Сваки одговор био је поткрепљен бројевима. Без празне теорије и начелних самопохвала, већ с чињеницама и резултатима. Тако је министар за рад, борачка и социјална питања Никола Селаковић представио постигнућа у свом ресору, али је и ексклузивно за Курир открио новину - уводе се погодности за све грађане Србије који су остварили право на борачку легитимацију с којом ће имати бројне бенефиције и попусте на куповину!

- Сада ексклузивно изјављујем за ваш лист - сви грађани Србије који поседују борачку легитимацију могу остварити низ бенефиција, тј. користити је као картицу за погодности. То значи да ће сваки наш борац, ратни војни инвалид или члан породице палог борца који извади борачку легитимацију имати погодности у читавом низу трговинских објеката. То ће се односити на продавнице, разне компаније које ће давати погодности и попусте. Са борачком легитимацијом добиће се попуст на робу широке потрошње - храну, козметику, обућу, одећу, опрему за пољопривредно домаћинство, на техничке уређаје и све што је једној породици потребно. То је једно од обећања које смо дали нашим борцима и крећемо у њихову реализацију.

* Да почнемо од онога што је и у називу вашег ресора прво, а то је рад. У последњих 10 година незапосленост је смањена са 25,9 одсто на 9,6 одсто. Да ли мислите да су радници у Србији задовољни?

- Ваља похвалити да је 2.364.140 грађана Србије регистровано као запослена лица, што је за неких 56.000 више у односу на исти период прошле године. Да би ваши читаоци схватили колико је овај податак важан - 50,6 одсто људи у Србији ради и зарађује. Ми смо 2012. године наследили не само 25,9 одсто незапослених већ је било више од 700.000 запослених који су радили и живели за минималац.

* А како је сада?

- У овом тренутку тек нешто изнад 330.000 људи прима минималну зараду. Изазов је да и то смањимо, а посебно ћу о томе да је минимална зарада повећана. Изазов нам је да запослимо што више грађана који живе на југу Србије, да омогућимо посао рањивим групама као што су ромска популација, људи старији од 55 година, жртве насиља у породици, малолетници који су изашли из установа система социјалне заштите, лица која су изашла са издржавања затворске санкције. То су све изазови с којима морамо да се носимо.

* Али, да ли мислите да су радници у Србији задовољни? Да ли се радна атмосфера и пословна клима која се односи на запослене побољшала?

- Радници, али и генерално људи који су задовољни, ретко о томе и причају. Углавном ће бити гласнији они који нису задовољни. Њих ћете чути. Ретко ћете чути некога ко има добру плату да иде около и да се хвали како му је зарада висока. Али онај ко није добро плаћен и ко мисли да је потцењен биће много гласнији, и то је нормално. Пословна клима у Србији је апсолутно боља, нема сумње у то. Набројаћу: имамо више од 510.000 новозапослених, инвестициона клима је неупоредиво боља, инвестиције које долазе у нашу земљу су далеко веће данас него пре десет година, имамо све више отварања центара за развој и истраживање, лакше се запошљавају високообразовани људи, нарочито у ИТ области. Бољитак је несумњиво видљив на сваком кораку. У јануару 2012. имали смо цену рада по радном сату 102 динара, а биће 271 динар, а све време је стабилан курс динара.

* Али имали смо и инфлацију!

- Да. Имали смо инфлацију, али саберите кумулативно која је стопа инфлације у претходне две и три године, видећете да је проценат раста зараде већи од процента инфлације. У Србији ће од 1. јануара минимална зарада бити 401 евро. То није била ни просечна зарада пре 10 година. И највећи доказ раста је БДП, који је пре десет година био 36-37 милијарди евра, а сада је виши од 62 милијарде. Па коме је то још успело?! То је урадио народ Србије својим марљивим радом, а захваљујући визионарству председника Александра Вучића.

* Влада је доста пажње положила на социјално осетљиве стамбене категорије, између осталог за субвенције првог стана и куће за мајке које нису збринуте. Ви сте председник те комисије, како ствари сада стоје? Да ли је то заживело? Добијају ли мајке субвенције?

- Са тиме смо почели фебруара 2022. године. На почетку је било неких отежавајућих околности и било је доста изазова, али после годину и по дана тај закон, на понос наше државе, даје сјајне резултате. Досад је комисија на чијем сам челу примила укупно 812 захтева мајки.

* Колико је њих добило субвенцију?

- Решена су 553 предмета, а од тога је 456 решења с позитивним исходом, то јест 456 мајки стекло је услове за субвенцију за куповину куће или стана. Од ових 456 решења, 415 је реализовано у време мог мандата.

