Србија је земља у којој је пољопривреда стратешка грана и управо због тога смо за само четири године дуплирали буџет за субвенције на тренутни износ од око 400 милиона евра. Таква политика ће се наставити упркос свим изазовима, јер се економија наше земље убрзано опоравља и бележи невероватне резултате. Раст БДП-а већи од седам одсто ове године је управо разлог за оптимизам и главни предуслов који смо испунили за још снажнију финансијску подршку нашим грађанима. Моја порука је увек иста. Аграр је сектор у који вреди улагати, али истовремено сви треба да имају на уму да је то бизнис као и сваки други. Пуна посвећеност, примена нових знања и константна улагања су обавезна, али је зато успех онда известан и трајан без икакве сумње, истиче потпредседник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

* Готово у свим локалним, регионалним и националним стратегијама пољопривреда је препозната као један од основних стратешких праваца развоја. Да ли су улагања у пољопривреду заправо најсигурнија инвестиција?

- Пољопривреда је стуб економске, али и опште националне стабилности. Без прехрамбене сигурности нема суверене државе. Погледајте само претходну годину. Најбогатије земље света су услед блокада у снабдевању и затварања земаља извозника остале без хране и основних намирница. Слике празних маркета, километарских редова испред њих обележиле су највеће светске метрополе. Потпуно невероватна ситуација, али реална. Лично ми је један од арапских краљева рекао да им ни хиљаде милијарди долара које имају нису могле помоћи да дођу до хране у тој кризи. Ту видите сву снагу пољопривреде и њен значај.

* Које су највеће користи које ће пољопривредни произвођачи осетити од доношења Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа и како он штити пољопривредне произвођаче на српском тржишту?

- Србија никад до сада није имала Закон о регулисању тржишта пољопривредних производа. То је сада регулисано. Добили смо основ да направимо алате да на тржишту регулишемо екстреме, са најнижим и високим ценама, што се у аграру често дешава. До сада је то било регулисано преко Института робних резерви, што је прилично спор начин. Такође, регулисаћемо и положај откупљивача, па ће они, попут туристичких агенција, имати депозит. Морају да постоје гаранције да би наши произвођачи увек имали сигурност - да кад продају робу, могу и да је наплате.

* Овогодишња суша у Србији направила је озбиљну штету. Како ће се суша и временске непогоде одразити на принос, али и цене које ћемо као грађани плаћати на пијацама и у продавницама?

- Генерално, суша је узела данак и умањење приноса је неминовно, а колико ће бити смањени, зависи и од локалитета, плодности земљишта, спроведених агротехничких мера и сортимента. Ове године можемо очекивати производне резултате који су углавном на нивоу десетогодишњих просечних приноса. Овогодишњи род кукуруза кретаће се од шест до седам тона по хектару, што је задовољавајуће, просечан принос соје ће бити испод вишегодишњег просека, тј. око две тоне по хектару, а код сунцокрета резултати жетве која је почела још крајем августа указују на веома велики распон у приносима, који се крећу од 1,8 т/ха до 3,6 т/ха. Због суше битно је водити рачуна о начину складиштења.

* Да ли је на видику решавање проблема пољопривредних пензија? Процене Фонда ПИО су да дуг за пензијско осигурање износи око 160 милијарди динара, од чега је, претпоставља се, скоро 95 одсто ненаплативо.

- Изузетно сложен подухват са којим смо се ухватили у коштац, али са задовољством могу да кажем да га спроводимо успешно. Изузетно је важно да причу о пензијама наших пољопривредника системски спремимо, да након измена закона направи потпуну револуцију у тој области. Да нам се више никад не понови закон који не ради у интересу грађана. Основа ове промене је да се порези и доприноси за пензију одређују спрам економске снаге газдинства. Иако сам више пута то рекао, али вреди поновити, једноставно се не могу плаћати исти износи за пензијске доприносе ако имате два хектара или 200 хектара. Уколико буду желели, пољопривредници ће моћи, наравно, и више да уплаћују, али минимум који ће плаћати ако желе пензију ће бити праведан и прорачунат тако да има смисла и не поручује људима да избегавају обавезе, већ да их схватају као нешто корисно за њих кад дође тренутак да не буду радно способни.

* Опстанак села незамислив је без младих људи. Како те младе задржати на селу - додатним едуковањем, кроз финансијску подршку?

- Баш тако. Немогуће је замислити опстанак и даљи развој села без младих. Исто тако је без суштинских промена у третману младих и схватања села као озбиљне заједнице, којој је потребан садржај, инфраструктура и подршка за започињање новог посла немогуће очекивати опстанак села. Једноставно ће као концепт нестати. Због свега наведеног, предузели смо више мера. Стартапове за младе које смо давали подигли смо са 700 првобитних захтева до 5.500. Добијали су за почетак посла у аграру и до 1.500.000 динара. Паралелно са тим смо покренули субвенције за рурални туризам, изградњу етно-села, садржаја о коме смо причали као кључне ствари за живот на селу и, на крају, и ИПАРД 3, који ће финансирати локалне самоуправе у износу од 100% за изградњу путева, канализације и сваке друге инфраструктуре која им недостаје.

* С обзиром на захтевност ИПАРД фондова, али, са друге стране, и чињеницу да можете обезбедити повраћај уложеног новца од 20.000 евра до чак два милиона евра, колико наши грађани користе та средства?

- Реч је засигурно о субвенцијама које су нашим пољопривредницима од огромне помоћи, пре свега оним средње и високо развијеним. До сада смо одобрили више од 725 захтева, вредних готово 65 милиона евра. Само на последњем одржаном јавном позиву стигло је још 126 захтева. Иако није савршено све, јер сe људи са тим сусрећу тек од пре три године, чини ми сe да ствари иду сасвим солидно. Грешке у ходу исправљамо, али ништа што друге земље нису пролазиле, напротив. Стално запошљавамо и нове људе како бисмо обрадили што више предмета и исплатили их у што већем броју. Далеко смо бољи од многих који су прошли кроз исти процес.

О Расту цена

Више цене одговарају произвођачима ратарских производа

* Осим суше, ову пољопривредну годину издваја и раст цена робе из сектора ратарства?

- Раст цена је присутан како на домаћем, тако и на страном тржишту, и последица је појачане тражње и тежње земаља које нису самодовољне у производњи хране да се обезбеде потребним сировинама и залихама. Раст цена засад одговара произвођачима ратарских производа јер ће њима надокнадити губитак у приносу, али у будућности, када таква сировина уђе у репро ланац, довешће до померања цена прехрамбених производа и сточне хране. Правац кретања цена на светским берзама је променљив, што се очекује све до стабилизације тржишта на јесен.

Извор: Курир