Др Јоргованка Табаковић - 03.11.2011.

Да ли је то предизборна играрија или само један у низу гафова актуелне власти, не знам, али јесте тема која заслужује да се о њој проговори да се не би десило нашој Влади да нам случајно пошаље такав појекат закона у републичку Скупштину. Пре свега, желим да вам кажем да тај предлог за контролу уплате доприноса од стране банака отвара два основна питања - површност и незнање Владе која то предлаже, а са друге стране поставило би се питање чак и кад би банке пристале да оне то раде а ко ће то да плати? Пошто је по досадашњем искуству све што се уради и уведе као новина на крају трошак грађана, привреде, па опет трошак грађана који купују производе које производи та привреда ја их молим, што би рекао народ, да се узму у памет и да врло брзо подсете Пореску управу на закон који је 2006. године унет у Закон о порезу на доходак грађана. Не знам да ли је ово незнање, не знам да ли је реч о безобразлуку, али постоји законско решење по којем пореска управа јесте дужна да контролише уплату пореза и доприноса, а приликом уплате накнаде за рад, односно плата за запослене. Посао који би они сада да пребаце на пословне банке и на трошак послодавца, а тиме и на грађане Србије је недопустив. У Закону о порезу на доходак грађана, члан 108. где каже да постоји регистар послодаваца који води Пореска управа, ја вам тврдим да је у том регистру послодаваца евидентирано уредно преко 90% што је и обавеза свих послодаваца  да буду евидентирани. Министри су били дужни још те 2006. да однесу правилник који би детаљније утврдио начин вођења тог регистра и тај правилник је донет и неких битних 5 чланова уређено је ко је послодавац, ко води базу података и на који начин се контролише уплата пореза и доприноса. Значи, правилник који је још 2006 произишао из Закона о порезу на доходак грађана створио је основну базу података и она постоји. Пореска управа не ради свој посао, има 233 милијарде по њиховом признању ненаплаћених пореза и доприноса за фонд ПИО, кажу да је незваничан податак 460 милијарди динара, али то јесте кривица Пореске управе која не примењује закон који је изгледа заборавила. Да би могла Пореска управа да ради посао на који је закон обавезује морала би да евидентира и да јавности представи списак, све послодавце који су евидентирани, а нису уплатили доприносе или их нису пријавили. Неопходно је техничко усаглашавање података са фондом ПИО и Пореском управом и могу се обавити у року од два дана. По пореским пријавама које се подносе приликом запошљавања људи, ви знате да нико не може без обрасца ППОП1, ППОП2 да уопште пријави свог запосленог и не може (сем оних који раде на црно), да се исплати плата. У ери софтверског вођења многобројних података, издавање електронских личних карата, пасоша, чипованих пропусница за улазак у фирме, ми имамо државу која претендује да се усаглашава са критеријумима савременог света и ЕУ, а нема усаглашене податке између фонда ПИО и Пореске управе.

Ја се надам да је јасно зашто о овоме причам, није ово никаква техничка ствар ни  замерка Влади да није електронски умрежила две основне своје јединице. Не,  проблем је у томе што људи раде уверени да им се уплаћују порези и доприноси, а онда се приликом одласка у пензију или приликом добијања отказа суочавају са тиме да им годинама уназад нису уплаћиван доприноси, а с друге стране расте сума новца која се из буџета Републике Србије издваја за исплату пензија зато што средства недостају фонду ПИО управо зато што држава не ради свој посао. Држава јесте увек крива и крива је што се задужује данас док има какав такав кредитни рејтинг. Подсећам оне који су оболели од амнезије да је законодавац у Закону о порезу на доходак предвидео санкције, казне за неплаћање зарада радника и пратећих доприноса и неажурност регистра у виду казнених одредби, члан 166 који је предвидео углавном новчане казне. Изгледа да су те новчане казне исувише мале или казнена политика за државни орган не важи, важи само за грађане Србије кад касне у исплати својих обавеза.

