Дакле, мало још да се позабавимо овом статистиком, шта кажу подаци из те анкете. Дакле, 66% студената чим им се пружи прилика напустиће Србију и то ради живота у иностранству и тражења запослења тамо. Неупоредиво је мањи проценат,  свега негде око 20% жели тамо да оде због професионалног усавршавања, а досадашња искуства говоре нам да када углавном наши студенти оду на професионално усавршавање тамо и остају, јер тамо добијају много боље понуде за посао. Да је прича о равномерном регионалном развоју апсолутно фингирана тема која искључиво служи пропаганди стварања нове политичке странке Млађана Динкића и да од тога нема апсолутно никаквог позитивног ефекта у Србији данас, показује и тај податак да више од 60% студената који су дошли из унутрашњости жели да остане у Београду. Шта ће остати од Србије? Да ли ико размишља о ономе шта ће се догодити за једну, две или три генерације, да ли је могуће а видимо да јесте да у актуелном режиму у Србији не постоји буквално ниједан државник, а знате за разлику између политичара и државника, политичар је само онај који мисли на изборе, државник је онај који мисли на једну, две или три наредне генерације.

СНС јесте једина политичка снага која може младима у Србији на првом месту, али и свим грађанима Србије да пружи те неопходно и нужно потребне промене, промене које су већ закуцале на врата, промене којих је свако у Србији свестан да морају да се десе, сви осим представника режима. С обзиром да је јуче био Међународни дан породице и бриге о породици, такође скрећемо пажњу на алармантне податке када је у питању српска породица која је сада већ спала у просеку на три члана. Ако погледамо статистику за само нашу развијенију покрајину, дакле за Аутономну Покрајину Војводину, подаци су поражавајући. Природни прираштај је спао на -5 промила, дакле сваке године у Војводини пет људи више премине него што се роди, 96% породица у Србији има једно или двоје деце, дакле свега 4% се одлучује да има треће, четврто или пето дете и подаци су са тенденцијом пада. Шта је ова Влада урадила, ова како је себе назвала социјално одговорном а како је ми упорно називамо социјално неодговорном Владом она није испунила ниједно од обећања изнетих  у експозеу председника Владе. Због тога понављамо још једном - СНС неодложно и под хитно тражи расписивање ванредних парламентарних избора који могу да донесу само добро свим грађанима Србије. Препуштам реч мом колеги Марку Ђурићу.

Марко Ђурић: Даме и господо новинари, СНС захтева од представника социјално неодговорне Владе хитно повећање несхватљиво ниских издвајања за пољопривреду. Наиме, потпуно лицемерно и неискрено звуче изјаве челника режима које смо били у прилици да чујемо претходних дана у којима се говори о повећању пољопривредне производње. О каквом повећању пољопривредне производње може бити реч у условима у којима Србија има најмање издвајање из националног дохотка за пољопривреду у Европи, мање чак и од Албаније која је прва следећа земља на тој неславној листи.

СНС такође захтева од представника режима да преиспита и ни у ком случају не предузима оно што је најављено као укидање службе противградне заштите. Ми сматрамо да укидање противградне заштите представља врхунац неодговорности према српској пољопривреди и да би ионако социјално угроженог и осиромашеног српског сељака гурнуло у још већу неизвесност. Знате, пољопривредна производња је посао који захтева минимум стабилности и извесности. Једини профитер за укудање противградне заштите би биле осигуравајуће компаније у чије руке би наши пољопривредници били гурнути и били принуђени да плаћају велике износе новца да би осигурали своје приносе. СНС стога сматра да аграр представља једну од највећих жртава актуелног режима. Ми сматрамо да оваквим односом према пољопривреди не само да не можемо говорити о приходима од пољопривреде већ можемо само говорити о додатној зависности од увоза пољопривредних и прехрамбених производа. Ако имамо у виду чињеницу да је сточни фонд у Србији у овом тренутку на нивоу из 1913. године мислим да није потребно бити претерано разборит па рећи да су оцене представника режима о томе како Србија може да достигне и до пет милијарди евра извоза пољопривредних производа са оваквим начином пословања заправо ништа више од једне шарене лаже. Оно што је реалност јесте да је у Србији данас засејано никада мање површина под пшеницом од Другог светског рата, а да је производња пшенице у овом тренутку двоструко мања него 1990. године и то је оно што су чињенице које најбоље говоре о томе колико демагошки и неискрено звуче приче о томе како ова власт тобоже брине за аграр и о томе како може са оваквом политиком да дође до неког процвата у области аграра. СНС сматра да промене у овој сфери могу да буду кључни сегмент укупних будућих промене које ће се дешавати у Србији и СНС има и компетентне људе и адекватан програм да спроведе неопходне кораке у области пољопривреде. Ја се захваљујем, уколико имате питање изволите!

