И када их очекујете?
- Оно што читам из понашања ове власти, не очекујем их пре априла - маја 2012. године. Чекаће последњи рок за њихово расписивање, рачунајући да ће народ можда моћи да заборави лоше резултате, а да ће поверовати новим обећањима. То мислим да овај пут неће вредети, мада је Млађан Динкић показао завидно политичко умеће превођење „жедних преко воде“ и грађана и коалиционих партнера.

Зашто је СНС затражио хитну седницу Скупштине о Косову?
- Због дисонантних тонова који долазе од људи који заступају Владу, а требало би да се држе становишта које Устав подразумева, а то је целовитост Србије, чији је саставни део Косово и Метохија. С друге стране, имате преговоре о којима је на одређен начин информисан и надлежени парламентарни Одбор, на коме је било примедби да се они воде с платформом која није представљена и усаглашена са странкама које чине парламентарну демократију у овој земљи. Притом имате ригидне ставове немачких парламентараца о уласку Србије у ЕУ и накнадно ублажавање те приче од стране амбасадора Немачке Волфрама Маса.

Дакле, исувише различити тонови постоје око тога да ли је Косово услов за улазак Србије у ЕУ или не, да ли Србија може и када ће ући у ЕУ, да ли са тим конфликтом или не. То све није прича ни за парламентарну делегацију, нити за поједине чланове Владе, али ни појединачно за шефа дипломатије или председника државе, јер сви имају различите ставове. Проблем је исувише велики и дуготрајан да би било ко могао да га решава сам, а за крупну и мудру одлуку је потребна најшира подршка, коју може да донесе једино парламент Србије.

Уколико се закаже седница, кога очекујете у Скупштини?
- Не само онога ко преговоре с Приштином назива техничким разговорима, јер ако причате о коришћењу регистарских таблица, телекомуникацијама, не само о позивном броју већ и приватизацији дела Телекома који је на КиМ, већ оног који је именовао тај тим за преговоре. Ту мислим више на председника ДС него на председника Србије Бориса Тадића, а уз њега на премијера и све важне чиниоце који по закону имају право да усагласе политику према Косову.

Заменик председника СНС је улазак у ЕУ окарактерисао питањем опстанка Србије. Шта ако је услов Косово, да ли се онда мења став напредњака?
- Нити било ко уцењује на тај начин, нити каже Европа или Косово, нити ми као држава имамо у овом тренутку ту врсту опредељивања. Нађите и једног ко је задужен у ЕУ за придруживање Србије и износи такав став. Пред Србију нико не ставља такав избор и управо зато тражимо да се не одлаже договор унутар земље, који би могао да оснажи било који став који би заузела званична српска политика, а под њом не подразумевам само министра спољних послова, Владу или владајућу већину. Потребна је најшира подршка јавности. Притом се мора водити рачуна да Србија затворена, без пријатеља из ЕУ и широм света не може да опстане, а у томе да треба да опстане са својим пријатељима нико не каже да треба да „одсече руку“.

Како ћете у понедељак гласати за предложени закон о финансирању локалне самоуправе?
- Довољно је рећи да сам после закона о финансирању политичких активности мислила да ништа горе не може да се деси, а ето га закон који подрива финансијску стабилност земље, фискалну одрживост, искључиво због самоодржања владајуће коалиције. Не да не заслужује да за њега гласа опозиција, већ ниједан одговоран човек. Не може се говорити да ће се узети од једног колача и дати другом, а да нико то не осети, то је чиста лаж. Ако председнику општине дате више новца, ви ћете његовим суграђанима пензионерима, полицајцима, школству, ватрогасцима довести у питање одрживост исплата пензија и плата, а самим тим и њихов живот. Кад би ова Влада била спремна да уштеди и преиспита своје трошкове и реши проблеме корупције рекла бих – да, могуће је.

Да је ова власт прихватила у фебруару предлог измена Закона о јавним набавкама, по рачунима и подацима 55 милијарди динара би било уштеђено, спречила би се злоупотреба најмање те своте на годишњем нивоу. Нема у Србији крчага са златом кога је Млађан Динкић пронашао за финансирање овог закона који угрожава фискалну одрживост.

