Весић: Србија је лидер у региону у изградњи саобраћајне инфраструктуре
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић рекао је да је Србија лидер у региону западног Балкана када је у питању изградња саобраћајне инфраструктуре јер се тренутно гради велики број ауто-путева и саобраћајница.
Министар Весић то је изјавио за Танјуг на Копаоник бизнис форуму и нагласио да "регион не може да преживи ако није повезан" јер је, како је истакао, "суштина отвореног Балкана је да се саобраћајно повежемо, да живимо заједно једни са другима. Да обезбедимо инвестиције и да на тај начин заиста покушамо да људи у свим нашим земљама живе боље.
"Радимо ауто-пут од Паковраће до Пожеге. Настављамо према Бољарима ка Црној Гори. Радићемо ауто-пут према Котроману до завршетка до Пожеге. Радимо Фрушкогорски коридор, затим радимо брзу саобраћајницу Рума-Шабац-Лозница. Тај део између Шапца и Руме ће бити завршен средином ове године у августу месецу, септембру најкасније, а остатак до краја следеће године", рекао је министар Весић.
Истакао је да је у плану изградња саобраћајнице која ће повезати Наково, односно Сомбор, Кулу, Врбас, Србобран, Бечеј један и други, Кикинду и Наково, уз гранични прелаз са Румунијом.
"Радимо Дунавску магистралу, радимо Моравски коридор који повезује два ауто-пута. Београд-Ниш и ауто-пут Милош Велики који ћемо завршити до Макршана први део. Крушевац ће већ бити прикључен на ауто-пут", истакао је министар Весић.
Додаје да и када је у питању саобраћајна инфраструктура постоји много планова и ту се последњих година веома много ради.
"Последње две године дат је акценат на железничку инфраструктуру и то јесте за нас важно. Радили смо брзу пругу између Београда и Новог Сада. Данас се стиже за 35 минута од Београда до Новог Сада. Сада радимо пругу између Новог Сада и Суботице", нагласио је министар Весић.
Како је рекао, она би требало да буде завршена до 2024. године и да ће, када Мађарска заврши свој део, путовање између Београда и Будимпеште трајати 2 сата и 45 минута.
"Сада су путеви потписали са ЕУ а пре тога са ЕИБ и ЕБРД уговоре који омогућавају да кренемо у пројекат у вредности од 2 милијарде 750 милиона евра, а то је изградња брзе пруге између Ниша и Београда. Та брза пруга ће омогућавати да између Ниша и Београда дођете за 100 минута што је заиста сјајно. А онда између Ниша и Будимпеште за мање од 4 и по сата што је за сада апсолутно немогуће", нагласио је министар Весић.
Како је рекао, у плану је наставак брзе пруге према Прешеву.
"Радимо пет регионалних пруга, радићемо реконструкцију дела пруге Београд-Бар-Ваљево до Руднице, а радићемо Сталаћ-Краљево-Рудница према Новом Пазару. На тај начин показујемо да ће изградња инфраструктуре суштински бити оно чему ће Србија дати приоритет", истакао је министар Весић.
Додаје да је ове године из буџетскх средстава издвојено 3,6 милијарди евра за изградњу инфраструктуре, што је како је рекао, "више од свих земаља Западног Балкана заједно".
"Јер ми заиста улагањем у инфраструктуру не само да повезујемо земљу, не само да стварамо услове за нове инвестиције већ делујемо и антинфлаторно. Из простог разлога, да свако ново улагање уместо стезање каиша обезбеђује да држава надомести мањак приватног улагања због кризе у свету", објаснио је министар Весић.
Одговарајући на на питање новинара Танјуга "који су главни захтеви привреде према министарству", министар Весић рекао је да би привредници желели да процедуре буду једноставније, брже, транспарентније, да не зависе од тога да ли неко ко издаје дозволу разуме или не разуме закон.
