Стефановић: Ђилас и Понош не желе да Србија буде поштована

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 29.10.2024.

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

Текст под насловом “Зашто Урсула фон дер Лајен заобилази опозицију приликом посета Србији?“ штампан је у новинама које су у власништву Драгана Шолака. Потпуно траћење времена и папира. С ким да разговара? И о чему?

Свака недеља у последњих 12 година била је несхватљива и недокучива за опозицију, њене лидере и за њене медије. Али прошла је била за нокаут. Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је за само тих неколико дана са премијерима Пољске и Грчке Доналдом Туском и Киријакосом Мицотакисом, са премијерима Мађарске и Словачке Виктором Орбаном и Робертом Фицом, дочекао краља Есватинија Мсватија Трећег, разговарао са помоћником америчког државног секретара за Европу и Азију Џејмсом О'Брајаном, имао је важан разговор са председником Руске Федерације Владимиром Путином, дочекао је у Београду председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, па мађарског председника Тамаша Шујока.

То је права слика данашње Србије и њеног места у свету. Са њеним председником као важним партнером разговарају сви, и са Запада и са Истока, и суседи и лидери такозваног “глобалног југа“. Ми смо отворена земља, пружамо руку свима који нас уважавају и желе да са нама сарађују равноправно и на обострану корист. Нема забрањених, нема “добрих и лоших”, има само оних који Србију поштују и могу да нам значе да остваримо наше циљеве, а ти циљеви су увек и једино везани за бољу будућност Србије.

Председник Вучић је за само тих недељу дана одржао предавање како треба да изгледа дипломатија једне државе у 21. веку. Сваки од лидера са којим је разговарао имао је само речи хвале за то каква је Република Србија данас и свако од њих је чврсто обећао наставак сарадње са нашом земљом.

Али, за нашу мрзовољну опозицију све то било је толико лоше да горе не може. Исмевали су монарха једне афричке чланице Уједињених нација, једног од оних који је повукао признање Косова и Метохије и дошао у Београд као пријатељ. Замерали су председнику Вучићу што није отишао на самит БРИКС-а, па су га опет оптуживали што је разговарао са председником Путином. Мрштили су се што се председник Вучић састаје са премијерима Мађарске и Словачке, јер они ваљда нису прави Европљани. Није им било право ни кад је у Београд дошао пољски лидер и обратио нам се на чистом српском. Најгоре је прошла Урсула фон дер Лајен, једна од најмоћнијих политичарки у Европи, која је тек започела свој нови мандат шефа европске Владе.

Драган Ђилас јој је по ко зна који пут написао љутито отворено писмо и између осталог рекао да треба да је буде срамота што се састаје са председником Вучићем. Здравко Понош каже да се грађанима Србије “повраћа“ од њених речи. И онда њихове новине питају, а зашто се Урсула фон дер Лајен не састаје са опозицијом кад дође у Београд? Да ли бисте се ви срели са људима који вас јавно вређају, сматрају вас за лажова и пљују по свему што радите?

Можемо да разумемо бес вођа опозиције што нема тог светског и европског лидера који се није састао са председником Вучићем са великим поштовањем и према њему и према нашој земљи. Никада нису били ни близу такве пажње и поштовања, онда када су били на власти, а били су годинама. Оно мало државника, а више чиновника који су долазили у Београд, свраћали су овде да притискају и уцењују, јер су знали да само то заслужују њихови тадашњи домаћини у Србији. Људи без кичме и без поштовања према својој земљи.

И Ђилас и Понош били су међу онима који су водили својевремено такву Србију и њену војску, у коју је свако долазио са презиром, а не са поштовањем, зато што је видео на делу људе који раде против своје земље и народа. Прихватали су њено комадање, гледали су без речи и отпора како део света, корак по корак, признаје сецесију Косова и Метохије. Пустили су да економија пропада, а да војска постаје неспособна да гаси пожаре, а да не говоримо о томе да брани свој народ. Ко ће да вас поштује у свету, кад сте показали да сами себе не поштујете, а камоли да поштујете своју земљу?

Упитаћу Драгана Ђиласа и Здравка Поноша, да ли сте, господо лидери опозиције, бар једном били у Јелашници или Доњем Међурову код Ниша? Да обиђете тај лепи крај и да мало поразговарате са људима? Не верујем ни да сте чули за та места, а камоли да сте се удостојили да их обиђете. А Урсула фон дер Лајен је била и у Јелашници и у Доњем Међурову. Обишла их је заједно са председником Вучићем, јер тамо су велика градилишта, гасни интерконектор и пруга од Ниша према Брестовцу која се реконструише европским новцем.

Одакле вам образ да пљујете по европским лидерима којима напредак Републике Србије више значи него вама, а ви хоћете да водите ову земљу и тобоже да је одведете у Европску унију? Кога лажете кад кажете да Србија има само штету од Урсуле фон дер Лајен и од Европске уније? И одакле вам, после свега, идеја да тражите да разговарате са Европљанима?

Ђилас и Понош неће Србију у Европи, она им се гади. Неће ни Србију која има пријатеље у Русији и Кини и на “глобалном југу“. Неће никога, осим себе на власти. Али то онда значи и враћање на старо, Србију са нових пола милиона људи без посла, баш онолико колико су оставили иза себе. То значи и Србију без хиљада европских фирми од којих зависи скоро цела наша економија. То значи и Србију без путева и пруга, без гаса и струје, баш онакву какву су оставили иза себе. Србију без наде.

И што је најгоре, овај двојац призива Србију без пријатеља, саму, изоловану, слабашну земљу од које отпада део по део територије, док се пуне њихови рачуни у банкама. Они не желе да било ко дође у такву, њихову Србију, јер може само да им смета. И зато су бесни што не прође дан, а да председник Вучић не разговара са неким од светских лидера, који кажу да дубоко поштују нашу земљу. То је за њих недостижан циљ.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА