Измене и допуне Закона о јавним набавкама са којим Влада излази у скупштинсску процедуру је један од најбољих начина да грађани Србије одмере како то ДС са својим коалиционим партнерима излази на црту СНС. Управо зато ћемо комплетан закон предати у скупштинску процедуру иако знамо да он неће пошто је ванредно заседање да он неће  бити ни стављен на дневни ред, али нека остане за упоређивање онима који нама траже мане и онима који вернички готово религиозно подржавају ову Владу, иако су свесни свих њених лоших резултата. Наша стратегија за критику тог законског предлога који ће ући у скупштинску процедуру ће бити следећа. Колега Бојан Терзић који је вођа тима и највише је урадио у овом Закону о јавним набавкама је припремио амандмане који ће у највећој мери, али неће моћи у потпуности да у ствари грађанима представи наш Закон о јавним набавкама који сам ја, не случајно, одштампала у жутој боји иако има 156 само страница са образложењима и прилазима и свим анексима и подзаконским актима. Он изгледа овако дебело, али би требало да привуче пажњу бојом оних на власти ако већ није привукао квалитетом. То што им пажњу није привукао квалитетом потпуно јасно, јер би им усвајање нашег Закона чију ћете суштину чути још једном од колеге Бојана Терзића из разлога што би многи од њих  остали ускраћени за значајна средства која се законом и његовом злоупотребом и употребом преливају из буџета Србије у приватне џепове где се те цифре односно уштеде које би се могле остварити мере бројкама од 600 милиона евра дирекних уштеда, а ја одговорно тврдим да би се те уштеде у једној години кретале на нивоу од милијарду евра и понављам када би се ова држава озбиљно ухватила у коштац са сивом економијом, када би пореском политиком сиву економију у највећој мери увела у редовне токове и када би наплаћивала порез онако како то раде озбиљне и одговорне државе, држава Србија не би имала буџетски дефицит. Сада дајем реч колеги Бојану Терзићу који ће вас још једном упознати са нашим решењима која иако су од септембра месеца била на сајту СНС нису била довољно атрактивна за власт да их преузме у своје решење. Чућете која су, а чућете и зашто их нису преузели.

Бојан Терзић: Хвала вам. Дакле, наш предлог Закона о јавним набавкама је потпуно реалан и веома детаљан.А детаљност је последица његове флексибилности и бројних могућности које стоје на располагању и наручиоцима и понуђачима.
Наслов данашње конференције је Закон о јавним набавкама СНС један од стубова у борби против корупције будуће владе. Дакле, циљ сваког Закона о јавним набавкама, тачније система јавних набавки јесте да омогући да наручилац односно држава добије што већу вредност за новац. Јадноставно речено, циљ је да имамо ефикасан систем јавних набавки. Да би се то обезбедило неопходно је да се постигне низ појединачних циљева. Најпре треба утврдити ко је све наручилац, ми смо овим законом дали једноставну, а опет прецизну дефиницију наручиоца и обавезали Владу да већ једном објави ко је све дужан да примењује Закон о јавним набавкама, јер сматрамо да постоје неке компаније у приватном власништву које имају посебна или искључива права која би требало да примењују Закон о јавним набавкама када набављају добра, услуге и радове за ту делатност. Дакле, имаћемо јасно списак наручилаца, тачан број наручилаца и свако ће моћи да прати ко троши новац из буџета. Оно што је веома важно јесте да је успостављен механизам за борбу против корупције и сукоба интереса. Цело једно поглавље то је друго поглавље посвећено је борби против корупције и сукоба интереса. И то су механизми које треба пре свега да спрече корупцију, ако не могу да је спрече онда треба да омогуће да остану јасни и недвосмислени трагови коруптивних радњи. И шта је занимљиво у овом поглављу које се бави корупцијом? Предвиђене су бројне мере, на пример закон обавезује руководиоце да налоге и упутства својим подређеним увек даје писаним путем. Имамо данас могућност да користимо електронску пошту, то је веома брзо, она оставља јасан траг ко је какву намеру имао и ко је какав налог дао. Наравно постоје изузетне ситуације и то смо предвидели када руководилац може дати усмено упутство или усмени налог, али је дужан да одмах након престанка околности које су узроковале да није могао да да писано упутство то усмено упутство потврди писаним. Предвиђена је заштита лица која су запослена код извршиоца која имају сумњу односно податке да се дешавају одређене коруптивне радње. Они су дужни да пријаве те коруптивне радње надлежним државним органима, а под одређени условима да се обрате и јавности путем медија. У тим случајевима они имају потпуну заштиту од стране овог закона, тачније наручилац не само да не може да их отпусти него не може ни да их премести на друго радно место. Такође је предвиђено да наручиоци који имају вредније набавке у току године да имају посебну службу која ће контролисати искључиво јавне