Брнабић: Прекрајање граница отвара питање регионалне стабилности
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да Влада Србије не жели да коментарише нон-пејпере који су се појавили у вези са Kосовом и Метохијом, јер је реч о неформалним политикама, а и не зна ко су аутори.
“Ми имамо инфлацију нон-пејпера и ниједан нисмо подржали или оповргли, зато што то није начин на који се бавимо политиком. Постоје само спекулације, и шта год да кажемо, открили бисмо своје карте које не желимо да откривамо”, рекла је Брнабић.
На питање у вези са прекрајањем граница, Брнабић подсетила да је против тога да се прекрајају границе, оне које прихватају Уједињене нације.
Брнабић је сагласна да прекрајање граница отвара питање регионалне стабилности, те да су они који су признали такозвану државу отворили Пандорину кутију коју је тешко затворити.
“Видели смо то и у Грузији, Шпанији..то су последице отварања Пандорине кутије”, рекла је Брнабић и поновила да не зна зашто би држава реаговала на незваничне документе.
“Да ли имамо платформу (за Kосово и Метохију) - имамо. Имамо и платформу која је усвојена у овом дому, али морамо да кажемо и да се од 2014. године суочавамо са реалношћу којој нисмо кумовали”, рекла је Брнабић.
Председник Александар Вучић је, рекла је Брнабић, показао да се бори најбоље што може, а резултат тога јесте чињеница да мора да се настави дијалог Београда и Приштине и ако је за највећи број држава то питање било затворено и стављено ад акта.
“Не видим други пут осим дијалога и надам се да ће Приштина смоћи храбрости и снаге за тај дијалог, који је у интересу свих нас. Ми смо увек спремни за дијалог и да разговарамо”, рекла је Брнабић.
На питање да појасни изјаву са Делфи економског форума да је Преспански споразум добар пример како да се надамо да ће се решити ствари са Приштином, Брнабић је објаснила да је то поздравила као дијалог две стране.
Говори да је тада рекла да је Kосово и Метохија покрајина у саставу Србије и да се то не доводи у питање, али да је Србија увек спремна за разговор, јер је то једини начин да се сачува регионална стабилност.
Закон о подршци породици можда већ следеће недеље на Влади Србије
Измене Закона о финансијској подршци породица са децом су завршене и постоји могућност да се већ следеће недеље нађу на дневном реду владе, након чега ће бити прослеђене парламенту, рекла је Брнабић.
Брнабић је навела да је изменама предвиђено да и за жене које се баве пољопривредом важи обавеза о уплаћеном осигурању за последњих 18 месеци, а не 24 месеца као до сада.
Тиме је одговорила на питање о томе да ли ће допунама закона бити обухваћена и та измена, јер је неправда и дискриминација да породиље које имају право на накнаду за породиљско, морају да уплаћују осигурање најмање 18 месеци, док је код жена које се баве пољопривредом рок 24 месеца.
"Изменама и допунама је предвиђено управо то и за жене које раде на селу и баве се пољопривредном смањиће се време са 24 на 18 месеци", рекла је Брнабић.
Додала је да су обухваћене и измене на које је указао Уставни суд, када је реч о бризи о деци са посебним потребама, тако да неће више бити "или - или", или накнада, или повратак на посао, већ ће бити предвиђене обе врсте подршке.
"Мењали смо још неке ствари, за жене предузетнице, оне које нису у сталном радном односу, нашли смо решење и за жене које су имале највише плате", рекла је Брнабић.
О дигиталним уџбеницима
Брнабић је изјавила да је дугорочни циљ да Влада Србије, односно Министарство просвете, преузме на себе трошак свих лиценци за дигиталне уџбенике, тако да родитељи више немају трошак њихове куповине.
Брнабић је у скупштини подсетила да Влада Србије од 2017. године ради на дигитализацији школа, увођењу интернера у школе, увођењу дигиталних учионица и дигиталних уџбеника.
"То ћемо завршити до 1. септембра 2022. године", рекла је Брнабић.
Kрај епидемије ако се вакцинишу млађи од 30 година
Брнабић је изјавила да је у Србији вакцинисана 2.464.701 особа, што је око 45,6 одсто пунолетног становништва и поново је позвала грађане, посебно млађе од 30 година, да се вакцинишу и да на тај начин "ставимо тачку на епидемију".
Брнабић је рекла да је ревакцинисано 1.963.486 грађана и нагласила да Србија има довољно вакцина, те да може да вакцинише више од три милиона људи.
''Да ниједну додатну вакцину не добијемо, имамо довољно да вакцинишемо 3.115.000 људи, а већ данас стиже додатних 100.000 „Спутник V“ вакцина. Сви желе да дођу у Србију да се вакцинишу, а молим наше грађане да будемо одговорни до краја и да ставимо тачку на пандемију'', рекла је Брнабић.
