Весић: Бошко Обрадовић би да дисциплинује медије као Гебелс

Заменик градоначелника Београда Горан Весић каже да је недавни инцидент испред Старог двора наставак политике „фашисте Бошка Обрадовића и његових помагача“ која се огледа у насиљу над женама, политичким неистомишљеницима и новинарима.

Каква је разлика између упада у РТС и претњи новинарима моторном тестером, вешала која су носили на Теразијама, претње Ани Брнабић да ће да је силују или вређања Маје Гојковић, Ирене Вујовић...реторички пита Весић.

* Оптужују вас да сте ви наредили женама да изађу испред Старог двора да би се то дешавање представило као још један напад опозиције.

- То је зато што они тако разумеју однос мушкараца и жена. Па Ђилас је породични насилник. О чему причамо?! И како Ђилас и Обрадовић то могу другачије да разумеју него да неко неком наређује. Савет за родну равноправност је у то време имао радионицу на којој су биле жене из управе Града, чланице НВО... Они су уласком прекинули ту радионицу и те жене су изашле.

* Али они су пошли да предају писмо са захтевима.

- То је лаж. Писарница Скупштине града није ту, већ на Тргу Николе Пашића. Шта ради Обрадовић у Скупштини града Београда?! Он је одборник града Чачка. Није он долазио да преда неко писмо, већ да упадне у градску кућу. Насиље је једина њихова политика. Јесу ли понудили решење за КиМ, бољу позицију Србије у међународној заједници, бољи модел довођења инвеститора, пошто је Вучић за ових шест година отворио 200 фабрика...

* Тражили су вашу и Вучићеву оставку.

- Вучић их је победио , све заједно, с разликом од 40 одсто - добио је 56 одсто, а његов противкандидат 16. Пошто немају подршку грађана, нити имају било какву политичку идеју, смислили су „хајде ви нама лепо да предате власт, па ћемо онда ми да владамо“. Пре годину дана имали смо изборе у Београду и СНС је освојио 44,96 одсто гласова, а они сви заједно неких 15-16 одсто. Паметније би им било да се потруде да убеде бираче да имају боље идеје, и да покушају да нас победе на изборима него што ово сад раде. Али, ту почињу њихови проблеми јер у шта да убеде бираче када политику немају.

* Новинарска удружења, дипломате и међународне организације осудиле су претње упадима у редакције.

- Кад је Драган Ђилас владао овом земљом од 2004. до 2013, оптуживала га је и Верица Бараћ и многи други да потпуно контролише медије преко агенција које су контролисале рекламни простор. За њега су добри медији само они који добро пишу о њему, и то је узрок таквог односа према новинарима. У време Бориса Тадића и Ђиласа ухапшен је Славољуб Качаревић, уредник Гласа јавности, Оливера Зекић је саслушавана јер је објавила да је држава за случај Миладина Ковачевића издвојила милион евра, затворена је Борба, смењена је Љиљана Смајловић из Политике, најурен је Антоније Ковачевић... Ђилас је као државни функционер био власник Преса и трговао са РТС и Студиом Б! Да је неко од нас сад власник дневних новина, то би био скандал.

* Али Бошко Обрадовић је новинарки ТВ Прва рекао: „Ја се борим и за вашу слободу“.

- Они не разумеју да приватни медији имају право на политички став. Кад су били избори у САД, Њујорк тајмс је на почетку кампање рекао да ће подржати Хилари Клинтон. Ђилас мисли да има право да дисциплинује приватне медије. Зато они одлазе пред Пинк, што је скандалозно. Замислите шта би било да ми дођемо пред Н1?! Обрадовић је фашиста, а у таквим системима постоји једно тело које усмерава све медије, као оно које је водио Гебелс у нацистичкој Немачкој. То је Обрадовићев и Ђиласов сан. Е тај фашиста Обрадовић сада је постао лидер Савеза за Србију. Његов идеолог Димитрије Љотић је писао да су странке зло, да је демократија исто што и комунизам, да сваки народ треба да има једног вођу... Нема опозиције у Европи коју води фашиста.

