Томислав Николић - 10.09.2010.

Та Резолуција је наизглед тако стерилно написана да и државе које су прихватиле независност Косова кажу да је добра и да ће гласати за њу, а и државе које не прихватају независност нових држава отцепљених од постојећих чланица Уједињених нација, могу да кажу да ће за њу да гласају. То је Резолуција којом су задовољни Албанци и уопште ми не пада напамет да помислим како бисмо ми у Србији том Резолуцијом могли да будемо задовољни. Ми је данас имамо, народ ће трпети због тога, али би требало да и сви ми, политичари, а најпре они који су на све ово утицали, сносимо последице онога што се десило. Колико већ година траје борба Србије за суверенитет и територијални интегритет на Косову и Метохиј? Рекли смо, сва политичка, дипломатска, правна средства. Борба се показује неуспешном, могу слободно да ме оптуже шта бих ја радио и како бих ја, али то су приче. Ми данас имамо оно што су други урадили.
Србија је све мања на Косову и Метохији и после ове Резолуције могу само да замислим како живе Срби на Косову и Метохији. И ујутру, када устанете у Београду, прво помислите да ли имате добар превоз до посла, потом помислите и да ли је дете имало један оброк пре одласка у школу, помислите да ли имате посла, да ли ће ваша фирма почети да ради, да ли ће да ухапсе криминалца који је узео вашу фирму, а онај на Косову када устане ујутру прво помисли да ли ће за 15, 20 или месец дана морати да живи са албанском влашћу у свом селу или у свом граду. Њима, после ове Резолуције, ништа није јасно. Баш као и нама. Ми кажемо, у том предлогу резолуције, који су неки медији објавили, ако је то тачно, говорили смо да ћемо да разговарамо о свим отвореним питањима. Резолуција данас каже да ћемо да говоримо, разговарамо, преговарамо. Албанци кажу да неће да преговарају о статусу. О чему ћемо онда да преговарамо? Да ли ће неко да натера Албанце да преговарају о статусу? Неће. Да ли неко може да их натера после овога? Не може. О чему ћемо онда ми да разговарамо са Албанцима на Косову и Метохији? О уређивању њихове државе? Ваљда прво треба да се разговара о томе да ли та држава постоји. По нама, по Српској напредној странци, та држава не постоји. И та држава не може да постоји. И са том државом, о њеном уређењу, Србија не треба да преговара. Као што не може да преговара о томе како се уређује Бугарска. А ако признамо ту независност, што би нас интересовало како ће да се уреди Косово?
Ситуација је веома озбиљна. Владајућа већина није хтела да сарађује ни са ким. Није хтела да има уз себе и опозицију, па да тако снажна стигне негде у разговору. Није хтела да разговара са Европском унијом, него је потрчала да напише свој текст да би тај текст стигао пре резолуције Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Уједињене нације, ако то не жели Америка, ништа не може да стигне пре њих. У Народну скупштину Републике Србије, ако то не жели Славица Ђукић, ниједан документ не може да стигне пре документа владајуће већине. Има наших предлога од пре две године, још нису стигли на дневни ред. Шта је то мислио господин председник Србије, када је трчао да стигне наша резолуција пре резолуције Европске уније у Њујорк? Зар није требало пре тога да размишља да тај авион који не гаси моторе, да направи један круг Брисел-Москва-Вашингтон и да ми договоримо један текст за који би гласала Генерална скупштина на тој седници.

