Ђурић: Србија жели да постане део породице Европске уније
Министар спољних послова Марко Ђурић рекао је, у интервјуу за Курир, да наша земља може много и да научи и да добије уколико настави да инвестира у наставак процеса унапређења српско-америчких односа и најављује да ће наставити да гради обострано корисну билатералну сарадњу и са администрацијом Доналда Трампа.
Министар Ђурић наглашава да је пуноправно чланство у Европску унију наш стратешки циљ и да се, упркос томе што одлука о отварању кластера 3 у приступним преговорима и даље изостаје, Србија обавезала и својим грађанима и међународним партнерима да ће за то бити спремна до краја 2026. године.
- Ми смо од Европске комисије у протекле три године добијали препоруке за отварање преговарачког кластера 3, и Србија је реално већ дуже време спремна за тај корак. Позитивна одлука земаља чланица Европске уније да отпочнемо процедуру за отварање овог кластера била би признање напорима које је Србија уложила у досадашњем реформском процесу и охрабрење да наставимо усклађивање с политикама Европске уније. Србија би то схватила као израз поверења наших европских партнера и гест пружања руке, и ми бисмо се постарали да то поверење оправдамо. Србија је земља у срцу Европе и искрено жели да постане део породице Европске уније, а сваки гест охрабрења је пре свега важан у симболичком смислу, не само онима који вредно раде на реформама већ пре свега грађанима, који већ дуже време нису добили јасну политичку поруку да у процесу проширења Европске уније има и неког фактичког помака. Веома је важно да Европска унија остане на сваки начин присутна у Србији и да се грађанима наше земље упуте јасне поруке да перспективе чланства у Европску унију остају отворене.
* Каква су вам очекивања од нове европске администрације, пре свега у односу на најаве да ће проширење Европске уније бити високо на лествици приоритета?
- Иако су у свакој трци пролазна времена важна, оно што је суштински важно јесте крајњи резултат. Ми ћемо, ако говоримо о нашем реформском процесу, за пуноправно чланство у Европску унију ћемо бити спремни до краја 2026. године. На то смо се јавно обавезали и нашим грађанима и међународним партнерима. Уверен сам да ћемо делотворношћу на том плану још једном потврдити и наш политички кредибилитет и наше административне капацитете. Тема проширења се дефинитивно враћа на високу позицију политичке агенде Европске уније, и верујем да ћемо и ми и наши европски партнери до тада бити зрели за наредни политички корак. Од кредибилних саговорника смо добили уверавања да ће врата за улазак у Европску унију остати отворена за кандидате из нашег региона, али исход ће пре свега зависити од стратешких одлука наших европских партнера, а какве ће оне бити за две или три године, остаје да се види. Многима је данас због усложњавања геополитичке ситуације тешко да процене шта ће бити за месец дана, а камоли за две или три године. Политика проширења је у протеклим деценијама била најуспешнија политика Европске уније, и у њој се огледала сама суштина идеје стварања јединственог европског политичког, економског и безбедносног простора. Ми ћемо, дакле, бити спремни, а Европска унија ће морати да обави један озбиљан политички солилоквиј, то јест да неке ствари рашчисти сама са собом.
* Доналд Трамп је нова реалност за цео свет, па и за Србију. Рекли сте да се надате да ће Србија успети да привуче пажњу нове администрације. Какав приступ имате на уму?
- Србија је у политичком смислу усмерена ка Европској унији, која је наш најзначајнији економски партнер и представља наше непосредно политичко окружење. Пуноправно чланство у Европску унију је зато наш логични стратешки циљ. Сједињене Америчке Државе су, међутим, и даље епицентар светске политичке и економске моћи, тако да Србија може много и да научи и да добије уколико настави да инвестира у наставак процеса унапређења српско-америчких односа. Сједињене Америчке Државе у великој мери управљају светским процесима и имају политичке капацитете и економске ресурсе без премца. Србија своје политичке и економске интересе дефинише на рационалан начин, а одлука да наставимо да изграђујемо стратешки дијалог са Сједињеним Америчким Државама је управо плод дубоког промишљања и сагледавања наших дугорочних интереса. Најнепосредније бенефите имали бисмо на пољу економије и технолошког развоја. Као амбасадор у Сједињеним Америчким Државама учинио сам значајне кораке у том смеру, повећавајући нашу политичку видљивост, стварајући другачији имиџ и репутацију Србије и градећи механизме сарадње на различитим нивоима. Наставићемо да обострано корисну билатералну сарадњу градимо и са администрацијом Доналда Трампа и верујем да имамо основа да се надамо да ће наредне четири године бити можда и најплодотворније у историји српско-америчких односа.
