Јоргованка Табаковић : Камате у Србији су превисоке

Камате у Србији су високе, као што је и инфлација у Србији још висока. Није проблем у томе што банке остварују профит, оне и треба да га остварују, јер нико неће да даје средства да би на томе губио. Недостаје она друга страна - да и онај ко узме кредит треба да има од тога неки добитак, што значи да каматне стопе треба да буду ниже. Ту рачуницу банке треба да имају у виду уколико неће да им се повећавају ненаплативи кредити, каже за „Блиц“ гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

- Верујем да реконструкција може бити доживљена само као доказ одлучности Владе да постигне циљеве и да рад својих министара вреднује кроз резултате. Пошто је намера Владе да фискалном консолидацијом допринесе макроекономској стабилности, не видим како би то могло лоше да утиче на динар - каже Јоргованка Табаковић у разговору за „Блиц”.

* Све чешће се помињу и избори. Предизборно време баш и не зна за фискалну консолидацију…

- Што се евентуалних избора тиче, сигурна сам да је ово одговорна влада која неће куповати расположење бирача повећањем потрошње, пражњењем државних каса и трошењем нечега чега нема. Добар део прошле године, као и многе раније, „појели су скакавци” и то се неће поновити - с изборима или без њих. Влада управо потврђује своју одговорност кроз спремност да предузме непопуларне мере и започне одређене системске реформе које се више не могу одлагати. То може само позитивно да утиче на инвеститоре, а тиме и на стабилност динара.

* Мислите ли да ће њављено поскупљење струје озбиљније утицати на раст других цена?

- Међугодишња стопа инфлације ће се наредних месеци смањивати и она ће се до октобра вратити у границе циља од 4±1,5 одсто. На остварење ове пројекције НБС неће утицати ни поскупљење струје, као ни актуелни депрецијацијски притисци.

* Били сте активни у припреми антикризних мера. Утисак је да њима нису предузети баш храбри потези.

- Увек може да се уради и више, како кажете, али се поставља питање када то постаје контрапродуктивно, јер свака медаља има два лица. Ако сте мислили да је требало генерално смањити плате и пензије, неко би могао да истакне контрааргумент и каже да би смањење плата значило мање пореске приходе по том основу, да бисмо имали мање купаца за произведену робу, а веће потребе за социјалном помоћи увећаног броја сиромашних и тако редом. Чињеница је да антикризне мере треба у првом реду да обухвате државу и да је Влада суочена са значајним ограничењима, јер се структурне реформе не могу извести преко ноћи, а конкретни ефекти су потребни одмах. Зато је од пресудне важности да мере буду конзистентне и усмерене на макроекономску стабилност и одрживи економски раст. То захтева координирано деловање фискалне и монетарне политике. Држава најпре мора да смањи дефицит и почне да трајно ради на структурним реформама, како би и дефицит и јавни дуг свела на одржив ниво, а НБС у таквим условима има могућност да ценовну и финансијску стабилност постиже брже и уз мању монетарну рестриктивност, доприносећи привредном расту.

* Смањење расхода министарстава за 30 милијарди динара значи да је и у моменту прављења буџета било простора за те уштеде.

- Нужда закон мења, каже пословица. Не може се рећи да су и ових 30 милијарди динара непотребни трошкови, али су мање потребни него неке друге ствари у тренутку када се морамо “простирати према губеру.” За уштеде увек има простора, питање је шта се при томе губи и на Влади је да то одмери и утврди приоритете. Али сматрам да треба, поред кресања расхода, да се бавимо приходном страном, односно економском активношћу и смањењем сиве економије.

* О препорукама НБС о кредитима у францима, још се не изјашњавају пословне банке. Ипак, јасно је да се ово исплати само оном ко не може да отплаћује рату. Зар нисте могли да дођете до неког решења које ће помоћи свима?

- Да вас исправим, банке су се позитивно изјасниле поводом препоруке која се односи на умањење отплатних рата у наредне три године, не зато „што је кројена по њиховој мери”, већ зато што су прихватиле објективну аргументацију НБС да и оне морају дати допринос олакшавању положаја дужника у францима, с обзиром на стални раст проблематичних зајмова по основу тих кредита. Сматрам да је предложено решење праведно, пошто највећу олакшицу пружа корисницима кредита који су највише погођени јачањем франка у односу на евро, без обзира на њихов тренутни материјални статус. Могу да се сагласим с вашом констатацијом да ће највише помоћи корисницима кредита који су привремено остали без посла или су им смањена примања, али је неспорно да ће помоћи и осталима да лакше отплаћују дуг у наредне три године.

* Али, јасно је да одложено стиже на наплату за три године, још уз камату...

- Није било могуће наћи решење које би у већој мери и на трајној основи умањило трошкове корисника кредита индексираних у францима без додатног директног оптерећења буџета и грубог мешања у пословну политику банака, са сигурним негативним импликацијама на будући прилив страног капитала. Уз то, НБС је све време била суочена и с критикама супротног карактера - да су корисници кредита у францима имали могућност избора, да су им рате биле у старту знатно мање, да и корисници осталих кредита имају тешкоће са отплатама и сл. Уверена сам да је препоручено решење најбоље могуће у датим околностима, да је праведније и повољније од решења суседних земаља и очекујем да ће га прихватити и корисници кредита.

* Планира се продаја Дунав осигурања. Гувернери из региона се жале да се, после одлука њихових држава да продају све банке, важне одлуке из монетарне политике доносе у иностранству. Плашите ли се да ћете исто доживети у сектору осигурања?

- Не слажем се с таквим коментарима и сматрам да власничка структура банкарског сектора, односно доминантно страно власништво, нигде не може утицати на спровођење монетарне политике, јер то искључиво зависи од аутономије независне надлежне институције. Верујем да се и стручна и најшира јавност до сада много пута уверила у степен самосталности и одговорности НБС у вођењу адекватне и опрезне монетарне политике. Такође, продаја појединих финансијских институција од стране државе никако не може утицати негативно на домаће тржиште, пошто се траже стратешки партнери који могу додатно ојачати финансијски потенцијал ових институција, повећати њихов фискални капацитет и позитивно утицати на различите сегменте финансијског тржишта Србије. Страх је, дакле, неоправдан.

* Недавно сте рекли да не видите разлог да се додатно стимулишу извозници. Зашто?

- Њих треба стимулисати, али то не треба да чини НБС и посебно не курсом. Сведоци смо вишедеценијских покушаја стимулисања извоза, који никада нису дали резултате и увек су служили за дискреционе прерасподеле и за покривање недовољне конкурентности домаћих предузећа, која притом нису ни имала прави разлог да се за њу боре. Истовремено, опадала је конкурентност укупне економије. Ако говоримо о поправљању конкурентности, прави пут је смањење трошкова на свим нивоима - државе, предузећа, банака, па и Народне банке. Тиме држава помаже целокупну економију, укључујући и извознике. Узгред, данас није лако продати робу ни на домаћем тржишту, јер су исти конкуренти присутни на оба тржишта.

* Како је могуће да НБС редовно спушта референтну каматну стопу а да то не утиче на кредите у динарима који су прескупи? 

- Кренимо од сегмента за који је одговорна НБС. Ниже каматне стопе на динарске кредите подразумевају стабилну, ниску и предвидиву инфлацију, што и јесте наш циљ. Када то постигнемо, смањиће се и перцепција ризика, због које су сада камате на динарске позајмице више од референтне каматне стопе и повећаће се динарски извори за кредитирање. Истовремено ће се јасније видети и колика је зарада банака на тој разлици, односно њихова одговорност за смањивање каматних маржи.

Гордана Булатовић