Ми очекујемо да закажу седницу Народне скупштине Републике Србије. И ово ће бити преседан. Својим понашањем натерали су и Српску напредну странку да на тој Скупштини буде против. Шта год да нам сад предложе на наредној седници Скупштине ми знамо да ћемо бити против, они више немају шта да предложе. Они су своје предложили, они су своје завршили. И најморалније би било да не страда Вук Јеремић, најморалније би било да је Борис Тадић јуче путовао, да он донесе лошу вест, пошто је ово пола његове двогодишње борбе за Косово и Метохију. Најморалније би било да имамо изборе. Да питамо грађане Србије јесу ли задовољни оним што смо урадили. Не само у вези Косова и Метохије, него и у вези обичног људског нормалног свакодневног живота. Да видимо зашто држава не може да обезбеди храну коју грађани могу да плате, а да сељак у производњи не изгуби. Да видимо зашто држава не може да обезбеди да фирме раде. Да видимо зашто држава не може да обезбеди да се деца школују. Зашто не може да обезбеди да се болесни лече? Зашто не може да обезбеди да се млади запосле? Да видимо у којој то сфери друштвеног живота је ова власт успела било шта да постигне. Ово је само још један тег. Ви знате да је задуживање државе постало енормно. Да преко 10 милијарди евра наше фирме имају у кредитима које више не могу да врате. Да грађани имају око 500 милиона евра које више не могу да врате и да их је држава у последња три месеца натерала да се додатно задуже. Од тог дуга, преко 13 посто је у последња три месеца. И знате да се буџет пуни позајмицама, кредитима, преговорима са ММФ-ом. И знате да фирме више не плаћају једне другима уопште. Не фактуришу да не би морале да плате ПДВ. Србија је у хаосу и у колапсу и не вреде више насловне странице новина на којима су голе женске и секс афере или приче о „Фарми“. Грађани траже унутрашње странице на којима у кратким вестима стоји како се у Србији живи. И не вреди више да Тадић плаћа скупо услуге свог кабинета који диригује медијима. Истина више не може да се сакрије од грађана Србије. Ми смо спремни да идемо у изборе. Одмах. Ми  смо спремни да признамо и пораз, ако је ова политка тако добра да поново освоји поверење грађана. Али то је овог часа немогуће. Ми смо убеђени да Борис Тадић, када разговара у име Србије данас, не говори у име већинске Србије. Говори искључиво у име врхушке која се боји да се уопште више појави на изборима. Која се више не боји за свој огромни новац и капитал који је стекла у трансакцијама са дражавним предузећима, него се боји за своју личну слободу.

Што се нас тиче, понављам, најбоље решење је расписивање ванредних парламентарних избора. Најбоље решење је наставити разговоре са свим пријатељима у свету. Ја мислим да ми имамо врло мало непријатеља и то се отворено зна ко нам не мисли добро, сви остали нам више или мање мисле добро. Мислим да више не вреди да говоримо о томе како ћемо једног дана бити кандидат за чланство у Европској унији, како ћемо једног дана бити ово или оно. Ми данас морамо да знамо датуме. Грађани Србије данас кад знају датуме својих губитака, својих, рекао бих, трагедија, морају да знају и датуме када ће им бити боље. Грађани више не желе власт која зна како ће да им буде лошије. Треба им власт која зна како ће да ради да им буде боље. И треба им власт која ће то да обећа и, ако не испуни, да се склони. Ми смо, као и већина грађана Србије, огорчени оним што се дешава. И упућујемо веома тешке речи овима који су на власти. И било би много добро када би схватили да, под тежином наших речи, треба да предузму нешто што је добро за Србију. Много је боље када се руководите тежином речи, него тежином дела. Али нећемо седети скрштених руку. Од понедељка почињемо опет преговоре са мањим политичким странкама. Желимо да укрупнимо опозициону политичку сцену. Желимо да покажемо како постоји једна снага која Србији мисли много боље од оних који су на власти и ми ћемо почети, наравно, од Нове Србије, Покрета социјалиста и низа мањих политичких странака. За неке не бисте могли ни да замислите да бисмо са њима могли да сарађујемо, али ово је време када мачка и миш спавају заједно. Ово је време када треба спашавати Србију.
Изволите ако имате неко питање.
Новинар: Овде имам ваше јучерашње саопштење. Ви се залажете за европски курс Србије и све време се залажете за договор са Европском унијом, а да ли бисте ви пристали на овакву Резолуцију какву је тражила Европска унија и на све оно испод чега Европска унија није желела да иде?
Томислав Николић: Ја не бих дошао у ситуацију да у пет до дванаест прихватам или одбацијем предлоге Европске уније. Изволите.

Новинар:  Да ли можете да будете мало конкретнији? Да ли је грешка Резолуција која је усвојена јуче? Да ли ви, заправо, осуђујете Резолуцију која је усвојена јуче? Да ли позивате на нове изборе зато што народ тешко живи, држава је презадужена, економија је у кризи или зато што осуђујете Бориса Тадића због политике према Косову?
Томислав Николић: Ја знам да је гужва у Београду, али ви сте мало закаснили, ја сам на то питање одговорио. Дакле, ја Резолуцију не могу да коментаришем.

