Николић : Немамо другу породицу до европске
Председник Србије Томислав Николић позвао је данас у Братислави учеснике самита земаља Централне Европе да подрже европски пут Србије и додељивање датума за преговоре о чланству наше земље у ЕУ.
Самит је одржан под радним називом "Стратегија раста у пост-кризном опоравку - улога земаља централне, југоисточне и источне Европе", а учествовало је више од 20 шефова држава, као и председник Европског савета Херман Ван Ромпеј. Домаћин Самита, словачки председник Иван Гашпарович дочекао је шефове држава у "Замку Братислава" уз највише државне почасти и свечану гарду, а потом је направљана и заједничка фотографија учесника Самита.
Председник Србије је затражио да се озбиљно сагледају последице другачијег, негативног става Брисела на све процесе које је Србија, како је истакао, започела са огромним ентузијазмом.
"Та подршка коју овом приликом од вас тражим, уједно је и подршка нашој заједничкој будућности. Србија припада Европи. Ми другу, сем европске породице народа и земаља, немамо", поручио је Николић.
Он је истовремено апеловао на максималну конструктивност свих актера решавања косовског питања.
"Са овог места апелујем још једном на све актере који учествују у процесу решавања питања Косова и Метохије да буду максимално конструктивни у изналажењу трајног и одрживог решења, које ће нам у будућности омогућити да се заједно фокусирамо на теме економског развоја и унапређења квалитета живота свих наших грађана", поручио је Николић.
Према његовим речима, ако сви учине колико је учинила Србија, ако сви схвате да реалност и добро решење претпостављају да сви могу да буду помало незадовољни, имаћемо обострано добре вести.
"Србија о лошим вестима више не размишља", рекао је Николић.
Према његовим речима, ЕУ неће представљати заокружен политички, економски и културни простор, све док Србија, али и остале балканске државе не буду у потпуности интегрисане у њу.
"То је и став који сам небројено пута чуо од стране највиших светских и европских званичника. Време је да он буде преточен у одлуку Европског савета крајем овог месеца", нагласио је председник.
Истичући да је Србија поред економских тешкоћа, била суочена и са политичким проблемом једнострано проглашене независности "Косова" на територији српске АП КиМ, Николић је навео да је наша земља одлучила да уложи максималне напоре у проналажењу трајног и одрживог решења, свесна да тај проблем треба решити ради постизања пуне регионалне стабилности у интересу њених грађана свих вероисповести и националности који живе на том подручју.
"У време када се многи не обазиру на обавезе које су прихватили у међународним организацијама, Србија решава свој унутрашњи проблем искључиво у оквирима међународног права", нагласио је он.
У том циљу, додао је, Влада Републике Србије и ја лично, уложили смо све своје капацитете и углед који уживамо међу грађанима Србије. То је резултирало постизањем Првог споразума о принципима нормализације односа између Београда и Приштине, на чијој имплементацији ових дана врло конструктивно радимо.
"Не морам ни да наглашавам у којој мери је уопште било тешко постићи овакав договор и колико ће бити тешко спровести га на терену", рекао је Николић.
Србију је, како је истакао, кроз читав процес храбрила идеја о заједничкој европској будућности читавог региона, као и потреба да се сви грађани, без обзира на националну и верску припадност, осећају безбедније и буду у прилици да добију јаснију перспективу боље будућности и још једном нагласио значај подршке који би Србији били упућени чином додељивања датума крајем овог месеца.
Наводећи да је скуп прилика за учешће у отвореном разговору са председницима других држава о продубљивању сарадње и изазовима будућег начина функционисања ЕУ, чији ће члан, како је додао, и Србија постати у догледно време, Николић је рекао да је наша земља учинила и наставља да чини реформе у које улаже све своје ресурсе како би постигла стандарде који се од ње траже.
"За протеклих годину дана далеко смо одмакли на том путу. Реформе се озбиљно схватају, предлоге и сугестије који нам долазе из Брисела најозбиљније разматрамо и трудимо се да усвојимо све оно што је неопходно и доприноси бољитку нашег друштва", казао је Николић.
