Суштина пројеката финансираних из пројекта ИПА 2014 - Развој нових производа и услуга од стране малих и средњих предузећа кроз комерцијализацију истраживања јесте да се наука примени и донесе, поред импулса развоју, и конкретну комерцијалну добит младим предузетницима, рекла је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Јоксимовић је новинарима након конференције на којој је означен завршетак пројекта ИПА 2014 рекла и да иновације могу бити врло ризична инвестиција у смислу да ли ће наћи место на тржишту и потрошаче, као и да је увек потребно неколико година да се виде резултати и да се дође до конкретне корист од таквих пројеката.

"Сви ови људи су показали храброст и идеју и самим тим што повезујемо изворе финансирања са изворима ЕУ ми премрежавамо и умрежавамо нашу научну истраживачку заједницу у европски истраживачки простор, а самим тим и њихови производи постају доступни и постаје им доступно и европско тржиште", рекла је Јоксимовић.

Истиче да у том смислу подижемо конкурентност не само Србије, већ и ЕУ.

Како каже, то је оно где партнерство Србије и ЕУ почива, односно не само шта ЕУ може да уради за Србију, али и оно што Србија и сада показује као своје капацитете да помогне целом европском континенту и ЕУ да буде конкурентнија на глобалном тржишту и да то осете сви грађани Европе.

"Зато је важно да наставимо и реформски процес. Пуно смо урадили у претходном периоду, очекујем да то буде валоризовано и кроз конкретне кораке до краја године јер по новој методологији сваки корак значи дубљу могућност приближавања заједничким европским политикама и умрежавање наших политика са европским", навела је Јоксимовић.

Јоксимовић верује да су и овакви пројекти од изузетног значаја за наш европски пут, али пре свега за развој наше земље, за младе, за науку и образовање.

Истиче да Србија никада није оскудевала ни у идеји, ни у памети и сматра да су бројни наши људи допринели бројним европским земљама у секторима у којима раде у тим земљама.

У сваком случају, Јоксимовић наглашава да би Србија желела да задржи те младе људе у Србији.

"Данас нема границе за науку и иновацију. Желимо да будемо ти који ћемо подржати наше најталентованије и најдрагоценије научнике и у том смислу заједно са ЕУ настављамо са оваквим пројектима", рекла је Јоксимовић.

Подсетила је да је овај пројекат заједнички финансиран и подржан од Владе Србије и ЕУ и појаснила да када се програмирају предприступни фондови ЕУ на које имамо право као земља која преговара чланство и која је у приступном процесу, Србија се руководи с једне стране приоритетима националних реформи које спроводи, а с друге стране ЕУ дефинише приоритетне области у које жели да инвестира новац.

"Онда преговарамо, видимо који пројекти су зрели и који су то пројекти који ће дати највећи и конкретан ефекат не само на БДП и раст, већ шта ће допрети до наших грађана, које су користи посебно за одређене категорије грађана, а мислим да су млади и научници мотивисани да раде, имају пуно идеја", рекла је Јоксимовић.

Истиче да идеје не припадају само младима, већ да припадају свима и старијим генерацијама.

Како каже, имајући у виду високотехнолошке и софистициране пројекте који се углавном данас предоминантно развијају на тржишту нових технологија, важно је да се у то улаже.

Наводећи да су за овај пројекат коришћена средства из 2014. године, Јоксимовић каже да увек постоји период од пет до шест година да се спроведу пројекти и реализују те да је овај реализован у року.

"Сви ови пројекти који су данас представљени су заиста изванредни и потпуно одговарају критеријумима који су постављени за реализацију ових пројеката. Ми на овоме нисмо стали, већ 2018. имамо такође велики пакет, који је везан за комерцијализацију и унапређење иновационих технолошких капацитета малих и средњих предузећа", најавила је Јоксимовић.

Како је додала, јавни позив је до краја марта 2022. године отворен, а пријаве се подносе преко е портала Фонда за иновациони развој.

Очекујем отварање барем једног кластера

Јоксимовић очекује да до краја године Србији у приступним преговорима са ЕУ буде отворен барем један кластер од два за колико је Европска комисија дала препоруку.

Јоксимовић је новинарима рекла да ће то да ли ће бити отворен један или два кластера зависити од процене сваке земље чланице, а договор се доноси концезусом.

"Видећемо да ли ће то бити Кластер 4 или Кластер 3 или оба. Очекујем да конкретан и важан корак направимо у овом процесу", рекла је Јоксимовић.

Подсећа да је Европска комисија јасно у Извештају о напретку земље препоручила отварање два кластера са Србијом, Кластер 3 - инклузивни раст и конкурентност и Кластер 4 - зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.

Истиче да по новој методологији, први пут је Извештај о напретку писан уз активно учешће и контрибуцију земаља чланица.

"Било би заиста необично да сада земље чланице не подрже отварање макар једног кластера ако су сви заједно учествовали у писању тог Извештаја и у закључцима који препоручују отварање", каже Јоксимовић.

Каже и да се рад на уставним амандманима данас у потпуности приводи крају, у смислу да ће у Народној скупштини бити усвојен читав низ аката који заокружују процес припреме свих неопходних процедура за измену Устава у погледу правосуђа, начина бирања носилаца правосудних функција и да ће бити фиксиран датум за одржавање референдум.

Додаје да тиме Србија заиста заокружује најважнији сет активности на који су је ЕУ и земље чланице усмериле да је то кључно.

"Тако да заиста мислим да би било веома необично да не отворимо ниједан кластер", наводи Јоксимовић.

Извор: Танјуг