Министар финансија Синиша Мали одговорио је на економску анализу професора Филозофског факултета Универзитета у Београду Огњена Радоњића.

Економске анализе које недељник “НИН” ревносно објављује сваког четвртка, у предизборној кампањи добиле су посебан замах, тако да смо данас имали прилику да прочитамо најновију анализу професора са Филозофског факултета Огњена Радоњића.

Захваљујем се господину Радоњићу на детаљној анализи, иако он наравно није ушао у суштину и није целовито сагледао фискалну позицију земље и свеобухватно макроекономско окружење.

Када анализира јавни дуг и дефицит, морао би да зна да је са њима неодвојиво повезан и БДП. Не можете да гледате само једну страну биланса, а запоставити индикатор економске моћи једне земље. Дакле, када говори о јавном дугу и дефициту, треба узети у обзир и износ БДП-а јер он говори о створеној вредности у једној земљи током одређеног временског периода.

Претходна власт је од 2008. до 2012. године направила чак 748 милијарди динара минус (дефицит) у каси, односно 7,4 милијарде евра и зато је задуживање које је уследило покривало њихов минус. Притом, тај дефицит се тада није користио за раст и развој земље, већ искључиво за богаћење појединаца бившег режима. Ми данас новац користимо за улагање у капиталне инвестиције, што доприноси даљем расту БДП-а и подиже квалитет живота грађана.

Тако смо у протеклој деценији изградили чак 445 км ауто-путева, док су они тек 42,6 километара, десет пута мање. Изградили смо 108 км пруга, док они нису ниједан једини километар… Реконструисали смо 147 болница и домова здравља, а они су и ту на нули. Даље, када помогнете привреду и грађане за време корона кризе са девет милијарди евра, то јесу оправдана издвајања, јер тиме спашавате земљу, чувате радна места и животни стандард свих грађана.

Професор би требало да зна да је 2012. године држава била пред банкротом, са 8 милијарди динара на рачуну, тако да је било потребно финансирати све преузете обавеза и дугове из претходног периода. Дугове који су били стављани "под тепих". Када неко пре вас направи огроман минус, од чак 7 милијарди евра, на вама је после да будете одговорни и да тај огроман минус покријете. Зато је дошло и до раста јавног дуга од 2012. године до 2014. А замислите колико би износио дуг и дефицит у том периоду, да примања од приватизације нису коришћена за покриће непродуктивних расхода.

Одговорном фискалном политиком, држава је повећала расходе током пандемије и енергетске кризе, како би и краткорочно и дугорочно умањила последице по привредни и друштвени амбијент, очувала животе људи, очувала производне капацитете и наставила да подиже животни стандард људи. Нисмо имали масовна отпуштања, тако да данас имамо преко 2,3 милиона запослених. Терет те кризе, која је многоструко већа, је држава преузела на себе. Нама је циљ да дефицит 2025. године буде 1,5%, а све то радимо уз детаљне анализе са ММФ-ом који је 2011. године, када су они били на власти, напустио Србију и прекинуо програм сарадње.

У њихово време, 500.000 људи је остало без посла. И поновићу, ви сте тада имали 8 милијарди динара на рачуну, а ми данас имамо 506 милијарди динара. Кад бисмо своје депозите искористили да одмах отплатимо део недоспелих обавеза, стање јавног дуга би данас износило 44,5% БДП, а подсетићу вас да је дуг еврозоне преко 91% БДП. Додао бих да економска активност у Србији убрзава, да је у трећем кварталу забележен раст од 3,5%, док земље ЕУ бележе стагнацију, неке и званичну рецесију. 

Не може да се упореди њихова и наша економска политика. Резултат наше политике је 500.000 нових радних места и 467 нових фабрика и погона.

Да у Србији социолог прича о економији, статистици и вероватноћи банкрота, ајде и можемо некако да прихватимо, али да прича о девизном курсу – мислим да је то превише амбициозан циљ.

Ако додамо на све ово и његову смелу изјаву и процену да је имајући у виду кретања инфлације у еврозони, динар требао да ослаби за 5,9 одсто.

Он тврди: „С обзиром на то да је, на пример, 2022. инфлација у еврозони износила 9,2 одсто, а у Србији 15,1 одсто, динар је требало да ослаби за разлику у стопи инфлације, конкретно за 5,9 одсто“. 

Нама може да објасни, али како може да објасни грађанима препоруку да динар ослаби. Хвала богу, динар није жив па не може да га послуша, а неће ни Народна банка Србије која има највеће девизне резерве у историји, а у неким периодима кризе, чак је морала да продаје девизе да динар не би додатно ојачао.

Сетимо се, у њихово време курс је подивљао и динар је ослабио са 81 на 113 динара за једна евро.

Видимо да је професор стручан и по питању разних компаративних анализа бирократског и тржишног модела привређивања. Али, сетимо се колико је ондашња влада пословала по тржишним моделима када је покушавала да успостави тржишну привреду. 

Мој одговор професору Радоњићу, у наставку такође ће бити економски прецизан и аргументован. Нећу и не желим да улазим у расправе о графиконима које је тако поделио са читаоцима НИН-а. Њему на савест и част. 

