Мере за санирање стања у аграру

1. Репрограм фискалних обавеза из 2008.године пољопривредним произвођачима на најмање једну до две године. Уколико буде потребно као посебну меру заштите чак и отпис дела фискалних обавеза.

2. Строга примена антидампинг мера дакле стандарда преламана, стандарда квалитета и ванцаринске заштите и њихово усклађивање са реалном ценом коштања наших пољопривредних производа и антидампинг мерама земаља окружења. Дакле ми смо већ о томе говорили да смо ми апсолутно неприпремљени за ту утакмицу са европским земљама. Уколико то остане на томе нивоу имаћемо апсолутно уништење српске привреде и оно што представља нашу главну компететивну предност са окружењем ми ћемо у ствари упропастити и уништити, уколико ове мере не успемо да спроведемо у дело.Такође ради стимулације извоза треба обезбедити већи извор средстава у аграрном буџету, проширити листу производа која ће добити изворне подстицаје. Не знам да ли знате, ми извозимо производе друге фазе прераде, а наш увоз је покривен са свега 46% извоза, наш спољнотрговински дефицит, наш спољнотрговински салдо је толико катастрофалан да ми немамо другог начина сем да гледамо на сваки начин да повећамо извозне капацитете наше пољопривреде.

3. Увоз опреме и пољопривредне механизације требало би ослободити плаћања царинских дажбина како бисмо што брже обновили дотрајалу механизацију и да би домаћу пољопривредну производњу учинили продуктивнијом.

4. Репрограмирати према фонду за развој Републике Србије по основу кредита које треба дати пољопривредним произвођачима за улагање у пољопривредну производњу доспелих за наплату у 2008. години до четвртог квартала 2009. Ми данас имамо проблем, а то видите по великим отпуштањима у индустријском делу везано за нашу пољопривреду, а то је да они произвођачи, а посебно велики произвођачи који су имали кредитне обавезе не могу да купе сировину, не могу да купе ни репу, ни сунцокрет, ни кукуруз нити било шта друго од чега праве финални производ, зато што је потребно рефинансирање њихових кредита зато што су у питању десетине милиона евра. Само једна од великих фирми произвођача рецимо путера, уља, мора да издвоји 50-100 милиона евра само за сировине. Како и на који начин то да изведе ако ни једна банка неће да рефинансира кредит и да изврши репрограм.

5. Под пет је управо то препорука банкара да репрограмира обавезе аграра на једну годину.

6. Према стратешком плану развоја наводњавања неопходно је обезбедити непоходна финансијска средства у буџету за наводњавање.

7. Да се обезбеде регресиране цене гаса за хемијску индустрију намењену пољопривреди.

8. Пре свега је неопходно да НБС са пословним банкама омогући кредитирање примарне пољопривредне производње у економској 2009 године са каматним стопама које не би биле веће од есконтних стопа НБС.

Ја вам сада не бих читао посебне мере аграрне политике, јер ћете их добити после конференције и то од враћања института гарантованих цена да би људи могли да планирају бар за основне стратешке производе, да би имали било какав план за наредну годину, да би знали шта да производе а не да имамо разорен сточни фонд, да немамо назимица, да се незна да ли ћемо имати прасећег и свињског меса идуће године итд. Ми такође сматрамо да је што се тиче целокупне економске кризе потребно обезбедити додатна средства агенцијама за осигурање и финансирање извоза како бисмо тиме пре свега подстицали извоз, јер уколико не смањимо спољнотрговински дефицит наћи ћемо се у драматичном проблему у наредном периоду. Дакле имамо смањење приватизиционих прихода. Једино што ће нам долазити из иностранства су дознаке где имамо смањење инвестиција управо због кризе у земљама, не само у окружењу већ и у земљама ЕУ и на то смањење инвестиција нећемо моћи лако да утичемо уколико не идемо на бржу изградњу инфраструктуре и давање бољих услова него друге земље. Такође је потребно извршити и демонополизацију тржишта тржишним механизмима и у том смислу неопходно је оспособити агенцију за заштиту конкуренције која треба да ради свој посао и да има адекватну улогу у друштву и да тај свој посао може да обави без ичијих притисака.Такође би требало користити споразум о компаративној сарадњи са Русијом и пружати пореске олакшице за све људе који хоће да инвестирају у Србију.