Министар Весић додаје и да су привредници изразили жељу да се убрзају законске процедуре, како би на најбржи могући начин могли да инвестирају.
"Друго имам захтеве од домаће индустрије и око тога се често борим, кад су у питању тендери које најчешће расписује Железница. Ви сада имате читав низ домаћих фирми у које су неки људи уложили новац. Рецимо производњу вагона. Имате неколико фирми сада у Србији. Ја се сада борим и инсистирам на томе, да се на сваком тендеру и онима које расписује и ЕИБ и ИБФД и Европска унија, да се домаћим фирмама омогући да учествују. Јер ако је неко у Смедеревској Паланци уложио новац и оживео Гошу и запослио људе, не смемо да дозволимо да се у Србији расписују тендери, а да наше фирме не могу да учествују на њима", рекао је министар Весић.
Наглашава да је потпуно "друга ствар да ли ће победити, али морају да имају шансу да на њима учествују".
"И то је једна од ствари на којој инсистирамо. Ја то стриктно спроводим. Ни наши кредитори нису имали проблем да то спроводе, само им то до сад није експлицитно тражено. Тако да уз овај бум и економски раст земље треба да још више ојачамо фирме које ће овде остати још неколико деценија", закључио је министар Весић.
Део одговорности на правосуђу због великог броја погинулих у саобраћају
Министар Весић рекао је да је због великог броја погинулих у саобраћају у Србији део одговорности на правосуђу, и додао да би требало пооштрити казнену политику за "бахату вожњу".
Министар Весић нагласио је, одговарајући на питање о томе шта Влада и министарство могу да ураде да би се смањио број погинулих у саобраћају, да држава може доста тога да учини, али не може да утиче на правосуђе, јер је оно у Србији потпуно независно.
"Делом је одговорност на правосуђу, јер ви када слушате родитеље (погинуле деце у саобраћају) видите да, мање више, имате сличне судије у свим предметима, а скоро свуда исте вештаке и скоро свуда исте адвокате. Они (родитељи погинуле деце) ће разговарати са министарком правде и са представницима судства, јер заиста мислим да би судство требало да се укључи у ово", рекао је министар Весић.
Додаје да сматра да би они који заиста бахато возе морали да буду одговорни.
"Наравно да има тога што држава може да учини, у смислу да казне буду ригорозније за бахате прекршаје. Свакоме може да се деси саобраћајна несрећа, али ако возите 100 на сат на пешачком прелазу на коме је предвиђено 30 на сат, то није нешто што би се могло десити тек тако" рекао је министар Весић и нагласио да свако може да има тренутак непажње, али у случају смртног исхода, казне за особе које нису поштовале закон, или су пре тога имале сличне прекршаје, а није им одузета дозвола, морају бити строжије".
Додаје да је са министром унутрашњих послова Братиславом Гашићем разговарао о том проблему и да ће заједно изаћи са предлогом неких нових мера.
"Што кроз закон о безбедности саобраћаја, што кроз законе о путевима, што је надлежност мог министарства тако да ћемо покушати да уведемо више реда и да заиста они који се бахато понашају прво губе дозволе, друго за то буду кажњени, јер верујемо да ће то заштитити већи број живота на путевима", рекао је министар Весић и нагласио да у Србији гине око 30 одсто више људи него у ЕУ и да је то "заиста велики проблем".
Брже радити железницу, комисија ће надгледати реализацију пројеката
Изградња железничке инфраструктуре мора да се одвија брже и ми тамо где нам помаже Европска унија морамо да радимо брже, због чега смо се договорили да направимо заједничку комисију, изјавио је министар Весић.
Министар Весић најавио је да ће прва седница комисије бити одржана 10. марта, а комисије ће надгледати реализацију пројеката.
Министар Весић истакао је да нас очекује убрзано улагање у инфраструктуру, за шта је у буџету ове године обезбеђено 3,6 милијарди евра.