Новинар: Што?
Томислав Николић: Резолуцију је донела Генерална скупштина Уједињених нација. Као што не могу да вам коментаришем и саветодавно мишљење Међународног суда правде. Шта ту да кажем, кад све државе чланице гласају „за“ и ми смо ту? Шта ја ту могу да вам кажем? Да ми не признајемо ту Резолуцију? Ја мислим да је грешка што је отишла прва резолуција и да је она довела до ове Резолуције која је могла да буде боља. А што ме сада питате шта бих ја урадио у пет до дванаест? Ваљда се држава води две године унапред, пет година унапред. Ваљда се нешто припрема. И наравно да мора да дође до избора, не само због Косова и Метохије, али и због Косова и Метохије.

Новинар:  Не, ја сам закаснила, али сам вас чула врло добро када сте рекли да је Борис Тадић требало да буде јуче у Уједињеним нацијама и да треба да поднесе оставку и да је време за нове изборе...
Томислав Николић: Па, то и ви мислите.

Новинар:  Па вас питам, да ли због тога ви позивате на нове изборе?
Томислав Николић: Добро. Чули сте само део, тако је. Мислим да је Борис Тадић требао да буде тај који доноси ту лошу вест. Он је довео до те лоше вести. Тако да може да се деси да Вук Јеремић буде једина жртва свега овога, али како се понашао, опомињали смо га на време, говорили му да је рукавица коју ће Борис Тадић да скине када је испрља, он нам није веровао. Мислио  је да може да нас обмањује како нам све иде успешно. Обиласцима држава које нису признале независност и неће признати вероватно никада, немају потребе, ми нисмо добили ништа. Ми нисмо успели ниједну државу која је признала независност да убедимо да је то био лош потез. Ја мислим да би то био успех. Али Србија има шатл дипломатију, Србија нема дипломатска представништва, Србија нема амбасадоре. Има полупрофесионалне амбасадоре, има амбасадоре из других сфера живота, има амбасадоре одане пићу, има амбасадоре који су, вероватно, умели да похвале власт, а нема школоване дипломате и нема поверења у те дипломате, него морају Тадић и Јеремић да путују, да троше наш новац. Пошто све у овој држави можете да истажите, проверите колико је коштала та наша дипломатска мисија која је довела до ове Резолуције.

Новинар: Најавили сте да ћете тражити оставку Јеремића и Цветковића. Да ли ћете сад у овим околностима одустати или ћете и даље остати при том ставу?
Томислав Николић: Ја мислим да су они само помогли Борису Тадићу да очисти редове Демократске странке и да уклони конкуренцију, осим Вука Јеремића који му се, изгледа, приближио превише зато што је говорио о томе да нећемо дати никада Косово и Метохију. Ја мислим да Борис Тадић треба да размисли о томе шта је урадио и да размисли о томе да ли се његово владање Србијом исплатило Србији или само кругу његових пријатеља. И шта је Србија добила од тога што је имала за председника Бориса Тадића? И шта ће добити ако настави?
Иначе, он је грубо повредио Устав. Ми немамо већину да о томе гласа Народна скупштина, али председник Републике је водио спољну политику. Е, нека ми покаже упориште у Уставу за своје понашање. Наравно, заштићен је Уставом потпуно, потребна је двотрећинска већина, потребно је да имамо одлуку Уставног суда, који је он поставио, да је повредио Устав. То је пут којим ми нећемо да идемо, али ћемо учествовати на седници ако неко затражи смене и оставке ових људи. Изволите.

Новинар: И гласаћете?
Томислав Николић: Молим!
Новинар: И гласаћете?
Томислав Николић: Ја мислим да до тога неће ни доћи. Ако ти људи не мисле да поднесу оставке као морални чин, бесмислено је да се мањина упушта у посао да их смени. Њих већина неће дати. То би био један пораз у Скупштини Србије, пораз опозиције. Тим пре што, ако то покрене ЛДП, онда су њихови мотиви потпуно другачији од наших. Они мисле да су Јеремић и Тадић касно прихватили независност Косова. Ја не могу да тврдим да су прихватили, али видећемо шта ће да проистекне из ове Резолуције. Изволите.

