Ускоро настављам политичку борбу

- Да ли је штрајк оставио неке озбиљне последице по ваше здравље?
- Што се тиче уживања, хране и пића, увек сам живео готово аскетски. Гладовање сам лакше подносио него жеђ. Међутим, имао сам изванредног лекара Љубомира Илића, па сам прошао без последица. После празника идем на контролу и, ако буде све у реду, ето мене опет назад!

- Пола Србије вас је сажаљевало, а друга половина осуђивала, неки су збијали и шале на ваш рачун...
- Нисам приметио то сажаљење. Моји сарадници су ме најпре подржавали, поручивали да издржим до краја, а онда, када су схватили да ће испасти зло, молили су ме да прекинем. Не занимају ме „закључци“ потплаћених политичких аналитичара и новинара стубова власти. Нисам забринут због рејтинга. Не воде ме њихови ставови. Најзначајнија ми је подршка грађана Србије.

- Шта сте, на крају, хтели штрајком? Првог дана сте изјавили да идете до краја да бисте, како су дани пролазили, говорили да ћете сами одлучити када ћете га и да ли прекинути?
- Прво, нисам човек који жели да се убије. Имам леп живот, изванредну породицу, велику странку, имам разлога да живим и да се борим. Кад сам ушао у ово, био сам убеђен да ће власт коначно сићи с облака и сарађивати с највећом опозиционом странком. Због Србије. Та сарадња не значи коалицију. Тако је било у САД пред доношење буџета, и једни и други су гласали, и нико то није сматрао за издају. ДС треба да зна да би, да није било СНС-а, имао дупло тежи посао. Европа с њима не би сарађивала, социјално незадовољство, да га ми нисмо каналисали, изливало би се на улице свакодневно, док једног дана та маса не би одлучила да промени власт на било који начин. ДС је само требало да разговара.

- Па разговарали сте. У медијима се појавила информација да сте се четири пута срели са Тадићем.
- Није било тако, једанпут или два пута смо се видели и двапут чули. Он је тврдоглаво остајао при свом ставу. У недељи пред митинг, Вучића су позвали и питали из Председништва да ли хоћу да се видимо. Отишао сам и питао га: „Борисе, шта има ново, због чега сам дошао овде?“ Онда је он почео разговор о деци, породици, животу, заједничким успоменама на опозициону борбу... Ја ћутим, стрпљиво слушам, па га опет питам: „Има ли шта ново?“ А он каже: „Ти знаш да је немогуће...“ Одговорим му: „Твоја одлука донеће тешкоће и мени, али и Србији.“

- Па шта сте очекивали, да ће пристати на ваше услове?
- Очекивао сам да ће рећи „ево 25. децембра ћемо имати те изборе, пошто тада ништа никоме не кваримо, знаће се да ли смо кандидати за ЕУ или нисмо“. Али ето, они су се уплашили. Не ДС, већ неколико људи из ДС-а, који се плаше да се открије одакле им десетине и стотине милиона евра зарађених за време док су били на власти. И они сада одлучују о судбини целе Србије. То је оно што боли. Не одлучује чланство, можда ни председник ДС-а, него неколико богаташа који узгред држе политичке функције како би прикрили прави циљ бављења политиком, а то је енормно богатство. Али, на Тадића ће пасти сва кривица и баш ме брига што ће на њему да се сломе кола!

- Да ли сте се у међувремену чули са Тадићем?
- Не. На Ускрс сам добио СМС: „Христос васкрсе!“ Одговорио сам му: „Ваистину васкрсе“. То бих урадио свакоме кога имам у именику. Опростио сам му. Такав сам и не бих желео да сам другачији, да можда личим на њега.

- Да ли бисте поново преговарали с њим и инсистирали на 18. децембру?
- Не. Ми смо рекли шта смо имали. Живот ће да донесе те изборе пре или касније. Сад је бесмислено да спомињем било какав датум. Знам да смо могли на други начин да дођемо до тог 18. децембра, али то нисам ја. Нека сада власт процени до када може да исцрпљује народ.

- Док сте били у болници, Вучић је рекао да опозиција нема више шта да тражи са људима из власти, а онда сте са Срећковићем и Дачићем били на ручку код патријарха?
- Нисам се ја срео с њима, мене је позвала Његова светост, замолио ме је да дођем на службу, и ту поруку ми је пренео митрополит Амфилохије. Тамо је могао да дође и Борис Тадић, ја бих дошао и стајао поред њега. А када сам се причешћивао, патријарх ме је замолио да сачекам у Цркви и да одемо у Патријаршију да куцамо јаја. То је био мој први оброк, пола јајета. У куцању је победио патријарх, његово јаје је било јаче. Ту су били Дачић и Срећковић, брзо су отишли, а мене је Његова светост оставила још десетак минута.

- Многи вам замерају што сте се лечили у приватној болници? Зар не би бољу негу имали на ВМА, рецимо?
- И то ћу објаснити. Позвао сам пријатеља са државне клинике и питао да ли има места да тамо одем ако будем одлучио, рекао је да неће бити проблема. Међутим, пријатељи који су били са мном оне вечери изнели су довољно аргумената да се одлучим за приватну, која ради за Фонд здравства, и која је прошле године имала преко 300 операција на срцу, у којој раде уважени доктори. И не кајем се што сам био у тој клиници, мада не сумњам да би ми било добро и у државној.

- Посетили су вас Коштуница, Беко, Џајић. О чему сте разговарали?
- Са Коштуницом сам се нашао пре митинга. Тада смо се договорили да више нема нападања. Обишао ме је у болници, рекао да то треба што пре да окончам и да се вратим да предводим већинску Србију. Био је то сусрет дугогодишњих познаника, по мени двојице пријатеља. Џајић је звездаш и ето обишао је партизановца. Он је жртва система, не знам који су мотиви били да се руши један српски мит. Беко је мој дугогодишњи пријатељ, ког нисам срео годину дана. Причали смо о породици, чуо сам за принову у његовој породици. Пуно људи ме је посетило. А мени је преломна била она Србина са Косова, избеглица са деветоро деце. Њих шесторо је дошло, рецитовало ми песме, донели ми јаје. И сви су плакали.

Или-или
- Москва или Брисел?
- Ове године Брисел, а у читавој историји Србије од тренутка стицања статуса кандидата та вага мора да стоји равно!
- Шешељ или Слоба?
- О Слоби можете да ме питате шта хоћете, а о Шешељу за осам година нисам дао ниједну изјаву
- Борис или Ивица?
- Нема шта да разговарате с Ивицом кад имате Бориса!
- Бајчетина или Београд?
- За душу Бајчетина, за посао Београд!
- Проја или пребранац?
-Проја. Сањао сам је док сам био гладан. И Драгица ме је у недељу после службе у Цркви дочека са пројом, баш онако како сам сањао!

С. Војиновић