Mihajlović: Most Zеmun - Borča jеdini nе kasni od projеkata
Šta očekujete od redovnih sastanaka sa predsednicima opština?
- U prethodnoj Vladi uspostavili smo praksu da dva puta mesečno razgovaramo sa građanima iz čitave Srbije. Ovakvi susreti bili su od izuzetne koristi jer smo bili u prilici da blagovremeno reagujemo i rešavamo probleme. Osim sa građanima, od četvrtka, 26. juna razgovaraćemo i sa predstavnicima opština. Očekujem da uz bolju koordinaciju sa predstavnicima lokalnih samouprava pokrenemo ali i ubrzamo brojne lokalne projekte, privučemo investicije i rešavamo konkretne probleme.
Hoćete li se sastajati i sa onima koji su iz drugih, opozicionih stranka?
- Ni kao ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prilikom prijema građana nikoga nisam pitala iz koje je stranke, niti sam išla samo tamo gde smo na vlasti, već sam se trudila da pomognem i rešim probleme svih. Ništa se neće promeniti ni danas kada ćemo razgovarati sa predsednicima opština Tutin, Subotica i Zaječar. Vrata ministarstva su otvorena za sve opštine koje nam upute dopis, na osnovu kojeg ih mi pozivamo na razgovor.
Rekli ste da kasne projekti na velikim saobraćajnim projektima. Ko je kriv i hoće li neko da odgovara?
- Svi projekti u infrastrukturi i saobraćaju kasne. Izuzetak je most Zemun - Borča. Posledice kašnjenja nisu samo nezavršeni putevi, mostovi i pruge već i smanjenje konkurentosti privrede, manja efikasnost javnih preduzeća, plaćanje kamata na zajmove koje nikad nismo povukli. Samo kod železnice smo za tri kredita EBRD-a (kasne dve godine u proseku) platili 4,6 miliona evra. Za taj novac smo mogli izgraditi put Krst - Korenita, a sada smo u situaciji da za sredstva apliciramo kod EU, jer je taj put - prioritet.Takvi problemi ne postoje samo kod „Železnica Srbije“ već i kod „Koridora Srbije“ i „Puteva Srbije“. Često se dešava da projekti ne budu dobri pa je potrebno uraditi reprojektovanje, ali je bilo i oholog ponašanja, pre svega izvođača, kao i neadekvatnog nadzora investitora.
Hoće li ikad legalizacija biti završena, zakoni se samo donose a ništa se u suštini ne menja. Hrvatska je to regulisala DEKRETOM?
- Krajnje je vreme da problem legalizacije bude rešen i da od toga koristi imaju i građani i država. U neuređenoj situaciji kakva je bila do sada, kada imate skoro 1,5 miliona bespravno podignutih objekata, teško je privući investitore i i primenjivati zakone po evropskim standardima. Moramo konačno podvući crtu i legalizovati objekte koji se mogu legalizovati, a one koji ne mogu - moramo rušiti. Pre svega, mislim na objekte koji su građeni na klizištima i drugim nebezbednim lokacijama zbog kojih je ugrožen život građana. Kada jednom podvučemo crtu, nijedan objekat neće moći nelegalno da bude izgrađen.
