Глишић: Трудим се да ствари увек гледам са позитивне стране

Прва прогноза лекара након можданог удара била је фатална. После неколико сати рекли су да ћу вероватно преживети, али да ћу имати веома висок степен инвалидитета и да је то немогуће избећи. Међутим, три дана касније стао сам на ноге. Првог дана била ми је потпуно одузета десна страна тела, а првих седам дана веома сам тешко говорио, више сам мумлао. А онда, након тих недељу дана буквално сам као ђак првак учио поново све, да говорим, пишем, јер сам дефакто заборавио и како се потписујем и јако тешко сам исписивао реченице... Одлучио сам да тачно након осам недеља, колико лекари кажу да је потребно да зарасте тај ожиљак на крвном суду, одем на исто место на којем ми се то десило у исто време, код истих водитеља, да наставим тамо где сам стао. То ми је дизало и самопоуздање и послало поруку моје одлучности. Вратио сам се и тамо где ме је зауставило - наставио сам!

Ово у ексклузивном интервјуу за Курир говори министар за јавна улагања и председник ИО СНС Дарко Глишић, који је пре тачно два месеца, 5. августа, у програму уживо на ТВ Пинку доживео тежак мождани удар.

Два месеца касније Глишић је насмејан дочекао екипу Курира у свом кабинету у Влади Србије, где се полако враћа радним обавезама...

* Делујете одморније него када смо разговарали последњи пут почетком јуна, пред локалне изборе у Косјерићу и Зајечару. Како сте?

- Осећам се добро и срећан сам што сам се вратио на посао. После свега, добро је, опорављам се и оно најгоре је прошло. Мало сам, наравно, још увек исцрпљен и нешто успоренији, али из дана у дан се осећам све боље и враћа ми се моторика. Првог дана на послу било је емотивно, узбудљиво. Сачекали су ме сви, тако да ми је поново мало био повишен крвни притисак, али добро, кад су емоције у питању, онда је и логично да се човек мало више узбуди, што лекари мени баш и не препоручују. Једва сам чекао да се вратим на посао, у окружење у ком сам био, рекао бих, готово 24 часа дневно сваки дан. Не могу још да идем нешто даље ван Београда, али очекујем да ћу већ од наредне недеље да кренем полако и да обилазим градилишта и да се крећем по терену, тако да ме то додатно радује.

* Да ли се сећате уопште нечега од тог јутра 5. августа?

- Сећам се јако добро свега до тренутка док нисам потпуно изгубио свест. Дакле, ја сам изгубио контролу над својим телом, али сам видео, чуо и разазнавао све шта се дешава.

* Прогнозе на почетку нису биле добре?

- Прогнозе су биле јако лоше, ја то тада наравно не знам, нити сазнајем у наредних 10 - 15 дана. Тек негде по отпусту, након што сам око две недеље био у болници, део тога ми је пренет, а током кућног опоравка сазнао сам неке детаље, да је било баш онако лоше. У те две недеље у болници кренуло је полако да се све слаже, створили су се услови да будем на кућном лечењу, али онда крећу те неке нуспојаве, поготово неког коштаног типа, јер ја сам морао да шест недеља да у потпуности мирујем, или седење или лежање, не постоји неки други вид активности. Онда неки мишићи мало атрофирају, па се неки хематом негде створио па је неке нерве напао и онда је ту било проблема мало и са костима, али важно да је све океј. У сталном сам контакту са лекарима,идем на контроле, вероватно ће кренуте те физијатријске терапије током октобра где ћу бити потпуно оспособљен да да радим у пуном капацитету.

* У тренутку можданог удара били сте на ТВ Пинку. Да ли сте знали шта се с вама дешава?

- Сећам се јако добро свега до тренутка док нисам потпуно изгубио свест. Изгубио сам контролу над својим телом, али сам видео, чуо, схватио да ми се дешава нешто лоше. Мождани удар је нешто што не изазива бол. Он једноставно само у тренутку одузме тело. Мени је прво одузео говор, мислио сам да се ради о грлу или да сам једноставно занемео из неког другог разлога, а не због тога што ми се расцепила каротидна артерија и затворила доток крви у мозгу, због чега је и почело полако да ми се одузима тело... Покушао сам да узмем чашу воде са стола и подигао сам је, онда сам је испустио јер ми је отказала једна рука, па друга рука, па једна нога, па друга... Отказало ми је тело у потпуности, али сам видео шта се дешава, људе који покушавају да ми помогну, чуо њихове гласове, видео сам да је новинару Сарапи позлило. Он је изгледао лошије него ја, хтео сам да изговорим: "Помозите њему, горе му је него мени." Затим ми се и вид угасио. У наредних 12 сати сам спавао, други су се мучили око мене.