Новинар: Пошто кажете да су нам неопходни избори, промене, а да две трећине студента жели да оде из Србије, шта би опозиција урадила да ти студенти не оду, ако се десе те промене?
Никола Селаковић: Дакле, шта је на првом месту неопходно? На првом месту потребно је да немамо Министарство за омладину и спорт као што га имамо данас, које служи само за одређене прославе и манифестације и када треба министарка да покаже своју нову таолету. Потребан нам је један тим људи који ће управљати, који ће направити стратегију за задржавање младих људи овде. Шта то конкретно значи? То значи на првом месту усавршавање младих људи овде у земљи, али и у иностранству, уз обавезу да се овде врате. Знате, с краја деветнаестог и с почетка двадесетог века сви они људи који су у тренуцима највећег националног успеха за Србију и српски народ допринели томе, ако хоћете од владике Николаја Велимировића, Николе Пашића дакле многих умних и великих , то су људи који су стипендирани од стране државе, дакле образовали се и усавршавали своје знање у иностранству уз обавезу да се врате у своју земљу и да те ресурсе у које је држава улагала, да употребе и својој земљи. Али не да се врате да би као дипломирани на пример машински инжењери рецимо возили такси у Београду већ да би могли да се запосле у неко од предузећа у Србији. Дакле, Србија треба да школује младе људи који ће у оном тренутку када кризе више не буде било моћи да се запосле и искористе ту историјску шансу да Србију повуку напред. Дакле, потребно је направити једну добру, здраву стратегију за младе у Србији како их задржати овде,  јер већина њих у Србији не жели да живи, јер овде не виде никакву перспективу. Ако ви младом човеку који је дошао на пример из Сурдулице створите услове да се врати у свој родни град и да се тамо запосли тај млад човек који би овде дошао да студира једва ће чекати да се врати тамо, јер ће знати да ће имати добру зараду и да ће му бити пружена прилика да нешто уради за свој град па ће онда бити не последњи у Београду већ први у Сурдулици и то ће желети да уради, дакле желеће да се врати. Дакле, овај режим не размишља за једну, две генерације унапред. Да ли ће онда од Србије остати само Београд, Нови Сад и Ниш на пример. Ако погледате чак 99% њих жели да остане у Београду или Новом Саду , Ниш је ту на трећем месту, али далеко, далеко иза Новог Сада, зато што је југ некако неразвијенији. Треба направити добру стратегију за младе у Србији када су у питању сва поља, значи не само за оне који су универзитетски образовани, таквих је најмање и биће их још мање, верујте биће их још мање зато што школовање у Србији постаје све више и више привилегије оних који то могу да плате и малог броја оних изузетно вредних који својим радом то могу да постигну.

Марко Ђурић: Ја бих додао само још једну реченицу - образовање у Србији и не сме да буде привилегија богатих. У овом тренутку имамо ситуацију да представици режима стварају друштво у коме је образовање нешто што је доступно само онима чији родитељи имају новца да финансирају изузетно високе трошкове студирања, а то је изузетно неправедно због тога што многи челници режима управо потичу из малих средина у којима неке нове генерације никада неће добити шансу да дођу у Београд и постигну оно што су они опет постигли. Дакле, Србија једнаких шанси и мора да буде Србија у којој ће пре свега млади имати право на образовање и имати могућност да нађу посао.

Новинар: Дакле једнака шанса за све, када опозиција дође на власт шта ће да уради по том питању?
Марко Ђурић: Дакле, као што је колега Селаковић рекао потребно је направити једну свеобухватну стратегију која ће омогућити управо да Србија постане земља једнаких шанси, која ће омогућити то да млади и сиромашни студенти из унутрашњости могу себи да приуште школовање и на свим универзитетима, чак и ако њихови родитељи немају пара да им изнајме станове, да им суфинансирају трошкове живота. Знате, трошкови живота у Београду су изузетно високи чак и ако имате студентски дом, према томе не ради се само о томе, ту су и трошкови за потребе литературе за просто неко модерно и стручно усавршавање које подразумева да ви и путујете и на сваки начин се образујете. Ту треба системски и организован приступ државе. Погледајте молим вас колико се у Србији расипа новца на различите ствари, а познат економски факат је да сваки проценат повећања популације која има високо образовање доноси 4% раста ДБП. Дакле, најпаметније могућа инвестиција коју можемо у Србији да урадимо јесте улагање у образовање и то је нешто за шта ће се СНС бескомпромисно залагати.