Новинар: Катарина Благојевић „Курир“. Малочас сте рекли да ћете ући у преговоре са неким странкама за које грађани никада не би помислили да ћете ви сарађивати са њима. Може и мало конкретније?
Томислав Николић: То је као што никада нисам могао да претпоставим да ће „Курир“ да слуша Демократску странку. Значи, све се деси у животу.
Новинар: Можете ли мало прецизније нешто?
Томислав Николић: Нећете ни ви мени прецизно да кажете зашто испуњавате налоге Демократске странке.
Новинар: Господине Николићу, могли бисмо о овако наредних сат времена, али...
Томислав Николић: Не можемо, одговорио сам, готово.
Новинар: Добро, имам друго питање. Рекли сте да ћете уколико Резолуција прође у Уједињеним нацијама заслужнима дићи споменик о свом трошку.
Томислав Николић: Да.
Новинар: Који су то заслужни?
Томислав Николић: Је ли прошло?
Новинар: Није.
Томислав Николић: Па, како да дижем споменик кад није прошла Резолуција?
Новинар: Прошла је.
Томислав Николић: Која? Ја нисам знао за ову другу када сам обећавао споменике, мислио сам на ону прву о којој сте ви сви писали да се позива на одлуку Народне скупштине, да брани суверенитет, да ће Србија да разговара о отвореним питањима са Албанцима. Дакле, да је та резолуција прошла сигурно да би Борис Тадић заслужио споменик у Србији, ја то кажем отворено.

Новинар: А зашто не пре тога Вук Јеремић?
Томислав Николић: Па, кажем вам да спољну политику води Борис Тадић, немојте чиновницима да дижемо споменик. Зато не волим ни да одговара Вук Јеремић, да не одговарају чиновници.

Новинар: На коју тему тражите заседање Скупштине Србије?
Томислав Николић: Не, ја мислим да ће то Влада да тражи. Ја мислим да ће сад желети да потврде све ово. Борис Тадић ће желети да потврди оно што је у радио у Народној скупштини. Требају му гласови посланика који не брину  ни о чему, само о томе да задовоље интересе владајуће већине. Али баш ме интересује, пошто је Народна скупштина усвојила неке ставове који би требало да буду основа за Резолуцију у Генералној скупштини, интересује ме како ће да оправдају да нису послушали Народну скупштину. Како ће да оправдају то да ниједне тачке из Резолуције Народне скупштине нема у овој Резолуцији и да се за то нису ни борили? Значи, биће занимљива седница, тако да нисам баш сигуран да ће отвореног срца и са вером у успех ући на ту седницу Народне скупштине.

Новинар: Ја бих се само вратила на Европску унију. Европска унија је тражила овакву Резолуцију, али ви се залажете за сарадњу са Европском унијом, па...
Томислав Николић: Знате, кад ви и ја имамо некакав однос, и ако бих вас ја наљутио до мере да ме презирете, вероватно да бисте ме натерали свашта да урадим. Јер ми смо до те мере ишли насупрот Европској унији да мислим да они сада презиру све оне који су послали ту прву резолуцију Генералној скупштини. Мислим да је Борису Тадићу ипак понуђен излаз и да је ова Резолуција у неку руку служи као изговор и онима који су за њу и онима који су против ње. А то је онда документ који нам није требао. Да је неко други предложио ту Резолуцију, па да се упустимо у причу о тој Резолуцији, али да ми тражимо такву Резолуцију о којој ви не знате уопште шта она значи! Ево, ја сам обичан грађанин Србије, ја не знам шта значи та Резолуција. Ја не знам шта данас раде, по тој Резолуцији, наши представници. Да ли су одбранили Косово или нису? Да ли је Косово сада у саставу Србије или није? Да ли ће неко преговарати са Тачијем или неће? О чему ће да преговарају са Тачијем? Ја то не могу из Резолуције да прочитам. Волео бих да се сад појави Борис Тадић и да каже – та Резолуција значи то, овако ћемо, овако, овако и овако. А ми кажемо – може или не може. Сагласни смо или нисмо. Подржавамо или не подржавамо. Овако живимо као гуске у магли и држава се распада пред нашим очима. Изволите.
Новинар: Да ли можете да кажете да ли ће бити митинга са странком господина Илића, да ли ћете се о томе договорити и кад?
Томислав Николић: Ми нисмо на ту тему озбиљно разговарали. За сваки митинг који ми спремамо треба бар месец дана припреме и ми се у то не упуштамо лако. Дакле, ја не знам о томе ништа, али читам по медијима да бисмо се можда ми прикључили, ако то организује Нова Србија. Ја мислим да је ситуација у земљи таква да су та окупљања скопчана са високим ризиком. Ако смо спремни на тај ризик можда ћемо то да организујемо. Али, заиста, ризици су веома  високи.