* Кажете да сте учили како да разговарате, да се потпишете, а само недељу дана пре тога сте били један од најутицајних људи у Србији...

- Нисам то тако доживљавао.

* Део јавности вас ипак тако доживљава. И онда за седам дана учите како да се потпишете. Шта вам је пролазило тада кроз главу?

- Не бих то тако назвао, трудио сам се да будем највреднији, често сам био на терену са грађанима, па можда је неко из тога црпео неки такав утисак... Трудим се да ствари увек гледам са позитивне стране. Када сам се пробудио, са тубусом у устима, прикључен на 100 неких чуда и без осећаја у десној страни, прва ствар коју сам помислио када сам отворио очи било је: добро је жив сам, није лоше за почетак. Медицинско особље је било више забринуо него ја, гледао сам да је то нека нова прилика, нова шанса коју ми је пружио живот па ћу видети како ћу је искористити.

Снимак како у програму уживо добијате мождани удар обишао је не само Србију, него и цео свет. Да ли сте га касније погледали? Како је ваша породица реаговала на све то?

- Нисам ни једном погледао снимак. Још увек немам неку жељу да га погледам. Тек након 15 дана сам видео да сам 6. августа био на свим насловним странама, вест у региону али и на другим континентима. Можда некада у наредном периоду се одлучим да видим како је то изгледало... Породица као породица, увек су то тешке ствари. Моја мајка је сазнала гледајући ТВ и наравно да, као и свака мајка, није то баш лако примила. Рођена сестра је била пристна у Ургентном центру и прва чула вести да ће по мене да буде јако лош исход. Кажу да се ту окупило доста људи, стварно сам им свима захвалан, у том тренутку ја сам далеко од реалности, живота, свега и не знам шта се дешава, али користим прилику да се свима захвалим за велику подршку, то ми импонује и помогло ми је да се што пре вратим.

* Са друге стране, било је и, да се благо изразим, непримерених коментара у делу опозиционе јавности, а који немају никакве везе са политиком.

- Свима онима који су се радовали мом можданом удару желим све најбоље и да им се никад не деси што и мени, јер сам имао толико среће да је то просто невероватно. Један од 1.000 људи се извуче. Њима желим да им се то не деси, јер нисам сигуран да би они имали баш толико среће, јер како се понашају и раде нису ни заслужили да их Бог погледа у тако тешким тренуцима, као што је мене погледао да у последњем тренутку променим свој дневни распоред. Требало је да на Пинку гостујем у среду, а не уторак, али сам под притиском људи који су ми несвесно спасили живот дошао у уторак и све се десило уживо и у близини Клинике. За 25 минута сам био у сали за реанимацију и зато данас могу да седим овде са вама и разговарам. Да је остала среда, ми овај интервју данас не би радили. Овом приликом желим да апелујем на све да, чим осете прве симптоме, попут трњења, да се истог секунда јаве лекару и не чекају, јер је кључ у брзини интервенције. Наравно, помогло ми је што водим здрав живот и што су ми органи и крвни судови у складу са мојим година и више него добро, па сам могао све да поднесем. Једна каротида ми је и данас поптуно затворена, али је друга преузела функцију 100 одсто дотока крви у мозак, што баш и није чест случај. 

* Многи тврде и да сте одглумили све на неки начин, јер је немогуће да сте се тако брзо опоравили?

- Постоји историја болести у УЦ КЦС, тамо су лекари разних политичких опредељења, има оних који имају потпуно другачије политичке ставове. Огроман број њих био је на мојој реанимацији. Па ево нека и они посведоче каква је ситуација била. Што се тиче коментара да немам ожиљак на глави, ја сам отворен на препонама и кроз препоне су ушли у крвне судове и дошли до мозга. Ожиљак стоји са леве и са десне стране, није пристојно да то јавно показујем у медијима, али за оне који су баш знатижељни, добродошли, нек се само јаве.

* И председник Вучић био је са вама болници од првог тренутка.

- За мене је веома емотивно да говорим о томе. То је човек који је сваки дан долазио. Сваки дан. Неко ко има највише обавеза, коме је дан испуњен буквално 24 часа дневно, увек је налазио време да дође, позиве лекаре и да се интересује како сам. Био је ту читав тај дан док је трајала интервенција четири и по сата. Не знам шта бих рекао... Немам још емотивне снаге да о томе говорим, а да се, слободно могу да кажем, не расплачем због те пажње коју ми је указао и много му хвала. Он зна колико га ја и волим и поштујем, тако да ми је много значило што је био уз мене.

