Проф. др Миленко Џелетовић - 02.08.2012.

Дакле, прва функција Централне банке апсолутно није остварена и поред рестриктивних, понављам, мера које су имале изузетно негативна дејства по привредну активност земље. Друга функција, а могли би спојити са трећом, односи се на обавезу Народне банке Србије да води рачуна о вредности националне валуте, поверењу у динар, што привреди и грађанима олакшава доношење пословних одлука и планирање будућности. Последњих неколико месеци национална валута је ослабила близу 15 посто са данашњим падом вредности националне валуте сигурно близу 15 процената, што је заиста имало погубне последице и по привреду и по грађане. Егзактни економски аналитичари Српске напредне странке су израчунали да је за само пет месеци, на основу раста девизног курса, привреда задуженија за преко две милијарде, сада већ и преко 2,85 милијарди евра, а грађани преко 700 милиона евра. Дакле, захваљујући неуспешној политици Народне банке Србије, за само неколико месеци привреда и грађани су задуженији за преко 3,5 милијарди евра и ако томе додате милијарду и 500, 600 милиона евра потрошених девизних резерви на неуспешним интервенцијама у циљу одбране девизног курса, испада да смо за неколико месеци задуженији, захваљујући политици Народне банке Србије, за близу или преко пет милијарди евра.

Треба ли наглашавати да је тренутни ниво девизних резерви 10,15 милијарди евра и да је за годину дана опао за две милијарде, односно да смо деветомесечну покривеност увоза смањили на седмомесечну . Често је Народна банка Србије енормном продајом благајничких записа директно утицала на курс, да би, затим, продавала и трошила девизне резерве у циљу спречавања прекомерног његовог раста. Колико је ово 2,85 милијарди значајно за привреду, најбоље указује чињеница или податак да ако одете у Агенцију за привредне регистре и погледате завршне рачуне српске привреде, видећете да је укупан профит у 2011. години био нешто мањи од  милијарду евра. А ако то упоредимо са ове 2,85 милијарде, лако је закључити, не треба бити бог зна какав математичар, да ће српска привреда комплетан профит наредне три године платити само овим курсним разликама које су настале по основу ерозије динара у последњих пет месеци. Треба ли уопште помињати ову последњу реченицу из друге и треће функције Народне банке Србије, која говори о расту животног стандарда који се, признаћете и сами, просто стрмоглавио у последње две године. Четврта и можда најболнија тачка и функција Народне банке Србије односи се на ефикасно обављање платног промета и контролу рада пословних банака и других финансијских институција, и ту Српска напредна странка сматра да је Народна банка Србије направила највеће пропусте у погледу контроле рада пословних банака, неких пословних банака и просто омогућавања да се десе највећи финансијски скандали у новије време, а да, притом, нико није ни процесуиран, нити је према мишљењу Народне банке било ко одговоран. Мислим на случајеве Агробанке, Развојне банке Војводине, Металс банке, мислим на Привредну банку, мислим на Српску банку. Агробанка је заиста еклатантан пример неодговорности Народне банке Србије, која је послала један негативан сигнал страним инвеститорима да просто у оваквом институционалном решењу не постоји контролни механизам да се ex antes спрече финансијски скандали, већ ћемо ex post трошкове таквих скандала пребацити на терет пореских обвезника, тако што ћемо из буџета узети 85 милиона евра за формирање нове Агробанке и нико неће одговарати, и наставља се стара прича. Ако томе додамо да је дубиоза 300 милиона евра, заиста је невероватно да је Србија једина земља у Европи у којој може да пропадне једна банка, да вас то кошта преко или близу пола милијарде са оним вероватно плаћеним одштетним захтевом пред Међународним судом, а да, притом, Народна банка Србије сматра да није одговорна, иако је у њеним рукама пруденцијална контрола. И најновије или можда ударна ствар новог Закона о Народној банци Србије јесте управо увођење једног новог контролног механизма или новог органа који се зове официјално Управа за надзор над финансијским институцијама, односно Управа за надзор, која треба да обезбеди већу независност у вршењу  функције надзора и контроле Народне банке Србије над пословањем банака, друштава за осигурање, добровољним пензијским фондовима и другим финансијским институцијама у циљу спречавања овога што нам се дешавало последњих месеци. Каква је перцепција инвеститора у погледу финансијске стабилности за коју је, такође, задужена Народна банка Србије, најбоље говори податак да је у овој години дошло до драстичног пада, поред наравно искрено говорећи других негативних трендова, не само захваљујући политици Народне банке, треба бити искрен и томе додати, али у сваком случају функција Народне банке у обезбеђењу финансијске стабилности и привлачењу страних инвеститора није реализована. Од почетка године је по основу продаје, само да видим податак дужничких папира, продато 76 милиона евра, односно седам пута мање него у истом временском периоду 2011. године, а о одливу страних директних инвестиција од 372 милиона евра у односу на прошлогодишњи прилив у истом периоду од 307 милиона евра, да и не говоримо. Пета функција Централне банке која говори да је Народна банка банкар државе и да управља јавним фондовима и јавним дугом такође није успешно реализована. Ви знате сами да су и гувернер и Централна банка и Фискални савет признали да је наш јавни дуг поодавно премашио лимите предвиђене Законом о фискалној одговорности од 45 процената бруто друштвеног производа, да, заправо, немамо јединствену методологију, јер често је Народна банка давала резултате супротне Фискалном савету, али у сваком случају није успешно као банкар државе и неко ко је задужен да управља јавним дугом, успела да оствари њену пету функцију. Набрајао сам и можда вас мало замарао са овим функцијама, да просто аргументовано, у ово време ја бих рекао једне опште хајке, покажемо да није циљ персонална промена, да није циљ и мотивација измена Закона о Народној банци Србије да би неко други био гувернер, већ да би се заиста Народна банка Србије ставила у функцију онога што је и премијер Дачић у свом уводном експозеу и онога што је део коалиционог споразума  нове Владе, а то је покретање привредне активности и раст животног стандарда и материјалног благостања грађана Србије. Ви ћете видети из скупштинске расправе да се измене и допуне Закона о Народној банци Србије добрано ослањају на искуства Централних банака из развијених земаља, да није по први пут уведен принцип да гувернера бира и разрешава Скупштина. Такво решење постоји и у Мађарској, такво решење постоји и у Пољској, а посебно мислимо да је значајно увођење Управе за надзор финансијских институција с обзиром на негативне сигнале који долазе из окружења и могућност настанка нових финансијских скандала, увођење Управе за надзор и проширење обавеза Савета гувернера у смислу да се мало активније укључе у монетарну политику, односно реализацију монетарне политике Народне банке Србије, која се у овом мандату овог руководства свела само на један циљ монетарне политике, стабилност цена, занемарујући остала три: економски раст, пуну запсоленост и равнотежу платног биланса. При чему и тај један једини прокламовани циљ, као што сам рекао, није реализован јер смо, и поред изузетно рестриктивних мера монетарне политике, имали прошле године највећу, а ево и ове године међу највећим стопама инфлације у Европи. Има ли питања? Изволите.

