Данас ћемо навести само неколико вама добро познатих показатеља које смо и раније предочавали и јавности и грађанима Србије и Влади Србије и  који су нажалост остали без одјека, а који заиста показују поражавујућу слику економског живота у Србији. Десет година после 5. октобра у Србији 200.000 људи одлази на посао а не прима плату, 400.000 људи месечно зарађује до 13.000 динара, 400.000 људи до 20.000 динара. Истовремено, око милион пензионера у Србији прима пензију у распону од 11.000 - 28.000 док 1.100.000 људи живи испод границе сиромаштва. Видели сте и сами да је и министар Расим Љајић рекао да званичан податак од 800.000 сиромашних није адекватан и да сигурно по периферији Србије постоје и неевидентирани сиромашни грађани Србије, као што и постоје. Наше анализе показују и преко 1.100.000 људи. Десет година после Србија има највећу инфлацију убедљиво у Европи, пензионерска је 19,7% а она радничка чак  31%. Најниже просечне плате у Европи су нам добро познате, претекла нас је и Албанија и Македонија и Босна и Херцеговина, дакле не само земље ЕУ, и оно што је посебно поражавајуће јесте да су стручњаци Економског тима СНС израчунали да је темпо раста животног стандарда у Србији у последњих десет година убедљиво најнижи у Европи. Он рецимо износи 20,1% и представља трећину просечног животног стандарда 15 земаља ЕУ. Истовремено, тај темпо раста рецимо у Албанији је био 70%, у Румунији 80%, у Босни и Херцеговини око 40%, у Бугарској преко 50%, а у Србији видели сте само 20.1%. Истраживања су вршена истим критеријумом и у истом временском раздобљу.

Спољна задуженост Србије је са 10,8 милијарди долара стигла на преко 33 милијарде и још једном понављамо  да нас је и Брозов и Милошевићев режим заједно за 55 година задужио за близу 11 милијарди. Онда је за време ДОС-овог режима ових десет година учествујући, наравно ова Влада је посебно дала динамику том задуживању, па је то дуплирано за преко 2900 долара. Данас свако новорођено дете у Србији је дужно у просеку 4300 долара, или да поновимо још једном, ако посматрамо динамично, ми смо се задуживали просечно годишње 2.350.000.000 долара, а то је близу 6.400.000 дневно, односно по завршетку сваког сата били смо просечно задужени 270.000 долара. Дакле, након сваког протока 60 минута ми смо преко четврт милиона долара задуженији и то је егзактан податак, ма шта актуелна власт, режим, гувернер Централне банке говорили о спољној задужености.

Раст индустријске производње, оно што нас посебно интересује је раван нули, 0,6% на годишњем нивоу или свега  6-7% за десет година у односу на ниво индустријске производње која је била разорена 1999. године као и свим дешавањима 90 година и то заиста показује да смо имали процес класичне деиндустријализације.
Око 700.000 људи је запослено у сивој економији. Сива економија у стварању ДБП учествује са преко 40% и то је дупло више од просека ЕУ, неликвидно је знате и сами 70.000 предузећа, 100.000 људи ради у тим предузећима и оно што је просебно интересантно и забрињавајуће је да Влада Републике Србије својим мерама апсолутно не води рачуна, иако себе проглашава социјално одговорном, јесте податак да тако неликвидна привреда издржава 690.000 људи запослених у јавном  сектору и државној администрацији. Ако томе додате и преко милион социјално угрожених људи или социјалних случајева и преко 1.590.000 пензионера испада да неликвидна привреда са 70.000 блокираних предузећа и 100.000 радника у њима издржава преко 3.000.000 људи.

Заиста алармантан и забрињавајући податак, а актуелна Влада не чини ништа да га измене. Пољопривреда је проглашена стратешком граном и развојном шансом Србије, власт се изузетно неодговорно односи према њој. Ове године је засејано најмање површина од 1946. године. Ове године је Србија имала најмањи, процентуално посматрано, други најмањи аграрни буџет у историји Србије. Прошле године је био 2,3%, ове године само 3,1% аграрни буџет учествује у структури укупног буџета иако се власт хвали да номинално ово највећи, али у реалном износу и процентуално у односу на укупна буџетска средства ове године пољопривреда је узела по рангирању други резултат, други најмањи резултат у историји Србије. Сточни фонд је последњих десет година опао у просеку од 2-3% и данас је сточни фонд који би можда могао да буде и компаративна предност,  на нивоу 1910. године. Значи, неколико хиљада грла смо изгубили  и ми смо данас у 2010.години, а на нивоу из 1910. године, значи један век ми се нисмо мрднули. Десет година смо слушали причу о дебирократизацији и о смањењу Владе, о ефикасним министарствима, наследили смо 5. октобра 8000 људи запослених у јавној администрацији, данас имамо 28.000 људи који  раде у администрацији и то је повећање за преко 3 пута и захваљујући томе имамо највеће учешће јавног сектора по јединици производа, а наравно резултат томе је и ниска индустријска производња о којој смо и говорили. Оно што је такође била нека моторна снага 5.  октобра јесте приватизација о којој видите и сами да је свака 4 приватизација поништена, да је на делу процес неке нове реприватизације по новом моделу угашеног  Акцијског и формираног Акционарског фонда, али очигледно да заиста економска Влада Републике Србије нема економски концепт.

Ових десетак показатеља обухвата све сегменте живота, и пензионерску инфлацију,  и радничку инфлацију, и спољни дуг, и највећу инфлацију у Европи, и највећа стопа незапослености, преко 20% и све то указује да у свим сегментима економског живота Србија бележи крах.
Једини прави лек су избори, ванредни парламентарни избори који ће не само променом економског модела већ и променом људи који ће водити тај модел,  одговорних, моралних, професионалних Србија кренути напред и ухватити прикључак ка развијеним земљама ЕУ.
Има ли питања, ако нема, ја вам  се захваљујем!