Минимална цена рада од следеће године биће 230 динара по сату, а минимална зарада 40.020 динара, одлучено је на седници Социјално-економског савета. Синдикалци и послодавци нису постигли договор, па је одлука поново била на Влади. Синдикати незадовољни указују - недостаје још 10.000 динара до минималне потрошачке корпе. Министар финансија Републике Србије Синиша Мали рекао је за РТС да је реч о највећем до сада повећању минималне зараде која, истиче, није социјална већ економска категорија. Чека нас тешка зима, уколико се ситуација погорша, реаговаћемо, рекао је Мали.

Мали је рекао да је увек тешко направити баланс између интереса послодаваца и синдиката, те да је држава на себе преузела укупан трошак повећања минималне зараде.

Проценат повећања је 14,3 одсто, а Мали истиче да је реч о процентуално највећем повећању икада.

"Године 2012. минимална зарада је била 15.700 динара, са овим повечањем први пут прел 40.000 динара. То је два и по пута веће повећање за период од само 10 година", рекао је Мали.

Напомиње да би повећање послодавце коштало 350 милиона евра.

"Имали смо послодавце који су рекли у условима кризе ми немамо простор да повећамо и плате, онда смо ми као држава рекли - ми ћемо да преузмемо целокупан терет. Ни на који начин не желимо да доведемо послодавце да кажу - због повећања минималне зараде, ми ћемо да отпуштамо људе", рекао је Мали.

Код овог питања, додаје, важна су два фактора.

"С једне стране, хоћемо да повећамо и очувамо животни стандард грађана Србије, то је део пакета", рекао је Мали и додао да ће 1. јануара бити повећане плате у јавном сектору (повећање од 12,5 посто), као и пензије (укупно 20,2 посто).

С друге стране је, додаје, то што сваки шок на страни послодавца може да изазове отпуштања и повећање броја незапослених. Напоменуо је да је према последњим подацима стопа незапослености у Србији 8,9 одсто, те да је реч о, како каже, историјски најнижој стопи.

На примедбе синдиката да минималној заради недостаје још 10.000 динара да би могла да парира потрошачкој корпи, Мали одговара да су то различите ствари, те да је минимална зарада економска а не социјална категорија.

"Минимална зарада је ту да обезбеди да уколико послодавац уђе у пословне проблеме, да има обавезу до максималног рока од шест месеци да својим запосленима исплаћује минималну зараду", рекао је Мали.

Подсетио је на мере које држава преузима у временима кризе.

"И даље имамо контролисану цену основних животних намирница, горива, и даље имамо најјефтинију цену струје у Европи, осим Грузије, ако се не варам. На различите начине штитимо стандард и интересе грађана", рекао је Мали и додао да је повећање минималне зараде веће од инфлације.

Минимална цена рада, објашњава, зависи од фактора као што су раст БДП-а, степен инфлације, број запослених.

"Циљ је да повећамо минималну зараду, тиме повећавамо и просечне плате", рекао је Мали и додао да је крајњи циљ да следеће године просечна зарада буде 710 евра и да се иде ка заради од 1.000 евра.

За даљи разговор са синдикатима је, каже, отворен.

"Чека нас тешка зима, тешка наредна година, само ако смојединствени можемо све ово да пребродимо. Уколико се ситуација погорша, да реаговаћемо", рекао је Мали.

Кредит из Емирата неће увећати јавни дуг

Упитан да ли ће милијарду евра кредита које Србија узима од Уједињених Арапских Емирата повећати јавни дуг, Мали је рекао да неће.

"Ми узимамо кредит од Емирата по каматној стопи од 3 одсто, уколико бисмо данас изашли на тржиште капитала, то би било од 7 до 7,5 одсто", рекао је Мали.

На овај начин се, каже, штеди новац, јер ће се овај, јефтинији кредит, користити за рефинансирање старих, скупљих кредита који у јануару долазе на наплату.

Говорећи о висини јавног дуга, који је у овом тренутку 30 милијарди, Мали објашњава да се удео јавног дуга мора гледати у односу на јачину економије.

"У Немачкој је 2.475 милијарди евра јавни дуг, то је 80 пута више, а је л би неко рекао да је Немачка слаба? Не", рекао је Мали.

Извор: РТС 1