Џелетовић : Нацрт Закона о Улагањима
Даме и господо новинари, добар дан и добро дошли на конференцију за новинаре Економског савета Српске напредне странке, на презентацију једног законског пројекта, који представља конкретну реализацију и предизборног обећања и економског програма Српске напредне странке. Ја ћу уложити максималне и физичке и интелектуалне напоре на измени и изради системских привредних решења којим ћемо привредни амбијент за улагање у Србију учинити атрактивнијим, а од Србије надамо се у годинама које долазе направити атрактивну инвестициону дестинацију која ће на најбољи могући начин уз адекватну законску регулативу искористити све компаративне предности којима Србија располаже. Као председавајући Економског савета, заиста имам част и задовољство, да се пре свега захвалим члановима Савета на несебичном труду на изради „Нацрта Закона о Улагањима“, који представља још један системски закон поред осталих које ради Министарство привреде и Министарство финансија, са превасходним циљем да инвестициони амбијент у Србији учине што атрактивнијим. Напомињем да је реч о закону о улагањима, а не о закону о страним улагањима, и то је једна од највећих новина, јер смо изједначили домаће и иностране улагаче који ће у свакој од општина, у свакој од локалних јединица имати подједнак третман са јасно дефинисаним правима, али и јасно дефинисаним одговорностима, па и санкцијама за свакога ко не буде поштовао слово закона.
Шта је циљ Закона о Улагањима?
Пре и изнад свега, подизање привредне активности, отварање нових радних места, повећање БДП-а, а самим тим и животног стандарда и материјалног благостања свих грађана Републике Србије. Други, не мање важан циљ, јесте да следећи најбоља искуства Међународног Инвестиционог права и уграђујући их у нашу законску регулативу, заједно са препорукама Светске Банке, заиста донесемо један кратак, модеран Закон о страним Улагањима, који наравно неће решити све проблеме наших страних директних инвестиција и прилива, али ће створити у садејству са осталим системским законима који се припремају, одговорно тврдим, регулативу која ће нашироко отворити врата и домаћим и страним улагачима, а пре свега нарочито страним, јер ће реализацијом његових основних задатака због којих смо и уложили, вишемесечни, а готово једногодишњи труд, сигурно то и постићи.
Када то напомињем, мислим пре свега да овај закон гарантује слободу страних улагања у Србији, као наравно и досадашњи закон, али са јасно дефинисаним правима и обавезама. Из даље елаборације закона видећете, да не бих сада трошио ваше драгоцено време, на шта се то односи. Гарантује права свим улагачима по највишим стандардима Међународног инвестиционог права, јамче се права свим улагачима и домаћа искуства приликом улагања. Овај закон ће представљати подстицај за страна улагања и оно што је круна наших настојања, оно што је једно од највећих предизборних обећања Српске напредне странке, поред Закона о Јавним набавкама који смо усвојили, поред бескомпромисне борбе против корупције која је ефикаснија у ових годину дана него за протекле две деценије, поред доношења стратегије у борби против корупције, поред укидања фискалних 137 намета до сада, а наставићемо са тим, ево још једне реализације великог и крупног обећања Српске напредне странке, а то је увођење јединственог шалтера Канцеларије за брзе одговоре, како год назвали. Нешто што ће на брз и ефикасан начин да реши инвестициони захтев домаћег или страног улагача, сасвим свеједно.
И чини ми се, да овај закон нашироко отвара врата не само када су стране директе инвестиције, већ и када су субвенције и неки други подстицаји равноправном третману домаћих и страних улагача. Дакле, оно што је било заблуда у времену иза нас, оно што је можда запостављено а то су мала и средња предузећа, која су привредни мотор сваке земље, добиће велику могућност овим законом, подзаконским актима који следе из овог закона, али и многим другим системским законима. Дакле, стављање у један заиста равноправан тржишни третман и домаћих и страних улагача. Видећете да смо и јасно диференцирали и нивое улагања у зависности од Општине односно величине улагања, и видећете да новину представља и пројектни тим који ће формирати Председник општине, или градоначелник, председник покрајинске владе, или чак председник републичке владе, ако је реч о инвестицијама од стратешког националног значаја. О великим инвестицијама као што је рецимо Ђердап 3, који се помиње ових дана на конференцијама где учествују наши министри и представници Владе. Значи, неког великог инвестиционог процеса који надилази ингеренције локалних самоуправа.