Главна тема СНС сада је корупција. Да ли сте њоме заменили ону о ванредним изборима која није остварена?
- Те две теме нису супротстављене и борба против корупције није постала тема број један, јер је она нама све време на првом месту, јер на темељима корупције функционише ова власт. Корумпирали су прво гласаче пензионере када су направили буџетски дефицит и саставили ову Владу признајући да нам треба 144 милијарде динара за додатно финансирање пензија. Онда су готово свим законима који су доносили, о агенцији за привредне регистре, привредним друштвима, стечају, опросту дугова и реструктуирању, омогућили да се преваре и корупција не спречавају, већ дешавају, и то некажњено.

Већ две и по године СНС амандманима покушава да спречи да се, не кроз рупе у закону већ кроз законе, одвија корупција, указујући на злоупотребе и у стечајима, приватизацији и преко могућности да неко региструје фирму, превари друге фирме и онда никоме не одговара када оснује друго предузеће с промењеним једним словом у називу. Борба против фантомских фирми, контрола токова новца и роба била је основ наше скупштинске борбе кроз амандмане о НБС, девизном пословању, наплати пореза и није коректно рећи да нам је то сада тема број један.

Агенцији за борбу против корупције и сукоба интереса дали су толико надлежности и послова да је тамо мобинг који се зове „претрпан сто“. Позната је корупција када вас затрпају послом који не можете да обавите. Иначе прича саме власти о борби против корупције пала је онда када су посланици владајуће већине наставили да обављају послове који дословно Уставом искључују једни друге и када афере јесу само прича за жуту штампу. Чека се по пет-шест година да се заборави ко је шта и како приватизовао. Те афере и прича о борби против корупције дешавају се, по мени, у тренутку када дође до сукоба око поделе плена између оних који су је омогућили и оних које су је учинили. Зар о томе не говоре довољно анализе оног ко се данас у Србији прозива за незаконите приватизације, а о коме се ћути за неплаћен порез и коме се овде додељују послови непосредном погодбом.

Ви кажете да је потребно рашчишћавање. Да ли би СНС када би дошао на власт хапсио „крупне рибе“, да се искорени системска корупција?
- Још је Диоген рекао: гледам како крупни лопови изводе ситне, и од тада до данас се срећемо с тиме да крупни лопови хапсе ситне и да се правимо наивни, да не знамо шта је у ствари корупција. Да то није само подмићивање које се врло намерно приписује читавим професијама, а корумпирани су само појединци с именом и презименом. Готово ништа није урађено од 2000. године и овде су стоструки аршини – некоме раскидате приватизацију, а некоме омогућите да дође без динара уложеног новца до огромне земље, у Војводини, на пример.

А, да ли ће СНС кажњавати?
- Не, ми се боримо за независно правосуђе, полицију која ће моћи да врши истражне поступке не бојећи се да ли ће бити отпуштена због тога, као својевремено неко ко је открио „енергетску аферу“. Дакле, неко ко ради свој посао неће бринути да ли ће му бити „глава у торби“. Борићемо се да не буду препуни ормани кривичних пријава, не оних „неко се неком није допао“, већ којима се заврши истражни поступак – има маса доказа, а онда волшебно нестану. Сада, када је, на пример, у питању „Галеника“, не можете да окрећете главу од новинских текстова колико је нових запослених и посредника у продаји лекова. Па да ли се на пијаци тражи посредник када плаћате из свог џепа? Ми смо због свега што се дешава упозоравали да ће превремени избори Србији омогућити да са што мање штете изабере одговорнију власт.

Газдовање, а не ново задуживање Војводине.

Најављује се да ће се пред посланицима предлог закона о јавној својини наћи пре летње паузе?
- Нисам у току са решењима, но разлог за законско враћање имовине локалним самоуправама и Покрајини мора бити боље газовање њоме, а не да би се задуживали и Војводина и општине и сви остали. А први разлог у причи о повратку је – дајте да им вратимо имовину да би могли да се задужују. Да ли неко у овој земљи води рачуна да је само Фискални савет у анализи указао да ће нам од наредне године бити све теже да враћамо већ узете кредите. Како ће локалне самоуправе то да раде?