Београд је у току свих разговора показао довољну чврстину и одлучност да заштити српске националне интересе, посебно Срба у нашој јужној покрајини, али је истовремено показао и одговорност за изналажење одрживих и примењивих решења на терену, која су предуслов очувања мира и стабилности, посебно у ова тешка времена у Европи и свету.

Ово у интервјуу за "Новости" поручује директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије др Петар Петковић, уочи сутрашњег наставка дијалога са Приштином на техничком нивоу у Бриселу.

* Како гледате на то што ЕУ, као посредник у дијалогу, упорно одбија или не може да изврши притисак на Албанце да буду конструктивнији?

- За нас је важно да посредник у дијалогу буде статусно неутралан и да остане доследно веран циљу дијалога, а то је нормализација односа. Незадовољни смо што кључни делови првог бриселског споразума, а реч је о Заједници српских општина, до данас нису спроведени и што нема ефикасног одговора ЕУ на становиште представника Приштине да њих спровођење споразума уопште и не занима. Напредак у нормализацији односа директно зависи од имплементације свих до сада постигнутих споразума. Тако и могућ договор о енергетици, не представља никакав нови споразум, већ испуњење оног из 2013. и 2015.

* Има ли уопште смисла даље преговарати када се постигнути договори крше или не спроводе?

- Ово питање се годинама намеће, јер је свима јасно да Приштина нема искрену намеру да поправља ствари на терену, већ дијалог искључиво види као пут ка консолидовању једнострано проглашене независности, иако им ми непрестано говоримо да од тог посла нема ништа. Снови Приштине нису, нити могу бити део дијалога. Докле год постоји и најмања нада да се за људе који живе на Косову и Метохији може урадити нешто позитивно и корисно, ми ћемо у том процесу учествовати. Алтернативе дијалогу нема. Зато ће Београд доследно и принципијелно бити опредељен за дијалог као једино исправно средство за решавање несугласица и отворених питања, али, за танго је потребно двоје.

* Да ли је дошао тренутак у којем Србија мора да бира између ЕУ и Косова и Метохије, с обзиром на поруке да је за чланство у Унији потребно да признамо Косово?

- Није тајна да велика већина земаља ЕУ признаје једнострано проглашену независност тзв. Косова, а неке од тих земаља и ревносно раде на учвршћивању позиција Приштине и врше притиске на Србију. Међутим, у ЕУ не постоји унутрашњи консензус по питању статуса наше јужне покрајине, нити се у релевантним документима у којима се третира питање преговора о чланству Србије у ЕУ говори о такозваном узајамном признавању. Док год је тако, Србија не мора да прави избор који помињете, нити је за нас Косово и Метохија монета за трговину, већ наша постојбина и неотуђиви део наше државе. Наш избор је наша Србија и бољи живот за који се боримо, баш онако како је то пред канцеларом Шолцом државнички рекао председник Вучић.

* Да ли се иза свих потеза Приштине заправо крије њихова намера да се, уз помоћ западних савезника, Срби у потпуности протерају са севера Косова и Метохије и како ће Београд одговорити?

- Не бих се усудио да тврдим да наши западни партнери желе протеривање Срба са Косова и Метохије. Проблем је што је сепаратизам на Косову и Метохији, који је наишао на подршку дела западних земаља, увек ишао руку под руку са албанским моноетничким пројектом. Иако се многи праве да није тако, уклањање Срба као политичког и демографског фактора са Косова и Метохије је такорећи незванично програмско опредељење многих албанских политичких партија. Због тога смо ми као држава Србија на челу са председником Вучићем ту да помогнемо останак и опстанак нашег народа у покрајини. И док год је председник Вучић на челу Србије, биће и Срба на Косову и Метохији.

Од доласка Куртија више напада

* Упозорили сте на пораст броја инцидената над Србима на Косову и Метохији.

- Јасно смо поручили да нећемо дозволити нове погроме над српским народом, и верујем да у Приштини има макар толико разума да се не упуштају у ту врсту авантура. Међутим, проблем је што се Приштина ослања на тактику серијски изолованих напада као и на систематско институционално-правно насиље, на шта су реакције из међународне заједнице често благе или их нема. Само од почетка ове године забележили смо 60 етнички мотивисаних инцидената и напада на Србе у покрајини. Прошле године било их је 128. Нажалост, од доласка Куртија на власт број напада на Србе се увећао за 50 одсто.

Извор: Новости