Јоргованка Табаковић - 30.09.2010.

Господин Динкић, уз сагласност председника Тадића, власника свих кључева у овој земљи омогућава му да прави терен за изборни меч. На крилима успеха добитне игре у Бору, када је пред саме изборе три дана пред изборе, 17. јуна ове године пласирао 122,3 милиона динара у 66 кредита сада наставља да прилагођава функционисање државних институција својим политичким потребама. Измене које у овом закону садрже ту тактику, која треба да буде у политичку корист господина Динкића и његових ментора јесу у ствари садржане кроз наводно прихватљиво подстицање извоза и подстицање развоја инфраструктуре и ко би ту шта имао да замери. С тим, што би заиста могло да се уместо овакве дефиниције каже да се Фонду дозвољава да финансира све и свашта или прецизним законом Владе Републике Србије као што је министрима драго. Мења се седиште Фонда и седиште се сели у Ниш, али то није тако занимљиво, колико могућност да Фонд отвара филијале тамо где Управни одбор одлучи, значи укинули смо Службу друштвеног књиговодтсва која је имала филијале свуда и дали Националној служби њен простор, затворили смо четири велике банке које су имале филијале свуда, а сада у овој кризи и несташици ћемо новац трошити на отварање филијала новог Фонда за развој који је у ствари само припрема за једну нову банку. Интересантно је са Динкићевог аспекта и свих нас да потпуно случајно отварање филијала тамо где Управни одбор одлучи коинцидира са формирањем Партије уједињених региона, чудна случајност. Председник Управног одбора, господин Млађан Динкић, председник Удружења партије или шта већ тих уједињених региона ће одлучивати где ће се отварати филијале, обећавати радна места и давати новац у виду кредита. Оно што је занимљиво, Фонду се овим изменама Закона омогућава да стиче акције по основу правних послова, укључујући и конверзију потраживања. Језиком обичног грађанина, то значи да оно што је држава једном дала као кредит па јој није враћено то је потраживање држава то сада може да претвори у своје  акције и да Фонд за развој дође у посед тих акција. Управо је поента у тој конверзији потраживања, где се елегантно укључује Влада која треба да да само сагласност да се ти неизмирени дугови претворе у акције. То значи, драги моји новинари, да елегантно могу да се оперу трагови лоших пласмана до сада, злоупотребе новца, неконтролисања наменског трошења средстава из Фонда за развој који је у највећем делу комисионо пласирао Динкићеве одлуке и могу да наставе по старом, јер ако неко не враћа одобрен кредит од Фонда, онда ће Фонд добити своје учешће кроз акције у том предузећу које му није вратило кредит, не треба да вам кажем да је то процес супротан од приватизације и да је реч о подржављењу и да представља једно причамо, друго радимо, што у ствари и јесте главна одредница политике, пре свега економске, ове власти. Поставља се питање када се та и таква предузећа буду нашла у проблемима са овом Владом а хоће, оне ће решење за своје проблеме тражити од државе и неће моћи Влада да остане глува и нема на њихове штрајкове на главним раскрсницама или испред зграде Владе, једном речју конверзијом потраживања, претварањем дугова у акције повећавамо број људи који ће од државе тражити решење својих проблема. Још једна занимљивост, новим изменама, чланом 7. се предвиђа да ће фонд моћи да даје кредите и гаранције не само привредним субјектима који су у приватном власништву, што је донедавно био аксиом, и основни захтев који се није смео пренебрегнути, већ ће моћи да даје кредите и гаранцију и субјектима у државном власништву. Претварам предузеће кредитима у државно, а онда Законом омогућавам да наставим да му дајем кредите као државном предузећу и постоји само једно ограничење, да јавна предузећа не могу да добију кредите,  по овом систему господин  Динкић прича причу о томе да јавна предузећа треба да уђу у приватизацију па ће онда и њих  као тако приватизована поново средствима свих нас из буџета враћати у државно власништво. Као што видите, кад се из буџета преко Фонда за развој који прераста у банку дају кредити државним предузећима, оним у којим држава има учешће, а шта је то него прикривена субвенција, кад се не врати конверзијом ми у ствари имамо докапитализовано предузеће, и није ни то довољно, господин Динкић као председник Управног одбора себи обезбеђује могућност да купује првокласне хартије од вредности и то кобајаги што би деца рекла, ставља под контролу Владе, а што би сада, они нису као имали контролу, у суштини онај тројанац је управо у овој одредби. Пословни капитал Фонда за развој се повећава на 10 милиона евра. Мислите да је то случајност, па то је управо цензус који је прописан за пословне банке. Управни одбор, не више Влада одлучује о инвестирању хартија од вредности за трговање на организованом тржишту, врло занимљиво. Фонд за развој, који располаже огромним средствима углавном добијеним из буџета ће сада имати велики простор за манипулације, зато што ће имати огромна финансијска средства и моћи ће да диктира