Министар Весић рекао је да ће министарство које води на следећој седници Скупштине Србије имати четири закона који потпуно усаглашавају наше прописе у железничком саобраћају са прописима Европске уније.
"Ми ћемо у другом кварталу ове године бити потуно усаглашени са ЕУ, што је један од наших циљева", рекао је министар Весић.
Говорећи о дигитализацији у превозу, навео је да постоји могућност да се преко мобилног телефона купи карта за "Соко", али да је циљ да постоји и портал у коме ће бити интегрисан сав саобраћај у Србији - градски, међународни, међуградски, и да се на њему могу купити карте за све врсте превоза, укључујући и бродски.
Министар Весић указао је на неопходност увођења реда у одржавање инфраструктуре, и навео да се за путеве и железнице зна ко их одржава, али не и за мостове, надвожњаке и слично, због чега се припрема закон о одржавању инфраструктуре.
"Први пут ћемо имати катастар инфраструктуре и пописане све мостове, надвожњаке, путеве и слично, а постојаће законска обавеза о издвајању средстава за њихово одржавање", рекао је министар Весић и додао да ће се инфраструктура и осигуравати.
На питање да ли је касно да се оптички каблови поставе и на делу ауто-пута од Чачка до Пожеге, министар Весић рекао је да је за ову деоницу касно, али није за деонице до Котромана и Бољара.
"Дигитализација путева биће услов за њихову градњу. У сарадњи са Министарством телекомуникација на путевима ћемо имати и телекомуникациону компоненту", рекао је министар Весић.
Навео је да је недавно са Телекомом Србија договорено да се направи апликација за турске држављане који пролазе кроз Србију, који ће моћи бесплатно да је добију на уласку у нашу земљу, а упозораваће их када возе брже, на критичне тачке на ауто-путу и слично.
Ово се, како је објаснио, ради зато што у Србији гине много људи у саобраћајним несрећама.
Предлог Закона о планирању у наредна два месеца пред парламентом
Министар Весић рекао је да очекује да у наредна два месеца предлог измена и допуна Закона о планирању и изградњи уђе у скупштинску процедуру.
Министар Весић додао је да ће измене донети велике промене које ће утицати до пораста изградње у грађевинском сектору.
"Само укидање конверзије довешће до ослобађања око 5.000 локација. Брже ће се добијати грађевинска дозвола. Посао око добијања грађевинске дозволе биће много транспарентнији. Јавност ће имати потпуни утицај на то. Они који су инвеститори ће бити заштићенији од самовоље оних који или дају сагласност или услове за издавање дозволе", рекао је министар Весић и додао да ће на основу новог закона једном дате примедбе морати да се исправе, али да надлежни накнадно неће моћи да дају нове примедбе.
"Једном дати услови важиће до краја поступка. Не могу да се мењају у сваком делу поступка. Биће заштићенији грађани, јер ћемо увести одговорности за трећа лица, што значи да ће трећа лица, ако се деси нека штета код изградње имати око чега да се наплате и надокнаде штету", рекао је министар Весић.
Истакао је да ће то бити и најеколошкији закон у Србији.
"Уведена је зелена градња. Уведени су озбиљни прописи који спречавају да дође до тога да се стварају депоније грађевинског отпада. Уведен је електронски дневник. Дакле сви ће имати користи од тога, и закона. Наравно, највише држава", објаснио је министар Весић.
Министар Весић нагласио је да је јавна расправа о овом закону завршена и да је било више од 300 различитих предлога и примедби.
"Сада се сваки предлог разматра. У овом тренутку смо више од 60 тих предлога усвојили. Ту је било заиста добрих предлога. Томе и служи јавна расправа, да чујете све. Биће сигурно још усвојених предлога и када тај посао буде завршен, ми ћемо као министарство објавити коначни нацрт закона и кренути у процедуру усвајања закона", закључио је министар Весић.
Извор: Танјуг