* Интересантно, није пропорционално. Где видите разлог за то да сте ви брже и ефикасније радили?

- У неколико ствари. Прва уредба у примени закона није била најсрећније конципирана, колегинице и колеге су улазили у нешто непознато јер се ово примењује први пут. Али најважније је да је 456 предмета за субвенције мајкама за кров над главом вредно 6.081.208 евра. И то је најважније.

* И коју бисте ви подстицајну поруку послали мајкама које буду читале овај текст, шта да ураде? Ко има право на субвенцију за стан или кућу?

- Свака мајка чије дете још није прославило први рођендан, да се изразим најједноставније, има право ако нема сопствену кућу или стан, ако са својим супругом, тј. оцем детета, нема кућу или стан у заједничкој својини, ако није отуђила кућу или стан, има право да се обрати својој локалној самоуправи и да поднесе захтев са одговарајућом документацијом. Дакле, могу под законом прописаним условима стећи право на субвенцију од 20 одсто вредности некретнине које купују, а највише до 20.000 евра. Комисија заседа најмање једном месечно и зато су одговори ефикасни. Србија је једна од ретких држава у региону која даје овакву врсту помоћи.

* Значајна је помоћ и за породице с децом. Да истакнемо упоредне податке... Могу рећи из личног искуства - пре седам година за прво дете је тај износ био 37.000 динара, а сада је 366.000 динара. Како ствари стоје за друго, треће и четврто дете?

- Двапут годишње се врши референтно усклађивање с просечном зарадом, то значи да кад год стигне вест да је просечна зарада у Србији порасла, значи да ће порасти и овај износ, али и многи други из социјалних давања. Свака мајка која роди прво дете, без обзира на то да ли је запослена или није, без обзира на то да ли живи у селу или граду, без обзира на то да ли је у брачној или ванбрачној заједници, без обзира на имовински статус, добија 366.000 једнократно, и то у року од 30 до 45 дана од тренутка рођења детета. То је више од 3.000 евра. Мајка која роди друго дете једнократно добија 100.000 динара, а у наредне две године добија још 227.000 динара. То је укупно 327.000 динара.

* А за треће и четврто дете?

- За треће дете се добије 1.948.000 динара у 120 рата, а за четврто дете 2.922.000, и то је референтно усклађено. То значи да мајка добија 208 евра месечно за четврто дете. Посебно желим да истакнем један фантастичан податак - Србија је једина држава од Алпа па до Егејског мора у којој је број деце у 2022. години био већи него 2021. Све друге земље нашег ширег окружења су имале минус. Једино је Србија имала плус од 0,8 одсто. Једноставно речено, у Србији се више родило деце у 2022. него у Мађарској, Словенији, Хрватској, Црној Гори, БиХ, Бугарској, Румунији, Северној Македонији, Албанији и Грчкој. И то је фантастично! Рођено нам је 520 деце више у односу на прошлу годину, а то замислите овако - ако у једном одељењу има 25 ученика, то значи да је Србија добила 21 одељење више! Неће нам се затворити 21 учионица и ми се полако боримо против ужасне демографске рецесије.

* Да пређемо на борачка питања, оцене су да је овај ресор видно оснажен откад се ви бавите њиме. Шта сте постигли?

- Закон о правима бораца и инвалида и мирнодопских инвалида и породица палих бораца донет је пред сам почетак ковида у фебруару 2020. У почетку примене било је одређених тешкоћа, а ја сам се трудио да то буде једна од приоритетних области у мом раду. Кренули смо прво у популаризацију утврђивања статуса борца, јер нас је сачекао податак да у целој Србији има свега 25.000 регистрованих бораца, а знамо да је тај број био знатно већи! У претходних шест месеци смо радили на томе и сада је регистровано 37.790 бораца. То још није све, али тенденција раста је видљива.

* А шта су још промене?

- Једна од промена је утврђивање права на борачку споменицу коју остварују учесници у ратовима од 1990. до 1999. године. Уочи Видовдана 27. јуна уручили смо две борачке споменице Нади Милић, мајци која је 1999. године на Косову и Метохији изгубила двојицу синова у размаку од 10 дана. Од 6. октобра крећемо у масовне доделе борачких споменица, иницијална ће бити у Медвеђи, где ћемо свечано уручити ратним учесницима споменице. Сада ексклузивно изјављујем за ваш лист - уводимо да сви грађани Србије који поседују борачку легитимацију могу остварити низ бенефиција, тј. користити је као картицу за погодности. То значи да ће сваки наш борац, ратни војни инвалид или члан породице палог борца који извади борачку легитимацију имати погодности у читавом низу трговинских објеката. То ће се односити на продавнице, на разне компаније које ће давати погодности и попусте. Са борачком легитимацијом добиће се попуст на робу широке потрошње, на храну, козметику, обућу, одећу, опрему за пољопривредно домаћинство, на техничке уређаје и све што је једној породици потребно. То је једно од обећања које смо дали нашим борцима и крећемо у њихову реализацију.

