Ми не нудимо никаква решења у смислу персоналних понуда,  ми нудимо да само променом назива подносиоца предлога закона као посланичке групе Напред Србијо до јуче, а од недавно као СНС се разматра: Закон о изменама и допунама Закона о министарствима са 12 министарстава и 2 канцеларије, једна за дијаспору друга за КиМ, где су потпуно обухваћене све надлежности које једна влада треба да обавља у оваквом тренутку. Предлог закона о изменама и допунама Закона о влади којим се ограничава број државних секретара, заменика помоћника и то у огромном броју а не да је реч попут онога што је радила претходна Влада реконструкцијом у фебруару месецу када је требало имати повећане трошкове за промену меморандума, плочица и назива тих министарстава, а у ствари је број запослених остао апсолутно исти. И измену и допуну Закона о државној управи, по којем дефинишемо неспојивост функција,  по којем се зна ко на којој седници може да присуствује и о чему да одлучује као министар односно заменик и пре и изнад свега, са ова три законска предлога дефинишемо, да су ови закони, један од њих Lex specialis којим се забрањује даље оснивање агенција, а да се већ основане агенције преиспитају у смислу основаности њиховог постојања и да нема дуплирања послова где, чули сте у кампањи много случајева, од седморо запослених двоје долази на посао, а ови остали примају плату.

Значи, немојте да ми нико каже да су прве мере које треба ова влада, нека следећа влада да примењује су  повећање пдв-а и замрзавање пензија. Само у крајњем случају када се претходно примене искрено, доследно и дословно све мере штедње о којима смо говорили и које ћу овде поново да наведем, могуће је разговарати и о тим решењима да Србија не доживи крах. Међутим, сви они који прво почињу од поновног пуњена касе, а на терет најсиромашнијех слојева узимајући пдв на основне животне намернице и узимајући тамо где је најлакше наплатити а не тамо где се прелива не заслужују да буду преговарачи о влади. Они који су укинули онај кризни порез на високе плате, а наставили да се изговарају кризом морају да чују понуду СНС да ће један од првих предлога закона да се у време кризе уведе поново такав порез, али не са једном апсолутном границом као што је то било на четрдесет хиљада где се свесно уништава средња класа и где знамо да се са 40 хиљада динара не може преживети. Него увести прогресивни порез на плате, јер основно пореско начело је да свако плаћа порез  у складу са оним колико зарађује, колико има, колико му Пореска служба евидентира и разрезује порез. Само у тој целини можемо да разговарамо о почецима озбиљних промена које су Србији нужне.

Принципи на којима ће СНС формирати владу и принципи које ће понудити саговорницима су давање предности производњи уместо услуга, штедњи и инвестицијама уместо прекомерне потрошње, јавно приватним партнерствима и концесијама изнад задуживања и на економској политици у којој ће извозно орјентисани сектор бити прави приоритет, а не форсирање увозничког лобија. Предност коју имамо, а нема ни једна друга странка је следећа. Ми немамо стратегије које стоје у полицама, наш програм нису писали само теоретичари, професори универзитета, чланови нашег  економског  тима су људи који се баве послом, али и теоретичари и млади креативни људи који су спремни  на резове, али и мудри и старији који знају да процене темпо тих реформи. Подразумевамо да се у првих шест месеци предузму хитне економске мере које морају да доведу до стварања оног атрактивног амбијента за долазак страних инвестиција. Значи као прво, формирање одговорне и ефикасне владе са свега 12 министарстава и две канцеларије . Извршити ребаланс буџета у смислу смањења трошкова и кресања јавне потрошње тако што ће се уштеђена средства или назовите их приходована усмерити у инвестиције и пољопривредну производњу. Под три, хитно усвајање закона о обавезности плаћања и ороченом плаћању у року од шездесет дана све и без изузетка, фактура мора да се плати у року најдужем од 60 дана, када кажем за све и без изузетка мислим пре свега на државу као највећег дужника и њена јавна предузећа. Многи су врло занимљиво представљали у јавности програм Српске напредне странке називајући га својим, али део који ће омогућити да се ово о чему говоримо заиста и примени је нешто што нико није, зато што нису били аутори програма, није рекао јавности. Да би све ово било могуће да се уради, потребно је донети нов закон о рачуноводству и финансијском извештавању. Занимљиво, господин Ђелић плагира моје примере када каже да власник џипа не једног него четири вози он његова породица, а предузеће у губитку. Нов закон о финансијском израчунавању и рачуноводству који ће омогућити да се реално и истинито прикаже пословање  добит или губитак. Хитно кренути у свеобухватну реформу  пореске управе где је први задатак њена реорганизација уз бољу наплату пореза, уз контролу плаћања пореза и доприноса уз обухватање сиве економије, уз смањење пореза на зараде да би се ван црног плаћања на руке сви ти људи увели у редовне и легалне токове плаћања и да би могли да имају здравствено осигурање на пример, али и обезбеђивање пореских олакшица за фирме у прве три године постојања.