набавке и која ће достављати извештај органу који врши надзор над пословањем тог наручиоца. Тако је детаљно урађено и питање спречавање сукоба интереса. Закон одређује и даје одређене претпоставке када се сматра да постоји сукоб интереса, али поред тога он оставља могућност да се и други случајеви подведу под сукоб интереса који изричито овде нису наведени. У случају када постоји сукоб интереса у односу према одређеном понуђачу, примера ради руководилац или директор неког ЈП или министарства је повезан са тим понуђачем на било који начин, било тако што има акције, уделе или тако што је рецимо супружник запослен у тој компанији. У тим случајевима тај понуђач неће моћи да послује са наручиоцима и да закључи уговор. То јесте веома строго и рестриктивно решење, али је она за почетак неопходна. Ако говорима о самим процедурама јавних набавки оне су флексибилне омогућавају наручиоцу да увек задовољи своје потребе на најбржи могући начин, с друге стране су прецизне значи стриктно одређене  самим законом.

Такође треба рећи да смо ми у вези са процедурама јавних набавки прдвидели један нови поступак и два нова облика постојећих поступака. Увели смо конкурентни дијалог, он треба да се користи приликом набавки сложенијих предмета набавки и предвидели смо систем динамичне набавке а то је један потпуни електронски вид набавке, нешто слично рестриктивном поступку у електронском облику и оквирни споразум који треба да задовољи потребе наручиоца веома брзо, за нека потрошна добра или услуге које се периодично понављају. Конкурентни дијалог пре свега треба да се користи за сложеније набавке радова. Сведоци смо, то смо говорили на прошлој конференцији да поједини наручиоци често закључују уговоре о радовима по систему кључ у руке или систем инжењеринга. То је потпуно слободан уговор где ви унапред утврђујете цифру од које не можете да одустанете а да за то не знате шта ћете на крају добити. То потпуно зависи од понуђача, односно извођача. Шта конкурентним дијалогом треба да се реши?

Предлогом се подстиче примена електронске набавке, а у неким случајевима је и обавезна за велике наручиоце како могу с обзиром на предмет набавке да ту електронску набавку спроведу, у смислу да је предмет такав да се понуде могу рангирати применом одређених метода. Иначе процењује се да уштеде у ЕУ од примене електронских набавки износе негде око 5% од процењене вредности јавне набавке. Уређена је и делимична централизација јавних набавки на републичком нивоу. Ми смо за разлику од Владе која оснива још један нови орган, управу за централизовано спровођење набавки, ми смо за разлику од њих предвидели да један постојећи орган а то је Управа за заједничке послове републичких органа спроводи централизоване набавке, она већ има одређени број кадрова, има одређену техничку оспособљеност и то наравно треба побољшати, има искуства и сматрамо да би задовољила потребе за централизованим спровођењем јавних набавки. Наше су процене да је централизацијом обухваћено негде око 12% укупне вредности евидентираних јавних набавки. Према подацима из 2010. године то би износило око 33 милијарде динара. У овом тренутку овај ниво обавезне централизације јавних набавки је оптималан. Оно што је веома важно, олакшано је доказивање испуњености обавезних услова за понуђаче, али не тако како то Влада ради и како то предлаже да се на крају достављају докази да је неко испунио услове већ тако што је начин достављања доказа значајно олакшан. Прво предвиђамо могућност да агенције за привредне регистре воде један посебан регистар понуђача и то пре свега оних понуђача који су код ње већ регистровани као привредни субјекти, то би били понуђачи који испуњавају оне обавезне услове, значи које сваки понуђач мора да испуни. На тај начин свако ко је регистрован у том регисту не би био дужан да у постпку доставља документацију о испуњености услова. Уколико се ради оп понуђачу који није регистроаван код те агенције, примера ради није привредни субјект удружење и слично она онда може да добију потврду која важи 3 месеца и са том потврдом он може да учествује на тендерима три месеца узастопно без обавезе достављања све те документације и трећа могућност јесте да понуђач увек када подноси понуду наведе интернет страницу званичну неког државног органа где су они подаци јавно доступни и где и сам наручилац може остварити тај увид. Увођењем електронске управе, за што се СНС свакако залаже и намерава да уради јер на овај начин већина обавезних услова, тачније свих сем једног би могли да се доказују. Само време је скраћено прописивањем рационалних рокова и пописивањем обавезе за наручиоца да у одређеном року до 25 дана од отварања понуда донесе одлуку. Иако је наручиоцу у интересу да што пре донесе одлуку у неким случајевима долази до кашњења зато што нису обезбеђења средства или из неких других разлога. Притом трпе понуђачи, а трпе и корисници услуга наручиоца.

