Мали: Потпуно смо усмерени на даљи убрзани раст економије
Два основна поља деловања када је реч о буџету за 2025. годину, годину јесу убрзани раст животног стандарда грађана и наставак раста Србије кроз велике инвестиције, рекао је први потпредседник Владе и министар финансија Владе Републике Србије Синиша Мали.
Мали је на јавном слушању Одбора за финансије Скупштине Србије на тему представљање Предлога Закона о буџету за 2025. годину и Предлога закона о завршном рачуну за 2023. годину истакао да је предвиђена стопа раста за 2025. годину 4,2 одсто.
"Ако погледате резултате за првих девет месеци ове године Србија расте по стопи од 3,9 одсто, а просек у еврозони је око 0,7 одсто. Дакле, једна Србија је нашла прави начин да има континуирано више стопе раста од европског просека. Дакле, приближавамо се убрзано њиховом стандарду, а с друге стране смо очували макроекономску стабилност", рекао је Мали.
Мали је додао да Србија тренутно има удео јавног дуга у БДП од 46,5 одсто, а циљ је да следеће године буде 47,5 одсто.
Мали је нагласио да је овај буџет први који Србија припрема и предлаже као земља са инвестиционим кредитним рејтингом, што нам отвара нове шансе за нове инвестиције, за нова радна места, нове фабрике, ниже трошкове када су камате у питању.
Мали је оценио да је то и велика одговорност, одговорност да се води рачуна о нашим јавним финансијама, да се сви напори усмере на даљи раст привреде и да се с друге стране чува и очува макроекономска стабилност.
Указао је и на новину у овогодишњем буџету, а то је прилог који се односи на тзв. зелене пројекте или на зелену агенду, односно зелени буџет.
"Први пут припремамо буџет на такав начин и чак 10,57 одсто расхода се означавају као зелени", рекао је Мали.
Истакао је да ова новина на прави начин показује посвећеност зеленој агенди, улагању у одрживи раст, у очување животне средине и све оно што подиже квалитет живота грађана Србије.
Навео је да је ове године грађански водич кроз буџет први пут објављен много пре самог буџета и најавио да се следеће године планира шира расправа, односно шире консултације са грађанима Србије и да се они укључе у доношење одлука о буџету за 2026. годину.
Говорећи о расту животног стандарда грађана навео је да ће пензије већ од децембарске бити повећане за 10,9 одсто, па ће просечна пензија следеће године износити 436 евра, док је тренутно просек око 390 евра.
"Што се тиче плата, подижемо плате у јавном сектору од 1. јануара наредне године, за 8,0 одсто, а за запослене у просвети за 11,0 одсто", рекао је Мали.
Када је реч о минималној заради, навео је да ће она следеће године бити повећана за 13,7 одсто и износити 457 евра.
Оценио је да ће повећање примања грађана бити веће од нивоа инфлације, чиме се обезбеђује реално повећање плата и пензија.
"Идемо и са олакшицама за послодавце, односно смањењем оптерећења на зараде кроз подизање неопорезивог дела дохотка са 25.000 динара на 28.432 динара. Дакле реч је о повећању од 13,7 одсто, па ће оптерећење на зараде бити испод 60 одсто", истакао је Мали.
Када је реч о инвестицијама, рекао је да се за капиталне инвестиције издваја 7,4 одсто БДП-а што износи око 762 милијарде динара, колико је планирано да се уложи у брзе саобраћајнице, брзе пруге, ауто-путеве, домове здравља, школе, болнице.
Према његовим речима за Војску Србије су планирана рекордно висока средства која износе 2,5 одсто БДП-а Србије, за Канцеларију за Косово и Метохију 17,2 милијарде динара, плус две милијарде Националној служби за запошљавање, за подршку незапосленима са територије АП Косово и Метохија.
"Рекордна су и издвајања за пољопривреду, 138,5 милијарди, плус 11 милијарди рефакција за гориво, дакле око 150 милијарди динара буџета за пољопривреду, што је 7,5 одсто укупних прихода буџета", рекао је Мали.
Навео је да је и за здравство издвојено више новца него икада раније, око 40,2 милијарде, за просвету 48,2 милијарде.
Мали је подсетио и да је договорено да се са Међународним монетарним фондом направи нови, трогодишњи аранжман и да дефицит у буџету неће бити већи од 3,0 одсто буџета.
Као веома важно је навео то што је усаглашена реформска агенда са Европском унијом и да ће се наредна 24 месеца вредно радити како би се законска решења, правилници, уредбе усагласили са стандардима Европске уније до краја 2026. године, а не до краја 2027. године.
На почетку данашње седнице минутом ћутања је одата почаст посланику Драгану Марковићу Палми, који је преминуо 22. новембра.
