Председница Владе Републике Србије и потпредседница Главног одбора Српске напредне странке Ана Брнабић рекла је да ће 17. децембар бити прилика за грађане да на основу сагледавања десетогодишњих резултата одлуче о својој будућности. Очекује да ће 18. децембар бити прилика за листу "Александар Вучић - Србија не сме да стане" да настави са остваривањем великих планова које је зацртала. Говорећи о опозицији, Брнабић објашњава зашто је убеђена да би Србија, са таквом опцијом на власти, доживела слободан пад. Открива и како у Српској напредној странци доживљавају нападе из табора коалиционих партнера, пре свега функционера Социјалистичке партије Србије, и најављује како ће то утицати на будуће савезе.

* Фото-финиш је кампање. Шта бисте рекли некоме ко још није одлучио да ли жели да изађе на изборе 17. децембра?

- Сваки глас је важан, а избори су празник демократије. Свака пунолетна особа треба да зна да управо њен или његов глас може да промени све. Свако од нас на дан избора има право да одлучује о томе како ће Србија изгледати у будућности. Мој позив свима је да изађу да гласају, у складу са оним што су видели до сада у Србији, дакле у складу с резултатима у последњих 10 година, као и у складу с планом, програмом и циљевима које су странке током кампање представиле. Чини ми се да је листа "Александар Вучић - Србија не сме да стане" једина листа која је представила свој програм до 2027. године. Имамо програм у десет тачака до 2027. године, чија је једна од окосница да просечна плата буде најмање 1.400 евра, просечна пензија 650 евра и да минималац буде 650 евра. Желимо да Србија буде земља која ће наставити сама да одлучује о себи, да води самосталну и независну спољну политику, да народ у Србији говори ко треба да формира владу, да народ одлучује о Србији, а не тајкуни и стране силе. Велика ставка у нашем програму је и здравство. У последњих 10 година смо учинили много за здравство - 147 различитих здравствених установа је у потпуности изграђено од нуле или обновљено, односно реконструисано. До 2012. године тај број је био тачно нула, али има још много ствари које треба да урадимо за наше здравство - да уврстимо све иновативне лекове на листу лекова који се покривају здравственим осигурањем у Републици Србији, да будемо у могућности да лечимо све оне који болују од ретких болести и, такође, да више пажње посветимо здрављу жена. Свака општа болница ће имати мамограф, а сваки округ покретни мамограф.

* То је ваша понуда, али шта мислите - како ће грађани одговорити на њу? Како мислите да ће изгледати 18. децембар?

- Видећемо, верујем да ћемо добити већинско поверење грађана да наставимо овај посао. Моје уверење се базира на томе што смо једина листа која има конкретне резултате, пре свега за животни стандард грађана. Једина смо листа која је изашла с конкретним планом и програмом, као и циљевима. Од опозиције смо у кампањи видели само мржњу, и то мржњу према једном човеку - Александру Вучићу. И нешто што до сада нисмо виђали на нашем политичком небу, а то су увреде на рачун његових родитеља, а пре свега мајке. Неколико дана након таквог почетка кампање, дошле су и увреде на рачун његовог шестогодишњег сина. У такозваним дебатама могли смо да чујемо представнике различитих опозиционих листа који истоветно размишљају о свим важним питањима који су од интереса за грађане Србије. Рецимо, питање Косова и Метохије. Одговор листе број један је био: "Ја мрзим Александра Вучића", одговор представника листе 2: "Ја такође мрзим Александра Вучића", одговор представника листе три је "Ја још више мрзим Александра Вучића" и одговор представника листе четири: "Ја највише мрзим Александра Вучића". Такви су вам одговори на питања о заштити животне средине, о санкцијама Русији. Не постоји ништа што су они понудили грађанима Србије осим мржње према Александру Вучићу и позивају да се гласа против њега, а не за њих.

* Они ће сигурно неке људе и убедити. Природно прижељкујете победу ваше коалиције, али и друге странке прижељкују добре резултате за себе, неки тврде да су у Београду већ победили?