Новинар: Како мислите да издејствујете изборе?
Томислав Николић: Па, знате шта, ни имање не прелази са оца на сина све док потпуно не пропадне. Значи, ово наше имање, ова наша једина, јединствена наша Србија је потпуно пропала. Ако мисли наш председник и даље да је води овако, нека је води. Не можемо сад да идемо пред његову кућу да тражимо изборе. И ако мисли добро Србији, он треба да јој понуди изборе, као частан човек. Ово је већ више морално, он нема уставну обавезу, он нема законску обавезу, али држава се води моралом. Председник државе, краљ, моралом морају да воде државу. Дакле, ја то очекујем од Бориса Тадића.

Новинар: Спремни сте да чекате до 2012. године?
Томислав Николић: Знате шта, ја сам у доста доброј кондицији, само што мислим да Србија не може да чека.

Новинар: Једном приликом сте рекли да не желите да будете вечита опозиција.
Томислав Николић: Значи, да чекам изборе. Ја не мислим да ми петим октобром или шестим можемо да победимо и да после тога добро владамо. Ја мислим да тако можемо само изборима. Изволите.

Новинар: Господине Николићу, већ смо доста дуго овде, али ипак ми је збуњујуће и некако покушавамо да вас наведемо да нам конкретно кажете, а ви то врло вешто избегавате. Ви сте се, у последњих пола године, наметали и представљали као човек који може да разговара са Европском унијом. Европска унија је показала да сте ви политичар са којим они желе да разговарају у Србији, успоставили су те партнерске односе. Па, реците нам конкретно, ово је Резолуција коју је, под притиском Европске уније, променила Влада Србије и актуелна власт. Ова Резолуција, која је јуче у Њујорку представљена као документ  с којим су се сагласили Београд и Брисел. Да ли се ви противите том документу? Ако се противите, како ћете сада вашим пријатељима и партнерима у Бриселу то објаснити? Да ли ваш долазак на власт 2012. или 2010. или 2011. године, значи да би тај курс био промењен? Сада говоримо само о Косову.
Томислав Николић: Наравно да имам свој став према Европској унији и свој став према овој нашој лепој земљи. Оног часа када победимо, или ако победимо, како год хоћете, затећи ћемо ситуацију коју нећемо моћи да променимо. Ја само мислим да настојим да сарађујем са Европском унијом на нивоу на коме затекнем односе Србије са Европском унијом. Ја се бојим да је тај ниво данас нижи него пре неколико месеци и да је велика кривица Бориса Тадића због тога. Да две године није начинио овако груб потез према Европској унији. Није. Али да је, не знам, чиме вођен, перспективе Србије умањио и онда је морао да прихвати шта било, само да би се те перспективе поново вратиле на ниво на коме су биле. Значи, никада нећете чути да, пошто планирам да победимо, да критикујем Европску унију због овога. Ја због овога критикујем Бориса Тадића. Прво, исувише сам мали да критикујем Европску унију и ништа ту не могу да променим, њихове ставове не могу да променим, али ја могу да утичем на то да грађани Србије другачије мисле о овој власти, па да променимо власт, па да дођу они који имају другачије ставове. Па да и Европска унија пред собом има људе који неће да је лажу, који неће да обмањују, који неће да трче пре ње. Него оно што обећају то ће и да учине, а оно што не могу да испуне, неће ни да обећавају. Ето, то је мој однос према Европској унији. А она ради оно што може. Наравно, већина је везана за независност Косова и Метохије и учиниће све да до тога дође. И ми то сви знамо, сваки грађанин Србије то зна. Хајде да се љутимо, хајде да се дуримо, хајде да се затворимо у собу. Шта ћемо да добијемо тиме? Има ли нам излаза, има ли нам опстанка ако сада, у овим великим разговорима, не обезбедимо грађанима бољи живот? Ја мислим да нема. И то власт зна. Тај терет који се зове Косово и Метохија, тешко можете да скинете са рамена. И није ни нама лако, иако смо у опозицији. И ниједном грађанину Србије није лако, свако се осећа делимично одговорним за оно што се дешава. Неко је гласао за њих, неко није гласао за нас, па је и то помогло да они буду на власти. Сви смо одговорни за ово. Али не можемо да се љутимо на Русију, Кину, Европску унију, ни на кога. Гледате тај наш брод да водите тако да се не очеше ни о кога, да се провуче.
Хвала.