Нешто на чему ћу посебно инсистирати зато што четири године уназад од доношења првог  Закона о буџетском систему о томе говорим. Министар финансија у року од седам дана ко год он био мора да пре измене закона о буџетском систему, јер већ и сада за то има могућност, донесе наредбу по којој ће бити обухваћени сви учесници, не корисници директни или индиректни система него сви учесници консолидованог рачуна Трезора. А то значи да се не може једна образовна установа наћи под лупом владе и контролисати њени токови, а друга без икаквог образложења не, да се неке агенције нађу на тој листи, а неке не. По којим критеријумима је данас много јавних служби и агенција ван контроле Владе Србије, Трезора и министра финансија. То могу да објасне појединци само својим личним договорима и никако другачије. То је управо она критика коју сам рекла, а коју прећуткују.
Ово је један од приручника за анализу јавних финансија који је Влада Србије добила од Европске уније и Међународног монетарног фонда, а о којој нисте нигде чули ни један прилог. На страни 114 тражи оно о чему Српска напредна странка прича четири године да се под контролом државне власти нађу сва јавна предузећа, све оно што послује средствима која имају везе са државом као оснивачем, са државом као управљачем, са буџетом као неким  ко их финансира и са наплаћивањем прихода  од грађана који су разрезани неким законом  или подзаконским актом. У овим препорукама на страни 114 се тражи, одавно се тражи од ове Владе да у тај рачун и под лупу неког одговорног министра финансија стави и Путеве Србије, али и Електропривреду и све оно што јесте по природи дефиниција опште државе. А не да Агенција за контролу  летења на пример буде држава у држави, а не да неко од ових предузећа па и Електропривреда Србије буде потпуно ван контроле и токова, и плаћања, и трошења и улагања средстава које им у ствари омогућује држава монополом. Значи на тој страни 114 тражи се да се ударе темељи усвајању општег система бисеминације података ММФ-а. Да ли је ово против интереса грађана Србије? Да чујем Владу Србије, те врле стручњаке и министре, ту господу који тврде да се они боре за пензије тиме што кажу не, нека пензионерима објасне колико вреди пензија за коју су се изборили 2008. оснивајући владу са тим разлогом и колико им вреди пензија данас. Немојте лажно да приказујете да је основ ваших договора програм,  јер смо резултате ваших програма гледали. Прича ко ће с ким и из којих разлога није предмет ове конференције, али јесте предмет бриге грађана Србије и зато заиста све ово личи на наставак кампање. Има много добрих препорука у овој књизи којих се Влада не придржава и зато је ММФ за многе непожељан као контролор, а ја га зовем неопходан ревизор у држави Србији. Још неке од мера које ће Српска напредна странка као стуб те неке нове владе и као кључну понуду свим коалиционим партнерима, онима који желе да учествују у влади понудити следеће. Обавезност усвајања завршног рачуна за сва предузећа која послују средствима у својини републике и на било који начин приходују на државном монополу, да доставе финансијски план и да нам завршним рачуном покажу колико су способни да управљају јавним средствима. Треба обавезати све јавне установе да уштеде које су могуће у њиховом пословању сагледају, јер јесмо у кризи, преиспитати оправданост оних 137. Тврдим вам да нико не зна колико имамо стварно агенција, у овој књизи се помиње број од преко 150, и не укинути апсолутно све, неколико регулаторних тела заиста треба да постоји, али то сигурно није ни трећина онога што сада послује и што сада троши огроман новац Републике Србије.

