Јоргованка Табаковић - 10.02.2011.

Ја бих овој конференцији дала следећи радни наслов: “Како спречити намештање тендера“ или „Измене и допуне закона о јавним набавкама“. Пошто се у нашем друштву појављује као основни проблем недоказивост криминала, тј. ослобађање за крађу оних за које не постоје довољно добри докази, ми смо решили да изађемо са предлогом закона који је одмах примењив и затвара у највећој могућој мери све славине којима се одлива новац, али и пукотине за злоупотребе и намештање тендера. Примењив одмах, а вољу осталих који причају о томе да има злоупотреба у држави и привреди тестираћемо на првој седници Народне скупштине. Власт само каже да жели да набавке буду јавне, али начином како примењује и како је дефинисала тај закон, учинила је све да се јавне набавке уствари обављају иза затворених врата. Основне примедбе које се огледају у следећем, да се велики број случајева обавља без примене закона о јавним набавкама, да се на било који начин закључују, да се исувише широко користи могућност да се јавне набавке закључују у случају кад постоји сукоб интереса између оног ко наручује јавне набавке и оног ко добија посао по јавној набавци, да се прешироко и пречесто употребљава преговарачки поступак, а то је оно, договор о јавним набавкама у четири ока, да се јавне набавке мале вредности најчешће злоупотребљавају и врше у затвореном кругу, да наручиоци који обављају делатности из комуналног сектора не примењују закон, уколико немају правни монопол, иако уствари имају технички монопол, да имамо неефикасну заштиту правног интереса и јавног интереса не само понуђача, него укупног јавног интереса и да су казне за прекршиоце биле исувише мале и да нису имале различит третман у смислу колико уствари штете наносе. Предлог закона се налази на скупштинском сајту и можете га у целини преузети са скупштинског сајта, а од нас ћете добити верзију извода где ћете моћи лакше да се снађете са оним што је извор нових решења. То ћете добити на крају конференције. Ја ћу вас у најкраћем упознати са новинама.

Бришу се одредбе које предвиђају да се закони не примењују на набавке добара ради њихове даље продаје, тамо где постоји конкуренција, непотребно постоји ово ограничење да се примењује закон о јавним набавкама, али има и сувише изузетака који су непотребни и који ослобађају наручиоце примене закона у случајевима где постоји конкуренција. На пример, код услуга интернета није оправдано ослободити га примене овог закона, али код здравствених установа, које имају искључиво или посебна права на обављање делатности, када се набавља медицински материјал за потребе пружања здравствених услуга.

Предлогом овог закона уводимо нови одељак о спречавању сукоба интереса и нажалост у ЕУ закон о јавним набавкама регулише јединствено тржиште за ову врсту набавки, а ми у Србији морамо пре свега да се бавимо спречавањем корупције у области јавних набавки и зато смо морали да посветимо посебну пажњу где је тај сукоб интереса. Врло прецизно дефинишемо, као што дефинишемо и највише могуће казне уколико се закључи уговор који крши сукоб интереса, укључујемо државну ревизорску институцију у овај део посла, али и предвиђамо могућност да се такви уговори прогласе ништавним и да се скрати поступак за кажњавање оних који прекрше ове одредбе. Сужава се простор и пооштравају услови за преговарачки поступак. Ако вас подсетим да држава у непосредно преговарачком поступку узима кредите, да се тако обављају највеће набавке, пре свега у јавним предузећима, схватићете значај ових измена и ако вам изнесем податак да су у преговарачком поступку спроведене без објављивања јавног позива, значи без услова за конкуренцију, 49 милијарди вредности набавке или 31% од набавки оног што зовемо великом вредношћу, биће вам јасно колике су могућности за уштеде јавних средстава. Значи 41% средстава је потрошено у потпуно затвореним поступцима у којима могу да учествују само они које наручилац позове. Ови подаци оправдавају примедбе међународних институција које кажу да је милијарда евра у јавним набавкама отишла у приватне сврхе злоупотребом јавног интереса. Ми, предлогом закона уводимо механизам претходне контроле, примене преговарачких поступака са могућношћу где не постоји интерес. Значи, не искључујемо га потпуно, он остаје, али оправданост преговарачког поступка мора управо за јавне набавке да се одобри. Оно што је врло значајно јесте да је до сада у закону о јавним набавкама било могуће прекорачити основни  уговор у вредности од 25%, ми смо ограничили на 15%, али не оног што се може звати додатном испоруком, не оним што је вишак који неко може да има на уму кад уговара основну вредност посла, већ искључиво и прецизно дефинисане додатне испоруке које су условљене непредвиђеним околностима. Значи, спречавамо могућност неоправданог увећавања додатних услуга и дајемо рок да се уопште такви радови у року од три године од закључења уговора не могу ни наручивати, односно склапати такви уговори.

