Стана Божовић : Жене у систему извршне власти

Конференција за новине мр Стане Божовић, председнице Савета за популацију, бригу о деци и и социјална питања Српске напредне странке

Добар дан, поштовани новинари, отварам редовну конференцију Српске напредне странке. Повод ове конференције је 8. март, Међународни дан жена. И овом приликом желим да вас информишем шта смо припремили у том делу и које су то актуелне теме. Наиме, сутра у Палати федерације, у интервалу од 10 до 18 часова, биће одржана национална конференција која ће бити посвећена женама у систему извршне власти, односно женама које се налазе на највишим руководећим местима. Зашто конференција и зашто та тема? 

У оквиру шеснаест дана активизма и борбе против насиља над женама, говорили смо јако пуно о томе, Влада Републике Србије је жељна, вољна и све ради у том правцу да се побољша положај жена, када су у питању и насиље и партнерски односи, и учешће жене у друштву. Сви резултати који су рађени компетентни, у протекле три године, показују да нема сегмента у друштву где жена није дискримисана. Када је у питању насиље и када је у питању политичко и јавно учешће, и када су у питању рад и радни односи. У том смислу и ова Влада је урадила јако пуно, пре неки дан смо потписали протокол за Уједињене нације, а то је посвећеност везана за борбу против насиља и у борби за афирмацију жене у друштву. Ја ћу вам, овом приликом, то и показати, ради се о „commit“ кампањи Уједињених нација, где је на заседавању 57. седнице Уједињених нација у Њујорку, 5. марта, Србију представљао амбасадор, господин Старчевић, при мисији, и где је Србија узела учешће, са осталим учесницима Уједињених нација, када је у питању ова тема и показала важност ове теме, и борбу да побољша положај жена у друштву. То је, пре свега, „commit“ кампања, која је овог месеца била у Њујорку. И 6. марта, такође у седишту Уједињених нација, било речи о овој теми. 

Друга ствар, Влада Србије је такође усвојила Стратегију за борбу против насиља над женама и за побољшање положаја жена, и у том смислу ће по акционом плану урадити све да се жене афирмишу у друштву. Зато је и сутра заказана конференција на којој ће министарке и гувернерка Народне банке Србије, госпођа Јоргованка Табаковић, својим примером показати да што више жена треба да се укључи у политику одлучивања, односно у политичке организације, да би могле да се афирмишу и да се укључе, како би сутра могле да буду у систему одлучивања. Резултати показују да је јако мало жена, посебно на локалном нивоу, где ће наше Министарство рада и социјалне политике, и ја као прва у систему извршне власти, урадити пуно тога да се жена програмски афирмише. Рећи ћу вам само неке резултате. Рецимо, када је у питању извршна власт, ова Влада има учешће жена 26 одсто, односно имамо пет министарки, које су у овој Влади. Када су у питању државни секретари, ту јако лоше стојимо, ту имамо девет жена и четрдесет мушкараца. Када су у питању помоћници министара, односно та функција, ситуација је мало боља, ту је равноправност. Међутим, резултати показују да што је мањи степен лествице хијерархије, где се више тражи пожртвованост, рад, систематичност, ту је више жена. Што се иде више лествицом у систему хијерархије, ту је и мање жена. Зато и хоћемо да оснажимо наше жене, да наше министарке пошаљу поруку, као што сам већ рекла, и гувернерка а затим и министарка енергетике, која ће се обратити женама, а која је на челу министарства које је било одређено за мушка занимања, женама у мушким занимањима. Затим, и министарка здравља која ће указати и скренути пажњу на важност и очување здравља жене, жене као мајке, жене која треба да сачува себе у смислу репродукције и свих дискриминација. Наравно, и министарка спорта ће говорити о учешћу жена у спорту, а затим ћемо имати и жене у дипломатији. Значи, поклопили смо све сегменте друштва и хоћемо сутра на овој конференцији да пошаљемо поруку да желимо да се жене Србије што више укључе у политичке странке да би смо могли сутра да их видимо на позицијама одлучивања, како у државном врху, тако и у оквиру локала. 

Што се тиче других земаља у окружењу, ситуација је много боља, ту је наравно, у Европској унији прва Шведска, затим Норвешка, затим Аустрија, где имају много жена које су укључене на највећим могућим позицијама. Република Србија има обавезујуће протоколе и документе када су у питању и УН и ЕУ, и ми ћемо се придржавати и држати тих стандарда. Нешто неформално, а што је врло активно, или како већ кажу хит тема у Европи, а обавезујући документи који се спремају, а то је да се сваки послодавац у Европи морати да запосли најмање 40 одсто жена. С обзиром на то да претендујемо да будемо у органима, и да будемо чланица ЕУ, то ћемо морати, наравно, да спроведемо и ми у Србији. Једино где је добра ситуација у Србији по питању заступљености жена је Српски Парламент, односно Народна Скупштина. О томе ћу вам рећи само две реченице, а касније ће моја колегиница Марија Обрадовић, која је иначе и координатор Женске мреже у Српском Парламенту, рећи нешто више о учешћу жена у законодавној власти. Као што сам већ рекла, у Парламенту је једино боља ситуација јер имамо око 33 одсто жена које су заступљене, односно од 250 посланика - 83 су жене и, наравно, сложићете се, то је зато што је то обавезујуће. Не бих више говорила о учешћу жена у извршној власти, али рекла бих још једну врло важну ствар, а то је насиље, оно са чим ћемо се борити, оно због чега смо и усвојили Стратегију, оно због чега ће ићи и наш акциони планови. Насиље је велики проблем Србије, али не само Србије, то је глобални проблем готово свих земаља у свету. Не постоји земља која нема овај проблем, без обзира на географију где се налази, без обзира на њен статус и без обзира на образовни профил насилника. То је проблем са којим ћемо се у наредном периоду борити јер резултати показују да само ове године, а налазимо се на почетку марта, шеснаест жена је страдало као жртве насилника, прошле године то је било 56 жена, и сви компетентни резултати које је радила држава, у сарадњи са Краљевином Шведске и Норвешке, показују да свака друга жена у Србији трпи неки вид насиља. То је најчешће психичко насиље, затим физичко, економско и сексуално насиље, и најчешће је у партнерским односима, од стране мушкарца, без обзира да ли је брачни или ванбрачни. И чак има доста примера где је реч о комбинованом насиљу, и физичком и психолошком, што нарушава интегритет жене, што нарушава њено здравље и где су последице катастрофалне. У том делу ћемо јако пуно тога урадити. Очекујем најновија сазнања почетком марта, по питању родне равноправности, где ћемо се посебно бавити питањем жена, а овај Савет ће бити састављен од компетентних представника свих министарстава, затим од цивилног друштва, невладиних организација и научних институција Србије. У том делу ћемо јако пуно радити, ја очекујем подршку својих колега, добили смо мандат народа, добили смо мандат грађана, и желимо да оно што смо рекли и урадимо, а кренули смо у том правцу и већ имамо и резултате. Позивам све факторе друштва да се сви координисано укључимо и изборимо са овим проблемом у Србији. Сада дајем реч колегиници Марији Обрадовић, која ће вам нешто рећи по питању законодавне власти. 

