Вести

Мали: Шошкић се пречесто појављује у медијима Драгана Ђиласа

Министар финансија у Влади Републике Србије и потпредседник Главног одбора Српске напредне странке Синиша Мали реаговао је на интервју некадашњег гувернера Народне банке Србије Дејана Шошкића и констатовао да је видљиво да му пријају вести о кандидатури, с обзиром на то да је се додатно активирао у опозиционим медијима, где даје опширне интервјуе.

"На чак шест страна господин Шошкић, који "није заинтересован за бављење политиком", детаљно анализира нашу фискалну и монетарну политику, и пере се од својих лоших резултата. За неког ко није заинтересован за политику и предстојеће изборе, господин Шошкић се пречесто појављује у медијима, и то по правилу у оним које контролише Драган Ђилас. По томе вам је јасно да је то човек који не зна за стид и срамоту, па му тако није непријатно да упркос својим лошим резултатима, говори о њима правдајући се лошим изговорима", рекао је министар Синиша Мали.

Мали је оповргао тврдње Шошкића о успешној економској политици која је вођена од 2010. до 2012. године.

"Тврдња о успешно вођеној економској политици у периоду до 2012. године је краjње непримерена имајући у виду да су висока и волатилна инфлација и снажна депрецијација девизног курса утицале на општи привредни амбијент и на животни стандард становништва. Теза да је депрецијација курса од 11% у кратком временском периоду пожељна и здрава за економију једне земље и њене грађене, а у условима неодговорно вођене политике јавних финансија, оповргао је и ММФ суспензијом аранжмана већ током прве ревизије Програма крајем 2011. године", истакао је министар финансија.

Мали је појаснио шта су то све наводна достигнућа некадашњег гувернера Народне банке Србије.

"Најважнија економска достигнућа у периоду од 2010. до 2012. су стагнација економске активности, заоштравања дужничке кризе, висока и растућа незапосленост, успоравање кредитне активности и раст проблематичних кредита у банкарском сектору. Недостајале су структурне реформе којима би се отклониле кључне препреке привредном расту. У области спољне трговине забележено је повећање трговинског и последично текућег дефицита платног биланса са 6,5% БДП у 2010. на 10,3% БДП у 2011 и 10,9% БДП у 2012. На тржишту рада забележен је наставак пада запослености и повећање стопе незапослености (према Анкети о радној снази, са 20,9% у 2010 на 24,9% у 2011. години и 25,9% у 2012.)", навео је Синиша Мали.

Мали је додао да је као последица лоших одлука дошло и до повлачења инвестиција и до стварања изузетно лошег пословног окружења.

"Фискална позиција Србије је значајно погоршана због раста сиве економије и њеног утицаја на смањење прихода и због значајног раста и неповољне структуре јавне потрошње што је довело до неодрживог повећања фискалног дефицита и јавног дуга. Висока, волатилна и двоцифрена инфлација у том периоду (нпр. просечна инфлација у 2011. години од 11%) била је последица снажне депрецијације девизног курса (pass through efekat). Као последица опште економске климе, имали смо повлачење дела инвестиција, раст премије ризика, пад пословног и потрошачког поверења, урушавање јавних финансија. Поред кризе јавног дуга држави је претила и криза ликвидности. Стање на рачунима државе су се топила, а средства којима се располагало нису била довољна ни да се покрије редовна дотација за пензије, с обзиром на то да је у јулу 2012. године на рачунима државе било свега 8,5 милијарди динара", истакао је министар Мали.

Министар је навео и да је веома лако оспорити тврдњу Шошкића да се јаким динаром скрива истина о платама и БДП-у.

"Наиме, НБС је у претходних пет година била нето купац преко четири милијарде евра девиза и својим интервенцијама је спречила претерано јачање динара, а не његово слабљење. Лако је закључити да би без интервенција НБС, девизни курс био јачи, а не слабији. Дакле, динарски износ плата и БДП прерачунат у евре би био већи а не мањи да су изостале интервенције НБС на девизном тржишту. Када је реч о стабилности девизног курса и његовим ефектима на јавни дуг, стратегија динаризације је важеће опредељење и Владе и НБС", навео је министар финансија.

Мали је рекао и да о негативним ефектима девизног курса на извоз говори податак о расту извоза и значајно унапређеној структури извоза.

"Извоз српске економије расте по двоцифреним стопама у претходних девет година, тако је робни извоз у 2012 износио 8,7 милијарди евра, а крајем 2021. ће износити преко 21 милијарди евра, дакле биће више него дуплиран. То говори да политика девизног курса није била препрека у експанзији српског извоза, већ саставни елемент укупне макроекономске, финансијске и фискалне стабилности", навео је министар Синиша Мали.

Министар је навео и да је занимљиво што Шошкић говори о томе како велике земље слабе своје валуте да би подстакле извоз и раст, а он је успео и да ослаби валуту и да доведе до привредног пада.

"Званичнни подаци су да је за време мандата Дејана Шошкића 2010. године раст БДП-а износио 0,7%, затим 2011. године 2%, а последње 2012. године - 0,7%. Са друге стране, ми смо успели да у највећој економској кризи, за ове две године, имамо кумулативно највећи раст у Европи, одмах после Ирске, која је специфична јер је седиште највећих мултинационалних компанија на свету. И то јесте чињеница и истина, иако је господину Шошкићу то тешко да прихвати".

Мали је рекао да Влада Републике Србије и Народна банка Србије данас воде одговору фискалну и монетарну политику, што је довело до тога да се на прави начин избори са кризом.

"И сам господин Шошкић је на почетку пандемије рекао да је важно да се очувају предузећа и да се сачува запосленост, што је наша држава успешно и постигла, само што је господину Шокшкићу тешко да то данас призна. Много лакше од тога, и политички пожељније, је да неосновано критикује наше добре резултате. Занимљиво је и да је упорно причао о томе како се се повећати удео јавног дуга у БДП-у, те да ће бити изнад 60%, а ми данас имамо јавни дуг од 51,3% БДП-а", рекао је Мали.

Мали је додао да је грађанима доста оних који и би и не би да се баве политиком, али би да се баве економијом за свој рачун.

"Грађани су у међувремену научили како може да се води економија земље, као и да држава може и мора да стоји иза својих грађана. То је политика будућности, а не повратак на старо и општи лоповлук који је некада био једина политика. Србија без таквих једино и може да иде напред и да из године у годину постаје боље и лепше место за живот", закључио је Синиша Мали.

 

 

 

Извор: Танјуг