Хитно и неодложно преиспитати политику државних субвенција где је уредбама, значи иза завесе подељено преко 5 милијарди евра, а да о томе немамо ефекте што је и сама држава признала, значи хитно доношење закона којим ће се утврдити критеријуми и мерила за коришћење подстицајних средстава да би приступ тим средствима имали сви, јер то јесте основни критеријум тржишног привређивања - једнаке шансе на тржишту. Извршити дуго одлагани попис  и регистрацију државне имовине која није пописана чак ни Законом о јавној својини, што је овој власти дало огромне могућности за незаконито и ненаменско трошење имовине Републике Србије, јер та имовина мора да се стави у функцију развоја земље пре, после и изнад свега. Две ствари се преплићу између свега овога о чему говоримо - бескомпромисна борба против корупције не само увођењем Закона о јавним набавкама који ћемо уз ова три закона о влади, министарствима и државним управама активирати поново већ и кроз примену доследне одговорности материјалне, кривичне онако како то позитивни правни прописи дефинишу за све оне који злоупотребе и ненаменски потроше јавни динар свесно или из незнања. Грађане Србије незнање закона не извињава. Незнање посла не сме да извињава оног ко у име државе, а троши новац грађана, чини незаконите ствари. Не може држава да прича о незапослености као првом послу, а да јој по један чиновник седи у четири комисије и приходује по пет просечних плата плус неку од чиновничких плата, начелничких и слично, јер нису надљуди да обаве по шест послова у једном те истом радном времену. Зато се тако грчевито и боре да остану на власти да се не би видело колико је то исплаћивано разним комисијама, како је то и зашто баш ових двадесет и четири приватизације спорно. То ће бити само почетак увођења правде и правичности у ову државу и само онај ко је спреман да са Српском напредном странком стане иза ових критеријума који су библија за следећу владу у којој би ми учествовали ми смо спремни да разговарамо. Стрпљиво ћемо сачекати и нећемо ометати разговоре који се воде, разговори који наводно имају за основе принципе, а шта у ствари иза тога стоји кажем најбољи доказ су резултати, стање у привреди Србије, стање грађана Србије, али морам да додам још једну ствар - Влада која себе назива озбиљном најављује нам преко новина нову реформу пореског система и ево ја им унапред кажем немој да се обрукају и излазе са законом где су основне мере за уштеду од неких 17 процената премештање столица на титанику који тоне. Пребациће се исплаћивање војних пензионера и земљорадника са фонда ПИО на буџет. Чекајте, која је разлика ако се највећи део пензија финансира из буџета, па да ли ће се исплаћивати из прве или треће фиоке, или ће се од фиоке однети у другу канцеларију и из неког другог стола исплаћивати?! Премештање ствари је систем мазања очију грађанима Србије годинама уназад, прекомпоновање министарстава, кружење људи без промене политике.
Тврдила сам, свргнули су тиранина, али нису променили систем који ствара тиране и нису убили тиране у себи који не виде грађане и који не схватају да онај ко не жели да примени неопходне реформе милом тај ће то радити под присилом, међународних кредитора, ревизора а бојим се да су најстрожи ревизори грађани Србије када буду изгубили стрпљење. Онај ко пружену руку не види суочиће се да та пружена рука помоћи и сарадње може да буде песница. Мислим на грађане Србије не мислим на Српску напредну странку, али неко ко каже да ће реформисати пензиони систем тако, ко ће сам водити рачуна о наплати пореза и доприноса, да ли схватате у којој се ми ситуацији налазимо, чему служи пореска управа која наплаћује порезе, таксе, доприносе и све остало?! Ако свако од органа који приходује узме да сам наплаћује и контролише наплату својих прихода,  а на шта ми то личимо, јесмо то ми уређена држава или ће свако имати своју приватну финансијску полицију, своју приватну пореску управу и у какав то хаос и анархију клизи ова држава. Зашто је то могуће? Зато што не постоје људи који  познају систем, који су учили редовне школе и који знају шта је економија и зато слушају савете оних који се играју са нама као у неком експерименталном филму где се изводе разноврсни опити на кунићима, а грађани Србије то заиста не заслужују. Од мене толико, знам да је било прилично, сад изволите ви ако имате питања.