Новинар: Хтео сам да вас питам две ствари, ако је могуће.
Миленко Џелетовић: Изволите.

Новинар: Прво имамо захтев акционара у Агробанци да им се исплати 70 милиона евра на име њихових улагања у банку. Ко ће то да плати ако Међународна арбитража пресуди у њихову корист, а вероватно хоће? И друга ствар је да имамо ситуацију да су се први пут у последњих 12 година, иако је и раније било промена гувернера и пре истека мандата и слично, огласиле међународне организације са својим коментарима. То сте видели... Како коментаришете ту ствар?
Миленко Џелетовић: Што се тиче овог првог, вама је добро познато ко ће да плати – платиће грађани Србије, односно порески обвезници, јер ће несумњиво акционари Агробанке добити међународну арбитражу. Поред оних 300 милиона проћерданих и 85 већ узетих из буџета за формирање Нове Агробанке, тих 70 милиона ће бити додатни трошак за грађане Србије. Опет, захваљујући неодговорности Народне банке Србије. То морам да потенцирам. Када су акционари Агробанке у питању, напоменуо бих да, поред тога што је држава била највећи акционар Агробанке, имате два велика инвестициона фонда, један из Шведске, један из Аустрије, ако се не варам, што је посебно негативна конотација целе приче јер, објективно, ако ви, као већински власник, односно држава као већински власник у банци, нисте имали  контролне механизме у банци да спречите пропаст вашег капитала и осталих акционара, поставља се објективно питање каква је то слика страним инвеститорима и порука да дођу да инвестирају овде да ће им ова држава обезбедити сигурност капитала и финансијску стабилност. Што се тиче овог другог питања, претпостављам да мислите на петицију за „несмену“ гувернера, па то је веома занимљива ствар. Ми смо имали, у принципу, у последњих 12 година четири или пет влада и свака је влада постављала свог гувернера. Хајде да се не лажемо, али гувернер Шошкић није дошао без обилате помоћи Демократске странке, да ли је формално или неформално био члан, сасвим је неважно. Понављам да су Измене и допуне закона о Народној банци уставно утемељене. По члану 95 Устава Србије недвосмислено стоји да је Народна банка самостална, пошто Устав не познаје термин „независна“, али у наставку тог истог члана стоји „под надзором Народне скупштине“. Поставља се објективно питање: шта, иначе, значи да се један део извршне власти, макар то била и Народна банка Србије, остави ван контроле Народне скупштине Србије? Американци и Сједињене Америчке Државе су имали негативно искуство са Аленом Гриспеном и са једним законским решењем у којем је био независнији од председника САД, да би данас, ових дана, осванула књига о Алану Гриспену у којој он жали што није имао већу контролу јер је својим мерама, не само Сједињене Америчке Државе, већ целу светску економију, одвео у пропаст. Ако чињенице и аргументи које сам изнео нису довољни да укажемо да Народна банка просто није остварила своје функције и да, напротив, није у функцији економског развоја, онда заиста не знам шта би то био доказ невладиним организацијама. Ево, ја ћу цитирати, случајно сам понео, родоначелника тржишне економије либералног капитализма Милтона Фридмана:
„Да ли је добро да орган ван директне и ефективне политичке контроле има толико моћи?“
Увидевши шта се дешава са федералним резервама, као мотором привредног развоја. Даме и господо, Централна банка може да буде мотор. Она зато има широку лепезу монетарно-кредитних мера и инструмената којима ће помагати, али чини ми се да се у последње време више водило рачуна о томе како мотивисати банке да своје кредитне потенцијале усмере у дужничке папире и тако, иначе, оставе изузетно неликвидан реални сектор без свежег капитала, него што се водило рачуна о покретању привредне активности. Изнећу само једну констатацију коју ни гувернер не оспорава. Србија је земља парадокса. Има најликвиднији банкарски систем у Европи и најнеликвиднији реални сектор у Европи. Да ли су банке и постојање банака и Народна банка Србије сами себи циљ, сврха и смисао, или су оне ту у функцији да управо тај капитал преусмере ка привреди. Дакле, на једној страни супер ликвидне банке и супер неликвидни реални сектор. То само показује да је ту постојала једна висока брана, која се зове мере Централне банке, којима банке нису биле мотивисане да инвестирају у привреду и да буду локомотива привредног развоја.
Што се тиче реакције међународних организација, одговорно тврдим да када буду погледали комплетне измене и допуне Закона о Народној банци Србије, да овакве реакције, чак и потписника неких редова... Ја то коментаришем као отпор једног дела старог режима према нечему што је ново, а то ново се зове нова Влада Републике Србије и надам се и верујем нова економска политика. Изволите.

