Вести

Михајловић: Наставићу да се борим за родну равноправност

Главни задатак Министарства, заједно са свим предузећима у енергетском сектору је да Србија буде енергетски стабилна земља и да ова два сектора што више допринесу расту БДП-а и развоју Србије. Истовремено наставићу да се борим за то да жене које су се доказале својим вештинама, знањем и иновативношћу, имају могућност да докажу свој лидерски потенцијал, рекла је потпредседница Владе Србије, министарка рударства и енергетике и председница Kоординационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.

"Кроз целу своју каријеру сам морала да се доказујем и много теже сам пролазила у послу него моје мушке колеге. И то ће готово свака жена разумети, јер знамо колико труда, рада и енергије стоји иза сваке жене и да је потребно да се много више доказујемо да бисмо успеле. Али, мени су саплитања и покушаји да ме понизе само зато што сам жена у "мушком послу" били мотив више да радим још више и да постигнем резултате који су видљиви и које ми нико не може оспорити", рекла је Михајловић.

Предрасуде и родни стереотипи су дубоко укорењени не само у нашем друштву, већ у целом свету, како је рекла, јер нас од малих ногу нас уче које игре су за девојчице, а које за дечаке, што се даље преноси и на такозване "мушке и женске" послове.

"Неретко чујемо да се дечацима каже немој да плачеш као нека девојчица или девојчицама да се не боре за себе као неке мушкараче, мушкарцима који обављају кућне послове да су папучари. Дакле, будимо искрени, и сами доприносимо таквим схватањима", додаје Михајловић.

* Колико у индустријама које су под вашим ресором има жена на руководећим местима, а колико су она резервисана за мушкарце?

- Студије на глобалном нивоу показују да су жене недовољно заступљене на највишим управљачким позицијама у сектору енергетике што представља губитак за те компаније и недостатак талента, идеја и иновативности.

Када је реч о ресорним министарствима и институцијама у овој области, са поносом могу да кажем да је у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, док сам била на челу, од 61% запослених жена, њих 43% било је на првом нивоу одлучивања. У Министарству рударства и енергетике затекла сам 18% жена на тим позицијама и сигурна сам да ћемо тај проценат мењати, јер жене су доказале својим вештинама, знањем и иновативношћу да имају снажан лидерски потенцијал. И за то ћу наставити да се борим.

Када је реч о јавним предузећима, у ЕПС-у на пример жене чине 20% запослених и заузимају свега 13% позиција у највишем менаџменту (надзорни одбор, директор и извршни директори). У Електромрежи Србије (ЕМС), жене чине 22% запослених и заузимају 36% позиција у средњем менаџменту. А ако говоримо о женама на позицијама у топ менаџменту, ЕМС засигурно спада у водеће енергетске компаније у свету са 56% жена на водећим позицијама.

* Шта су ваши приоритети у наредном периоду када говоримо о раду министарства?

- Главни задатак Министарства, заједно са свим предузећима у енергетском сектору је да Србија буде енергетски стабилна земља, да имамо довољно енергије и енергената, довољног квалитета. Енергетика, заједно са рударством, је важна за стабилност, али није само то. Ова два сектора могу много више да допринесу расту БДП-а и развоју Србије. Много је пројеката који су започети у претходним годинама, а које треба завршити или убрзати, као и нових који су у некој фази припреме. Пуно је потенцијала у енергетици и рударству сектору који готово да уопште нису искоришћени и то је нешто чиме ћемо се бавити у овом ресору.

Србија има све услове да и у енергетици буде важан коридор и чвориште за енергију и енергенте у овом делу Европе, као што је већ у транспорту, захваљујући улагању у инфраструктуру у претходном периоду. То значи како пуштање у рад Турског тока, тако и изградњу гасне интерконекције ка Бугарској, која је важна за диверзификацију извора снабдевања гасом, проширење подземног складишта гаса у Банатском Двору, затим изградњу Трансбалканског коридора, инвестиције у нафтоводе и продуктоводе, као и јачање дистрибутивне мреже за струју и гас. Енергетска инфраструктура је за привредни раст и привлачење инвестиција једнако важна као и транспортна инфраструктура. Као што нема инвестиција тамо где нема путева, тако их нема ни без сигурног снабдевања енергијом, или кад она није довољно квалитетна. Поврх тога што су ово све важни предуслови за инвестиције генерално, постоји велики потенцијал за привлачење нових инвестиција у самој енерегетици и рударству.