Он је изразио спремност да се реформе које нису дале одговарајуће резултате, као што је реформа правосудног система, ревидирају и у потпуности усагласе са највишим европским стандардима, указујући да Србија зна да реформе јачају друштво изнутра, чинећи земљу бољим местом за живот њених грађана као и поузданијим и пожељнијим партнером за друге државе и све потенцијалне инвеститоре.
"Влада и Скупштина Србије улажу огромне напоре како би, у тренутно веома сложеним политичким околностима, ускладили наше законе и прописе са законима који важе у Унији. Наш коначни циљ је успостављање ефикасног система државне управе и друштвених односа установљених на принципима владавине права као неопходних предуслова за достизање регионалне стабилности и убрзаног економског развоја", објаснио је Николић.
Напомињући да Србија, иако није чланица ЕУ, и те како осећа на својој кожи економску и финансијску кризу кроз коју Унија пролази, председник је подсетио да је српска привреда у протекле две деценије прошла кроз период систематског уништавања, економских санкција, рата, лоше спроведене приватизације, лутајући без одговарајуће стратегије и суочавајући се са константним недостатком сопствених развојних средстава. У тим околностима, уважавајући чињеницу да Србија поседује природне ресурсе, стручњаке, образовану радну снагу и предности које произилазе из њеног географског положаја, били смо принуђени, рекао је Николић, да се примарно оријентишемо на привлачење страних инвестиција у циљу покретања економских активности.
Према речима председника, Европа је највећи и најзначајнији економски партнер Србије, што нашу земљу у великој мери чини изложеним и осетљивим на економско финансијске осцилације и тенденције са којима се данас Европа суочава.
"То је уједно и највећи мотив за нас да у складу са својим могућностима покушамо да допринесемо изналажењу решења која би нас водила у правцу формулисања одговарајућег модела одрживог развоја и свеукупног друштвеног напретка Европе", уверен је Николић .
Он је указао да Србија и у регионалној сарадњи постиже изванредне резултате и да неће стати док не створи оазу мира и сарадње на Балкану, напомињући да је "то наша прошлост и будућност".
Признајући да Србија, решавајући најтежи задатак и највећи изазов, није успела да ублажи последице економске кризе која ју је задесила, Николић је истакао да је скуп прилика да чује идеје и предлоге како можемо унапредити живот наших грађана, како можемо на политичком нивоу послати поруку и самим привредницима, али и једном великом систему као што је ЕУ.
"Потребно је дефинисати које је промене у начину размишљања неопходно начинити како би она својим чланицама и оним земљама које претендују да то постану, могла да остане најјачи ослонац и највећа нада", казао је председник и додао да ту размену идеја жели да пренесем грађанима и руководству своје земље.
Он је изразио наду да ће следеће године равноправније учествовати на овом Самиту, као председник државе која је отпочела приступне преговоре и која ће, учећи на примеру других, успети да изгради постојане темеље за место које јој припада у породици европских народа.
Како је додао, уверен је да ЕУ са одобравањем и поштовањем гледа на јачање сарадње у некада турбулентном региону, а и да они који Балкан виде као европску периферију мењају мишљење у правцу неопходности даљег проширења Уније.
"Желим још једном да нагласим да ће придруживање Србије ЕУ знатно унапредити политичке, економске али и опште друштвене околности у региону. Србија ће у нашем заједничком циљу са своје стране покушати да допринесе уређеним тржиштем, изградњом ефикасног правног система и отвореношћу за сарадњу у свим областима", поручио је Николић уз напомену да је сигуран да је предуслов за достизање економског просперитета управо постизање политичке стабилности.
Самит је отворен јуче, свечаним концертом словачке филхармоније, а јутрос је, уочи званичног отврања, одржан радни доручак земаља чланица ЕУ са Хрватском, која 1. јула и званично постаје пуноправна чланица ЕУ. Словачки председник Иван Гашпарович који је био домаћин скупа приредио је после самита свечани ручак за лидере 20 држава.
Самиту су присуствовали председник Европског савета, председници Аустрије, Румуније, Црне Горе, Естоније, Македоније, Литваније, Хрватске, Украјине, Пољске, Летоније, Бугарске, Молдавије, Мађарске, Србије, Албаније, Словеније, Чешке, председавајући председништва БиХ.
У српској делегацији су били и саветник председника за спољну политику Марко Ђурић, амбасадорка у Словачкој Радмила Хрустановић и координатор за сарадњу са медијима Вук Фатић.