* Видите ли стварну вољу и жељу међународних фактора да се дијалог Београда и Приштине одблокира?
- Протекли месеци били су период у којем је било нереално имати ту врсту очекивања. Европска унија је била заузета својим унутрашњим административним и кадровским пословима, на Косову и Метохији је такође у јеку изборна кампања, ситуација на терену је најгора коју смо имали у протекле две деценије, а спољнополитичка пажња структура у Европској унији је усмерена на нека друга подручја. И поред наше доследне опредељености за оживљавање дијалога, то питање очигледно није било при врху листе приоритета Европске уније. Питање нормализације односа Београда и Приштине је увек на столу у нашим спољнополитичким контактима, међутим јасно је да је пажња европске политичке јавности окренута на другу страну због акутних изазова на источним границама Европске уније. Ми смо увек спремни да учествујемо у дијалогу с Приштином уз посредовање Европске уније и процес нормализације односа ће неминовно у неком тренутку у блиској будућности и суштински бити настављен.
* Велика вест је био сусрет премијера Милоша Вучевића с Трампом на отварању обновљене париске катедрале Нотр Дам. Ма колико куртоазно могу да звуче његове похвалне речи о Србији, ви као дипломата можете да "измерите" њихову стварну тежину. Шта у политици и дипломатији значе овакви сусрети?
- У дипломатији су церемонијални догађаји, који на први поглед немају нарочиту политичку тежину, неретко најважнији. У Паризу су се на отварању обновљене катедрале Нотр Дам окупили сви који у политичком смислу нешто значе у Европи. Посебну политичку и дипломатску тежину том догађају дао је управо новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп, и била је то прилика за многе да направе први непосредни контакт са човеком који ће у наредне четири године бити на челу најмоћније државе света. Председник Трамп познаје прилике у нашем региону, одлично је информисан о Србији и свестан политичких и економских потенцијала које наша држава има. Протеклих година смо вредно радили на томе да изградимо канале комуникације с политичким структурама које ће у наредном периоду водити Сједињене Америчке Државе, и у том смислу је премијер Вучевић одлично искористио прилику и остварио за Србију важан контакт.
* Са овог догађаја у Паризу сазнали смо и да милијардер Илон Маск има планове да инвестира у Србији. Знате ли нешто више о томе?
- У протеклим годинама бележимо значајан развој инвестиционе активности компанија из Сједињених Америчких Држава у Србији. Од укупног износа инвестиција, који није мали, важније је, међутим, то што Американци инвестирају највише у области високих технологија и то директно утиче на раст продуктивности и конкурентности наше ИКТ индустрије, на ниво извоза те врсте услуга и изградњу економије засноване на знању. Такође, то нам помаже да велики број домаћих ИТ стручњака задржимо у Србији, а отвара се и простор да са америчким партнерима изградимо модернији и функционалнији енергетски систем. Маскова пословна империја је адмиралски брод америчке високотехнолошке индустрије, али и много више од тога. Евентуална одлука господина Маска да инвестира у Србији била би, наравно, и јасна политичка порука, с обзиром на његову позицију у новом политичком естаблишменту у Вашингтону.
* Верујете ли да поновни улазак Трампа у круг најутицајнијих светских политичара може да доведе до краја рата у Украјини, што је он често и понављао у предизборној кампањи?