Предвидели смо и једно интересантно решење и такво решење рецимо постоји у Великој Британији. Шта оно предвиђа? Дакле, да након доношења одлуке о поступку јавне набавке наручилац може да позове у неким случајевима је и обавеза кад је рецимо примера ради већина понуда одбијена да позове све учеснике у поступку и да се састану са члановима комисије како би им комисија објаснила на који начин је донела одлуку и на који начин је предвидела услове из конкурсне документације и како би на тај начин имали двосмерну комуникацију како би понуђачи могли да дају своје предлоге како у будуће тендер треба и може да изгледа да би био успешан. На овај начин такође ће се смањити и број спорова пред  републичком комисијом за заштиту права. Веома важно, досадашњи закон је давао могућности да се врло једноставно промени уговор о јавној набавци након што је он закључен. Имате одређене услове у поступку изаберете понуђача под тим условима, а онда накнадно мењате те услове. Дакле у том случају су дискриминисани сви остали понуђачи, јер ви не можете знати да под тим новим условима и тај понуђач са којим сте закључили уговор био и најповољнији. Ми смо овде предвидели обавезу да увек када наручилац мења уговор о јавној набавци дужан је да предходно донесе одлуку о томе да је објави на порталу ојавних набавки и да достави посебан извештај Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији. Свако лице има увид у одлуку а понуђачи који су учествовали  у том поступку могу да поднесу захтев за заштиту права и да оспоравају измене уговора. Веома је важно да смо у комуналном сектору, уосталом цео закон, али ово посебно наглашавам у комуналном сектору одредбе нашег закона ускладили у потпуности са директивама ЕУ. Држава, нарочито наша  држава која је ионако сиромашна не може увек да одговори захтевима грађана за неким јавним услугама зато су непоходна јавна приватна партнерства и непоходан је приватни капитал у комуналним делатностима, а за то је неопходно идентификовати правила наших закона о јавним набавкама са правилима ЕУ.

