Небојша Стефановић за "СНС Информатор"

Људи које је кандидовала Српска напредна странка да воде скупштинске службе раде веома напороно и марљиво, и показали су да може да се оствари резултат са мало трошкова и много ангажовања.

Парламентарна дипломатија подразумева и разговоре о могућностима да привучемо инвеститоре, законима који ће створити бољи економски амбијент.  То радимо због грађана Србије, а не због звездица на застави.

У протеклих десет месеци рада, учинили смо доста тога да покушамо да променимо начин на који грађани посматрају Народну скупштину и рад народних посланика. До сада углед парламента није био на високом нивоу. Покушали смо на старту да покажемо да ново руководство неће наставити истим путем, да желимо да се парламент понаша као истински заступник грађана и заштитник демократије. Овим речима мр Небојша Стефановић, председник Народне скупштине Републике Србије, почиње разговор за „СНС Информатор“, и објашњава до којих је конкретних позитивних помака дошло:

-Новина је да потпредседници Народне скупштине из редова опозиције потпуно равноправно, кад год желе, председавају седницом. То је раније било незамисливо јер су владајуће већине уназад десет година биле или веома танке, или су се плашиле шта би могли да ураде представници опозиције са места председавајућег. Сматрам да се овако боље штити достојанство Народне скупштине, да смо ближи грађанима, јер и посланици из опозиције представљају људе који су за њих гласали. Новина је и то да је међу првим законима усвојен закон који је поднео народни посланик Срђан Миковић, из Демократске странке. Законе које предлаже опозиција стављамо на двенвни ред, као и законе које предлаже АП Војводина, што се одавно није дешавало у српском парламенту, на шта се осврнуо и господин Пастор. Омогућено им је да говоре у најмању руку једнако, ако не и дуже од посланика владајуће коалиције, што је, такође, нова пракса.

Да ли сте успели да поспешите ефикасност рада Народне скупштине?  

Технолошки смо унапредили рад, ускоро ће бити успостављена Е-управе, где ће грађани, посланици , медији и скупштинске службе имати могућности да брже и лакше комуницирају,електронски, без штампања папира. Сви који желе да се упознају са законима, то могу да ураде и преко апликације на свом мобилном телефону и рачунару. Овај систем већ функционише у раду скупштинских одбора, а трудимо се да га пренесемо и на пленум. Ускоро ће се седнице одбора преносити директно на интернету, у реалном времену, и грађани ће моћи да виде који су посланици на одборима, како се спремају за рад, какви се стручни аргументи укрштају и какви су резултати.

Да ли Ви, као председник Народне скупштине, кроз парламентарну дипломатију, можете да будете мост у дијалогу са страним инвеститорима?

Парламентарна дипломатија, којом се скупштина бави, подразумева и разговоре о економији и  могућностима да привучемо инвеститоре, законским решењима које намеравамо да применимо да бисмо створили бољи економски амбијент, као и шта је потребно да Србија и српски парламент ураде у процесу приступања евроинтеграцијама, како би се изборили за виши стандард. То, наравно, радимо због грађана Србије, а не због звездица на застави.

Колико смо напредовали у интерпарламентарној сарадњи?

Активности се углавном спроводе кроз сталне скупштинске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе, Црноморској економској сарадњи, Јадранско-јонској иницијативи... Охрабрујемо употребу савремених технологија, скајпа, видео линкова, као и сусрете са амбасадорима. Прескупо би било када бисмо често путовали и тако размењивали искуства. То, наравно, не значи да је изостала комуникација у парламентарној сарадњи, у коју увек уведемо елемент економске сарадње. Обраћамо се амбасадорима са конкретним питањима, позивамо њихове пословне људе да разговарају са нашим државним органима и привредницима, охрабрујемо их да нађу разлог да инвестирају у Србију. Резултат тих активности је, између осталог, и избегавање двоструког опорезивања између две државе. Увели смо праксу, која ће бити још интензивнија, да посланици, кад се врате са пута, поднесу извештај о томе шта су радили и какви су резултати посете, не парламенту, већ јавности. Трудимо се да правимо баланс између улоге народних посланика и потребе да се уштеди новац.

Контролна улога је једна од најважнијих улога парламента. Колико се ту изменила ситуација у односу на претходни сазив?

Апсолутно сви министри долазе на седнице парламентарних одбора и скупштине, није било месеца да послници нису читаву Владу пропитали о важним темама. Много се више поштују институције Народне скупштине, али, наравно, има места да се још ради. Охрабрујем народне посланике, одборе и пленум да имају више независности у раду и да је примењују на добробит грађана, да постављају питања представницима извршне власти и да конструктивним критикама допринесу да се у Србији живи боље.

Какву сарадњу имате са шефовима посланичких група?

Одржавам редовне колегијуме и разговарамо о свим темама које се тичу рада парламента. Природно је да постоје политичка неслагања, и то је добро, јер нас једноумље није никуда не води. Скупштина усваја велики број амандамана, које предлажу посланици и власти, и опозиције. Тиме показују да су размишљали о законима и да су нашли начин да их поправе. Министри су показали да имају свест и ширину да прихвате боље решење.

Како, као први човек Градског одбора Београд СНС, видите рад актуелне градске власти?

Српска напредна странка је незадовољна како се Београдом управља. Годинама влада безидејност. Не слажемо се да се ради само на комуналној инфраструктури, која се не развија ни једнако, ни брзо, ни довољно. Потребна је визија где ће Београд бити за пет, десет, двадесет година, како да брже иде напред, како да спустимо град на реке, да запошљавамо, стимулишемо улагања... Општине на ободу Београда, попут Старе Пазове, далеко брже издају грађевинске дозволе, додељују инвеститорима земљиште, граде комуналну инфраструктуру. Циљ нам је сведемо незапосленост на шест одсто, као у Старој Пазови. Не кажем да је лоше све што је радила градска власт, али је недовољно да бисмо рекли да се адекватно брину о Београђанима. Ускоро ће се у Српској напредној странци више разговарати о овој теми, а ми ћемо се залагати за добробит грађана, без обзира да ли смо на власти или у опозицији.

Како гледате на то што Београд не престаје да се задужује и што јавна предузећа узимају кредите да би исплатили зараде запосленима?

Нисмо против тога да се узме кредит и уложи у нешто, али мора да постоји ваљан економски разлог, да се ствара нова вредност, ради инфрастуктурни пројекат који ће помоћи да Београд буде занимљив инвеститорима. Међутим, градска јавна предузећа заиста узимају кредите да би исплатили зараде и претварају се у губиташе. Потребни су озбиљни резови и добра управа, а највећи недостатак је непостојање стратегије.

ПРИОРИТЕТ ЗА ДЕЦУ И ТРУДНИЦЕ

Шта очекујете од најновије акције „Приоритет за децу и труднице“, коју сте покренули?

Заједно са јавним предузећима, институцијама и министарствима, покрећемо кампању „Приоритет за децу и труднице“. Циљ је да свако ко дође са децом, пред било који шалтер, где год да се чека ред, има приоритет. Акција не захтева додатна средства из буџета, а показује добру вољу државе да исправи неправде. Залажем се за више права за жене, мајке и децу, која су наша будућност. Предложио сам Закон о изменема и допунама Закона о раду, који омогућава да породиље имају паузу од два сата за подој деце, да не може да им се прекине радни однос. Циљ нам је да створимо апсолутну једнакост, да жене имају иста примања, да их нико не пита при запошљавању да ли ће рађати. У парламенту смо показали једнакост на неколико примера, формирана је Женска мрежа, а у СНС-у се формира Унија жена.