* А финансије? Месечне накнаде за борце с најтежим последицама, они су годинама били заборављени?

- Захваљујући закону из 2020. и економској снази Србије, данас ратни војни инвалиди нису заборављени. Данас ратни војни инвалид прве категорије, то је особа која је остала без руке, без ноге, без ока, који има повреду кичмене мождине и постао је параплегичар и користи инвалидска колица, прима преко 360.000 динара месечно. Тим људима не може ништа да врати ни руку, ни ногу, ни вид, ни ход, али је држава први пут обезбедила довољно средстава да им помогне. У последњих 100 година сада држава највише обраћа пажњу на борце. Мајка палог борца или други чланови породице палог борца добијају око 100.000 динара на месечном нивоу. Радићемо још много тога да држава Србија покаже да цени свакога ко је одговорио и одазвао се када је отаџбина била угрожена.

* Да ли је могуће да у томе успете, јер је проблем много комплекснији него што се чини?

- Парафразираћу речи нашег прослављеног глумца Небојше Глоговца: "Ако икада у животу макар једног човека учиниш задовољним или срећним, онда је твој живот имао смисао." Кад сам дошао на ово место и почео да се бавим борачком проблематиком, подсетио сам се приче о страдању нашег полицајца на Косову и Метохији Срђана Перовића. Срђан Перовић је можда највећи мученик на КиМ. Отели су га шиптарски терористи 1998. Био је слабовид. Под тешким мукама је скончао. Умро је у заробљеништву. Стицајем околности сазнао сам да његова породица никада није имала никакав борачки статус, јер он никада није посматран као пали борац. Почео сам да се распитујем кога је имао. Није имао децу, ни супругу, а иза њега су остали отац, мајка и браћа. Отац је у међувремену преминуо, један брат му живи у Подгорици, други у Даниловграду, а мајка је шест месеци код једног, шест месеци код другог брата. Покренуо сам иницијативу да утврдимо права породице палог борца мајци Милици Перовић, која има 87 година. Успели смо то да урадимо и она је остварила право на инвалиднину, а надам се да ћу до краја овог месеца лично уручити борачку споменицу за њеног Срђана. Наставићемо да радимо на исправљању неправде.

* Стигле су изузетне критике на ваш рачун с неких албанских сајтова због тога што сте посетили гроб Божидара Јанковића, команданта Треће армије током Првог балканског рата 1912. године. У том тексту су њега назвали "окупатором Приштине", а вас су убацили у контекст у ком се критикујете јер промовишете "инвазију Србије на Косово". Како долази до тих замена теза? Да ли очекујете још хистеричнију реакцију када 22. октобра откријете споменик?

- Ако се бавите неким послом и ако можда нисте сигурни како га радите, онда само погледајте шта ваши непријатељи имају да кажу и тада ће вам бити јасно. Тако се из поменутог текста, на основу тога ко ме и због чега напада, може закључити шта ја радим. Први сам државни званичник који је отишао на гроб Божидару Божи Јанковићу, који је ослободио Косово и Метохију у Првом балканском рату 1912. године, затим је ушао у Приштину, а пре тога прешао преко Газиместана. Наша брука и срамота је што ниједан државни званичник то није учинио 103 године. Од ове године ће то бити редовна државна церемонија.

* У истом тексту ваше име се помиње уз графите "Кад се војска на Косово врати". Зашто?

- Цитираћу председника Вучића: Стих те народне песме "Кад се војска на Косово врати" није ништа друго него оно што пише у Резолуцији 1244, која говори о повратку наших снага у броју до 1.000 војника.

* Али, сетите се да је Србија то већ тражила, али није прихваћено. Када то помињете, закључује се да мислите да треба и даље тежити ка томе... Како?

- Све што је досад постигнуто кроз Резолуцију 1244, а надграђује се Бриселским споразумом јесте нешто чијој примени остајемо верни. То је свакако и формирање Заједнице српских општина. Српски народ у последњем периоду доживљава врхунац терора, доживљавају организована убиства, терор, прогон, хапшења, упадање на север Косова без сагласности... Све то показује да Куртијев режим не одустаје од тога да протера српски народ и Српску православну цркву. Наш задатак је да се боримо против тога свим правним и политичким средствима.

 

 

 

Извор: Курир