Даме и господо сви смо сведоци да је у годинама иза нас било пуно добрих споразума и договора између великих инвеститора, председника влада, министра привреде, а онда инвестиција вредна пар милиона или пар десетина милиона евра запне на локалу. Предсеник општине није добио оно што је можда намеравао да добије из тог пројекта, нема ефикасну администрацију, па се укочи цео пројекат и стотине људи остану без радних места, остане општина без инвестиције, без развоја, комуналне и путне и било које друге инфраструктуре. Видећете од мог саговорника који ће вам детаљније презентовати закон, а и то је да напоменем још једно од предизборних обећања Српске напредне странке, да ћемо у реформи привредног и друштвеног система у земљи не само укључити потенцијале физичке и интелектуалне људе страначког кадра, већ да ћемо све људе добре воље који су спремни да своје потенцијале ставе у службу привредног препорода Србије, а Српска напредна странка, не либећи се што нису наши чланови, их активно укључује у процес израде и законске и конкретних економских мера којима ћемо сигурно, ја сам уверен у то, изнаћи решење и за највеће проблеме који су ових дана актуелни.
И сам долазак господина Милана Париводића, доктора правних наука, екс министра у једној од предходних влада из времена када је Србија имала највећи ниво масивних инвестиција, а који није наш члан, али који се добровољно укључио у израду овог закона показује колико је Српска напредна странка отворена странка и колико се неће либити да све стручњаке, без обзира на веру, расу, нацију, пол, етничку или политичку припадност, укључи, јер мислимо да је пуно нагомиланих „Аугијевих штала“ у Србији, неопходно је пуно „Херкула“ да би их почистили. Ми смо храбри и кадри да признамо да немамо довољно сопствених кадрова, али смо способни да укључимо све оне који, као што смо и министарска места понудили нестраначким кадровима, тако ћемо и све физичке и интелектуалне потенцијале ове земље у годинама које долазе, а када кажем годинама то показује све веће поверење бирачког тела у оно што радимо, чак и када предузимамо болне потезе.
Ово је онај други део који предузима Влада Србије, онај први се односи на краткорочне мере, на мере штедње, на фискалну консолидацију, на реструктурирање 179 предузећа, на санацију акутних проблема, а овај други део се односи на оно што нас чека на средњи и дуги рок. Измена институционалног амбијента, јасно дефинисање права и обавеза, од председника општине до министра привреде, финансија до премијера, да заиста покажемо користећи искуства Светске Банке и најбоља искуства Међународног Инвестиционог Права, да желимо да земљу уредимо, да јасно дефинишемо правила тржишне утакмице, али и санкције за свакога ко се огреши о та правила.
Захваљујем се члановима Економског Савета, а замолио бих господина Париводића да оно што је најинтересантније презентује. Понављам, ово је само Предлог и Нацрт закона, и тиме се уводи нова пракса као и код Закона о Јавним набавкама, тако и на овај и све остале законе идемо у јавну расправу, слушамо стручну јавност, све конструктивне примедбе, константације, мишљења ћемо уградити у законски предлог који ће ући у Скупштину, како бисмо заиста имали модерне законе усклађене са Европском регулативом, и како би и тиме деловали и пре отпочињања преговора, а не када почну преговори са ЕУ, значи превентивно да не би морали да дођемо у ситуацију да нам ЕУ доставља списак закона који су нам неопходни, него да ми идемо корак напред и да усклађујемо законску регулативу. Савет већ сада ради на пар нових закона, измена и допуна закона, тј. на отклањању свега што се појавило као уско грло при довођењу страних инвестиција, али и улагања домаћих привредника, малих и средњих предузећа, и великих предузећа, која су се појавила као проблем у нашој привредној пракси.