Никола Селаковић: Једна мала допуна, дакле питали сте како?Универзитет у Београду је не само један од најпрестижнијих универзитете у региону, можемо слободно да кажемо да и у једном делу света он је један од најзнаменитијих универзитета који, на жалост, али још увек ту успева да живи од старе славе. На шта мислим? Мислим на онај огроман број земаља трећег света који су своје државнике, своје научнике и стручњаке школовали управо у Београду у оном периоду када је бивша Југославија била прва међу земљама несврстаних. Сада да занемаримо ту сарадњу која је успостављена тада, али у последњих петнаестак година Универзитет у Београду, нарочито у последње време, потписао је низ протокола о сарадњи са универзитетима у иностранству. На нашу жалост, а управо због тога што не постоји стратегија погодности које ти уговори о сарадњи нуде уопште се не користе. Ви на пример можете да видите где се види заиста један добар пример када неко ко није држава инвестира у младе у Србији и у њихово образовање.То вам је пример НИС-а. Дакле, НИС који је у власништву руског Гаспрома, дакле Гаспром сам у Москви има универзитет који се искључиво бави школовањем својих кадрова за област енергетике. Шта је урадио НИС? НИС је студентима завршних година Електротехничког факултета, Машинског факултета, Рударско-геолошког факултета, Технолошког факултета понудио стипендије за њихово стручно усавршавање у Русији из обавезу да се врате у Србију и овде буду најбољи могући службеници НИС-а. Дакле, то је само један од примера, ми смо добили тако добре споразуме, односно уговоре о сарадњи са најбољим кинеским универзитетима. Кина која је једна од земаља са највећим одвајањима из буџета за област науке и образовања у којој образовање и наука рапидно напредују. Дакле, ми имамо погодност да и тамо шаљемо наше студенте на стручно усавршавање, али наравно да вршимо и размену студената. Али изузетно мали број студената код нас то користи, дакле ту је потребно младе људе мотивисати, послати их тамо да се усаврше. Такав млад човек овде када дође вреди више него ишта. Дакле која год партија се у том тренутку нађе на власти, а ми се надамо да ће то бити СНС, без обзира на партијску припадност таквог младог човека, њега треба запослити, ако хоћете у државној управи, у државној управи, зашто? Зато што је он најбоље шта Србија у том тренутку има и највише може да допринесе. Наравно да онај ко ради у државној управи 30 година па има искуство, али тај млађи има она знања каква нико готово у Србији није могао да стекне или их је стекао на изузетно тежак начин и да буду некомплетна. Дакле, управо оно што наш председник странке господин Томислав Николић воли да каже сарадња и са истоком и са западом, дакле треба узети добро и од једних и од других. Ако хоћете у сектору енергетике па где могу боље да се школују него на том универзитету у Москви. И то показује једно ако хоћете и домаћинско понашање НИС-а који је решио не да доводи стручњаке из Русије већ да српске студенте усавршава стручно, враћа их у Србију и запосли их овде. Е видите такав програм ће довести до тога да Машински факултет више не буде факултет на који ће се сваке године уписати 300 студената мање и остати увек места на буџету, већ ће постати конкурентан. О томе се ради, дакле ми имамо ту стару славу, али од ње ће се моћи живети још десетак- петнаест година, после тога оне генерације из иностранства које су се школовале отићи ће у пензију или неће бити на водећим позицијама а онда ми као држава и наши иниверзитети нећемо искористити шансе које нам се пружају, а зашто? Управо због онога, враћамо се на почетак, што не постоји јасна стратегија државе када су у питању млади у Србији. Такве стратегије нема.
Кључни је проблем и зашто СНС захтева расписивање ванредних праламентарних избора јесте тај што држава односно режим не поседује никакву позитивну стратегију за развој и државе и за напредак и бољитак свих грађана. Тога нема, све се своди искључиво само на маркетиншку причу која се на крају на томе и завршава. Погледајте шта раде земље које су мање развијене од нас, а кад је у питању путна инфраструктура. У Србији се у последњих десет година гради Коридор 10 и сви причајуо томе, а да ли имамо нешто од тога да видимо. И оно што можемо то је брука и срамота, када вам се неко појави и отвара 4 километра ауто пута а знате да тај ауто пут треба да износи скоро 400 километара. Управо је о томе реч. Имате још неко питање. Хвала вам најлепше