Набавке у области одбране и безбедности по први пут су урађене ево након 10 година од доношења Закона о јавним набавкама, те одредбе јасно и  недвосмислено дефинишу у којим случајевима наручилац може да спроведе поверљиву набавку. Све остало је јавна набавка. Евиденција јавних набавки, самим тим статистика је побољшана што ће омогућити да пратимо понашања у систему јавних набавки, да се на време реагује евентуалним изменама закона и побољшања. Такође, обученост и стручност  запослених који учествују у овом послу је повећана, између осталог занимљиво је решење да ми предвиђамо и арбитре за јавне набавке. То су лица која су  у стручно одређеној области, рецимо техника, економија и слично који имају радно искуство најмање 7 година и који полажу стручни испит за арбитра за јавне набавке. Листу арбитара води РИК за заштиту права, а сваки од учесника у поступку може захтевати, када су вредније набавке у питању, да учествује и по један арбитар. Ово је веома важно, јер јавне набавке су ствар привреде, врло често ствар технике информатике, економије и неопходно је да имате стручна лица која ће омогућити да се дубље сагледа неки проблем, а не само површно и формално. Ex-ante контрола набавки је такође побољшана, на тај начин што примену преговарачког поступка контролишу управе за јавне набавке, а иначе Управа за јавне набавке добија планове наручилаца и може да контролише такође да ли је исправно поручилац изузео одређене набавке од примене закона. Такође бих нешто врло важно хтео да нагласим, а то је да ми овим законом предвиђамо најпре да набавка непокретности и закупне покретности буде јавна набавка. Тренутно држава, сведоци сте зграда Аеро инжињеринг, сведоци сте сада предлога закона којим се набавља, односно узима кредит за куповину још једне зграде у Агенцији за борбу против корупције, Србија пројекта, па постављамо питање на који начин је одређено како је изабран понуђач, да ли је било уопште тендера. Ове набавке морају да буду јавне набавке и да се спроводе пре свега у отвореном поступку. На тај начин одмах се повећава укупна вредност годишњих јавних набавки и тиме укупне уштеде. Такође, постојећим законом је предвиђено да у случају када се набавка финансира из средстава страних кредита, при томе није одређено под којим условима, довољно је да је средства обезбедила нека страна међународна финансијска институција и у том случају ви нисте дужни да примењујете Закон о јавним набавкама, већ примењујете правила те институције.

Разлог за то је сасвим једноставан, јер институција која вам је одобрила кредит жели да прати да ли користите кредит за намену и сврху за коју вам је одобрен. Међутим, интерес грађана ове државе јесте да контролише такође на који начин ћете ви изабрати понуђача и коме ћете заправо трансферисати та средства, јер ће они сутра враћати тај кредит. Ми смо зато предвидели, будући да су правила међународних организација у вези са набавкама сувише општа, недовољно прецизна да се увек када се одобри кредит од међународне финансијске установе и то под некомерцијалним условима чак и тада смо предвидели примену Закона о јавним набавкама, осим оних одредби које нису у складу са тим правилима међународних организација, а таквих одредби скоро и да нема. На овај начин велики број набавки ући ће у систем јавних набавки и имаћемо много бољу контролу. И само да кажем да је систем ревизије, тачније контроле поступака јавних набавки од стране РИК значајно побољшан. РИК има бројна нова овлашћења, најпре може да спроводи прекршајни поступак у првом степену, може да поништи уговор о јавној набавци, може да контролише спровођење одлука које је донела директно код наручиоца, попут Комисије за заштиту конкуренције. Дакле,  два члана већа које је донело одлуку могу да оду код наручиоца и да се дирекно из документације и на терену увере да ли је наручилац спровео одлуку или не. Могу да пониште уговор уколико је уговор закључен супротно одредбама закона, могу да изрекну новчане казне у случају контроле када утврде да уколико наручилац спречи контролу или уколико утврде да наручилац није поштовао одређена упутства. Застарелост прекршајног гоњења је повећана на 3 године и предвиђена је могућност да се за прекршаје изрекне и мера забране необављања одређених послова за одговорна лица код наручиоца. Ја се надам да вас нисам много заморио, хвала вам на пажњи, изволите ако имате неко питање? Ово су само најважније измене и овако дуго је трајало и овако моје кратко представљање.