Да бисмо олакшали привлачење нових инвестиција, планирамо да заједно са Светском банком, по моделу е-дозвола у грађевинарству, уведемо електронске процедуре у енергетици и рударству. Циљ реформи е-Енергетика и е-Рударство је да све процедуре у овим областима буду електронске, и да повећамо транспарентност и предвидивост за инвеститоре, смањимо трошкове и скратимо процедуре, било да су у питању енергетске дозволе и прикључци на струју, гас, топлотну енергију, или процедуре које се тичу геолошких истраживања и рударства. То ће захтевати промене одређених закона и других прописа, а у пракси то би значило да се сви поступци одвијају електронски, без потребе да се обилазе шалтери, и да се потпуно транспарентно објављују сви најважнији подаци за једног инвеститора, од објављивања ценовника, прецизног дефинисања поступака, могућности праћења предмета, до статистике о ефикасности енергетских субјеката.

* Рекли сте да Вашингтонски споразум подразумева и диверсификацију "понекад затвореног" домаћег тржишта енергената. Шта то практично значи?

- Диверзификација снабдевања природним гасом је питање енергетске безбедности Србије, јер Србија има мале количине свог природног гаса, и ослоњена је на увоз овог енергента. Због тога је важно да имамо могућност да гас добијамо из више праваца, али и из различитих извора. За Србију је важно да има што већи број партнера, као што имамо у транспортној инфраструктури, где пројекте реализују европске, америчке, кинеске, руске, турске, азербејџанске и друге светске компаније.

У том смислу, Вашингтонски споразум за Србију представља шансу да добијемо нове партнере у овом сектору, поред оних које имамо тренутно. Све што се ради, сваки корак који се направи у овом сектору, биће у интересу Србије и њених грађана. Диверзификација је једна тема, а друга тема је језеро Газиводе. Економски споразум из Вашингтона даје могућност да језеро Газиводе се користи на добробит свих јер је оно важан природни ресурс.

Не видим зашто се не би размишљало и о пројектима у којима би учествовали и Срби са Косова, као и страни партнери. Поделе као у доба Хладног рата, мислим да су одавно превазиђене.

* Данас је у влади половина жена. Да ли је то нумеричка или суштинска равноправност?

- Најпре, да Вас подсетим да се Србија 2014. године на предлог тадашњег премијера, а данас председника Републике Александра Вучића да се формира Координационо тело за родну равноправност већ издвојила као једина земља у Европи која на челу институције задужене да координира рад свих институција у овој области има потпредседницу Владе. То указује на нашу снажну политичку спремност да положај жена у Србији побољшамо, као и на неупитну посвећеност да стварамо једнаке услове за све грађане и грађанке. И као што је формирање Координационог тела био важан искорак, уверена сам да ћемо и са већим бројем жена у Влади послати јасну поруку да се Србија развија у друштво једнаких шанси за све и лично сам срећна због тога. Важно је да се женски глас чује на местима где се доносе одлуке и сигурна сам да ће се нове министарке у Влади доказати својим знањем и посвећеним радом да могу да поведу Србију напред.

* Председница сте Координационог тела за родну равноправност у Србији. Колико су данас жене заиста у Србији равноправне?

- Поносна сам на све што смо у претходних неколико година урадили на побољшању положаја жена у нашем друштву. Уз законе и стратегије које смо донели и унапредили, што је и предуслов даљег развоја и нашег пута ка Европској унији, једна смо од ретких земаља у свету која је увела родно одговорно буџетирање, на начин да је увођење родних принципа у планирање буџета постала законска обавеза. Да остварујемо континуирани напредак у овој области показује и Индекс родне равноправности, који смо као прва земља ван ЕУ израчунали и на којем смо остварили резултат за 3,4 поена бољи између два извештавања.