- Кад Мариника Тепић каже да су у Београду већ победили, она не мисли да је у Београду победила листа "Србија против насиља". Она мисли да у Београду имају већину они плус Нови ДСС Француза Милоша Јовановића, плус Двери, плус Заветници и сви остали, што значи да они немају ни план, ни програм, ни циљеве, а још важније немају никакву идеологију. Зарад власти им је потпуно прихватљиво да иду једни са другима, иако једни мисле да је у Сребреници почињен геноцид и да треба да се усвоји резолуција о геноциду у Скупштини, а ови други десно су до јуче говорили да би оног ко каже да је Сребреница геноцид требало ухапсити. Али када треба да сарађују да би се домогли власти, онда Сребреница није важна. Такође, једни кажу да би њихов први потез када дођу на власт био да се уведу санкције Руској Федерацији. То каже листа "Србија против насиља", док Двери и Заветници декларативно кажу, као и француски ДСС, да нису за санкције Руској Федерацији. Али кад је у питању долазак на власт, и једни и други су спремни да забораве ту тему и кажу - није ни важно, хајде ми да радимо заједно, нема везе каква нам је идеологија, важна нам је власт. Или, на тему Косова и Метохије, унутар листе "Србија против насиља" постоји изузетно јак спектар, а то је Зелено-леви фронт, који је потпуно јасно и отворено за то да Србија треба да призна независно Косово и да подржи да оно добије столицу у Уједињеним нацијама. А имате и Двери, Заветнике, Нови ДСС, који се куну ваљда у Косово и Метохију, али им поново ни оно није важно уколико је потребно да иду заједно да би били власт.

* Шта би био успех или добар резултат на изборима за вашу листу?

- За мене је успех сваки резултат који гарантује да листа "Србија не сме да стане" може самостално да доноси одлуке о томе како Србија наставља да ради и да се бори. Да Србија може да буде победничка земља. То је гарант успеха. Зашто? Зато што је тако било од 2012. године, онда 2013. године, а посебно 2014. године. Зато што онда Александар Вучић и Српска напредна странка, као окосница те коалиције, нису морали да праве труле компромисе, већ смо могли да доносимо одлуке које су и тешке, непопуларне, али које су важне за оздрављење и јачање Србије. Кад немате могућност да доносите такве одлуке, већ оне зависе од компромиса и коалиција, тешко је да Србија напредује. То потврђује и јасна одлука председника Вучића да не жели да буде председник уколико неко други има већину. И не жели да само формално буде председник, да има ташну, машну, секретарицу, возача, кабинет и добар аутомобил, а да мора да трпи владу која ефективно уништава и унижава Србију, као што је то било у периоду од 2000. године до 2012. године. Уколико ми немамо такву врсту већине, ни он неће бити председник, већ ћемо ићи на председничке изборе, па да видимо како ће то изгледати. Власт као таква нам није важна, важно је да доносимо одлуке којима ће Србија бити победничка земља.

* Помињете компромисе, који су део политике и који вас као коалицију потенцијално чекају после избора. Колико имате поверења у Социјалистичку партију Србије после свих ствари које су се десиле у кампањи, попут упућивања увреда неких функционера на рачун Александра Вучића из кафане, или Бранка Ружића, који није хтео да се замери опозицији у афери Микетић?

- Не бавим се СПС, нити кампањом неке друге листе, али наравно да чујем шта нам различити партнери из СПС поручују. Најгласнији међу њима је и министар у мојој влади Новица Тончев, али ту је у последње време активан и Бранко Ружић, онда Игор Брауновић, који је и дугогодишњи директор Јавног предузећа "Србијашуме", а који је такође имао шта да каже о раду Александра Вучића и о СНС, а што није нарочито позитивно. Али и неки други из СПС. На крају, грађани ће одлучити и по том питању и зато мислим да је кампања увек добра, зато што свако каже шта мисли о разним питањима. Често смо у медијима и многи кажу оно што желе, али и оно што не желе, оно што им се омакне, што потајно желе али никад до сада нису рекли јавно. Али народ све то чује. Ми из СНС такође све то чујемо, схватамо, разумемо те поруке и у складу с тим ћемо у будућности и реаговати. Оно што могу да вам кажем и што сам небројено пута чула од Александра Вучића, и због чега мислим да је СПС свих ових година с нама у коалицији, а били су у коалицији и кад нам нису требали, а то је да Александар Вучић изузетно и дубоко поштује гласаче СПС, да о њима има најлепше мишљење. То су обични људи, у најлепшем смислу те речи, нормалан народ, вредни и радни људи, посвећени својој држави и људи који на крају крајева схватају озбиљност државе. Председник Вучић је и том коалицијом увек хтео и да захвали тим бирачима на њиховом односу према држави и мислим да су они били ти који су штитили СПС и уводили га у ту коалицију. Небројено пута сам то чула и то је нешто о чему председник Вучић није желео никад да полемише. Верујем да блискост тих бирача и с нашим уверењима и нашим циљевима јесте нешто што чува СПС у власти.

