле.
Ми то морамо да зауставимо и ја бих желела да ви, који сте посланици јавне речи, имате права да од својих уредника тражите да објавите да је Српска напредна странка на данашњој конференцији за штампу тражила одговор од власти, на којој снази заснива одбојање да се контролишу њени рачуни, не подносећи ребаланс, не поштујући услове кредита, које је та иста власт потписала за финансирање „Газеле“ на пример, или за кредит од ММФ-а, а да у исто време прави буџетски дефицит од преко 40 милијарди динара да би једна чланица коалиције, као једно од помоћних пешадијских колона за долазак ДС и останак на власти, могла да сачува свој политички живот.