* Нажалост, овакве ситуације када се човек разболи или заврши у болници често послуже као својеврстан лакмус папир. Да ли постоји неко, можда из СНС ко вас је разочаро или од кога сте очекивали више? Са друге стране, да ли постоји можда неко ко вас је пријатно изненадио?

- Немате ви у том тренутку времена да размишљате да ли вас неко изненађује или не. Морам да размишљам позитивно, морам да размишљам тако да одговорим обавезама које имам испред себе имам, али и према својој породици да сачувам своје здравље и према онима који су највише бринули о мени. Нисам приметио да је било ко од страначких колега било шта лоше помислио, урадио, објавио, чак насупрот. У тренутку када сам укључио телефон стигло ми је 1.200 порука, онда сам га склонио са стране. Када сам поново погледао, тај број се дуплирао и то су били моји саборци, моја браћа и пријатељи. Једна ме је видео порука изненадила од спортисте за кога нисам ни веровао да је чуо за мене. Ради се о најбољем, најјачем човеку на свету, најбољем борцу Исламу Махачеву који ми је послао видео поруку и то ми је једино онако врло било: wоw, одакле сад. Преко заједничких пријатеља је сазнао и надам се да ћу имати прилику да му узвратним подршком на неком мечу. СНС је моја фамилија у ширем контексту и дали су му пуну подршку, али и пуно људи из целе Србије. Захвалан сам свима, имам обавезу да у наредном периоду будем још вреднији, да се трудим, радим и борим, али наравно и да водим рачуна да их више не секирам онако.

* Прво следе редовни локални избори у Мионици и Неготину, а тзв. "студентска листа" и део опозције и даље тражи хитно расписивања ванредних парламентраних избора. Да ли је сада прави тренутак за то?

- Очекујем велику буку коју ће да праве пре избора и још ввећу кукњаву после. Мислим да ће резултат у бројкама да буде по њих погубнији него пре, а у корист оне политике коју предводи председник Вучић. Људи желе да нормално живе, раде, функционишу, да се баве растом плата, изградњом нечега што им значи живот, а не да имају ове опскурне типове са фантомкама на глави који долазе да некоме ускрате право да живи, креће, да покушају да неког живог спале. Та политика њих симболизује и сваког дана има све мање подршке. Очекујем да 30. новембра за када су заказани локални избори имају још мање подршке, па ће од приче како ће да нас победе и ударања у бубњеве, након што се народ изјасни, да се ударају у груди, кукају, увек ће неко други да им буде крив. Избори се расписују онда када надлежни орган донесе одлуку. Надлежни орган је председник републике и он ће у складу са интересима грађана ове државе да донесе одлуку када би требало да изађемо на бирашта.

На почетку је на таласу те трагедије можда изгледало као да се појављује нека нова идеја, нешто боље, енергичније, светлије, а онда се показало да се појавило нешто што може да нас уведе у дубоку таму и да Србију уназади, не деценијама, него вековима. Оно што они демонстрирају на улицама је нешто слично паганским обичајама пре много векова уназад. Оно што се тренутно дешава на политичкој сцени драматично је другачије у односу на последњих неколико месеци.

* Где видите улогу тренутне парламентарне опозције у свему томе?

- На тој другој страни ви имате сада опозицију која мора да бира да ли ће да нестане, уколико безусловно подржи ту блокадерску фантом листу. Иначе, немају они никакву листу, да имају људе од кредибилитета, па похвалили би се. Када у неки тим доведете доброг играча, па ви се одмах похвалите да вам је дошао. Дакле, тамо не постоји ништа, али они покушавају да у потпуности утопе опозицију и да преузму њихове бираче. Опозиција која буде на то пристала, нестаће заувек. Политичке странке које се идентификују са блокадерским покретом, са том сектом и тим лудилом које они показују тим групицама од понеколико десетина људи дневно, колико се где скупи, те странке нестају заувек. И није грех да Демократска странка нестане обзиром ко им је председник, сасвим је и у реду да се они утопе и удаве у том блокадерском покрету. Где год на свету постоји ДС, ништа добро није донела. То је име за изворно политичко зло у свакој земљи, па и код нас. А оне странке које се буду одвојиле од тог блокадерског покрета, издефинисале неку политику, можда имају неку шансу да направе неки резултат на изборима, да себе сачувају за године које долазе. Јер након тих избора доћи ће опет неки избори, за две, три или четири године појавиће се неки нови изборни циклус. Блокадерски покрет је за једнократну употребу, они ће да се појаве на наредним изборима са тим спектакуларним кандидатима, попут, на пример: дворске луде на њиховом двору Јове Бакића или Кокановића који је симбол образовања, он има један разред и два велика одмора и који је у свом селу изгубио пет према један од Александра Вучића. Они ће се олупати. Дакле, апсолутна катастрофа је у приступу тог блокадерског покрета који ништа држави није понудио, сем хаоса, насиља, безнађа, крви и свега најгорег. Онда имате опозиционе странке које мисле: аха, ту ће можда неки глас више да се добије, хајде њима да се закачимо онако као неки возић, али то је локомотива која води у пропаст. Онај ко се од њих не откачи, неће политички преживети, то вам одговорно тврдим.