Марија Обрадовић: Време око Осмог марта обично користимо да причамо о правима жена и о позицији жене у Србији. А стање права жене у Србији најбоље показује ситуација у Парламенту, као што је рекла колегиница Божовић, дакле, једино законским решењем тј. када постоји законско решење које морате да поштујете, као што је то било и у овом случају на најновијим изборима у мају прошле године, када је свака трећа жена, или сваки трећи кандидат, морао да буде жена јер је то мање заступљени пол у српском Парламенту, једино у том случају смо успели да стигнемо до ове данашње цифре 32,8 одсто, и мала корекција – имамо 82 посланице, зато што се брзо мењамо у Парламенту. Госпођица Љубица Васић напустила је недавно Парламент и отишла на позицију помоћника министра спољних послова. Дакле, први пут у историји српског Парламента формирана је Женска парламентарна мрежа, а њу чине све посланице Народне скупштине Републике Србије, тренутно нас је 82. У раду ће учествовати и дају нам подршку и колеге посланици. Ми смо званично Мрежу формирале 14. фебруара ове године, уз подршку председника Скупштине Небојше Стефановића, и Београдског фонда за политичку изузетност. Али, оно што је најважније, то су циљеви којима се бави Женска парламентарна мрежа. Наш основни посао је да утичемо на доношење нових закона и политика, и да пратимо спровођење актуелних законских решења, посебно у областима здравља жена, сузбијање насиља према женама и у породици, економског оснаживања и образовања жена. Таксативно наведено ово можда сувопарно звучи, али одатле потичу свакодневни проблеми жена у Србији. Лако је можда женама које су на вишим позицијама, чији глас може да се чује у медијима. Али, ова Мрежа је формирана да би до нас стигла иницијатива жена, домаћица, жена са села, жена које су окренуте породици, које носе највећи терет, њихове свакодневне проблеме. Циљ нам је решавање њихових здравствених проблема, проблема у сфери социјалне политике, насиља у породици, и посебно проблема који настају због израженог сиромаштва у Србији. Дакле, ту смо да законски решимо иницијативе које дуги низ година постоје у Србији, када су проблеми жена у питању. Иако постојимо само двадесетак дана званично, Мрежу чине жене које су дуго у политици, неке и последњих двадесетак година, тако да њихов утицај и лобирање свакако користи и ова Женска парламентарна мрежа. Први пројекат смо довели пред завршницу, јер после двадесет година иницијативе цивилног сектора, конкретно Инцест-траума центра, на следећем заседању у Скупштини биће измена Кривичног закона, којим се укида застаревање сексуалног злостављања над децом. То је веома важна тема и то је у Србији стигло тек сада на дневни ред, а после само двадесет дана постојања ове мреже. Значи, први ефекти се већ осећају. Веома ми је важно да се забележи јесте да је ово први ефекат умрежавања посланица зарад вишег циља. Окупили смо се изнад страначке припадности, изнад дисциплине унутар посланичког клуба, изнад спорих административних процедура. Окупила нас је потреба да употребимо свој утицај, позицију и глас у најбољу могућу сврху и да одбранимо нејаке и скрајнуте. Мислим да је то једна од основних ствари када причамо о Осмом марту. Остаје нам да се и даље боримо на ову тему и већ сутра вас позивам на конференцију која ће бити врло значајна и на којој ћете бити у прилици да чујете много паметних ствари, и да видите много паметних жена. 

Стана Божовић: Чули сте колегиницу, имате позив за сутра за конференцију. То би било толико, ако имате неко питање изволите. 

Новинар: Да ли ће се продужити рок казне за починиоце?

Стана Божовић: И у овом првом делу, који сам вам најавила, речено је да почетком априла заседа највише тело Владе Републике Србије, а то је Национални савет, који ће се бавити питањем насиља и питањем родне равноправности. Премијер Ивица Дачић је представио и укључио особу која ће бити надлежна за тај део. Ми овде координирамо и износимо све оне ствари које ви постављате и када је у питању Министарство рада и социјалне политике, али и када су у питању и МУП и Министарство правде. У првим корацима обрадићемо где је ту надлежан МУП, а где је надлежност Министарства правде. Придружиће се и државни секретар из МУП-а, господин Божовић, који ће са нама радити на том задатку. Хвала вам што сте присуствовали и видимо се сутра на националној конференцији.