- Реч је о озбиљном човеку и политичару, чија реч има велику тежину. Могли сте да видите да је свој долазак у Европу након победе на председничким изборима искористио и за покретање те теме. Нема сумње да ће ситуација у Украјини бити један од спољнополитичких приоритета Трампове администрације, али не треба сметнути с ума да је у догађаје у Украјини, како би Американци рекли, уплетено много стејкхолдера, то јест заинтересованих страна. Биће, дакле, потребно помирити многе интересе, што није једноставан политички и дипломатски задатак. У интересу Србије, али и целог човечанства, јесте да тај рат, који је однео застрашујући број жртава и потпуно узбуркао политичке и економске односе у свету, буде приведен крају, на трајан и одржив начин. Желимо Трамповој администрацији успех у томе, и спремни смо да, као неко ко има братски однос и са Украјинцима и Русима, на сваки начин помогнемо да се до мира дође.
* Слом режима у Сирији је још једна светска тема која сигурно мења редослед приоритета великих сила. Како на све то гледа Србија?
- Међународни односи су тренутно у једној бурној и турбулентној транзиционој фази. Нажалост, за многе земље и народе то није само теоријска тема или академска интелектуална вежба, и као шеф дипломатије једне релативно мале државе могу само да изразим наду да ћемо се што пре у међународној комуникацији вратити на мирнодопски мод, и да ће кризне ситуације бити решаване кроз постојеће мултилатералне канале и инструменте. Србија поштује међународно право и на становишту је да је управо међународно право најбољи оквир за решавање геополитичких изазова. Разорни геополитички процеси којима смо и данас сведоци почели су на овим нашим просторима, и ми данас можемо само да саосећамо с напаћеним народом Сирије и да тим људима пре свега пожелимо мир. Ми смо у протеклом периоду недискриминаторно, вођени искључиво хуманитарним мотивима, помагали угроженом становништву Сирије лековима, храном и одећом, и спремни смо да то наставимо да чинимо и у будућности.
Ми нашу слободу и независност нисмо ни стекли ни сачували лако
* Колико вам је као министру спољних послова изазовно и тешко да у овако динамичним геополитичким околностима заступате самосталну политику и земљу која је војно неутрална? Или, како сте то недавно рекли, да будете шеф дипломатије земље која покушава да буде глас разума у међународној политици?
- Ми нашу слободу и независност нисмо ни стекли ни сачували лако. Неки у Европи су државност такорећи добили на тацни, али ми смо независну и самосталну Србију заслужили небројеним људским животима. Кад ме питате да ли је данашњој генерацији тешко да брани такву Србију, одговор је потврдан, али жртве које ми подносимо нису ништа у поређењу са жртвама које су подносили наши преци. Наша тренутна политичка и међународна позиција плод је и наших историјских искустава и наших стратешких опредељења. Истина, живимо у времену кад се они који се осећају угрожено окупљају у таборе, а једноумље је у међународној политици данас често на цени. Но, ми смо то што јесмо и, иако смо у сваком смислу конструктиван и кредибилан међународни партнер, љубоморно чувамо нашу слободу, независност и војну неутралност. Тиме никога не угрожавамо, већ смо, напротив, фактор мира и стабилности. Нисмо с таквом политиком усамљени, јер широм света је све више земаља које деле сличне вредности, али у нашем ближем окружењу смо свакако специфична појава.
Наши у Сирији: Брига о десетак српских држављана
* Каква је ситуација с нашим држављанима у Сирији?
- Према нашој евиденцији, у Сирији се тренутно налази десетак држављана Србије и реч је о људима са двојним држављанством. Сирија је велика земља и у овом тренутку је ситуација тамо толико изазовна да је немогуће дати прецизан одговор на питање да ли су ти људи угрожени на неки начин. У условима прекинутих или отежаних комуникација и тако интензивног друштвеног и политичког превирања немогуће је одржавати стални контакт с нашим држављанима, али верујем да ћемо кад се ситуација стабилизује имати прецизније информације. У овом тренутку нам је, рецимо, познато, на основу информација добијених од међународних хуманитарних организација, да се известан број наших држављана налази у сабирним камповима на истоку Сирије које контролише курдски СДФ.
Извор: Курир
