Ђурић: Србија и Грчка имају дугу традицију пријатељских односа

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је процес проширења ЕУ на Западни Балкан имао успоне и падове, али да је важно да врата Европске уније остану отворена за регион, као и да је наша земља поуздани гарант стабилности у региону.

Министар Ђурић рекао је, за грчки Катимерини, да је Србија захвална Грчкој што је један од најдоследнијих заговорника идеје проширења ЕУ на Западни Балкан и оценио да ће та земља имати значајну и кључну улогу у предстојећем периоду евроинтеграције западног Балкана, за који се нада да неће бити ни превише дуг.

Министар Ђурић истакао је да је посета грчког премијера Киријакоса Мицотакиса била веома значајна за сарадњу две земље као и да је његов однос са председником Србије Александром Вучићем у духу историјског пријатељства наших држава и народа.

"Србија има јасну амбицију да до краја 2026. године потпуно заокружи своју реформску агенду и буде спремна за пуноправно чланство у ЕУ, међутим на том путу стоји и нерешено питање Косова и Метохије, као и чињеница да земље чланице ЕУ морају да имају чврст и дугорочан стратешки консензус о будућности проширења", рекао је министар Ђурић.

На питање да ли би ЕУ могла да одигра већу улогу у дијалогу Београда и Приштине, министар Ђурић рекао је да су нормализација односа и изналажење трајног и одрживог решења за питање АП Косова и Метохије процес који може да има конкретне резултате само уколико се за решењима трага у отвореном и конструктивном дијалогу, и уз спремност да се праве компромиси.

Министар Ђурић истакао је да је за Србију јужна покрајина Косово и Метохија неотуђиви део територије Србије, али да то не значи да Београд и Приштина, упркос неслагању око ове фундаменталне чињенице, не могу да се договарају о темама од заједничког интереса, да раде на превазилажењу конфликтне прошлости и да у интересу грађана граде бољи друштвени, политички и економски амбијент.

Министар Ђурић додао је да је питање Косова и Метохије, осим што представља трајан политички и безбедносни изазов, и сложено међународно-правно питање.

"Оно се не може решавати мимо дијалога, онако како Аљбин Курти и његови идеолошки истомишљеници у Приштини замишљају. Курти последњих месеци експлицитно одбацује дијалог и његова досадашња достигнућа, попут договора о формирању Заједнице српских општина, и посеже за демонстрацијама силе са циљем стварања нове реалности на терену. Од тога никакву корист не могу да имају ни становници Косова и Метохије, нити регион, који је у овоме тренутку на неки начин талац ретроградне, етно-националистичке политике Приштине", рекао је министар Ђурић.

Министар Ђурић истакао је и да је Србија поуздани гарант стабилности региона, и да има и потенцијал да буде мотор економског развоја региона, а на питање о утицају нове америчке администрације на шира питања каже да је наставак унапређења односа са САД и прерастање тих односа у праву стратешку сарадњу један од спољнополитичких приоритета Србије.

"Са администрацијом председника Доналда Трампа имамо веома живу комуникацију на ту тему, и са много оптимизма гледам на будућност српско-америчких односа. Надам се да ће нова администрација у Белој кући, након што и формално буде инаугурисана, предузети конкретне кораке како би се рат у Украјини привео крају. Свима нам је у интересу смиривање регионалних криза, како би се свет поново окренуо дијалогу, продуктивној сарадњи и заједничком напретку", рекао је министар Ђурић.

Говорећи о односима Србије и Грчке, министар Ђурић нагласио је да две земље имају дугу традицију пријатељских односа, заснованих на културној и историјској блискости и солидарности два народа, као и да је Грчка данас једна од земаља ЕУ са којима Србија има најближе односе, што је последица не само поменуте традиционалне блискости, већ и чињенице да наше државе поштују међународно право и узајамно се подржавају када је реч о питањима од највишег државног и националног интереса.

"Такође, осим са Грчком, Србија је велики пријатељ и братска држава са Кипром. Ми смо отворени да са Грчком учествујемо и у трилатералним и квадрилатералним форматима, како бисмо са суседима на усклађен начин решавали питања од заједничког интереса. За нас је веома важно да Грчка, као пријатељ Србије, настави да показује разумевање по питању јужне српске покрајине Косова и Метохије, које је за нас кључно државно и национално питање", рекао је министар Ђурић.

Упитан да ли би две државе могле да буду боље повезане, министар Ђурић појаснио је да је Грчка земља помораца и традиционално трговачка сила, док је Србија континентална земља без излаза на море, а да су обе земље на важном и прометном паневропском коридору 10, који повезује централну Европу са источним Медитераном.

"Дакле, потреба да појачамо и модернизујемо међусобне инфраструктурне везе, како саобраћајне тако и енергетске, јесте очигледна и неспорно је да је то заједнички интерес. У прошлој години забележили смо, према нашој статистици, рекордан обим робне размене, од готово 800 милиона евра, који ће, по свему судећи ове године бити оборен, а рекордна је била и размена услуга од око 844 милиона евра. Међутим, можемо боље", рекао је министар Ђурић.

Говорећи о улози Турске на Балкану, наглашава да је та земља признала једнострано проглашену независност "Косова" и да по том питању имамо фундаментално различите ставове, али да је регионална сила, држава са младом популацијом и великим економским потенцијалима, и да је као таква важан и незаобилазан политички чинилац у овом делу света.

"Део наших грађана исламске вероисповести је на разне начине оријентисан ка Турској, и они су важан мост сарадње између наших двеју земаља. Србија има интерес да са Турском негује стабилне и квалитетне политичке и економске односе. Док год турска на конструктиван начин има функцију географског, политичког и енергетског моста између Европе и Азије, и док год турско политичко и економско присуство на Балкану буде доприносило стабилности, а не дестабилизацији региона, имаћемо реалне основе и интересе да наставимо да унапређујемо билатералну сарадњу", закључио је министар Ђурић.

Извор: Танјуг