* Обрадовић каже да он није насилник, већ да власт то покушава да направи од њега.

- Јесмо ли га ми увели у РТС с моторном тестером и рекли „прети новинарима“? Шта је то било? Перформанс како сада причају!? Дајте молим вас.

* Опозиција тражи фер услове за изборе, сређивање изборног списка, изборног процеса...

- Сва изборна правила су донета за време власти Бориса Тадића. Па у овим изборним условима је СНС победио 2012. Ниједан изборни закон није се променио откад је Вучић дошао на власт. У ствари, променили смо изборни систем у Војводини, где је Тадић увео једнокружни изборни систем, најнеправеднији на свету, да би са 15 одсто подршке имао 70 одсто власти. Ми смо вратили пропорционални изборни систем, тако да су и они са својих пет-шест одсто подршке ушли у покрајински парламент. С једнокружним моделом не би ушли никад. Ова изборна правила на која се сада жале била су им добра док су они били на власти. Не сметају њима изборни закони већ недостатак подршке грађана. Зато и хоће власт на улици, а плаше се избора.

* Оптужујете политичке противнике за однос према медијима. Како се ви понашате према медијима који критички извештавају о власти? Да ли гостујете, на пример, у програму Н1?

- Моје је право да изаберем где желим да гостујем, али не одбијам да дам изјаву за било који медиј, па ни за Н1. Нећу ићи у емисије за које мислим да су део пропаганде.

* Када осуђујете насиље на улицама Београда, заборављате ли 5. октобар, у којем сте били активни учесник?

- То није исто. Људи су 5. октобра тражили да се признају изборни резултати јер је Војислав Коштуница победио у првом кругу. Учествовао сам и на зимским демонстрацијама 1997. Људи су тад тражили да се признају резултати избора, а не оставку Слободана Милошевића. На крају смо то признање добили. Па 2012. СНС није тражио Тадићеву оставку, већ изборе. А опозиција сад протестује јер им се не свиђа што је Вучић председник, Весић у Београду, Ана Брнабић премијер... Они не разумеју демократију, побеђује се на изборима. Надам се да ће држава коначно реаговати и да ће спречити да било ко малтретира друге у спровођењу своје политике.

* На који начин? Хапшењем?

- Демонстрације се мирно одржавају, нико их не дира, иако често нису пријављене. Али нико нема право да улази у друге институције, прети људима, уништава градску имовину. Што би сви грађани то плаћали? Нека плате они који су то урадили. И ту долазимо до важне ствари - зашто се ове демонстрације одржавају.

* Зашто?

- Свака демонстрација у Београду слаби Вучићеву позицију и напредак Београда у преговорима о КиМ. Други разлог је да се отерају страни инвеститори. Ево, данас неко у „Фолксвагену“ размишља да ли да дође у Србију. Замислите да сте инвеститор који треба да уложи милионе у неку земљу и онда видите неког лудака како с моторном тестером улази у државну телевизију. Побегли бисте главом без обзира.

* Зашто би некоме био интерес да тера инвеститоре?

- Па Ђилас је писао кинеској компанији која је купила РТБ Бор да ће да их отера из Србије, писао је инвеститору „Сартида“. Кад ММФ похвали Србију, он пише да не треба да нас хвали. То нема нигде на свету. Вучић је отворио око 200 фабрика, у којима ради око 200.000 људи. Незапосленост се са 24 одсто преполовила. У Београду је испод 10 одсто. И уместо да се сви радују, Ђилас прети инвеститорима. Шта да радимо ако они оду? Где ће тих 200.000 људи? Хоће код Ђиласа, у његовим фирмама да раде? Њихова политика је „што горе, то боље“. Као што се надају да ће Вучић да се саплете на питању КиМ, па ће они да дођу на власт. Не размишљају да је наш национални интерес да решимо питање КиМ.

* Очекујете ли ванредне парламентарне изборе?