Николић за Тањуг: Србија је испунила све потребно, очекујемо датум
Председник Николић је изјавио да је наша земља учинила све што је потребно и да очекује да ЕУ 28. јуна одлучи да отвори преговоре о чланству са Србијом.
Николић је у изјави Тањугу нагласио да је Србији и данас, на самиту земаља Централне Европе, указано велико поверење и исказано поштовање према ономе што ради, али је истакао да то није довољно и да поверење и поштовање треба указати 28. јуна.
"Мени то није довољно, то поштовање и поверење нека искажу крајем овог месеца кад буду доносили одлуку да ли ми почињемо преговоре или не", рекао је Николић.
Председник Србије је нагласио да је шефовима европских држава у Братислави указао да би евентулана негативна одлука јако лоше утицала на однос грађана Србије према ЕУ и да она не може да буде "правдана" најавама да ће "ускоро" бити донета.
Према његовим речима, Србија је начинила тешке и храбре кораке у решавању питања Косова и Метохије и испунила све што је било потребно. У том контексту он је указао и да се први пут на једном међународном скупу председница Косова Атифете Јахајага заједно са председником Србије. Председник Србије је навео и да ЕУ нема без Србије.
Нема Европске уније без Србије и неприхватљиво је да поједине земље региона оду толико више степеника од Србије у признавању од стране ЕУ, иако се, у поређењу са Србијом, не види разлика у владавини права, поштовању љдуских права, права мањина, борби против криминала, реформи правосуђа.
"Поједине државе цланице ЕУ се понашају као бродоломници који су се докопали чамца, а онда не обазиру се на оне који још још пливају по мору и за које би чамац представљао спас", приметио је Николић, говорећи о неким чланицама ЕУ које говоре о томе да треба застати са проширењем.
"Ми морамо да живимо и на други начин, али идеално је у таквој породици савладавати
заједнички проблеме, које је и ЕУ другим чланицама нанела, о чему сам и говорио у свом обраћању", казао је Николић.
Објашњавајући тај навод, Николић је рекао да Србија није члан ЕУ, али да сноси последице економске кризе која је захватила ЕУ због понашања њених чланица.
"Ми дођемо као колатерална штета, нема нам инвеститора, имамо лоше кредитне рејтинге, све зато што су поједине чланице ЕУ једна другу лагале, подносиле фиктивне торшкове, завршне рачуне, обезбеђивале много већа социјална давања својим грађанима него што је стицано радом. Ми живимо од свог рада, зато тешко живимо и зато очекујемо да програмима, инвестицијама ЕУ помогне ономе ко је у њеном окружењу да боље живи", закључио је Николић.
Председник Србије је указао и да су поједине чланице ЕУ или оне које то желе да буду и данас на Самиту говориле о "држави Косово":
"Ја сам и ту морао да кажем - извините, не постоји држава Косова и немојте о томе да говортите".
Председник је поручио и да је решавање питања Косова веома тешко, али да он жели да помогне Србији да превазиђе тај проблем, нагласивши да се он мора решити пре него што падне на плећа нових генерација.
Николић је указао да је део проблема и то што Србија последњих 14 година није решавала тај проблем, што је пуштала "да иде низ воду".
"Ми морамо то да решимо пре него што наша деца то буду морала да решавају", рекао је Николић.
Нема Европске уније без Србије и неприхватљиво је да поједине земље региона оду толико више степеника од Србије у признавању од стране ЕУ, иако се, у поређењу са Србијом, не види разлика у владавини права, поштовању љдуских права, права мањина, борби против криминала, реформи правосуђа.
"Поједине државе чланице ЕУ се понашају као бродоломници који су се докопали чамца, а онда не обазиру се на оне који још још пливају по мору и за које би чамац представљао спас", приметио је Николић, говорећи о неким чланицама ЕУ које говоре о томе да треба застати са проширењем.
"Ми морамо да живимо и на други начин, али идеално је у таквој породици савладавати
заједнички проблеме, које је и ЕУ другим чланицама нанела, о чему сам и говорио у свом обраћању", казао је Николић.
Објашњавајући тај навод, Николић је рекао да Србија није члан ЕУ, али да сноси последице економске кризе која је захватила ЕУ због понашања њених чланица.