Никада већи буџет за здравство - 5,5 милијарди евра
Мали је изјавио да су Предлогом буџета за 2025. годину повећана средства за здравство за 40,2 милијарде, са 573,6 милијарди на 613,9 милијарди динара и да је буџет Србије за здравство достигао 5,5 милијарди евра.
"Огромна цифра, никада већа што довољно говори о томе шта нам је један од приоритета. При томе ће Републички фонд за здравствено осигурање имати такође већи износ новца. Оно што је важно, дакле, тај новац је намењен за повећање плата запослених у здравству од осам одсто од 1. јануара наредне године, за превентивне прегледе, за смањене листе чекања, лекове за лечење ретких болести, иновативне лекове итд", рекао је Мали на јавном слушању на којем је представљен Предлог закона о буџету Републике Србије за 2025. годину.
Истакао је да им је циљ за 2025. годину смањење листа чекања, односно повећавања броја операција у ортопедији, кардиологији, кардиохирургији и офтамологији, тако и да су за то обезбеђена средства.
"И ту смо издвојили неких скоро четири милијарде динара. Настављамо са крупним капиталним инвестицијама у здравству, наставља се изградња Тиршове 2. Радови треба да буду готови до априла 2027. године. Радимо на пројектима обнављања свих породилишта у Србији. Ту је и новац за изградњу новог породилишта, које ће бити изграђено на Бежанинској коси", навео је Мали.
Мали је додао да је буџетом предвиђен новац за наставак реконструкције клиничких центара у Србији.
"При томе или се улаже или се набавља опрема за три опште болнице у Лесковцу, Сурдулици и Новом Пазару, а такође се планирају и улагања у још осам клиника и других здравствених установа, ГАК Вишеградска, Породилиште у Нишу, Институт за патологију, Реконструкција Дедиње 1, КБЦ Земун Реконструкција, Ортопедија Бањица, Дечије одељење Клинике за рехабилитацију 'Др. Мирослав Зотовић' и Дијагностички центар Краљево. Ту су и инвестиције које су везане за Клинички центар Војводине у смислу набавке опреме која треба се заврши у наредној години", набројао је Мали.
Нагласио је су огромна средства издвојена за лечење од ретких болести.
"10,2 милијарде динара у буџету за наредну годину, што је повећање од три милијарде у односу на ову годину. Имамо и никада веће издвајање за иновативне лекове. Поређење ради, у наредној години имаћемо 42 милијарде динара коју смо издвојили за ту сврху, а 2021. године било је 17 милијарди. Тако да, упркос кризи, упркос великим глобалним изазовима, знамо шта нам је приоритет и све више новца издвајамо и у ту област", закључио је Мали.
Говорећи о буџету за културу, Мали је рекао да је он повећан са 15,6 на 17,8 милијарди динара, а да су додатних 4,3 милиона евра код Министарства за јавна улагања и који су везани за нове објекте из области културе који се реконструишу или који се граде.
Мали је рекао да је у наредној години предвиђена реконструкција Историјског музеја.
"То је потпуно нови музеј који правимо на месту старе железничке станице из 1884. године у Београду и очекујемо да ће усељење у тај музеј и завршетак музеја бити готов у првом кварталу 2027. године", истакао је Мали.
Мали је додао да су предвиђена средства за нову зграду Природњачког музеја који је један од најстаријих музеја, али и једна од најстаријих српских националних установа.
Како је рекао, нова зграда музеја биће изграђена и у Парку Ушће, а предвиђена су средства за заштиту, реконструкцију и презентацију Манастира Манасија.
Мали се осврнуо и на програм "Престоница културе Србије" и да ће Престоница културе за 2025. годину бити Зрењанин.
"У буџету за наредну годину имамо и новац издвојен за финансирање прве фазе реконструкције Народног позоришта 'Тоша Јовановић', бројни културни догађаји ће у Зрењанину бити организовани, тако да је то једна лепа прилика да се тај град представи на прави начин, односно цела општина", нагласио је Мали.
Рекао је да су средства опредељена за пројекат "Градови у фокусу" који управо доприноси развоју културе на локалном нивоу, за систем заштите културног наслеђа, 1,2 милијарде динара које подразумевају обнову и заштиту Манастира Хиландар, одржавање дворског комплекса на Дедињу, обнову културно-историјског наслеђа и подстицање развоја Сремских Карловаца.
Мали је навео да је буџетом предвиђена подршка великом броју активности које можда нису толико видљиве, а то су стари занати, откуп публикација из библиотеки, дигитализација културног наслеђа, реализација трогодишњег капиталног пројекта, конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царични град у општини Лебане и друге.
Извор: Танјуг
