Гојковић: За финансирање Радио-телевизије Војводине 900 милиона динара из буџета

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања у Влади Републике Србије, Маја Гојковић, изјавила је да се основна измена Закона о јавним медијским сервисима односи на обезбеђивање додатних средстава за финансирање Радио-телевизије Војводине у износу од 900 милиона динара.

Образлажући измене Закона у Скупштини Србије, Гојковић је рекла да су та додатна средства за Радио-телевизију Војводине предвиђена у буџету Србије за 2021. годину.

Гојковић је подсетила да је Законом о јавним медијским сервисима предвиђено да држава обезбеђује стабилно и довољно финансирање основне делатности јавних медијских сервиса и да се они финансирају из буџета, од комерцијалних прихода и осталих прихода.

Гојковић је објаснила, разлог за доношење Закона о допуни Закона о јавним медијским сервисима јесте обезбеђивање довољног извора средстава за рад јавних медијских сервиса до 31. децембра следеће године, како би они могли несметано да обављају своју делатност.

“Висина таксе од 299 динара на месечном нивоу свакако није довољна да оба јавна медијска сервиса, како Радио-телевизија Србије, тако и Радио-телевизија Војводине, обављају своју делатност”, рекла је Гојковић.

Гојковић је рекла да имајући у виду да Радио-телевизија Србије убира таксу на читавој територији Републике Србије, утврђено је да ће додатни приход од увећања таксе бити довољан за обављање основне делатности тог медијског сервиса.

Гојковића је подсетила да за разлику од Радио-телевизије Србије, РТВ остварује приход по основу наплате таксе искључиво на територији АП Војводине, плус има умањење од 30 одсто, што није довољно за обављање основне делатности тог јавног медијског сервиса.

“Из наведених разлога, у буџету Србије за 2021. годину предвиђена су додатна средства у износу од 900 милиона динара за финансирање основне делатности Јавне медијске установе Радио-телевизије Војводине”, објаснила је Гојковић.

Коларац да буде установа од изузетног значаја

Гојковић је истакла да Задужбина Илије М.Коларца заслужује заједнички приступ и истакла да је Министарство културе и информисања понудило модел Коларчевој задужбини за трајно решење проблема - да Коларац постане установа од изузетног значаја како би системски био решен проблем финансирања.

Гојковић је напоменула да је као министар на недавном састанку са управницом ове задужбине Јасном Димитријевић понудила трајно решавање ситуације, а то је да Коларац постане установа од изузетног значаја, али да још увек чека одговор управнице и Управног одбора Коларца.

„Мој предлог је био да то постане установа од изузетног значаја за Републику Србију и да им поверимо врло важне задатке, јер је Коларац и образовна установа у својој суштини и у својој бити. Наравно, тиме би био решен проблем финансирања јер би Република Србија и Министарство поверавало одређене задатке Коларчевој задужбини да обавља за наше друштво“, појаснила је Гојковић у Скупштини Србије током дебате о предлозима закона из области културе и информисања.

Гојковић је рекла да би сви требало да се посвете томе да се реши овај проблем системски.

“Чекам одговор управнице и Управног одбора да ли прихватају овај модел или какав модел они нуде, а не да се из месеца у месец суочавамо са покривањем дела трошкова, већ да системски решимо проблем“, рекла је Гојковић.

Гојковић је рекла да би најлакши пут био да Коларац постане једна од установа културе Републике Србије, али да се онда поставља питање каква се порука шаље фондовима, приватним задужбинарима ако ми мењамо првобитну вољу задужбинара као што је био Илија Коларац и истакла да се мора поштовати институција задужбинарства.

Гојковић је указала да се у делу јавности стиче утисак да Министарство културе и информисања није помагало ову задужбину, али да подаци показују да је од 2016. године до 2020. године укупно издвојило 31.428.000 динара како кроз програме, тако и суфинансирањем дела текућих расхода и издатака.

„Коларац је изузетно важан и морамо да му се посветимо. Коларац је питање од националног значаја, проблеми не датирају само из ове године услед пандемије Ковида 19, већ дужи низ година. Надам се да ћу следећи пут моћи да вас упознам са конкретним решењем које смо заједно донели и Министарство културе и информисања и Влада Србије и Коларчева задужбина, односно њено руководство“, рекла је Гојковић.