* А шта је с функционерима СПС?

- Да ли ово што сам рекла воле и желе сви функционери СПС? Па, сигурно не. Да ли би нас заменили за неког другог? Моје дубоко убеђење је - да. Можда не сви, али они који се не либе да буду гласни у кампањи и да то говоре управо то и чине.

* Кад чујете сад, на пример, Бранка Ружића, да ли вам је криво што је био члан ваше владе?

- Није мени криво. Били смо у коалицији са СПС и ја политику разумем. Можда нисам толико дуго у политици, али сам од 2016. године много научила од Александра Вучића. Кад смо с неким у коалицији и донесемо такву одлуку, ми се не мешамо у то ко су њихова персонална кадровска решења. Ја сам имала јако добру сарадњу у оквиру Владе с Бранком Ружићем као министром. И као председница Владе сам много радила и давала иницијативе у оквиру сектора просвете и образовања, он је те иницијативе прихватао. Добро смо радили, али то не мења чињеницу да се није изјаснио о неким темама које су изузетно важне за нашу земљу, наше грађане и за будућност наше земље, а та тема је, рецимо, бивши народни посланик Ђорђе Микетић. Није се изјаснио о томе, а неопходно је изјаснити се, јер то није нешто што је приватни снимак, успутна ствар, трач. То је конзумирање наркотика, што је само по себи кривично дело, што је катастрофалан пример за људе у Србији, пре свега омладину, и што ради народни посланик од посланичке плате коју финансирају сви грађани Србије. О томе у кампањи морате да се изјасните.

* А да ли сте чули некога из СПС да се о томе изјаснио?

- Нећу да се бавим СПС више. Осим СНС и наше листе, нико се није изјаснио. Сви у ствари покушавају да пренебрегну то, а оно што смо ми видели је конзумирање наркотика, плаћање тога посланичком платом, на крају крајева и једно понашање које је својеврсни егзибиционизам, који сам по себи говори да није баш нормално понашање за народног посланика и за некога ко претендује на још више функције у извршној или законодавној власти. Није он одустао, али од тога није одустала ни његова листа, иако се зову "Србија против насиља". То је и лицемерно, бахато и безобзирно пре свега према свим грађанима Србије који су након ужасних трагедија 3. и 4. маја изашли на улице да искажу своју бол и емоцију. Они су присвојили назив тих скупова "Србија против насиља" - регистровали су га у кафани "Естрада" у Шапцу, а онда су тако назвали и своју листу, иако нису сигурно сви грађани који су били на улицама за њих. Дакле, и то су украли. Они као пропагирају неку нормалну, пристојну, толерантну Србију и неко умивено лице Србије, али онда таквог човека, бившег народног посланика који конзумира наркотике, и даље држе на листи, и то ни мање ни више као 29. на листи. Дакле, они рачунају озбиљно на њега.

* Има ли некога у опозицији ко би био прихватљив за СНС након избора, евентуално у процесу формирања владе?