Ја сам изненађења чињеницом да се у медијима, углавном штампаним, појављују текстови о могућности преношења овог посла на банке, где се чак банкама обећава набавка софтвера па ће им Пореска управа пренети те податке и научити их како да само једним кликом контролишу да ли они који исплаћују плате плаћају и доприносе. Нечувено је да сви заборављају да постоји обавеза Пореске управе да то ради, ако су заборавили да смо укинули једну од најквалитетнијих институција која се звала СДК у којој су на једном мести били сви подаци о новчаним токовима, значи о свим залихама новца и свим кретањима где је могло да се контролише и прање новца и уплата пореза и доприноса и оно што би могло да буде контролисање незаконитог начина исплате готовине што би онемогућавало постојање фантомских  фирми. Да ли је било фантомских фирми у време док је постојао СДК? Нећу да подсећам и да гледам толико уназад да ли је баш намерно СДК разрушена и због тога, а не само због најатрактивнијег пословног простора и најквалитетније софтверске опреме којом је располагала и да су се у те просторије и том опремом служиле банке које су се, а једна се од њих лажно представљала као државна Национална штедионица, а у ствари је била приватни пројекат господина Динкића и његових пријатеља, превара века за коју сам уверена да није савршена и да ће једног дана кривци за ту превару да одговарају. Значи, не постоји СДК, али имате Пореску управу која је законом обавезана да ради свој посао. Она то не ради,  али зато шаље грађанима задње две недеље, поуздано знам за Војводину, обавештења о томе да нису платили порез за фирме које су угашене и затворене пре 10 и 15 година. Ако ми не верујете изволите па проверите у Новом Саду. То су обавештења на која људи не могу да се жале, јер нису решења и огромни су редови пред шалтерима Пореске управе у Новом Саду где управа кад нема довољно новца крене са системом - ако прође, прође, ко плати плати. Ови који се жале и не морају да плате. Њима ћемо објаснити да је проблем у софтверу, а иначе машине не знају да причају и да кажу да то није њихова грешка.  
Држава која је 28. донела уредбу по којој ће наводно да исплаћује све своје обавезе које дугује привредним субјектима, а у којима ће доспеле обавеза у следећих 60 дана да третира обавезама које не треба да имају камату која предвиђа да тај рок за плаћање може да буду дужи од 60 дана колико су себи одредили, ако је нешто изузетно важно предвидела је за привредне субјекте. Зато за обавезе које су доспеле по уговорима додатни рок од 60 дана, где се не плаћа камата, а преко тога када привредни субјекти могу да обрачунају камату држави онда када јој донесу доказ да су платили све пореске обавезе, а ту потврду издаје порески орган, овај који не примењује закон који се највише тиче живота грађана Србије, који треба њима да обезбеди сутра исплату пензија и сигурну старост, само онај ко поштује закон и исправно ради свој посао може то да очекује од грађана и не може се држава само својим апаратом и силом позивати на закон, јер и они сами га не примењују. Ево ја ћу вам прочитати тај члан 4 уредбе која је донета 28. којом се власт хвали, чега се паметан стиди онај други се хвали, а ова уредба јесте пример за то, 29. је ступила на снагу и каже Право на камату из става 1 кад протекну сви они рокови имају привредни субјекти који под условом да су испунили све уговором преузете обавезе, као и да је привредни субјекат претходно измирио све обавезе према Републици Србији, где му подноси потврду надлежног пореског органа о измиреним обавезама, о обавезама које нису прецизно евидентиране које за многе грађане у Војводини значе добијање пореских обавештења на угашене фирме, пореза на плате за људе који су одавно у пензији. На шта ово личи? Не, није предизборна играрија и гаф, не, ово није само површност и незнање и безобразлук Владе. Ово је дрскост некога ко осећа да му се ближи крај и ја сам уверена да ће само пословне банке које ниједан посао не раде а да га не наплате истерати на чистац оно што не може ни опозициони политичар, ни све опозиционе странке у Скупштини, ни јавност, а пре свега ни грађани Србије. Да ли се неком учинило интересантним постојање око 6,5 милиона привредних субјеката, па ће и ситна провизијица на тај посао за неку банку бити интересантна. Нећу да претпостављам, али сам уверена да ће пословне банке одбити да раде посао државе и да Пореска управа не може само од грађана да очекује да своје обавезе измирују у року, а да их држава с друге стране ни на који начин не обезбеђује и не прави им услове да зараде да би могли да измирују своје обавезе према њој. Овај посао није законски регулисан па вас молим објавите да се овај закон не примењује од 2006. године од када је прецизно дефинисан као надлежност Пореске управе. А од укидања СДК до 2006. посебна прича креатора историје и наше стварности за коју ће надам се једног дана неко и конкретно  именом и презименом да одговара.

Још само нешто да додам, ја знам сигурно да инвеститоре неће ово питање данас занимати, зато што они који као послодавци раде и покушавају да остваре профит штоје потпуно легитимно, заборављају да плата радника није само трошак те фирме, плата радника је платежно способна тражња за куповину других производа, па ће радник који прими плату у „US Steel-у“ изаћи и куповати робу од неких других произвођача, а ти други произвођачи ће да исплате плату својим радницима па ће бити посредни купци „US Steel-а“. Плата значи није трошак и то је оно што свет и државу треба да извуче из кризе, јер ово није несташица као 1999, ово је криза тражње, остатка новца и куповне моћи, а то је проблем који је потекао из Америке и економисти у Америци су свесни да и тамо је уништена та средња класа која нема довољно новца да купује те производе који се данас у све већим количинама производе. Страни инвеститори морају да схвате да у тим шопинзима које отварају или аутлетима, јер смо ми земља која у аутлетима купује, мора да постоје људи који морају да имају неки динар у новчанику да би отишли да купују макар и ту робу демоде.
Ако има неко питање, изволите?

