Влада је напунила две године рада, Србија две године мука са овом Владом. Влада је стартовала под неповољним околностима и те околности је узела себи за позитивно. Све што се деси данас у Србији, може да буде оправдано од стране Владе и њених чланова, светском економском кризом. Влада се усудила дан пред двогодишњицу да оде код директора Републичког завода за статистику и обавести грађане Србије да је Србија изашла из рецесије, а кога од вас могу да убедим да је Србија изашла из рецесије? Чиме сте ви то осетили? Влада је, кажу, уштедела 15 милиона евра тако што је добила повољнији кредит за пуњење буџета, него што би га добила да није било Европске уније. Значи, ми остварујемо приходе на повољнијим кредитима, на задуживањима у иностранству. Ово је Влада растрзаних политичких партнера, растрзаних идеја и идеологија. Постоји једна велика - то је ДС и мали мишеви, као Г17 плус, који све живо потрошише у Србији и све живо похараше. Можда је узалудно позивати Владу да нам обезбеди ванредне парламентарне изборе. И видите како они грчевито отимају, слутећи ваљда последње дане у политици и видите како распарчавају све што може да се распарча и како је земља угрожена са свих страна. Што се нас тиче, ми смо за изборе спремни, колико сутра! Није ни наша странка најбоље организована, још увек. Имамо организационих проблема, али немамо проблема са идеологијом и са плановима за будућност. Хоћемо да потпуно реформишемо Србију, па макар те реформе биле болне, да следеће изборе изгубимо, али неко мора да престане да троши народну вољу, живце, да нас сиромаши из дана у дан, а да се правда неким потезима. Ми желимо да заоремо у Србији, да посејемо и да пожањемо. Док се не заоре и не посеје, нема шта да се жање! Могу кредити да се жању! Ми хоћемо да Србија свој буџет пуни од производње, а не од потрошње! Ми нећемо да вас заваравамо и повољним кредитима за техничку робу, за половне аутомобиле, лизинг... Ми хоћемо да грађанима Србије обезбедимо будућност, да раде и живе боље. То би било све што смо ми спремили, ако имате питања - изволите.

Новинар: Да ли сте добили нешто од полиције, неки коначан одговор, да Ваш живот није  угрожен?Томислав Николић: Нисам добио, али знајући да сам у позицији тих изванредних људи који су око мене и на које се ово не односи и које познајем дуго година, ја бих морао да се запитам зашто чувате Томислава Николића кад он није угрожен, ја не желим да учествујем у неким глумама, у представама које држава прави. Не може председник државе да каже да сам угрожен, а министар полиције да каже да нисам. Не може то у једној држави! Да ми се обратио министар Македоније, ја бих схватио, али да ми се обрати министар српске полиције и да каже да нисам угрожен, али да ми ипак даје обезбеђење... Па, где сам ја то, у теорији апсурда? Ако они тако живе са два мозга у глави, ја имам само један и само један живот. Ево, сад могу да кажем да је Борис Тадић хтео да ме стави негде под стаклено звоно, да зна где се крећем, шта радим и да ми је министар Дачић помогао да се тог звона ослободим. Ако је то била жеља Ивице Дачића, могао је да ме позове телефоном и да ми каже: здраво Томо, као што каже здраво Војо, здраво Томо, ниси угрожен, лаже те Борис Тадић! Ја нећу тако да живим, нећу ни ја, нити било ко од мог окружења. Ваљда у овој држави постоји неко ко брине о сваком грађану, па колико брину о вама нека толико брину и о мени. Али, да човек толико разговара са Војиславом Шешељем, да зна да он има мотив, да зна да је то могуће да се уради, да зна да онај ко каже да је акција у току - сигурно говори истину и да у новинама каже да у то ништа не верује... Извините, молим вас, то за мене није министар полиције. Мене срећу људи на улици, па ми неко каже – слушај, нема од тога ништа, само те лажу, а неко каже - чувај се, кад те молим, а министар полиције каже да нема од тога ништа. И још једна ствар коју ја често расправљам са својим пријатељима. Знате, тај Лука Бојовић, кога не знам, још се није јавио. Шарић се јавио и рекао је да није крив. Лука Бојовић је могао неко писамце да пошаље и да каже какве везе он има са тим, а није! И ово је сада мој проблем, а не више Ивице Дачића, он нек спава мирно.

