Mинистар правде Никола Селаковић изjавио jе да jе за Србиjу изузетно важно што jе отворила преговоре са Eвропском униjом, jер jе то изузетан сигнал за свакога ко жели да у Србиjу дође, инвестира и да у њоj послуjе.

 

Tакође jе навео да очекуjе да ће поглавље 23, у складу са наjавама из Брисела, бити отворено у првоj половини 2016. године.

 

“Oно што jе у овом тренутну наjважниjе jесте да Србиjа отвара поглавља. Нешто што jе изгледало недостижно и нереално, данас је реалност", рекао jе Селаковић.

 

Према његовим речима, за препознатљивост Србиjе као државе у коjоj се владавина права гради на постоjаниjи, квалитетниjи и бољи нчин, у коjоj постоjи правна сигурност капитала, коjи се у њу улаже и у коjоj постоjи добра инвестицина клима, то jе изузетан сигнал за свакога ко жели у њу да инвестира и да у њоj послуjе.

 

Kада jе реч о поглављу 23, Селаковић очекуjе да ће наjкомплексниjи део тог преговарачког поглавља бити корпус права националних мањина.

 

Oн jе указао да иако су правосуђе и борба против корупциjе комплексна и важна подпоглавља у оквиру 23-jке, "ствари ће наjспориjе ићи код основних права, нарочито код корпуса мањинских права, али никако на уштерб квалитета".

 

Kада jе реч о правосуђу, министар jе рекао да нас у оквиру преговора за поглавље 23 очекуjу уставне промене у делу коjи регулише судску власт и jавно тужилаштво, као и да ће се оне кретати у правцу jачања судске независности.

 

Селаковић jе указао да jе промена устава планирана, према Aкционом плану за поглавље 23, за последњи квартал 2017 године.

 

Упитан да ли ће Србиjа успети да промени Устав у том року, Селаковић jе указао да jе држава ту обавезу преузела и да ће, уколико обавезу не испуни, доћи до застоjа у преговорима са EУ.

 

"Mи смо прописали рокове акционим планом и зацртали циљ коjи мора да буде остварен. Aко он не буде остварен у предвиђеном року нама застаjу проговори у том jедном од наjважниjих поглавља", рекао jе Селаковић и истакао да без промене Устава нећемо моћи да затворимо преговоре са EУ.

 

Према његовим речима, промена Устава jе насложениjи и наjкомпликованиjи посао у оквиру преговора за поглавље 23.

 

"Наш устав познаjе нека себи своjствена решења. Oно што jе за нас наjкомпликовиjие у старту jесто што jе област правосуђа jедна од наjразличитиjе уређених области у свим државама чланицама EУ. Oд 28 држава чланица ви имате преко 20 решења", указао jе он.

 

Због тог, како jе навео, Србиjа мора да се у том делу ослања наjвише на искуства суседних земаља коjе су пролазиле кроз ове фазе преговора са EУ и да види коjа су њихова позитивна и негативна искуства, а наjновиjа искуства има Црна Гора.

 

Kада jе у питању борба против корупциjе, Селаковић jе рекао да се ради  на доношењу измена Kривичног законика, наjвише у области кривичних дела против привреде.

 

Tакође се ради на доношењу Закона о организациjи надлежности органа у борби против организованог криминала и корупциjе, као и на постављању ефикасниjег кривичног поступка коjи ће у разумниjем периоду доносити правоснажне судске одлуке, како осуђуjуће тако и ослобађаjуће, а исто тако и квалитетниjе оптужнице.

 

"Oно што нам jе наjвише замерано у извештаjима о напретку, када су у питању коруптивна кривична дела из области финансиjског и привредног криминала jе да наше правосђе већ дужи низ година не изнедруjе правоснажне осуђуjуће судске пресуде", рекао jе министар.

 

Tо jе, како jе навео, био разлог за уазак у ревизиjу кривичног законодавства, jер се Србиjи замерало да има широко постављена кривична дела у овоj области и да jе потребно да их jасно, стриктниjе и детаљниjе дефинише како би борба против организованог кримиала и нарочито корупциjе била успешниjа.