Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да је привреда у Србији током 2020. године показала "жилавост", што је утицало на то да наша земља има одличне економске показатеље, али и држава је показала да неће да штеди ресурсе да подржи привреду, јер то значи радна места и бољи квалитет живота за грађане.

Брнабић је на представљању "Беле Књиге" рекла да је захваљујући привреди држава могла да издржи екстремне ванредне трошкове који и данас постоје, јер и даље траје борба против корона вируса и додала да је било потребно купити Пи-Си-Ар тестове, антгенске тестове, респираторе.

Брнабић је истакла да се први пут не представљају резултати, већ имајући у виду изазовну годину, сада се говори о томе како да се направи брзи опоравак у наредним годинама.

Премијерка је захвалила члановима ФИЦ-а зато што су током првог таласа корона вируса у марту и априлу донирале новац и опрему и све оно што је било потребно за здравствени систем, али и зато што су се трудили да задрже највећи ниво производње и запослене, а негде и да додатно запосле грађане.

"Због тога сам захвална и као премијерка и као грађанка", поручила је Брнабић.

Указала је на тимски рад председника Србије, Владе Србије и Народне банке Србије, захваљујући чему ће Србија ову годину завршити са најбољим економским резултатима у Европи.

"Наша предвиђања су да ћемо завршити ову годину са падом БДП-а од минус један. Трудимо се да то буде минус 0,7 одсто, али према проценама Министарства финансија биће један, али и то је најбољи резултат у Европи", рекла је Брнабић.

Навела је да је незапосленост пала на 7,3 одсто, а да је јавни дуг тренутно на нивоу од 57 одсто БДП-а.

"Наш јавни дуг ће остати под контролом и остаће испод 60 одсто БДП-а, а тренутно је на нивоу око 57 одсто. Иако ћемо имати значајан буџетски дефицит, као и све много богатије земље Европе и света, трудићемо се да буде испод девет одсто како би могли у наредне две године да повратимо финансијску стабилност коју смо стекли тешким мерама 2014. и 2015.", истакла је Брнабић.

Подсећа да ће према предвиђањима ММФ-а Србија до краја 2022. имати укупно раст скоро 10 одсто, што говори да ћемо задржати лидерску позицију у Европи.

Пошто ће земље ЕУ имати укупан раст око пет одсто или испод у том периоду, а неке чак и пад БДП-а.

Брнабић истиче да иако имамо разлога за радост и понос због тога што ћемо бити најбољи по том питању у Европи да ће свакако додатни раст и развој зависити колико брзо ће се опорављати ЕУ.

Без брзог опоравка европске пивреде, пре свега Немачке и Италије, на које смо највише ослоњени не можемо да очекујемо да ћемо имати тако брзи раст, нагласила је Брнабић.

"И зато смо ставили да је кључни приоритет трансформација наше економије и да буде заснована на иновацијама и знању и таквим инвестицијама базираним, а не на радно интензивним инвестицијама које су нам раније биле потребне, када је била незапосленост и преко 25 одсто".

Премијерка је рекла да морамо да повратимо ниво инвестиција из 2019. године, који је пао у 2020. али свакако мање него у другим земљама, пошто ниједна најављена инвестиција није отказана већ су само неке одложене.

Брнабић очекује опоравак у том смислу 2021. године, као и да је циљ владе да имамо све више инвестиција у развојне и истраживачке центре, то јест инвестиције које доносе већу продуктивност и конкурентност, иако мањи број радних места.

Подсећа да је у опоравак наше привреде држава ове године уложила више од 10 одсто БДП-а.

Брнабић истиче да је за микро мала и средња предузећа уложено до сада више од 1,5 милијарди евра преко грантне шеме са комерцијалним банкама и преко Фонда за развој за текућу ликвидност.

Српску економију је извукло и то што су настављене инвестиције у инфраструктуру, пре свега путну, па је настављена градња ауто-пута Прељина-Пожега, Моравског коридора, брзу пругу ка Будимпешти, а у 2021. ће почети и градња треће деонице те пруге од Новог Сада до Келебије.

Такође, настављена је и градња ауто-пута ка Сарајеву на деоници Сремска Рача - Кузмин, обилазница око Београда и други пројекти.

Настављено је улагање у здравствене објекте, пре свега КЦ Србије, затим опште болнице у целој Србији.

Брнабић очекује да ће врло брзо са ЕИБ-ом бити потписан уговор за градњу КЦ Војводине.

Брнабић је рекла да се следеће недеље отвара додатна зграда у оквиру Ламеле Електротехничког факултета у Нишу, затим у децембру Дата центар у Крагујевцу и друго.

Радиће се на развоју дигиталне инфраструктуре и широкопојасног интернета, који још немају све земље чланице ЕУ, наводи Брнабић.

Приоритет ће, додаје, бити програм развоја Србија 2025 и биће додатно уложено у дигитализацију привреде и спајање науке и привреде и оснаживање људских ресурса.

Брнабић истиче да ће се радити и на развоју вештачке интелигенције и да ће бити подржане наше компаније у тој области, као и да се та решења примене у свим сегментима нашег друштва.

До краја године очекујемо и усвајање Закона о дигиталној имовини која ће осавременити наш пословни амбијент, додала је Брнабић.

Позвала је чланице ФИЦ-а да отварају што више развојне центре у Србији и додала да је Србија за то направила најбољи амбијент.

"Раме уз раме са овим ћемо убрзати реформе у области владавине права у складу са нашим европским путем", поручила је Брнабић.

Не очекујем лаку 2021, она ће бити тешка и изазовна и опоравак ће сигурно много дуже трајати него што сви очекују, додала је Брнабић.

Извор: Танјуг