Новинар: Јесте ли обавестили Ивицу Дачића о својој одлуци или му то овако јавно саопштавате?
Томислав Николић: Господин Дачић је нешто начуо, па је било покушаја да разговара са мном на тему шта ми то данас спремамо, али ето ми смо способнији од њега, он не може да сазна шта ми радимо, а ми знамо све шта он ради! Ево сад сам га обавестио, мислим да је важније да ви знате, него Ивица Дачић.
Новинар: А да ли та опасност још постоји?
Томислав Николић: Сад очекујем од оних других државних органа, који нису под контролом Ивице Дачића, да ми се јаве и да питају шта то радим. Да кажу: нисмо се ми то шалили или да кажу да су се шалили. Ја не знам шта бисте ви мислили да сте у питању. Коме бисте веровали? Али, ако баш не верујем, онда нека буде да сам ризикујем и да не увлачим у то државу.
Новинар: Ако не верујете да Ивица Дачић добро ради свој посао, зашто онда верујете порукама које шаље, зашто онда сами себе доводите у опасност?
Томислав Николић: Ја уопште не верујем Ивици Дачићу, али ево сад је он на испиту. Сад живим како је он рекао јавно и нека размисли мало. Ја да му верујем, да ме чува и даље, а да он јавно говори да нисам угрожен... Па, не личим ја баш на таквог човека! Ово је превише озбиљна странка да би се са тим играла.
Новинар: Ви сте рекли да су намештени телефонски разговори приликом интервјуа. Зашто мислите да су намештени?
Томислав Николић: Извините, а како новинар може да зна шта је рекао Шешељ? Како? Кад држите слушалицу код себе, како зна онај ко седи у просторији шта сте рекли.
Новинар: Дачић је рекао Шешељу да се тужилаштво бави Вашим случајем?
Томислав Николић: Да његови органи немају са тим ништа, али у наставку интервјуа је рекао да он Симовићу не верује. Како онда кажу да ће истрага бити настављена? Како могу да верују Чумету, Бухи и колико људи је осуђено са правом, на основу изјава таквих сведока? Хоће ли Србија да каже да таквим сведоцима уопште не верује или не верујемо кад је Томислав Николић у питању? Нешто мора да буде јасно: кад имате у правном систему такав институт, ви морате да му верујете. Нисте га ваљда поставили да бисте неке људе послали у затвор, а неке да ослободите, па да кажу да је Симовић рекао за овог да је поштен, Симовић је рекао за овог да је криминалац... Мене само брине та раздвојеност тзв. државних органа. Из разговора са Шешељем, Ивица Дачић каже: ми са тим немамо ништа, ја са тим немам ништа, полиција нема ништа са тим, а не дај боже кад се реши неки велики случај - ко се први појављује на телевизији? Ивица Дачић! Тада има! Или када  је у емисији на Б92, када га новинарка нешто пита, он каже: не знам, то ради директор полиције. А како онда Ивица Дачић бере резултате добрих полицијских истрага? Чим га питате што ово није решено, он каже - не знам, то ради директор полиције! Та подвојеност постоји и у полицији. Огромна. Пукотином су раздвојени људи који слушају Дачића и они који га не слушају. И не морају да га слушају.
Новинар: Колико је за Вас реално да г-дин Шешељ наручи овако нешто?
Томислав Николић: Сада морам да вам кажем да је реално и сада немам више разлога да не говорим о Шешељу. Све до овога, ја сам избегавао да одговарам на питања о Шешељу. Дакле, полиција о томе све зна и тужилаштво све зна.
Новинар: Свесни тог ризика, Ви се одричете обезбеђења?
Томислав Николић: Па, извините, шта друго могу да урадим, да вас коштам триста хиљада евра годишње, а да нисам угрожен. У 58-ој години не би требало никога да коштам триста хиљада евра.
Новинар: Да ли хоћете сад да кажете, наводе његове, шта сте знали?
Томислав Николић:  Он то није радио до Хага, никада. Постојали су случајеви и волео бих да двојицу људи неко може да постави на неутрални полиграф, Војислава Шешеља и још једног, који тврди да је примао такве налоге и Војислава који би рекао да није издавао, па да видимо шта ће да каже полиграф.
Новинар: Зашто Ви то сада не кажете?