Новинар: Ја сам хтео да вас питам још нешто, ако остале колеге неће да поставе питање. На последњој конференцији гувернера, још увек актуелног, Шошкића, он је рекао да чим су уочили ту ситуацију у Агробанци, да су одмах реаговали, али касније смо открили да је гувернер на неки начин знао шта се тамо дешава јер вицегувернер седи у Управном одбору Агенције за осигурање депозита, која је директно контролисала Агробанку. То значи да је он...

Миленко Џелетовић: Чињеница је, одмах да се разумемо, не сваљује Српска напредна странка комплетну одговорност персонално на гувернера Шошкића, али чим сте први у некој институцији, ако убирате ловорике за њен успех, онда морате заиста сносити и консеквенце за неуспех рада те институције, а део те институције је и госпођа Мира Ерић-Јовић, вицегувернер, претпостављам да мислите на њу, која је седела у Управном одбору Агенције за осигурање  и санацију депозита, и по природи ствари би морала да информише гувернера. Видећете, ја вас молим прочитајте измене и допуне Закона о Народној банци Србије, нарочито ове чланове који се односе на увођење контроле за надзор рада финансијских институција који има, пре свега, превентивни карактер. Има карактер да нам се више никада не деси да гувернер изађе на конференцију за новинаре и каже: Нисам знао шта се дешава у институцији о којој сам, по природи ствари, одговоран да знам или сам положио заклетву Парламенту да ћу обезбедити финансијску стабилност и контролисати ту институцију. Дакле, прочитајте посебно одељак везан за увођење Управе за надзор, за њена два сектора и за њену превентивну у ex ante контролу, али посебно обратите пажњу и на измене које се тичу и екстерне и интерне ревизије. Улога ревизије јесте управо у томе да буде веродостојна и да на први сигнал да се нешто чудно дешава алармира оне који управљају институцијом да је „нешто труло у држави Данској“. Ево, ја ћу вам прочитати апропо тих невладиних организација: чланове Извршног одбора Немачке централне банке, Дојч банке, поставља председник државе, и то председника, потпредседника и једног члана на предлог Савезне Владе, а преосталог члана на предлог Горњег дома Парламента. Аустријска централна банка, као још једна чланица СЦБА , представља још очигледнији пример. Чланове Управног одбора, гувернера, вицегувернера и још два члана поставља председник државе. Чак не ни Парламент, ако говоримо о демократичности процеса, признаћете да је ипак демократичније кад учествују све странке које творе Парламент. Слично је и у Мађарској. По закону који је ступио на снагу у јулу ове године, председник државе поставља гувернера и вицегувернере. А, рецимо, у Пољској, коју ових дана сви хвалимо као пример успешне привредне земље, Парлемант именује и разрешава и гувернера и вицегувернере на предлог председника државе. Има ли још питања? Ако нема ја се захваљујем.