Нови закон о јавним набавкама удариће на корупцију и сукоб интереса

Председник Економског савета СНС Миленко Џелетовић изјавио је да ће Нацрт закона о јавним набавкама бити снажан инструмент у рукама носилаца економске и политичке власти у борби против корупције и сукоба интереса и да се већ налази у скупштинској процедури, али да ће бити употпуњен свим конструктивним предлозима из јавне расправе.

Џелетовић је нагласио и да ће нови закон послати позитиван сигнал ЕУ, међународним финансијским институцијама и страним инвеститорима да је нова влада одлучна да регулише питање јавних набавки.
Закон ће допринети свођењу буџетског дефицита Србије у прихватљиве оквире јер ће се уштеде које ће настати његовом применом мерити стотинама милиона евра, додао је он.

Према речима Џелетовића, закон ће дати шира овлашћења Државној ревизорској институцији, Агенцији за борбу против корупције, Управи за јавне набавке и Комисији за заштиту права понуђача на спречавању настанка штетних последица по буџет Србије у процесу јавних набавки.

Координатор тима за израду закона о јавним набавкама Бојан Терзић истакао је да закон предвиђа многобројне новине и увођење у законске оквире набавки које до сада нису биле обухваћене.
Ту спадају набавке из иностраних кредита, затим куповина и закуп непокретности, прецизирао је Терзић напомињући да је уређена и област малих набавки, а уведена је и делимична централизација јавних набавки по предмету и по наручиоцу, што ће омогућити значајне уштеде.
Он је навео и да су детаљно уређене мере за спречавање корупције и сукоб интереса, а, такође, први пут је прецизно уређено и планирање набавки и предвиђено је да се утврди списак наручилаца обавезних да примењују процес јавних набавки.

Терзић је указао и да су посебно регулисане набавке у области одбране и безбедности и прописано је која опрема може да се набавља као поверљива.

Председник Савета Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић истакао је да је садашњим законом, који се примењује од 2009. године, пропуштена прилика да се унапреди процес јавних набавки и усклади са регулативом ЕУ.
Тај закон имао је велики број изузетака из примене, набавке малих вредности биле су нетранспарентно уређене подзаконским актима, а рокови су били лоше прописани, додао је он.
Сретеновић је нагласио и да је ДРИ контролом 47 субјеката, што је узорак мањи од један одсто, на крају прошле године утврдила набавке добара и услуга супротних закону у износу од 85 милијарди динара.
Он се заложио и да неправилности у набавкама вреднијим од 10 милиона динара буду третиране као кривична дела, а да се прекршају строже кажњавају јер је само на тај начин могуће превентивно деловати.

Према оцени Сретеновића, потребно је и продужити рок застарелости покретања кривичног поступка до три године.

Директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић оценио је да нацрт закона представља корак напред јер је фокусирао пажњу на горуће питање у јавним набавкама, а то је како увести дисциплину и бољу контролу у ту област и како ефикасније санкционисати кршење закона.
Нацрт новог закона предвиђа те механизме и они су усклађени са стратегијом реформи јавних набавки која већ постоји, али за коју би требало донети бољи акциони план, додао је Јовановић.

Програмски директор организације "Транспарентност Србија" Немања Ненадић сложио се да је нацрт закона бољи од актуелног решења и омогућава већу транспарентност, посебно малих набавки, и бољу контролу тог процеса.
Он је напоменуо и да се у закону кроз посебно поглавље види намера да се пажња посвети борби против корупције и додао да би тај закон требало да буде само почетак уређивања области јавних набавки који би требало наставити изменом Закона о будзетском систему, Закона о прекршајима и других.
Ненадић је истакао и да ће "Транспарентност Србија" упутити одређене сугестије тиму за израду закона, оцењући да су главни пропусти у процесу јавних набавки настајали зато што надзорни органи нису имали довољно људи или овлашћења, као ни довољно подршке за свој рад.

Председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић изјавио је да је ово први пут у последњих 10 година да је омогућено да све заинтересоване стране дају своје сугестије поводом одређеног закона.
Он је оценио да је скупштина последњих година била "агенција за изгласавање закона", и да су закони били бизнис планови преко којих су се одливале велике количине новца из државе.

У јавној расправи учествовали су бројни представници пословних удружења, привредних комора, појединачних предузећа, а и други заинтересовани могу да своје сугестије поводом нацрта закона у наредних седам дана упуте предлагачу закона на мејл информативне службе СНС.