Новинар: Госпођо Табаковић, како напредују ваши покушаји да формирате  владу и да ли сте поново разговарали са СПС-ом, и друго је овде сте поменули да неко диктира договор а да неко други на то мора да пристане, само објасните на кога сте мислили?
Јоргованка Табаковић: Ја сам сигурна да ви знате на кога сам ја мислила, ја знам да политика није комфоран посао и онај ко није спреман да отвара опасна питања не треба да се бави овим послом. И на ранијим конференцијама за штампу сам говорила да тирани владају тајном, ауторитетом и страхом. У држави Србији тајну  и страх омогућује контрола над тајним службама које знају слабости и страсти оних људи који не умеју да управљају њима, ауторитет је нешто што се у Србији заборавило и господари углавном користе силу градећи свој ауторитет. Значи, ни тај ко притиска ни онај ко мора да пристане није у рангу ауторитативног вође народа нити је овај други неко ко је спреман да са својим страстима разноврсним управља и зато мора да пристане претпостављам на разне диктате. Е сад, ако тражите конкретне примере шта је урадио један, други, трећи, пети. Ја ћу овако да кренем, господин Динкић има велики страх, јер је афера Мартина Шлафа отворена у Аустрији, како је направљен моби 063, како је неко као у дечијој реклами мењажа на Б92  за ништа добио нешто и зато стрпљиво ћути по страни и гледа шта се дешава. Има оних који знају да копије копија о разноврсним догађајима, дешавањима увек негде постоје као у криминалним филмовима. Има оних који су до пола загазили у неке послове,  лепо се ушемили буквално им се из тога не излази, али сви заборављају једну ствар. Пре или касније истина исплива на видело као најстрашнија истина колико су нас лагали о томе колико производимо, какав нам је стандард и колики нам је јавни дуг. Верујте да су то најстрашније истине. Ове истине су страшне за те појединце, али за нас као државу ово су најстрашније истине. Рекли сте да ли и са ким разговарамо. Ја сам то већ наговестила да ми врло стрпљиво чекамо  да ми обавимо преговоре не желећи да их отежавамо, мислим пре свега на Социјалистичку партију Србије, господин Вучић је јуче разговарао са Дачићем и рекао да ће сачекати њихове разговоре, успех или неуспех данашња конференција у погледу принципа и акција које ми имамо намеру да спроводимо и што ће бити једини докуменат, разлог и повод за формирање владе ја сам изнела данас пред вас.  Кажем стрпљиви смо, не није нас страх, јер једно морам да вам кажем - све време сам говорила и понављам у овој држави Србији има довољно новца, али је лоше распоређен. То да се не обједињавају у консолидованом рачуну Трезора сви приходи, сопствени приходи који остварују корисници учесници у буџету, неке контроле које се тренутно врше у неким великим агенцијама, резултати који ће из тога сигурна сам произићи даће ми за право, значи извлачим закључак, не није Српску напредну странку страх да обавља ту одговорну дужност власти и да она симпатична и духовита дефиниција да ће онај који победи у ствари бити највећи губитник, јер ће се суочити са изазовима и тешким пословима, не постоје тешки послови и нерешиви проблеми. Постоје само неспособни људи, недовољно храбри и неуки који нису спремни да те проблеме решавају. Српска напредна странка у те људе не спада.

Новинар: Александар Миладиновић новинар Б92, ја ћу вас замолити само за мало краћи телевизијски одговор. Кажете да чекате исход разговора СПС-а са демократама, до када чекате?
