Јоксимовић: Забрињава што ЕП није коментарисао намере Тиране и Приштине

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је данас да је забрињава што европски парламентарци ни на који начин нису коментарисали чињеницу да је Албанија показала намеру да мења границе у региону, те додала да би и српски посланици требало да учине више да својим колегама у ЕП укажу на ту чињеницу.

"Јако ми је жао што Резолуција о напретку Србије пала у тренутку да нису обухваћене ствари које би требало да буду обухваћене резолуцијом ЕП, а то је намера да се границе, или како год их ко доживљавао, мењају, и то од стране суверене државе у региону, а то је Албанија", рекла је Јоксимовић.

Она је навела да је Тирана са Приштином на албанској застави потписала споразуме који се тичу заједничке дијаспоре, заједничког фонда за спољнополитичке активности у циљу приступања ЕУ 2025, те стратегије албанског националног јединства.

"То, наравно, не треба да буде у Резолуцији о Србији, али када већ причамо о томе какви се принципи поштују, онда бисте и ви као посланици могли да скренете пажњу колегама у ЕП да реагују на такве ствари", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је навела да у тексту јесте наглашено да решење не би требало да створи етнички чисте државе у региону, али да се такође наводи да може бити прихватљив сваки договор који би постигле две стране у доброј вери и имајући у виду регионалну стабилност.

Она је навела да би, с друге стране, намера Тиране требало све нас много више да интересује, јер је питање до каквих решења у оваквим околностима се може доћи, било да се тичу промена граница, демаркација...

Јоксимовић је рекла да верује да је било довољно времена пре него што резолуција буде усвојена, јер су неки амандмани који нису повољни по Србију стигли до европских парламентараца.

"Мене живо интересује да ли су ти амандмани који третирају лоше Србију стигли до појединих посланика из нашег парламента на време, а нису ове информације које су значајне не само за нас, него и за регион", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је истакла и да у тексту резолуције не постоји ниједан параграф који има негативну конотацију по питању улоге Србије у процесу помирења и дијалога.

Додала је и да Резолуција ЕП има широки контекст, да у њеном писању учествују све посланичке групе ЕП, са најразличитијим мишљењима, од екстремне левице до екстремне деснице, дакле, странке са потпуно различитим перцепцијама и предлозима, те странке за које ће се тек видети да ли ће после избора за ЕП следеће године бити у парламенту.

 

Реформа правосуђа у складу са европском праксом

Рећи да се не ради ништа по питању реформе правосуђа, ефикасности, одговорности и транспарентности није тачно, изјавила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Јоксимовић је, говорећи о уставним амандманима, рекла да је Србија, ако се упореди пракса других земаља кандидата, имала најтранспарентнији и најинклузивнији процес јавне дебате у три круга, у коју су укључене све заинтересоване стране, уз учешће Венецијанске комисије, тела које је референтно да процени да ли су уставни амандмани у складу добром европском праксом.

Истакла је да је Венецијанска комисија нагласила да су испуњене све најбоље правне праксе.

Она је поменула Устав из 2006. године који није ни био на јавној расправи, те истакла да је током 2009, 2010, 2011 године Европска комисија констатовала огроман број заосталих случајева и притисак на избор носилаца правних функција.

Министарка је подсетила и да је Србија усвојила Закон о бесплатној правној помоћи за најугроженије и Закон о заштити података о личности, који су годинама каснили.

Истакла је и да верује да ће закон о спречавању корупције ускоро бити у скупштинској процедури, будући да је у ЕК достављен у јулу ове године.

Она је навела да није тачна констатација да се не ради ништа по питању реформе правосуђа, ефикасности, одговорности и транспарентности.

Коментаришући наводе посланика о дебати у приштинском парламенту о дијалогу Београда и Приштине, Јоксимовић је рекла да се у том парламенту не расправља о дијалогу већ да се представници такозване владе Косова њиховим посланицима обраћају само онда када траже подршку за делегитимизацију и рушење бриселског дијалога.

"Тамо нема дебате о потенцијалном решењу, већ само легитимишу уништавање бриселског дијалога, што ова влада као одговорна влада једне релативно мале државе, али која хода на високим и стабилним потпетицама принципа никада није радила", истакла је Јоксимовић.

 

Србија ће одлучно деловати, институционално и дипломатски

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да не можемо да добијемо никакву одштету због мера Приштине, због чега су их, управо, приштинске власти и увеле, али да ће Србија све остале механизме који су јој на располагању покренути како би заштитила своје интересе.

Јоксимовић је рекла да Приштина, као ентитет самопрокламоване државности, није чланица бројних међународних организација и мерама поручује Србији, али и ЕУ, да жели да они реше проблеме у име тзв. Косова и врши притисак и на Унију.

„То је, између осталог, један од политичких мотива за ову потпуно неекономску и политички мотивисану меру, која је усмерена против интереса Србије, али и БиХ, а пре свега против интереса грађана на КиМ. Највише Срба, али и Рома, Горанаца, Албанаца, који су таоци режима и политике која се одметнула од европских вредности“, рекла је министарка.

Подсетила је да је Београд покренуо процес дискусије о проблему унутар ЦЕФТЕ, која нема начин да предузме директне мере против неке од партнера, и да ће се ићи на арбитражу, уколико се проблем не реши у предвиђеном року.

Јоксимовић је указала да је Споразум о стабилизацији и придруживању (С СП), кључни документ који је прекршен антиевропским мерама Приштине.

„Када Албанци спаљују српску робу, они спаљују европске вредности слободне трговине“, подвукла је.

Како је рекла, Приштина је 2015. године потписала С СП са ЕУ и то је њихов домет могућег уговорног односа са Унијом, с обзиром да пет држава чланица није признало Косово.

„Ми ћемо на активан, дипломатски начин покренути то питање, надамо се уз подршку земаља које нису признале тзв. Косово и које ће бити отворене да подрже не само регионалну сарадњу, већ и темељне европске вредности“, рекла је Јоксимовић.

Додала је да је Србија деловала у три правца, али не и унилатерално, већ као одговорна држава, која доприноси поретку мира и безбедности.

Јоксимовић је навела да ћемо се обратити и Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Савету Европе, када су у питању људска права, слобода, територијални интегритет.

„Одштету тешко да ћемо добити, али ћемо све остале механизме покренути и институционално ћемо одговорити на све што неки други раде“, поручила је Јоксимовић.

Указала је да је и БиХ на удару мера Приштине.

„Албански премијер Еди Рама каже да су мере одмазда за агресивну дипломатију Србије. Када направе царинску унију са Приштином, хоће ли и они да нам уведу 100 одсто таксе? Је л' се тако понашају суверене државе у региону? Мислим на Албанију, не на Приштину, наравно“, рекла је Јоксимовић.

Мере Приштине подривају регионалну стабилност и мир, а ЕУ показује да није спремна да заштити своје вредности.

„Немоћ може да изазове нежељене последице“, упозорила је Јоксимовић, али и додала да Србија, као одговорна земља, остаје поуздан партнер ЕУ.

 

 

Извор: Танјуг