Брнабић је рекла да је епидемиолошка ситуација у нашој земљи све боља и стабилнија и да пада проценат позитивних у односу на тестиране, наводећи да према последњим подацима он износи око 3 одсто, што је, каже, веома добро.
Не вршим притисак, само молим да правосуђе реагује
Брнабић је изјавила да јој није јасно зашто правосудни органи не реагују поводом ширења неистина Маринике Тепић, додајући да тако не врши притисак већ да моли из парламента да се правосуђе позабави изјавама потпредседнице Странка слободе и правде, које угрожавају здравље и безбедност грађана.
"Само да неко пита да ли је истина и покрене неку истражну радњу и да се зна ко лаже. И ко лаже нека одговара. Ако ја лажем прва ћу да одговарам и идем у затвор ако смо за време ванредног стања насељавали мигранте", рекла је Брнабић.
То је моја молба упућена са овог највишег места, храма демократије сваке земље света, надлежним институцијама судске власти, поручила је Брнабић.
Посланик Јединствене Србије Живота Старчевић претходно је поставио питање где је граница Маринике Тепић, како је рекао, у ширењу лажи и да та странка једва чека да се огласи тужилаштво да и се стави тачка на све што је изговорила.
"Притом, она није тужила Драгана Марковића Палму, који је тражио да се испита истинитост њених лажи. Где је ту крај и како ће се то завршити", запитао је Старчевић.
Брнабић је рекла да се често то и сама пита, да ли постоји крај свему томе, и да, како је додала, вероватно не постоји крај пошто не реагују надлежне институције.
"Не могу да утичем на те институције, али знам да све што Тепићка ради, има на један, други или трећи начин директне импликације на грађане Србије и најчешће угрожава здравље и безбедност грађана", навела је Брнабић.
Брнабић је рекла да је Тепић јавно говорила раније да вакцине нису довољно испитане нити безбедне и да вакцинација мора да буде одлучена на референдуму и да је без сумње тако утицала на безбедност и здравље грађана.
И онда је међу првима потрчала да се вакцинише, додала је Брнабић.
"Та особа (Тепић) је на Твитеру имала постове како је Влада увела мере и ограничила кретање људи, као и све земље у Европи што су урадиле, да би насељавале мигранте у Србији и да смо их довозили аутобусима, а да смо држали грађане затворене у кућама да би то могли да урадимо. Да ли је позвала на одговорност за то? Не, нико је није позвао на одговорност, иако је директно позивала на кршење мера. Такође оптужила је државу да узгаја марихуану...", рекла је Брнабић.
Такође, оптужила је државу да је преко приватне фирме увозила вакцине, иако су све вакцине увезене преко института Торлак, додала је Брнабић.
"Оптужила нас је да смо приватним лабораторијама дали дозволу да раде Пи-Си-Ар тестове, а онда јој, у свој њеној интелектуалној и свакој другој лицемерности, није сметало да нас после два месеца оптужи зашто нисмо дали приватним фирмама да раде те тестове. И за обе ствари је оптужила Владу и Српску напредну странку", рекла је Брнабић.
Kако је рекла, сваком грађанину је јасно да правосуђе у овом тренутку има више него довољно механизама да покрене неке поступке за испитивање ових информација како би се установило да ли су у питању лажи или истине.
"Ако јесу лажи, онда је та особа довела у опасност здравље и безбедност грађана Србије и треба да одговара", рекла је Брнабић.
Спремни смо на разговор о проблемима такси удружења
Брнабић је изјавила да је Влада Републике Србије спремна да разговара са представницима такси удружењима из унутрашњости о проблемима да запосле довољан број возача који испуњавају све законске критеријуме.
Брнабић је подсетила да је Закон о превозу путника у друмском саобраћају измењен 2018.године у консултацијама са такси удружењима, те да су тада такси удружења у Скупштини тражила стриктна законска решења да би, како каже, заштитила своју професију од нефер конкуренције и обезбедила да школовани возачи превозе грађане.
Брнабић је тиме одговорила на излагање посланика СДПС Бранимира Јовановић о проблемима које имају такси удружења из унутрашњости кад желе да запосле одговарајући кадар јер, како је рекао, све је мање возача који су стекли лиценцу пре измене закона.
''Могу да разумем проблеме такси удружења у мањим срединама и да су потребе другације него у Београду и Новом Саду, али један Закон мора да важи за целу територију Србије'', рекла је Брнабић.
Брнабић је додала да ће препоручити ресорном министру грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томиславу Момировићу да покрене додатне консултације са такси удружењима и изразила спремност да у њима учествује.