Јоргованка Табаковић: Па ви би сада да вама кажем до сутрадан у 12.45 часова. Као што видите неке се ствари дешавају брзо, а неке неочекивано споро. Расписивање председничких избора је била одлука коју смо чекали дуго, дуго. Премишљао се бивши председник, мислио да је добро израчунао, није. Само једна - две ноћи су му требале да од одлуке да неће глумити у овом следећем филму промени одлуку да ће ипак покушати да формира владу Републике Србије, а под притиском његове странке. Имам утисак да многи још нису преживели ноћ објављене победе кандидата Српске напредне странке Томислава Николића и да још увек верују да ће се из тог ружног сна или хибернације пробудити. Е од тог прихватања стварности колико могу, колико умеју и са чиме и на којим принципима ће окупити коалицију то зависи од њих, а ево ми покушавамо да им отворимо очи пристојним речником, можда мало енергичније, можда дужим реченицама, али покушавамо да их уверимо да пре или касније, знате она Тројанова фрула каже у цара Тројана козје уши, што пре схвате да су основне мудрости од најстарије цивилизације до данас примењиве и данас пре ћемо добити коначна решења о саставу владе.

Новинар: И када убедите социјалисте вама ће требати трећи партнер, да ли су Уједињени региони Србије у игри као трећи партнер за такву комбинацију или потпуно искључујете ту могућност?
Јоргованка Табаковић: Прво, не бих користила термин „када убедите“, јер ако неко пред снагом ових аргумената иза којих нисам изнела цифре, а они их добро знају, а цифре нећу да износим јер оне могу да делују узнемирујуће. Тим пре ће се неко ко је заиста спреман да на овим позицијама учествује у власти тај трећи партнер појавити сам. Ви сте чули и од господина Вучића да је тај трећи коалициони партнер са којим ће се прво разговарати Демократска странка Србије, јер између нас не постоје непремостиве препреке. Оно што неко жели да представи да је данас најважније, шта ко мисли о прошлости, не прошлости свих него само нечијој није систем за уједињавање. Ако су критеријуми Европске уније постизање концензуса на ономе на чему се слажемо ми такав принцип користимо и у будућим преговорима о влади коју би ми водили. Постизање консензуса на стварима о којима се слажемо, а слажемо се о принципима економске политике и онога што овде мора да се уреди и противљење господина Коштунице да уђемо у Европу како неко то покушава да представи није ни питање тренутка, ни питање данас, јер је питање формалног придруживања нешто што није актуелно, али уређивање државе Србије у складу са европским критеријумима не смета никоме. Значи Демократска странка Србије је следећи партнер са којим би разговарали и ја морам да изразим задовољство врло отвореним изјавама које је синоћ господин Поповић износио признајући оно што је чињеница  да је програм Српске напредне странке на запошљавању, реиндустријализацији, уштедама у јавним средствима заиста нешто што не би нико могао да одбије.

Новинар: Нисте ми у једној речи рекли за Млађана Динкића и Уједињене регионе Србије, за њих је било питање, дакле нисте њих ни једном поменули.
Јоргованка Табаковић: Млађана Динкића, па чекајте зар ви нисте препознали ко је ово овде премештао столице на Титанику који тоне, да поновим за оног ко не жели да запамти. На нивоима локалне власти где се не води републичка власт, економска политика и  генерална, коалиције су могуће и дозвољене у складу са међусобним уважавањем и поштењем и стручношћу људи који сарађују, сагласност даје централа односно господин Вучић. На републичком нивоу, како могу да очекујем да ће неко ко је довео до ове ситуације моћи сада да промени своју природу. Управо зато и говоримо да није добро да господин Тадић води, као председник ДС која је била стуб те коалиције, владу, јер како може неко да ради против себе, како неко може да исправља сопствене грешке, ако је већ био уверен да је то исправан пут? Можда може, али нисам сигурна да Србија има времена за то.

Новинар: Зар није и Дачић довео до ове ситуације заједно са Тадићем?