Томислав Николић: Мене та странка уопште више не занима.
Новинар: На који начин Шешељ може уопште да нареди тим људима, чиме их он држи у шаци...?
Томислав Николић: Треба испитати. Кад је раније покушавао да нешто уради из Хага, порука је била: јави то Симовићу... Тако да сам ја потпуно убеђен да Симовић зна. И са друге стране, ја мислим да је код Луке Бојовића питање да неки дуг врати, морални, не финансијски. И ја сам упутио тужилаштво и полицију на неке детаље који би можда могли да расветле везу, али пошто ја немам никаквих информација, то мени није битно. Шта се дешава, о томе ме нико не извештава. Тако да ни ја вас не могу да известим.
Новинар: Док сте били у странци, кажете знали сте да су постојале такве наруџбине да је Шешељ наручивао...
Томислав Николић: И да се није преносило, он је рекао то да се уради и човек дође код мене и каже: замисли шта ми је овај рекао, и ту се заустављало. Никада даље није ишло, за шта да га оптужимо, овај је отишао...
Новинар: Како је тај неко могао да јави Симовићу, кад је фактички Симовић био у бекству?
Томислав Николић: Симовић био у бекству? Па, ко још има пријатеља криминалца који је у таквом бекству, да са њим нема везу. Где ви живите? На пример, како се „Пресс“ нашао у канцеларији министра полиције кад га зове Војислав? Мене би, да сам министар полиције, било срамота! Ја бих секретарици рекао да ми не даје везу са оним који је у Хагу, кад ми је ту новинар. Оптужиће ме да разговарам са човеком који је у Хагу! И да му кажем: здраво Војо! То није до министра полиције, то може пријатељ да каже Шешељу, може страначки колега, а не може министар полиције, који на известан начин учествује у свему томе што се ради. Не може да му каже здраво Војо, а после - немам ја са тим ништа! Од чега се пере, онда?
Новинар: За Александра Вучића, да ли ћете тражити понављање избора у Бору?
Александар Вучић: Још нисмо на састанку Председништва странке разговарали о томе. Са председником странке сам о томе више пута разговарао, али за нас је најважније да се цео случај испита до краја. Као што рекох, мала је победа то што се коначно сазнало које политичке снаге су одговорне за тај скандал и за ту врсту изборне преваре, али о свим наредним корацима и о свим детаљима ћемо вас обавештавати. Уколико сутра, имаћемо нову конференцију за новинаре са ведријим  темама.
Новинар: Влада Србије је сменила помоћницу министра за телекомуникације задужену за поштански саобраћај, да ли то има везе са Бором?
Александар Вучић: Да, кажу да има, а чујем да она и њени најближи сарадници кажу да су јој то наместили. То сам чуо, немам званичну потврду везану за то. Дакле, они су је оптужили за то, а она тврди да није крива за то, већ да је то намештено. То је информација коју смо тек добили и морамо да проверимо.
Новинар: Да ли сте ви спремни да надлежним органима кажете све ово што сте сада рекли, за те људе који су примали наруџбине...
Томислав Николић: А да ли ви знате у који би државни орган сад могао да имам поверења?
Новинар: Ја питам да ли сте спремни?
Томислав Николић: Како се зове тај човек у тзв. државним органима у кога би ја данас могао да имам поверења? У овој завери ћутања и у свему овоме што се дешава у Србији, у кога да имам поверења? Чујем да је СРС поднела кривичне пријаве против господина Вучића и мене јер смо ширили лажне вести. Хајде, позивам те надлежне државне органе да одговоре на ту пријаву, да неко каже да ли смо Александар Вучић и ја имали сазнања о овоме и пренели било коме, све док ја нисам обавештен од председника Србије, Бориса Тадића? Ако сте мислили да треба да ћутим и кад ми Тадић каже да ће да ме убију, онда то нема смисла. Данас у овој држави нема човека коме бих могао да тако нешто кажем, осим ако би дошли поштени људи коме би правда и право били пре свега.
Новинар: Зашто до краја не испричате ту причу са Шешељем, везану за криминалце?
Томислав Николић: Ја очекујем истрагу, а не да вама причам. Очекујем праву истрагу, да видим шта се у Србији дешавало, а не да преко вас нешто покушавам. Покушао сам преко вас да алармирам јавност да сам угрожен. Хвала Вам.