Наш основни циљ је да повећамо конкуренцију, да уведемо контролу у поступцима јавних набавки, да приморамо оне који су дужни да поштују овај закон, да направе исправан план набавки који се не може прекорачивти тако олако и зато не одговарати, али изнад свега, и молим вас да то забележите, а ја апострофирам: Говоримо не само о оном што је спроведено законито, полузаконито у складу са законом о јавној набавки, првенствено говоримо о оном што се уопште не третира законом о јавним набавкама, а морало би! То смо решили на следећи начин: свако предузеће мора у плану да достави извештај о томе шта планира да набави и шта од тога иде по закону о јавним набавкама, а шта може бити изузето. Значи, не дозвољавамо да нешто буде мимо закона о јавним набавкама и да онда извештај о кршењу базирамо на оном што нам је неко јавио. У том смислу повећавамо одговорност управе за јавне набавке, која ће делом људи које може да преузме из министарства које се бави овим пословима, и ако је неко закључио уговор неоправдано са оним, са ким има одређену врсту интереса, па се такав уговор о јавној набавци поништи, ми предвиђамо накнаду штете за измаклу корист што значи онај ко прекрши закон и злоупотреби јавна средства треба да добије казну која ће бити и извесна и примерена штети коју наноси свом предузећу, ономе ко је позвао да учествује у процесу јавних набавки, али мора да одговара и плаћа казну и као одговорно лице и као наручилац. Предлог закона још предвиђа да се омогући учешће свима онима који у међувремену оснују предузеће за одређену делатност, значи ажурирање листе. Не једном сачињена листа, па три године не може нико нов да се јави, него ажурирање листе у року од 6 месеци, где се свако ново предузеће може у складу са јавно објављеним критеријумима квалификовати за учешће у овим поступцима. Додатно смо хтели да дестимулишемо преговарачки поступак и да отвореност поступка буде готово обавезна тамо где је то могуће. Предвидели смо да за сва министарства на пример набавке врши управа за јавне набавке. Зашто би то радило свако министарство понаособ, рецимо за набавку тонера, канцеларијског материјала, чишћење...? Најбоље цене, најтранспарентнији поступак, искључиво отворен, предвиђен је за овакве случајеве и то за дирекне буџетске кориснике и то би требало да буде почетак установљавања најјаснијих и најјавнијих јавних набавки које се данас углавном само тако зову. Поменула сам да је план набавки веома важан, потребно је да се евидентира све што је могуће да  се евидентира, и предвидели смо не безначајну, већ врло значајну ствар да као што постоји подлистак јавног гласила Службени гласник, „Међународни уговори“, да тако постоји и издање „Јавне набавке“ у којем ће се тачно знати када ће бити објављени позиви, али и бити објављивани уговори са којима је наручилац изашао пред јавност као најбољом изабраном понудом. Предвидели смо и портал јавних набавки да се не би неоправдано наплаћивали трошкови припреме документације, штампање материјала што јесте још један од прилога јавности и конкуренције за ове поступке. Још један детаљ да вам кажем, да наручиоц, по новом закону и нашим решењима изменама и допунама, има права да одбије као неприхватљиву понуду чија је вредност већа за 15% од процењене вредности јавне набавке. Минимум озбиљности која мора да постоји код оног ко прави план, који мора да буде стручан и одговоран, јесте да иоле озбиљно процени колико ће та јавна набавка вредети, да то својим буџетом предвиди и да не може да се деси, а то је врло често у пракси да се вредност набавке повећа по два или три пута у зависности од договора наручиоца и оног ко је насликан у тендеру. Како је то било