"Ми дођемо као колатерална штета, нема нам инвеститора, имамо лоше кредитне рејтинге, све зато што су поједине чланице ЕУ једна другу лагале, подносиле фиктивне торшкове, завршне рачуне, обезбеђивале много већа социјална давања својим грађанима него што је стицано радом. Ми живимо од свог рада, зато тешко живимо и зато очекујемо да програмима, инвестицијама ЕУ помогне ономе ко је у њеном окружењу да боље живи", закључио је Николић.
Николић је изјавио да ће сигурно бити у Загребу на свечаности поводом пријема Хрватске у ЕУ и да би то могло да буде спречено једино одлуком Хрватске да "увреди Србију" представљањем и учешћем Косова као државе на том догађају.
Николић је, међутим, рекао да на основу онога о чему се већ договорио са председником Хрватске Ивом Јосиповићем и, имајући у виду тренутно стање ствари, мисли да ће учествовати.
Он је истакао да ће као председник Србије пожелети Хрватској да напредује у ЕУ и да ће и на тај начин показати у Европској унији да је и наш циљ да будемо у тој породици, у коју, како му се чини, Хрватска није требало да уђе толико пре Србије.
Нагласивши да је себи за циљ дао да Србија створи оазу мира, посебно између бивших југословенских република, Николић је рекао да више нема ниједног разлога да се окрећемо само једном делу наше прошлости - ономе у коме смо ратовали, већ и ономе другоме у коме су државе бивше СФРЈ сарађивале, имали заједничке производе и изалазили под фирмом једне државе на заједничка тржишта.
"Ви знате да је Србија могла да створи доста проблема одлуци да Хрватска буде члан ЕУ, зато што није поштовала неколико договора који су били услов без кога се не може,
посебно у располагању Срба својом имовином, безбедном повратку... Али, није у реду заустављати друге у напредовању, него трчати тако да напредујес и сам", казао је Николић.
Снажна подршка Аустрије Србији на путу ка ЕУ
Председник Србије Томислав Николић састао се данас, на маргинама Самита са председником Аустије Хајнцом Фишером.
Председник Николић је посебно истакао да цени подршку Аустрије тежњама Србије да добије датум за отпочињање преговора о чланству у Европској унији, јер је, како је рекао, Србија то заслужила.
"Србија је испунила све што је било потребно, а искрено је приступила и решавању проблема Косова и Метохије. Србија неће признати независност своје јужне покрајине, али је заинтересована да свим грађанима Косова и Метохије омогући бољи животни стандард", казао је Николић.
Фишер је поручио да је став Аустије о евроинтеграцијама Србије познат и јасан и да та земља снажно подржава тај процес. Он је нагласио да до 28. јуна, када треба да буде донета коначна одлука о почетку приступних преговора између Србије и ЕУ, треба радити на убеђивању земаља које се још нису определиле да на самиту крајем месеца треба одредити датум за Србију.
Фишер је изразио и интересовање за повратак имовине аустијским грађанима у Србији, а у складу са Законом о реституцији. Потребно је у вези с тим, како је речено, да стручњаци из обе администрације размотре Уговор између Аустије и Федеративне народне Републике Југославије, којим се Аустрија одрекла те имовине још 1955. године.
Председник Фишер је упутио позив Николићу да посети Аустију.
Председник Црне Горе Филип Вујановић је на састанку са председником Николићем изразио жељу да се интензивира комуникација две владе, како би се билатерална сарадња подигла на што виши ниво.
"Црна Гора ће покренути више важних економских пројеката на северу, и зато су јој такође битни добри односи са Србијом", рекао је Вујановић.
Он је додао и да постоји интересовање за идеју председника Николића да се српске политичке организације у Црној Гори укључе у владајућу коалицију.
Председник Црне Горе је изразио захвалност за сарадњу у реализацији инфраструктурних пројеката, изградњи аутопутева и железнице.
Николић је истакао да ће се Србија заложити да Црна Гора буде укључена у пројекат "Јужни ток", тако што би се један крак гасовода преко Србије издвојио ка Црној Гори. Он је додао да сматра да је то пројекат од огромне важности за цео регион и да је битно да и Црна Гора буде укључена.