Др Јоргованка Табаковић: Ево ја ћу само да још једном поновим оно што заиста сматрам најзначајнијим. Колико сте се пута само сусрели са изговором на питање а колико кошта неки објекат или извођење неких радова, а добили одговор – знате,  онај ко даје паре, он и одлучује ко ће да добије посао од тога новца. СНС каже да то јесте важно, али не једино и само то, важно је и ко враћа тај кредит, а то заначи грађани Србије, привреда Србије и зато у једном делу у договору са оним ко даје паре и даје кредит мора и држава Србија и њени закони, поготову што то није у супротности са правилима пословања тих међународних организација, да се пита коме иде новац, ко изводи радове, а да би грађани Србије над тим имали контролу. Нећу да вам наводим конкретне примере, исувише их је где се звучним именом међународне организације која је учествовала у неком пројекту брани можда и врло вероватно нерационалност и лоше трошење, лоше планирање ако имамо искуство да се и на Државно ревизорску институцију као стручну, добронамерну, Уставом дефинисану организацију стављају примедбе када каже да се новац троши незаконито онда можете мислити како се жели када се наведе име неке стране организације која учествује у пројекту или је дала новац како то боже нико ништа не сме да провери и да контролише. Свуда где грађани Србије дају новац кроз порезе, свуда где је буџет финансијер гарант или на било који начин сноси трошкове неког посла у име државе за државу, за грађане грађани Србије морају да имају увид не  кад се крађа већ деси, него унапред кроз план набавки што сматрам највећом предношћу нашег закона и кроз све превентивне контроле које смо овде предвидели. Да додам, држава тамо где је занима  предвидела је начин одузимања имовине од оних који су радили мимо закона. Ево сад ћемо имати у скупштинској процедури ја мислим 600 измена закона, грађани Србије желе да функционери који злоупотребљавају јавна средства буду под истом лупом одговорности, а овај Закон о јавним набавкама који ће обавезивати пре свега нас као будућу власт, СНС, њене партнере представља заиста основни темељни услов за контролу трошења јавних средстава и зато он јесте један од стубова за борбу против корупције. Изволите ако има питања?

Новинар: Ја бих само да вас замолим да још једном покажете тај закон на жутом папиру?
Др Јоргованка Табаковић: Овај жути папир, ово је 156 страна, али једнострано копирано, наши услови за рад нису баш такви као њихови, одштампали смо их на њиховом жутом папиру, а понела сам чак и плаву фасциклу, знате можда им се допадне макар овако визуелно. Знате шта је занимљиво? Да овај закон садржи анексе, подзаконска акта и све прилоге који се једном речју могу сажети у услов ЕУ предвидивост рада по Закону о јавним набавкама. Не остаје ништа да се донесе у року  од 90 дана, не остаје простор да се одложи примена закона зато што неки од подзаконских аката није донет. Сва образложења, ефекти  закона, ово ће бити на сајту данас, биће предато и у скупштинску процедуру и ви ћете са овим моћи да се упознате и ово је правило како треба писати законе у Србији, а не излазити са законским пројектима где немате никакву анализу ефеката и где вам много тога остаје недефинисано у смислу министар ће одлучивати, министар ће прописивати, министар ће донети, а оно што јесте основна примедба јесте да смо ми продуктивнији у доношењу закона за ове 4 године, али у примени тих закона створен је у ствари један правни галиматијас где судови уопште не могу да стигну да поступају по тим законима, јер сваки од њих дерогира неки претходни јесте на неки начин LEX SPECIALIS, а мислим да ће следећа конференција бити посвећена томе, то је закон којим се предвиђа претварање у јавни дуг обавеза према војним пензионерима где Риплија никада не можемо да заобиђемо. Власт предвиђа чак да поништи и извршне поступке где су обештећивани војни пензионери, значи непостојећи правни институти већ пресуђене ствари, већ плаћене таксе за извршне пресуде, власт ће покушати да заустави тим законом, али ево ја само чекам да објаве дневни ред. Ако тај закон буде на дневном реду следећа конференција ће бити посвећена још једној области уништавања правосудног система чијом се реформом хвале они вероватно сами пред собом у огледалу и на својим партијским форумима, али за то не могу да буду похваљени нигде друго, а Закон о јавним набавкама нескромно, али чињеница да је преведен на енглески језик и достављен свима онима који желе да раде и сарађују са Србијом оцењен је најбољим оценама и није добио никакве примедбе. Зато о том закону нисте имали прилике да чујете да је организован ниједан округли сто, јавности, јавног сервиса или нечег сличног али нпр Закон о социјалном запошљавању је нашао места и на јавном сервису и на многим дебатама као да заборављамо да је у Србији свако запошљавање у ствари социјално и да то више нису само маргинализоване групе оних који су маргинализовани из неког разлога већ су то и најбољи студенти и људи који су са много радног искуства и са много вештина зато што је у овој Србији режиму којем истиче време запосленост била задња рупа на свирали, и онда када је СНС тражила да се запосленост установи као циљ буџетског система и Народне банке у складу са економском политиком Владе као заједнички циљ, тада их то није занимало, избори су били далеко, а све оно што буде далеко једног дана и дође тако ће доћи и тај 6.мај.