Јоргованка Табаковић: Знате шта је занимљиво, то да нико њега не демантује када каже да се није много питао. За СНС влада јесте колективни орган и она мора да буде колективни орган који ће пред грађане Србије изаћи успехом, мерљивим истим критеријумима,  и када га мерите ви новцем у новчанику и када идете на летовање и када ММФ даје податке и када то ради МАТ и када то ради и Институт за тржишна истраживања  и када то ради Међународни светски форум који нас процењује по конкурентности. У том колективном органу који се звао влада Србије у том и том саставу,  свако од њих се након избора изговарао кривицом и нерадом оног другога узимајући себи у успехе све оно што је добро, а говорећи да су сви други криви. Најбољу препоруку господину Дачићу за разговоре са нама је дао је управо господин Тадић тиме што је у њему видео човека који се не може оптужити ни за 90-те, ни за било шта што је наслеђе лошег дела социјалистичког режима и управљања, чак ни оно што је била директна одговорност СПС-а и прихватајући на себе да је екипа око њега чинила грешке и да он треба кадровски обновити ту своју коалицију. Задуженост, ја сам говорила о пензијама рекавши да је снижен ниво реалне вредности тих пензија, то јесте на руку те коалиције која је била око СПС. Не мислим да је полиција успешна онолико колико тврде људи око Дачића, али заиста за дефинисање економске политике и ако је био на месту потпредседника владе господин Дачић није  директно био  задужен, чиме га ја  не правдам, него га питам да ли је спреман да својим бирачима објасни ако уђе у још једну такву владу да ли ће опет слушати изговоре да се није питао? А зашто си ушао у владу у којој се не питаш и у којој не можеш да промениш ништа набоље за грађане Србије?  Одговор је јасан, што бих ја одговарала уместо њега. У овој ситуацији ствар је још компликованија ако уђеш у владу где ће бити коалициони партнер Чедомир Јовановић за кога је РС геноцидна творевина и који има потпуно другачији приступ КиМ као уставном дефинисаном делу територије, историјски или како год хоћете. То је питање које ће он морати да објашњава својим гласачима. Ми се бавимо послом СНС, својом доследношћу, мерама, политиком и разговорима. Али кад ме питате да ли је и он тај, да јесте, али је најбољи алиби добио управо од ДС.

Новинар: Да ли ви имате било какав договор са Ивицом Дачићем, до када ћете чекати да се он евентуално договори са ДС?
Јоргованка: Не, не. Као што видите, он даје једног дана изјаву да нема већине, сутрадан каже нећемо разговарати са овима или онима. Кад вам кажу да нема већине можда су те ноћи делили ресоре. Ми не желимо да тај посао отежамо. Али, да ли грађани Србије имају времена, да ли смо сви заиста одговорни уколико купујемо време? Тиме што очекују да смо ми јуче добили мандат мислећи да ћемо ми њима дати  алиби за бољу трговину међусобну позицијама. Не, СНС није ни наивна ни неодговорна, ми слушамо налог председника државе Србије и спремни смо да онога тренутка када та већина која има 126 или колико год закаже скупштину да тог дана обновимо ове законе о којима говорим, па да видимо, и они су се за ово залагали у кампањи, да видимо шта ће тада да ураде. Уколико кажу да нису договорили већину ми смо спремни да тог дана имамо отворене разговоре о састављању нове владе. Спремни смо за сваку ситуацију.

Новинар: Да ли можете да набројите ових 12 министарстава?
Јоргованка Табаковић: То имате на сајту Владе, али ево то су министарства: министарство спољних послова, одбране, муп, финансија, правде, пољопривреде, шумарства, водопривреде и животне средине, министарство привреде и рада, министарство за саобраћај инфраструктуру и просторно планирање, министарство за државну управу и локалну саомоуправу, министарство просвете омладине спорта науке и технолошког развоја, министарство здравља породице и социјалне и дечије заштите, министарство културе и информисања. То је тих 12 и две канцеларије то је дијаспора и КиМ што не значи да смо и за овај закон и закон о јавним набавкама да смо тврдоглави да остане на нашим решењима. Сваку добру примедбу смо спремни да на парламентарној расправи или у договорима са коалиционим партнерима учинимо бољим, али не одређујући колико ће министарстава да добије ко него како да се план о коме сам говорила  и хитни задаци реализују.
Хвала.