* Шта очекујете 1. новембра за када је најављен протест поводом годишњице пада надстрешнице?

- Очекујем насиље. Највеће могуће насиље. То они виде као последњу шансу да дивљају, да покушају да спале цео Нови Сад и сваког кога виде на улици да се не слаже са њима, да покушају да линчују... Блокадери су се надали да ће се опет десити нека трагедија, па да их подигне. Када су видели да нечег таквог, Богу хвала, нема, покушавају да кроз изборе себи напуне резервоаре за неке нове протесте, демолирање, разбијање, спаљивање, проливање крви на улицама, а као крајњи и једини циљ - долазак на власт мимо воље народа. Они знају да не могу да победе на изборима, знају да немају већину. Али им је потребан тај изговор као што су избори само како би правили инциденте, а у осам кад се затворе биралишта, пре него што било ко погледа кутију или отвори да је броји, да у осам часова и један минут кажу: покрадени су избори. И онда крену са серијом инцидента, прављења хаоса и насиља. Немају шта да кажу и зато су одбили дијалог који им нуди председник. Када намеравју да нам кажу шта им је план и програм за Србију? То не постоји.

* Да ли очекујете да 3. новембра како је планирано на факултетима нормално почне академска година?

- Не неким факултетима можда почне. Када је у питању ректор БУ Владан Ђокић, лажов и преварант, очекујем да ће покушати то да злоупотреби. То је човек коме ништа не треба веровати. Надам се да ће се на осталим Универзитетима успоставити нормална настава, Нови Сад ми је непознаница с обзиром да је ту легло тог сепаратистичког покрета, видели сте шта се десило Патрику Дриду и другим деканима који су желели да покрену наставу, па су једва живу главу извукли. Немојте да мислите да ће семе зла Динко Грухонић да седи скрштених руку.

* Недуго пре здравствених проблема били сте актер низа текстова на једном порталу у којима су вас оптуживали да сте власник хацијенде, гаража, станова, али и да сте партнерки поклонили станове и апартмане... Најављивали сте одговор, шта се сада дешава с тим?

- Занимљиво је да се 5. августа на Пинку све десило, а 6. августа сам, на своје инсистирање, имао заказано саслушање у тужилаштву. Након осам недеља, 30. септембра, поново сам се појавио на Пинку и наставио да заступам политику за коју сматрам да је најбоља, а игром случаја сам дан касније имао то саслушање и дао сам исказ. Саслушаваће се и остале особе које су поменуте у тим текстовима и инвеститори који су тобоже мени продавали те апартмане. Сви смо припремили темељну документацију и испоставиће се да је лажовски портал поново лагао. Покушали су да ме дискредитују, да ми направе аферу, немам никакве апартмане, нити сам их икоме купио. Игром случаја, везали су ме за особу која такође није купила никакве апартмане, а то што је преговарала са неким инвеститорима, не значи да их је купила, већ су ти апартмани продати неком десетом. Што се тиче моје имовине све може лако да се провери у Агенцији за борбу против корупције где сам све пријавио како јесте. Хтели су имовину моје мајке пута 10 да увећају, супер, ево нек дају пола тих пара за које су објавили да то вреди... Мада, ни мајка, ни ја не бисмо продавали своју дедовину баш тако лако.

Нека надлежни органи испитају сваки детаљ и испоставиће се да је све била ноторна лаж, коју им је подвалила особа која је оптужена за тероризам и налази се у притвору. Тај насилник им је у једном кафеу у Краљеву пласирао причу, за коју се испоставило да је ноторна лаж. Жао ми је тог човека огрезлог у мржњу, који се радује нечијој несрећи. Једина тачна његова изјава је да је 2023. изгубио локалне изборе у Краљеву и да сам ја крив за то, јер сам директно организовао кампању како на власт не би дошли такви као он. Пошто кажу да ме стално помиње, да се буди и леже са мојим именом, могу да му пошаљем своју фотографију ако му баш толико недостајем или да му пошаљем фотографију свог ожиљка на препонама да га уверим да сам заиста имао интервенцију.

 

Извор: Курир