Ја подсећам само грађане да није довољно да ето тек кажу-  гласаћу па ваљда ће бити боље, нека озбиљно размисле о томе колико су и како подржавали они Владу гласањем када су је иначе критиковали уживајући у привилегијама те политичке групације, а колико се добронамерно према себи као људима и према својим породицама односи СНС као један свеопшти покрет који сваког креативног и добронамерног хоће у доношењу оваквих закона да узме за савезника, не само свог него савезника Србији у њеном дугорочном развоју.
Није мени ово тешко, ја могу све ово да држим и нисам алергична на жуту боју, а радо похвалим и све оно што ваља, ово је боја сунца, тако лепа, мени је тешко што подаци о злоупотребама у јавним набавкама у извештају ревизора јесу мерене милијардама, заиста милијардама евра и то је оно што боли сваког од нас и не бих да преводим шта је све могло са тим да се уради. Има ли још питања?

Новинар: Везано за оно што сте рекли да неки чланови Владе критикују Закон, мислили сте на неког конкретно или уопштено?
Јоргованка Табаковић: Па зар ви не знате неке, конкретно многе од њих, кад се појави неко од чланова Владе на телевизији,  било ком дуелу или даје неки интервју, они забораве да је Влада која је реконструисана у ствари забранила министрима да износе ставове о раду Владе и онда крену да критикују једну по једну меру, да се нису довољно питали многи од њих, господин Динкић каже-  ја нисам премијер, каже урбана легенда да је водио финансије. Господин Дачић каже да се он за то не пита, неки други мнистар каже да о томе много не одлучује, неки се шале да имају на рачунарима и лап топу инсталиране две врсте игрица и да им тако прође време. Ја немам разлога да сумњам у те људе зато што имам прецизне податке колико је електронских састанака одржала ова Влада и да ли су уопште прочитали законе које су нам предлагали у скупштинској процедури. Преко 60% седница је електронско што говори о површности и заиста о једном случајном тренутку кад се неки људи нашли у позицији да изборни пораз претворе у победу називајући то савремено коалиционим капацитетом. Данас се коалиционим капацитетом назива вештина, под знацима навода, помићивања и држања под контролом оних са којима желите да формирате владу, а плаћајући и држећи их под контролом новцем грађана Србије којима узмете из левог џепа кроз порез, а онда им као вратите кроз субвенцију или стимулацију. Уснули разум је заиста родио чудовиште. То што су грађани бојећи се и горег дозволили да се то деси, а радо цитирам паметне људе. Један од њих каже: Много је поштеније не платити дужнику дуг него укинути некоме право на наду.
Одлагање избора је одлагање те наде, а она не може да се укине. Држави је остало да регулише своје огромне дугове,  јер је створила дужнички чвор за који није имала довољно храбрости ни да га пресече, али не може да каже - платите све порезе па онда дођите да вам ја опростим или умањим камате које вам дугујем. Уговор мора да поштује прво држава. Држава која је довела до апсудра да као тровач данас буде лекар, ја помињем и онај случај, оног шегрта и стаклара где иде шегрт па ломи стакла, а онда дође влада као тај стаклар нуди да промени та стакла то је то паљење и гашење пожара све време, а где се ми данас налазимо нека се свако од вас замисли. Ми себе сматрамо не само стручњацима, правницима, економистима, ми себе у СНС сматрамо људима економистима, људима правницима који живе овај живот и сматрамо да је то наша највећа предност и нема те моћи коју неко може да има,  неко преко органа принуде и оног што се зове сила, нема те помоћи која може да буде јача од дивљења које људи имаји за оне који говоре оно што мисле и раде онако како говоре. Ми у СНС јесмо такви и сматрамо да је време које долази тешко и озбиљно, али да је то време свих грађана Србије тј. наше време. Има ли још питања? Захваљујем се.