цену на нашем плитком тржишту, како ми то економисти кажемо. Значи, Фонд за развој ће моћи да одигра улогу онога ко креира цену хартија од вредности. Зашто је ово лоше? Прво, неозбиљно је да држава односно државна институција постане овако битан играч на плитком тржишту какво је наше. Друго, закон забрањује по Правилнику берзе да члан берзе учествује у вештачком успостављању цена хартија од вредности, а да ли знате зашто је ово господину Динкићу потребно, па да покаже да је само једном, што би деца рекла, испао глуп у друштву, и акције коме је обећао вредност хиљаду евра данас вреде 4.600 динара. Да је направио ову и овакву измену закона до сада, он би могао да утисне да допуни на финансијском тржишту овим овлашћењима која сада жели да добије, да он одлучује о усмеравању хартија од вредности и да грађанима каже: ето видите, био сам у праву, те хартије од вредности не вреде 4.600 него хиљаду евра колико сам и обећаавао. Тиме што ће као највећи учесник и власник новца моћи да креира цену хартија од вредности на финансијском тржишту. Технички, он овим изменама прави себи могућност да прескочи цензус, а ја вас, поштовани новинари, упозоравам на време на оно што стратегијски посматрано може да буде проблем, а то је Србија, неко ће сутра купујући акције тог фонда моћи да постане власник Србије за мале паре. Од оних који нису вратили дуг, који су фонду дали акције, те акције су у портфељу Фонда за развој, а закон дозвољава да власник акција фонда може да постане правно и физичко лице било које, та одредба није мењана и ми долазимо у опасност да најбитније те велике гиганте може да купи ко год хоће. Као што видите, тихо испод жита од фонда се прави банка, иако ће држава наравно имати 51% акција са правом гласа, ја ћу да вас подсетим како се држава одрекла свог права гласа, почев од Националне штедионице, а нећу да помињем друге, јер овде указујем на сличност измењу Националне штедионице и оног што се ради са Фондом за развој.
Србији је потребна банка за развој, СНС и њени челници и чланови о томе говоре већ две године непрестано, али је вероватно да сваку најбољу идеју која може да иде у корист грађанима и привреди ова власт, господин Динкић заједно са господином Тадићем и ДС може да злоупотреби, компромитује и то не само политички него и материјално. Питаћете ме, а како се то другачије може направити банка за развој? Од 2007. године истичемо где је новац наплаћен од стечаја и ликвидације 4 велике банке, 2007. године смо истицали да је реч о наплаћених 11 милијарди динара, а ви преведите колико је то евра, закључно са 2007. годином. У извештају који је, као и све случајно што ради ова Влада, у јулу месецу достављен посланицима, у извештају Агенције за осигурање депозита саопштићу вам занимљив податак да је ова агенција имала прилив од банака у стечају или ликвидацији за период од 2002-2009. 47 милијарди и 278 милиона динара, прилив на страни 51 извештаја 47, 3 милијарди динара, потрошили су за трошкове пословања- какве, коме и колико, могу да вам саопштим само колико- 32 милијарде и 9 милиона и то је потрошено за стечај и ликвидацију ових банака и ако ћемо испитивати где и зашто је потрошено, говори о разлици која преостаје на дан, крај 2009. године, то је 14,2 милијарде динара средстава којима располаже државна Агенција за осигурање депозита чијим средствима, то је реч о 1,4 милијарде евра, чиме располаже ова агенција. Зашто се од тих средстава, већ две године причамо, не направи банка за развој Србије, где би сопственим новцем финансирали сопствени развој ако не у укупној мери, а оно  у одређеној мери? На ова питања, неко ће морати да да одговор. Ја упућујем, ви ћете добити материјал са прецизним образложењем, а ја упућујем оне који радо читају стенограме да посете сајт СНС где се и ова конференција а и неке раније, где се помињала банка за развој, са средствима за оснивање из ових извора, па нека виде да ли се у овој Србији може живети другачије и нека се неко усуди, могу да кажем, па да каже да СНС и ДС личе једна на другу. Немамо исте циљеве, немамо исте програме и не личимо једни на друге, јер наш циљ је да боље живе грађани Србије и да ова привреда не грца у дуговима и у кредитима, него да се финансира из штедње, из оног што се налази на њеној територији и на њеним рачунима. И заиста је недопустиво да се овакав закон који није случајно остављен за неки дневни ред преко тридесет тачака да без много прашине као и слични закони који трасирају нашу судбину за много година унапред донесе у журби по неким поноћним сатима, када ће можда чак и телевизија Србије одлучити и  да укине преносе јер је и данас са закашњењем послала своје камере тражећи од Скупштине новац за преносе које обавља. Ја вас молим да схватите озбиљност теме која је данас отворена, податке са којима је изашла СНС и да не дозволимо да се Национална штедионица понови и да онај који је мислио да не постоји савршена крађа живи и даље у том уверењу. Ја му обећавам да у том уверењу може да живи најдуже до редовних избора ако не и краће од тога.