- Надам се да ће их бити. Сви у Председништву СНС су гласали за ванредне изборе, осим што је председник Вучић био уздржан. Изборима се у демократији решавају конфликти. Наш страначки интерес је да избори буду сутра. Али да ли су то и државни интереси? Одлука ће зависити од ситуације са КиМ, у међународној заједници, инвестиција..

* А шта ћемо с гужвама у Београду?

- Велики градови имају велике радове и велике гужве. Сећате ли се гужви у Београду кад се Газела радила? У Београду деценијама ништа није рађено и могу да разумем грађане што нису навикли на велике радове, али ми ћемо да сређујемо фасаде, булеваре, градимо мостове. Трг републике сређујемо јер га Ђилас није средио. Што нису онда отворили Народни музеј и Музеј савремене уметности? Што нису сређивали Калемегдан? Ево ми смо за ове три године средили чесму Мехмед-паше Соколовића, Али-пашино турбе, Споменик захвалности Француској, сређујемо Победника, велико степениште, крећемо у реконструкцију Павиљона „Цвијета Зузорић“...

* Кад сте код Калемегдана, је ли нам гондола неопходна?

- Постоји много тврђава на свету где постоји гондола. У Салцбургу је тврђава много старија од Калемегдана и у њу улази гондола. На крају крајева, можете да одете у Јерусалим и видите да су они управо почели да граде гондолу преко целог старог града која се завршава код Зида плача. Признаћете да је Јерусалим мало старија тврђава од београдске и у историји света значајнија. Да не говоримо о тврђави Масада, која је из тридесетих година пре Христа и за Јевреје једно од најзначајнијих места, и такође има гондолу.

* Једна од примедби је и да је требало да се консултујете са струком.

- Струка јесте консултована. Тако је по закону. Ружно је што пред доношење Плана детаљне регулације, у јавној расправи, о гондоли нико није реч рекао, а онда кад је одлука донета, решили су да је политизују. Као кад је грађена Палата Албанија, кад је у новинама вођена хајка како ће да се сруше околне зграде у Кнез Михаиловој улици. Кад је дизана Београђанка, у Политици је објављен текст како је то „црна удовица“ која ће наружити Београд. Кад је рађена Газела, нападан је Бранко Пешић што расипа народне паре и прави мост са шест трака.

* Хоће ли гондола утицати на изглед Калемегдана?

- А је ли Победник утицао на његов изглед? Постао је симбол Београда. Је ли Ајфелова кула утицала на изглед Париза? Кад су је поставили, бунили су се интелектуалци, звали је гвожђуријом, а данас је симбол Париза који обиђе милион људи годишње. Београдска тврђава ће бити уређена - имаће пасарелу и гондолу.

* Дуго сте били члан ДС, један од најближих сарадника покојног премијера Зорана Ђинђића. Када председник Вучић данас говори о досовцима у лошем контексту, „жутим лоповима“, да ли вас то вређа?

- Не вређа. Борио сам се од деведесетих заједно са Зораном за промене и после његовог убиства одлучио сам да се склоним из ДС и политике. Дошли су неки други људи, а ја у томе нисам желео да учествујем, јер то више није била Ђинђићева политика. Више Ђинђићевих идеја има данас у Вучићевој политици него код њих свих заједно. Па они данас шетају са Сергејем Трифуновићем, другом Ђинђићевог убице.

* Имате искуство у сарадњи и са Вучићем и са Ђинђићем, који су били љути политички ривали.

- Ђинђић и Вучић су различити људи и политичари. Али оно што је слично међу њима јесте разумевање позиције Србије у међународној заједници - да морамо да стекнемо пријатеље и отворимо се према свету, затим посебан однос према Немачкој као најважнијој земљи Европе, исто разумевање питања КиМ - да тај проблем ми морамо да решимо... И, наравно, невероватна енергија да се по цео дан ради и исто траже од својих сарадника. Посебно сам срећан зато што је Вучић предложио да се подигне споменик Ђинђићу, иако њих двојица нису били политички истомишљеници. То је цивилизацијски искорак у Србији.

 

 

 

Извор: Курир