Више је разлога. Ја ћу на овој конференцији за новинаре навести само неке од њих. Наиме, Влада која од формирања до дана данашњег погоршава финансијску позицију за 175 милијарди динара или преко милијарду и шесто милиона евра, одлучује да продаје Телеком и да попуњава буџетске рупе зарад опстанка на власти још неколико месеци. Даље, наставља се прича да Влада нема стратегију и да у Влади постоје три Владе  и да је то сада прича „ко у клин ко у плочу“ што говори да нема јасног дефинисаног става министара и Владе Србије о томе како ће се новац од Телекома потрошити. Министарка Драгутиновић најављује да би било најбоље да се новац слије у буџет и да се смањи буџетски дефицит, министар Динкић најављује да ће тај новац ићи у реконструкцију железнице и путне инфраструктуре, то такође делимично најављује и министар Мркоњић, али не у Коридор 10 него у неке друге ауто-путеве. Помпезни планови, помпезни пројекти, лепа прича и даље ширење демагогије.

Министар Динкић тражи ових дана да му народ верује на реч, ми тражимо неколико одговора пре него му поверујемо да ће заиста новац бити утрошен на начин на који он то каже да ће бити. Прво, да ли је економски логично да се у време највеће економске кризе продаје компанија која годишње приходује или профитира преко 150 милиона евра? Друго, одакле уопште храброст министру Динкићу да тражи поверење грађана у Владу и министре који су, понављам, за само две године проћердали цео Телеком, јер је поменута милијарда и шест стотина милиона већа од оних предвиђених милијарду и четиристотине колико очекује Телеком? Дакле, ми смо унапред не само Телеком већ комплетне приватизационе приходе појели, потрошили, проћердали, јер нити смо железницу реконструисали нити смо изградили аутопутеве и инфраструктуру, а 15 милијарди долара је приватизациони приход који се до сада слио у буџет, односно у земљу Србију само по основу приватизационих прихода. Једно заиста доста важно питање а које дугује и минстар Динкић и комплетна Влада одговор и СНС и комплетној опозицији и грађанима Србије јесте шта је урађено са милијарду и шесто евра од продаје Мобтела,  триста милиона евра од трећег оператера и триста шездесет милиона од Робних кућа? Колико је ова Влада наследила од претходне Владе у буџету новца? Где је тај новац? И у које сврхе је употребљен и да ли је нешто од тог новца отишло у ту путну и железничку инфраструктуру? Постављамо питање, шта се то десило са до сада, како је министар Динкић говорио, најуспешнијом приватизацијом у југоисточном делу Европе, ако смо сведоци да нам је свака четврта до сада приватизација поништена и ако имамо и даље тренд поништавања приватизација? Шта је са обећањем од 1000 евра бесплатних акција, 500.000 нових радних места, да ће девизни курс бити стабилан наредних десет година, да ћемо у ЕУ бити до 2007 године?

СНС са жаљењем констатује да је Влада и даље на путу истрајавања концепта распродај-задужи се и потроши. Телеком је једна од последњих прилика и добрих компанија које је Србија имала и које је могла уредно, без преке потребе, заиста осим попуњавања буџета ми не видимо економски и логичан потез да неко време велике економске кризе нешто што је најпрофитабилније, нешто што је најздравије продаје или боље рећи распродаје без јасне стратегије о томе како ће новац бити утрошен. Ја сам напоменуо 15 милијарди долара од приватизационих прихода, али не заборавите да егзактни подаци указују на 83 милијарде долара од 2000. године по основу донација, по основу приватизационих прихода и  нисмо ништа урадили са тим новцем а сада ћемо од милијарду и четиристотине од Телекома направити чуда у Србији.
СНС сматра да заиста постоји она народна: „Ако вас неко једном превари он је крив, ако вас превари други пут онда сте обоје криви, ако вас превари трећи и сваки наредни пут онда сте само ви криви“.
Ми верујемо да грађани Србије ту кривицу неће преузети на себе, да неће веровати у нова обећања и демагогију актуелног режима и да ће на првим ванредним парламентарним изборима изабрати власт која ће знати да управља економским ресурсима ове земље.
Има ли питања? Ако нема, хвала вам!