''Потребно је и да се такси удружења договоре са колегама из других градова и општина о томе шта им је потребно, а ми смо спремни да увек седнемо за сто'', рекла је Брнабић.
Циљ је да престигнемо Бугарску по просечној плати
Брнабић изјавила је да је циљ да Србија до краја године престигне Бугарску по просечној плате истичући да је то, између осталог, важно и због демографске слике и останка наших грађана који су се током пандемије вратили из иностранства.
Брнабић је навела се у време пандемије корона вируса много грађана вратило из иностранства у Србију, наводећи да је то велика шанса за нашу земљу и подстицај да се поправи демографска слика.
Одговарајући на питање посланика СДПС Бранимира Јовановића шта ће држава учинити да поправи демографску слику услед кризе изазване пандемијом ковида-19, Брнабић је рекла да се демографска слика погоршава у целом свету, а да се Србија труди да побољша стопу наталитета кроз измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом, али и кроз обезбеђивање нових радних места.
Брнабић је рекла да се током пандемије много наших грађана вратило у земљу и да их треба овде задржати, а у том контексту је навела раст просечне плате у Србији која је у марту износила 555 евра.
Додала је да у Црној Гори која је, како је рекла, била значајно испред наше земље, просечна зарада у марту била 526 евра, у Босни и Херцеговини 506 евра, у Северној Македонији 457 евра, док је у Албанији у последњем кварталу 2020. године била 369 евра.
Брнабић је рекла да је циљ да Србија до краја године у просечним платама престигне Бугарску у којој је просечна зарада у марту била 580 евра, те да је потребно да створимо висококвалитетна радна места због којих ће се наши грађани враћати у земљу.
Брнабић је рекла да је Бечки институт за међународна истраживања објавио да је први пут од 2015. до 2019.године преокренут тренд одлива мозгова и да смо први пут у том периоду имали "нето прилив" људи у Србију, посебно младих од 24 до 29 година и у свим категоријама високообразованих.
''Више се вратило него што је отишло из Србије и то је невероватан податак и верујем да ће тај нето прилив само да расте и очекујем додатни прилив повратника из иностранства", рекла је Брнабић.
Брнабић је рекла и да Србија много ради да преокрене демографску слику и да је то огроман изазов и за много богатије земље, али да зато Србија у томе ''трчи брже'' од осталих.
''Успели смо то у 2020. када нам је била најмања стопа пада у Европи, али и у овој када се трудимо да имамо највећи раст. Kада је незапосленост расла у Европи и региону нама је расла нето запосленост'', приметила је Брнабић.
Додала је да је стопа незапослености у Србији изнад 9 одсто, док је у Црној Гори 21,2 одсто, у Босни и Херцеговини 16,6 одсто, у Северној Македонији 16,1 одсто, а у Албанији 11,8 одсто.
''То је нешто чиме се боримо за наше људе и да се наши људи враћају из иностранства и настављамо ту борбу на свакодневном нивоу'', закључила је Брнабић.
Још вечерас о отварању прелаза са Мађарском
Брнабић је изјавила да ће још вечерас покренути иницијативу за отварање граничних прелаза са Мађарском, који су били затворени или којима је било скраћено радно време, због боље контроле уласка у Србију услед пандемије корона вируса.
На ситуацију са граничним прелазима скренуо је пажњу посланик Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор у Скупштини Србије који је замолио Брнабић да се гранични прелазе отворе.
Пастор је истакао да тренутно ради прелаз Хоргош 1 и Kелебија, двократно од 7 до 10 часова и од 17 до 19 часова раде Бачки брег и Бачки виногради, а да уопште нису у функцији прелази Растина, Бајмок, Хоргош 2, Ђала и Рабе.
Навео је да на подручју Баната нема ниједног граничног прелаза који је у функцији, наводећи да грађани морају много да путују да би прешли границу, а није реч о туристима већ о људима који или имају рођаке у другој земљи или иду да тамо раде.
Пастор је питао и када ће бити започете активности на реконструкцији прелаза Хоргош, указујући да су средства у буџету у износу од 520 милиона динара већ обезбеђена.
“Покренућу одмах иницијативу за отварање граничних прелаза. Ми смо неке прелазе затворили, другим смо скратили радно време због боље контроле уласка у Србију услед пандемије корона вируса, да бисмо заштитили грађане. Сада када је ситуација стабилна у Србији још вечерас ћу поркенути то питање”, навела је Брнабић.
Што се тиче граничног прелаза Хоргош, очекује се издавање грађевинске дозволе и почетак радова на јесен 2021. године, додала је Брнабић.
Брнабић је рекла да се завршетак реконструкције и доградње граничног прелаза Хоргош очекује 2023. године.
Извор: Танјуг/РТС 2