Професор каже да смо презадужили државу.

Наши подаци и анализе указују да имамо под контролом јавни дуг и рекордан износ новца на рачуну. На крају 2012. године учешће јавног дуга  у БДП износило је  52,9%, односно јавни дуг је износио 17,7 милијарди евра. На крају 2023. године очекује се да учешће јавног дуга у БДП износи 52,7%, односно 36,4 милијарди евра. Постепени пад рација, очекује се и у наредним годинама, тако да би на крају 2026. године учешће дуга у БДП требало да износи 49% БДП. Србија води јасно дефинисану и одговорну политику управљања јавним дугом, која подстиче одржив економски раст захваљујући финансирању бројних инфраструктурних пројеката, уз истовремено смањење његовог учешћа у БДП-у. Међународни монетарни фонд и рејтинг агенције у својим извештајима позитивно оцењују политику управљања јавним дугом.

С обзиром да Србија има на рачуну чак 506 милијарди динара, као што сам већ напоменуо, нето стање јавног дуга на крају септембра 2023. године је знатно мање и износило је 30,77 милијарди евра, док је његово учешће у БДП-у 44,5%.

Србија је у претходном периоду значајно унапредила структуру дуга. Тако је просечно време до доспећа дуга са 5,1 године на крају 2016. године подигнуто на 7,4 године. Код државних хартија од вредности емитованих на домаћем тржишту је нарочито евидентан раст, јер је њихова рочност на крају 2012. износила само 1,4 године, а на крају септембра 2023. године 4,2 године. Иако већа рочност дуга са собом носи мање ризике, али нешто веће трошкове сервисирања, наша земља је упркос томе знатно смањила просечне трошкове дуга. Такође је значајно смањен и гарантовани дуг и ризици које он са собом носи. Гаранције су пре 2015. године издаване у великој мери за ликвидност, док се данас издају за инфраструктурне пројекте.

Политика управљања јавним дугом је јасно дефинисана и за наредне године и обезбеђује стабилност како дуга, тако и јавних финансија.

Професор се бави и минусом у државној каси и разним другим мањковима у нашој Србији.

А ја ћу му рећи да смо поносни на фискалну консолидацију и како смо држали буџетски дефицит под контролом. За следећу годину пројектован дефицит је 2,2 одсто. Висина дефицита до два одсто је чак и пожељна у економској теорији и пракси, у случају да се њиме финансира раст и развој. Ове године ребалансом је предвиђен дефицит од 2,8 одсто, те је очигледна опадајућа трајекторија у овом макроекономском показатељу.

Професор се бави и општим буџетским правилима, иако је њихово важење предвиђено у периоду након 2024. године. Аутор чак ни ту није остао доследан и није на добар начин разумео механизам законски усвојених  фискална правила.

Доношењем фискалних правила крајем 2022. године предвиђена је њихова примена од 2025. године, односно од буџета за 2025. годину. Овај прелазни период омогућиће да се постепеном консолидацијом дође до нивоа дефицита предвиђених фискалним правилом. Да мало појаснимо ова одступања, и зашто је примена фискалних правила предвиђена од 2025. године. Формулисање нових фискалних правила одвијало се у периодима велике неизвесности проузроковане екстерним шоковима које и сам аутор наводи, а то су ковид криза и сукоб у Украјини, те последично енергетска криза и инфлација. Приликом формулисања и размишљања о почетку примене мора се одмерити и период прилагођавања.

Фискална консолидација великог интензитета у само једној години, која би се догодила да је дефицит од 3,2% у 2022. години у 2023. био више него преполовљен на 1,5%, била би контрапродуктивна и утицала би негативно на привредни раст. 

И ово је кључно у целом мом одговору: Ишли смо на постепено смањење дефицита како не би угушили привредни раст и привреду. Велика контракција оштетила би само грађане и компаније. А ми то нисмо могли а ни желели да учинимо. 

И на крају он заборавља једну важну чињеницу а то је да смо и поред раста каматних стопа на светском финансијском тржишту успели да минимизирамо утицај глобалног раста камата на наш дуг. Просечно подерисана каматна стопа је упркос овако интезивном расту стопа на тржишту остала на стабилном нивоу и нижа је у односу на поједине године, када је ситуација на тржишту била далеко повољнија.

Такође, водећи се најбољом праксом Република Србија је од децембра 2020. године реализовала неколико хеџинг трансакција којим је смањила валутни ризик и истовремено до данас уштедела 85,7 милиона евра.

Јавни дуг је на адекватан начин структуриран и што се тиче кредитора, где постоји добар баланс између дуга који је уговорен са комерцијалним повериоцима и дуга уговореног са мултилатералним и билатералним повериоцима, како би се минимизирали трошкови и ризичност портфолија.

И на крају да закључим. Није ми била намера да поентирам као у шаху или тенису у овој математичкој и статистичкој игри, већ само да аргументовано образложим и објасним не само њему, већ и грађанима и стручној јавности – за шта се боримо и које смо резултате постигли до сада. А они су видљиви на сваком кораку.

Извор: Новости