Србија ће бити видљивија у филмској индустрији

Гојковић је рекла да би Предлог закона о потврђивању Споразума између Србије и Француске у области кинематографије требало да представља нову покретачку снагу за развој две државе.

“Од како је почела јача и садржајнија сарадња између Србије и Француске у области кинематографије, снимљено је већ око 10 копродукционих филмова, а ратификацијом споразума то се подиже на садржајнији ниво о чему говори и присуство два председника, Александра Вучића и Емануела Макрона приликом потписивања споразума”, рекла је Гојковић.

Гојковић је додала да ће Србија бити много видљивија својим квалитетом у филмској индустрији на међународној сцени кад споразум заживи.

Гојковић је објаснила посланицима да је претходни споразум из те области са Француском био потписан 1975. године и додала да је морало да дође до потписивања новог споразума који је уважио значајне измене, како у законодавству, тако и у терминологији филсмког речника.

“Ово је један од пет билатералних споразума које имамо у области кинематографије. Споразуме имамо са Аустријом, Италијом, Канадом, Немачком и надам се да ћемо после Француске закључити сопразум и са Русијом”, рекла је Гојковић.

У споразуму се дефинише шта је то кинематографија, копродукција, обележава учешће партнера, ко има власништво над филмом који ће бити урађен, начин коришћења филмова и друго.

Гојковић је најавила да јој је у плану да Србија у наредном периоду добије Национални центар за филм и покретне слике и нада се да ће се то догодити до краја мандата актуелне владе.

Гојковић је поручила да Србија у оквиру своје културне политике има за циљ већ неколико година да привуче што више страних инвестиција у области кинематографије, наводећи да се у том министарству сада припрема уредба о подстицајима инвеститорима који ће снимати филмове у нашој држави.

Том уредбом обезбеђено је да та средства буду бесповратна.

Нема наде за вас у политици

Гојковић је полемисала у Скупштини Србије са самосталним послаником Владаном Глишићем коме је поручила да за њега нема наде у политици, након што је он више пута истицао да није присталица лидерске странке.

Глишић је негодовао и због тога што је имао мало времена у парламенту као опозициони посланик, а Гојковићева га је више пута подсетила да у парламент није ушао као самостални већ као посланик на листи СПАС-а.

Глишић је оценио да би министар требало да се бави оним што је његов посао, а не да “прозива”, како је рекао, јединог представника опозиције, а министарка културе и информисања Маја Гојковић га је упитала са ким полемише, с обзиром да је ушао у парламент на листи СПАС-а.

Самостални опозициони посланик је Гојковићевој рекао да су се она и Гордана Чомић једнако односили према посланицима и устврдио да му министарка културе није одговорила на питање о локалним и регионалним јавним сервисима који су нестали, па је Србија у “медијском мраку”.

Гојковић је одговорила да би волела да зна коме тачно реплицира и кога представља Глишић, да ли оне на чијој је листи дошао у скупштину или са Милованом Глишићем у новој улози. “Ако вам је име Милован…? Не знам вам име, али знам да сте били на листи СПАС-а”, рекла је Гојковић.

Гојковић је додала да то што је министар не значи да нема политички став и да не припада никоме, наводећи да припада Српској напредној странци и да се њен председник зове Алекснадар Вучић.

“Ја знам ко је председник партије, а ви не можете да ми парирате и изговорите име председника ваше странке”, поручила је Гојковић.

Гојковић му је рекла да из њеног личног политичког искуства Глишић на непосредним изборима не би добро прошао.

“Из мог искуства за вас нема наде у политици. Ја сам пролазила на изборима и била изабрана за градоначелника Новог Сада на непосредним изборима, а касније и на мешовитим. Сада сам на листи коју предводи Александар Вучић. Не знам какав проблем имате са тим када неко припада Српско напредој странци и јасно и гласно каже ко је председник”, рекла је Гојковић.

Извор: Танјуг/РТС