Дакле ми морамо данас да нађемо за приватизацију потенцијалне партнере и морамо да им понудимо веће олакшице него што ће било ко други, јер сваки динар који уђе у нашу земљу, сваки евро је спас за једну породицу, и мислим да је то једино решење за нашу земљу.

У том смислу неопходно је донети читаву стратегију развоја, редефинисати и направити стратегију развоја Републике Србије. Она мора да буде резултат компромиса и стратешког и озбиљног али не договора, јер уколико то не урадимо ближи нам се катастрофа у правом смислу.

У наредним данима имаћете прилику да се упонате са још професора економског факултета који су се прикључили Српској напредној странци Ми ћемо их јавно представити овде на конференцији за новинаре и они руководе стварањем програма за излазак из ове тешке економске ситуације.

Новинар: Да ли имате неку рачуницу колико би овај списак мера коштао Републику Србију?

Александар Вучић: Знате, нешто би коштало, а нешто би доносило у буџет Србије. Већа производња би доносила више, а и дугорочно би имали већу корист, а краткорочно не бисте имали губитак већ само нешто мању ликвидност пословних банака, али бисте имали неупоредиво озбиљнију производњу и пољопривредну и индустријску. И то је једино наше решење. Зашто су то радиле велике европске земље? Оне су смањивале позитивне билансе пословних банака, наравно не угрожавајући њихов опстанак, али су им смањивале профитабилност, спречавале шпекулативно деловање на тржишту за разлику од наше НБС која то ради заједно са њима, али је тај новац слат у производње.

Новинар: Како коментаришете именовање нових амбасадора?

Александар Вучић:То је апсолутна неразумна одлука, нисам схватио на основу којих критеријума влада Србије доноси ту одлуку. Да постављају за амбасадора човека који се јасно залаже за рушење територијалног интегритета Републике Србије. Волео бих када би ми рекли како је то могуће, који су то разлози, јер ја сматрам да је то лош сигнал за земљу, као и лоша процена оних који су на власти. Мислећи да ће закрпити политичке рупе отворили су огромне рупе у дипломатији и у нашем министарству спољних послова.

Новинар : Да ли се спремате у Книн? Да ли се плашите?

Александар Вучић: Спремам се у Книн. Ако мислите да се нешто променило од онда - није се ништа променило. Припремамо се. Гледамо да не организујемо велике јавне скупове. По домаћинствима ћемо се окупљати. Наша намера је да разговарамо са Србима и да видимо који их проблеми муче и шта је то што Србија може да им помогне. Тамо су присутне и политичке поделе међу Србима и ми хоћемо да видимо шта они очекују од Србије, и шта Србија може да им помогне, и пре свега, из много разлога од онога да Хрватска обнавља 20% кућа по члану породице. Дакле, ви се вратите са супругом, а они обнове 40%. А од чега да обновите остатак? Дакле хиљаду проблема има о којима ћемо разговарати и видећемо шта ми можемо да учинимо као највећа опозициона странка у Србији, вршећи притисак и на власт у Србији.
Ја не идем тамо да хвалим хрватску државу. Тамо идем да видим какво је стање. Можда из мојих уста чују још горе ствари него што су очекивали. Морам прво да се уверим. Имам све да им кажем од А до Ш, као што вама овде саопштавам, тако да ако мислите да ћу да одем у српска села и да кажем „ Е баш вам је лепо што вам је црква порушена и дивно је што су вам куће спаљене а нико неће да их обнови.“ Не пада ми на памет.
Било је питање да ли се плашим? Не, не плашим се.

Хвала вам што сте дошли на нашу конференцију!