могуће досад? Велики број поена је био даван за референце која се није доказивала фактурама и уговорима да је неки посао обављен, него потврдама од купаца, па ко скупи више таквих потврда, он као има референцу. Квалитет се није потврђивао ауторизованим сертификатима и жељеним карактеристикама, већ по некад врло сумњивим неауторизованим сертификатима и оно што је најчешће било злоупотребљавано, што ми сада спречавамо, јесте да неко нацрта на пример врсту тканине са таквим садржајем коју производи само један испоручилац и то за тај тендер за неког великог добављача корисника буџета, а да та врста тканине уопште није функционална и најбитнија за ту јавну набавку. Или, на пример неко захтева пећ која има 350 програма, а у понуди тог ресторана јавне исхране се спрема и испоручује свега 50 јела. Зато што он има договор са неким да направи пећ и докаже да та пећ може да ради 350 програма. Значи, трудили смо се да избегнемо да се тендери намештају, да онај ко их намести буде примерено кажњен и имамо три категоризације прекршајних казни, јер нису све једнаке и оне су за предузећа, односно наручиоца повећане са милион, на милион и триста хиљада динара и ту није велико повећање, али су за одговорна лица, јер увек људи у име институција употребљавају јавна средства. Сада ће сносити казне максималне по закону о прекршајима, значи водили смо рачуна и о усклађености казни које морају да буду у функцији употребе средстава када средстава нема довољно. Нисмо поменули све што смо могли и имали намеру да поменемо у првом тренутку, да би закон могао да буде примењив осмог дана када ступи на снагу. Можемо ми то и боље, али нам време и услови и стање у Србији не дозвољава да изађемо са перфектним законом, излазимо са законом који ће ту милијарду која се сада одлива свести на најнижи могући ниво, а ако ова држава буде спремна да примењује праксу да докази о злоупотребама не испаравају, ја сам уверена да ћемо злоупотребе у јавним набавкама овим законом свести на нулу. Сви они који критикују карактер и мере ове Владе, али  не буду подржали овај закон, они су њена најснажнија и највернија подршка и ево, ја им овом приликом поручујем да ћемо видети ко подржава Владу и незаконито трошење, то ће моћи да покаже на првој седници када се буде утврђивао дневни ред на којем ће измене и допуне закона о јавним набавкама  бити предмет разговора у парламенту Србије. Хвала на пажњи, стојим на располагању за сва питања.

Новинар: Шта решава ова измена закона о јавним набавкама, које су то новине?

Јоргованка Табаковић. Да, овај закон решава управо то што сам вам рекла.

Да план набавки подразумева и евидентирање свега оног што ће бити предмет набавке, па не може сам наручилац да одлучује на шта ће примењивати закон, а на шта неће. Државна ревизорска институција ће имати прилику да у току реализације пословног плана сваког предузећа учествује у томе да ли се на нешто примењује или не примењује процес јавних набавки, а управа за јавне набавке ће најдирекније бити укључена у току поступка. Значи, не да реагујемо по учињеним прекршајима, него управо да учинимо превентивно реаговање могућим и законитим. Има још једна новина, ја нисам успела све да вам образложим, видећете у тексту, где управа за јавне набавке може и да уговор поништи, али и може сам наручилац када добије примедбу од оног ко је учествовао на тендеру, ако процени да је направио грешку и ако се буде уплашио тиме што ће платити казну за ову измаклу корист, он сам може да исправи грешку и у току поступка. Значи ми смо предвидели низ, не само санкција, већ и могућности исправљања грешака у ходу.

Ја вам се захваљујем што сте дошли на нашу конференцију!