Новинар: Говорили сте о подацима, мени је занимљиво ових незваничних 460 милијарди неопорезованих доприноса, а имали смо јуче скуп у Ушћу, а имамо и данас у Хајату, „Бела књига инвеститора“ о условима пословања, па ме интересује ближи се крај Владе, а одржавају се скупови, где се прича о законским оквирима који ће бити донесени и да ће све моћи да се ради, па да ли се ту заиста може рећи да се нешто ради, или смо сведоци да је то кампања?
Др Јоргованка Табаковић: Озбиљно траје изборна кампања и сви ти скупови јесу доказ да изборна кампања траје и обично се „Бела књига инвеститора“ представља на почетку мандата неке Владе где се програми изнети у предизборним кампањама и захтеви оних који желе овде да улажу и усаглашавају да би у оним првим годинама пре свега могло да се уради нешто више. Ја очекујем да и грађани разумеју да оно што се није урадило за 3,5 године сигурно неће моћи да се уради ни за преосталих 6 месеци. И радо бих цитирала једног младог колегу аналитичара, кога сам јутрос чула, који је рекао да је ова Влада свесна својих ограничења и да се све више понаша као техничка Влада и да се само бави организовањем и присуствовањем на округлим столовима, промоцијом оног што је учинила, а то је мало и пошто је то мало све се више баве обећањем шта ће учинити ако евентуално буду добили власт, то мање  говоре него шта ће учинити за преосталих 6 месеци. Њиховом заслугом је створено у Србији да предизборно време значи заустављање активности зато штоје промена власти значила промену свих структура, да су сви они други који нису у нашој коалицији непријатељи народа,  а не политичка конкуренција која треба власти да помогне да свој посао ради боље. СНС ће то другачије радити и у тренутку оснивања рекли смо пристојним речником и аргументима покушаћемо да урадимо све да грађани живе боље. Радили смо то подносећи амандмане, износећи предлоге измене и допуне закона, конкретне предлоге закона, давали смо им и конкретне предлоге мера онда кад смо их уверили да криза заиста постоји, за њих кризе и данас нема, а ја бих вама само скренула пажњу на вест која је данас објављена да је Савет за борбу против корупције добио уговор са Фиатом у којем се не види ништа. Не да се не види ништа зато што је језик немушт, него се буквално не види ништа, јер је највећи део тога прецртан црним, тамо где се износе и сва она питања колико је коштало добијање избора се управо налази у тој књизи. Ова власт је добила изборе на два лажна обећања. Бесплатним акцијама и на Фиату.  Ја за прво знам колико кошта, бесплатне акције односно 1000 евра по једном грађанину плаћене су из прихода од приватизације и коштао је тај пројекат приче у смислу обећања која ће се реализовати неких 5 милиона евра, знате она честитања, сва пошта која је ишла са потписом Млађана Динкића, али колико Фиат кошта то не зна нико. Ја знам само да је Србија недавно дала гаранцију у републичкој Скупштини за кредит од 200 милиона евра, а да се кредит као начин реализације ове инвестиције није ни помињао и врло је интересантно да Србија полаже право на 33% акција у Фиат са уложених 100% средстава које су нама као јавности представљена, а по оном што смо до сад успели да саберемо преко 200 милиона евра је Србија дала у новцу, 49 милиона евра у некретнинама (као зграде), а за коликоје новца је умањен буџет града Крагујевца зато што је бесплатно дата инфраструктура зграда. Прављени су путеви до тамо  и то би морало да одговори  Министарство финансија у складу са законом о контроли државне помоћи где се субвенционисање једног страног инвеститора мора израчунати и показати грађанима. Тврдња СНС је да ова власт не показује колико динара из буџета да било ком страном инвеститору и колико доноси Србији као повраћај, не постоји за то ниједан податак. За Фиат би морало да постоји, не зато што су изгубљене 3,5 године на обећањима него зато што не можемо да говоримо о правима и држави у којој они који немају пуне буџет да би из њега новац ишао онима који имају. Јер наш народ каже“нисам луд да дебелу гуску мажем по табанима“, тј да дајем оном ко има. Сиромах каже да оно што је за у кућу не носи се ни у цркву, а бога је поштовао највише, али овој власти није било тешко да буде дародавац новцем грађана, јер из сопствених не даје апсолутно ништа. Хвала вам.