Мировић: Приоритет развој пословне инфрастуктуре

 Приоритет Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе у наредној години биће финансирање спремних пројекта општина и градова који су усмерени на развој пословне инфраструктуре, казао је министар Игор Мировић.

У интервјуу Танјугу, министар је навео да се Србија не може похвалити уједначеним регионалним развојем, да постоје велике разлике у неким областима - видљиве и голим оком. Регионални развој је дугорочном процес у коме је потребно веће ангажовање државе, и на препознавању потреба локалних самоуправа, и на планском улагању средстава.

Потребна је нова политика која ће привући средства из европских фондова, и која ће, заједно са суштинским реформама локалних самоуправа, али и механизмима које у њима морамо да изградимо, створити услове који ће живот и рад у тим крајевима учинити квалитетнијим и бољим, указао је министар.

Говорећи о ефектима до сада уложених средстава у локалне самоуправе, Мировић је казао да их има, али да они нису задовољавајући. Било је пројеката који нису били усмерени на решавање локалних економских проблема као што је могућност запошљавања великог броја људи, указао је министар. Такви пројекти имали су пропагадни или маркетишки карактер, а не карактер који изражава све оно што не доприноси економском развоју. 

"Конкретно говорећи, у опредељењу да ли ће новац бити уложен у реконструкцију зграде општинске администрације или у производне капацитете, ово министарство увек стоји на становишту да треба улагати у економски одрживе пројекте који ће допринети локалном и регионалном развоју, те ће у будућности све више пројеката усмеравати ка том циљу", рекао је Мировић.

Када је реч о најнеразвијенијим општинама, којих је у Србији нешто више од 40, Мировић каже да је потребно препознати њихове потребе и увидети шансе за развој, јер ће то бити истовремено шанса за развој читаве земље.

"Потребно је радити и на подизању способности саме локалне администрације, па и способности њиховог регионалног повезивања ради привлачења, не само средстава из фондова, него и директних инвеститора у те крајеве", истакао је он.

Мировић је најавио да ће у наредних неколико месеци у процедуру ући Национални план регионалног развој. Потом ће се са другим министарствима разрађивати планови регионалног развоја, посебно у области привреде, који морају да буду и комплементарни, али и у функцији развоја посебно неразвијених крајева.

Полуге развоја тих општина су европски фондови, затим домаћи фондови, међу којима је у Фонд за развој који би требало да опстане макар у сегменту промовисања потреба неразвијених крајева, јер се један од финансијских механизама у оквиру Фонда тиче инвестиција у неразвијена подручја, сматра Мировић.

"Ту је и читав низ механизама - од регионалних развојних агенција, канцеларија за локални економски развој, затим способност администрације да заједно са Министарсвом изгради радне, пословне, индустријске, агроиндустријске зоне и да заједничком активношћу привуку стране инвеститоре". додао је. 

Када је реч о наредној години, Мировић је казао да Министарство има много мање новца него што је неопходно, свега несто више од пет милијарди динара, а потребе општина су веома велике, због чега ће настојати да на најрационалнији начин дођу до резултата.

"Приоритет ћемо дати онима који имају потпуно спремну пројектну документацију, а она је истовремено један од највећих проблема са којима се наша држава сусреће, јер би многи би хтели да учествују у великим пројектима, али нису за то спремни", рекао је министар. 

"Приоритет ћемо дати развоју пословне инфраструктуре и за то су опредељена најзначајнија средства из нашег буџета", истакао је Мировић, и додао да су средства обезбеђена и за изградњу путева Крагујевац-Баточина, и за израду пројектне документације за саобраћајницу Нови Сад-Рума.

"Када је реч о траси Појате - Прељина у дужини од 110 километара идејни пројекат је на самом завршетку и већ у првим месецима 2014. бићемо спремни да одаберемо модел финансирања јер ће у потпуности бити готова пројектна документација", указао је Мировић.

Модел финансирања ће зависити од става Владе Србије, од потенцијала буџета. Једна могућност је да се тај правац финансира кредитним аражманом, док је друга варијанта да се кроз концесију пут повери на изградњу и одржавање у наредних 30 година.

Говорећи о локалним самоуправама и проблемима који постоје у овој области, Мировић је оценио да је наслеђен скуп, тром, неефикасан систем у којем јавна предузећа доминирају као организациони облик коме су локалне самоуправе повериле одржавање комуналног система, са великим бројем запослених, великим трошковима, нерационалним концептом управљања јавним предузећима.

Слична је прича и са управним и административним делом који прати саму локалну самоуправу. Због тога су, како је указао, нужне измене и допуне Закона запосленима у локалним самоуправама и аутономним покрајинама које ће бити представљене на пролеће - током марта или априла. Те измене би требало да професионализују однос и статус чиновника у локалним самоуправама и АП Војводина, да дефинишу њихова права о обавезе, да их деполитизује и усмери ка оним циљевима за које су плаћени и због којих постоје. 

Осим тога, велики проблем представља и изборни систем јер питање је да ли постојећи закон одражава оно што целокупна јавност жели, а то је да најбољи дођу на права места у локалним самоуправама, сматра Мировић.