Ипак, још много посла је пред нама, јер све док и једна жена буде жртва породичног и партнерског насиља, све док дечији бракови не буду искорењени, све док жене буду мање плаћене од мушкараца за исти рад и до 16% или све док жене буду проводиле двоструко више времена у кућним пословима и бризи о деци и старима ми нисмо завршили посао.

* Шта влада може и треба да учини да унапреди положај жена које током пандемије сносе већи терет отпуштања, ризика на раду и повећаног оптерећења код куће?

- Координационо тело за родну равноправност је управо у намери да се на најбољи начин одговори на изазове пандемије корона вируса и кризу коју је она изазвала и која на различите начине утиче на жене и мушкарце, упутило листу препорука Привредној комори Србије, НАЛЕД-у, Америчкој привредној комори, Савету страних инвеститора, Српској асоцијацији менаџера и Министарству привреде да послодавци у периоду кризе поштују економске принципе оснаживања жена које прописују Уједињене нације.

Познато је да се жене налазе у првим линијама борбе са корона вирусом, јер су већински запослене у здравственом и социјалном сектору, трговинским ланцима, пословима неге и бриге о домаћинству и члановима породице. Све то их ставља у неповољнији и осетљивији положај. Зато смо, уз подршку Делегације ЕУ у Србији, британске амбасаде и "UN Women" упутили препоруке послодавцима да у своје пословање укључе активности које ће утицати на смањење родног јаза који постоји у сваком друштву, а између осталог тичу се и флексибилног радног времена, очувања радних места, подршке женама жртвама насиља или усмеравања донација ка организацијама које пружају помоћ угроженим категоријама жена.

Постоји позитиван одзив на ову иницијативу, на пример Српска асоцијација менаџера, која окупља више од 400 менаџера са преко 70.000 запослених, једна од организација која је подржала иницијативу. Сигурна сам да само удруженим снагама и у сарадњи можемо допринети смањењу негативног социјално-економског утицаја кризе на све грађанке и грађане Србије и што бржем опоравку наше привреде, којем подједнако треба да допринесу и жене и  мушкарци.

* Колико Индекс родне равноправности реално одсликава ситуацију у Србији? И како на основу њега можемо да сагледавамо шири контекст положаја жена код нас и у окружењу?

- Србија је прва и до недавно једина држава ван ЕУ која је израчунала Индекс родне равноправности, важан статистички инструмент који нам показује достигнућа у различитим доменима. По узору на нас у међувремену су то учиниле и Црна Гора, Северна Македонија и Албанија и драго ми је да смо пример добре праксе у томе.

С поносом могу да констатујем да је за непуне три године Србија поправила свој резултат за 3.4 поена и да би разумели колики је овај успех, рећи ћу, без намере да будемо надмени, да је у поређењу са европским просеком, Србија између два извештајна периода направила већи помак. Док је на нивоу ЕУ забележен помак од 1.2 поена, Србија је за непуне три године остварила скоро троструки напредак. И што је такође важно ни у једном домену не бележимо негативне промене.

Највећи успех у остваривању родне равноправности постигли смо у домену моћи, пре свега захваљујући повећаном учешћу жена у националном парламенту и влади, као и већем учешћу жена у локалним скупштинама.

Оно где морамо више да радимо су домени времена и новца. Жене и даље зарађују мање од мушкараца, и до 16 одсто, што је и европски просек, и много више времена проводе у "неплаћеним" сменама, обављајући кућне послове, бринући о домаћинству и деци, што их доводи у ситуацију да немају времена да се посвете себи, здрављу, напредовању на послу, рекреацији. Истраживање које смо недавно урадили каже да жене у просеку проведу два пута више времена у тим неплаћеним пословима. Значи, кад дођу с посла њих чека још једна, неплаћена смена. А када би то мерили у новцу оне би зарађивале 546 евра месечно, а вредност ових послова износи 21% БДП-а земље. Ја не желим да се то подразумева и борим се да се ти неплаћени послови препознају и вреднују.

 

 

 

Извор: Корд