- Ни ја нити ми као странка не размишљамо на тај начин. Имамо наш план, програм и циљеве, и то је оно што је нама важно, и молимо за подршку свих грађана Србије да можемо сви заједно да имплементирамо тај план и програм, да стигнемо до тих циљева до 2027. године. Све резултате које имамо у овом тренутку постигли смо заједно с грађанима. Колико сам ја поносна на завршетак ауто-пута до Чачка, ауто-пута до Шапца, до Крушевца, иако је то пре свега агенда председника Александра Вучића, исто толико сваки грађанин Србије треба да буде поносан на то. Посебно они који су гласали за нас, јер без тог гласа ми то не бисмо могли да урадимо. То сигурно нико други не би урадио, зато што су имали 12 година да ураде, а нису ни почели. Исто тако је и Александар Вучић поносан на научно-технолошки парк у Нишу, иако је то моја иницијатива. А исто толико треба да буде поносан и свако ко је гласао за нашу листу. Јасно смо рекли свој план и програм за нову, модерну, јаку, стабилну, победничку Србију. То је оно за шта тражимо поверење и глас грађана. Што се тиче опозиције, немам заиста никакво мишљење. Нисам чула да је било ко понудио нешто слично ономе што смо понудили ми.

* Зашто мислите да ће Србија стати ако не победи ваша листа?

- Па зато што они нису чак ни испратили оно што смо ми урадили у последњих десет година. Ево, рецимо, у области електронске управе. Они једноставно никад нису схватали и не схватају ни данас. То би стало. Верујем и убеђена сам да бисмо се вратили на папирно пословање и на то да свако од наших грађана мора да јури од шалтера до шалтера, сакупља папире. Када смо повезивали школе на брзи бежични интернет, у шта смо као држава уложили 60 милиона евра, ови људи су питали зашто то радимо, јер школе нису поште. Они нису разумели зашто је то важно. Када смо уводили програмирање, питали су зашто програмирање. Верујем да сутра више не бисмо имали програмирање у школи. Дакле, не би стали само путеви и пруге, јер нису градили ни путеве ни пруге, верујем да би целокупни развој Србије стао. А ако то стане, онда ми полако идемо на оно што смо живели од 2000. године до 2012. године, а то је да људи губе посао, да се затварају фабрике и развојни центри. Србија би у једној спирали доживела слободни пад. Мене то плаши и верујем да то виде грађани Србије. Неко ће рећи да је то претерано, али није. То је реалност зато што смо ми чули да они не желе кинеске инвестиције у Србији. А кинески инвеститори у овом тренутку у Србији запошљавају већ око 29.000 људи. Они су рекли да Србија више неће бити земља која има било какво рударство. Данас је у сектору рударства запослено преко 35.000 људи и ти људи би остали без посла. Потпуно је незамисливо да је неко успео да у периоду од 2000. године до 2012. године изгуби 500.000 радних места, да затвори оне фабрике. Ко би помислио да је то могуће, јер је те 2000. године Србија била као Мека, сви су слали новац, сви инвеститори су били заинтересовани, спољна политика других земаља је била таква да је подржавала ту тзв. демократску власт, која је била све осим демократске. Не, ти људи су све то узели за себе и све те фабрике закатанчили. Те фабрике су преживеле некако и деведесете, и санкције и бомбардовање, али нису преживеле њих. Зашто би их преживеле данас?

* Завршавате мандат. Има ли нешто за чим жалите што нисте успели да урадите у овако скраћеном мандату, а да сте планирали?

- Тешко је на тај начин говорити, јер сам октобра 2022. године представила експозе, програм за наредну владу у Скупштини, и ми смо практично имали свега годину дана мандата. Тако да има много ствари које смо рекли да ћемо урадити, нисмо стигли, али те ствари су ту, оне су и даље наши циљеви и наш програм. Опозиција је инсистирала да се избори одрже пре краја године, ми смо то испоштовали, тако да то све остаје нешто што треба да радимо. Али много ствари смо урадили у последњих годину дана. Пресрећна сам што смо успели да изгурамо читав пројекат кампуса БИО 4 и пре краја године ће већ кренути изградња. Драго ми је што смо успели, уз огромну подршку председника Александра Вучића, да ојачамо нашу војску и безбедносне капацитете. Драго ми је што смо и у 2023. године успели да обезбедимо повећање и раст плата, пензија и минималца.

* Јесу ли сви министри заслужили прелазну оцену?

- Никада нисам причала појединачно о министрима у медијима, па нећу почети ни сада. Они сви знају колико сам појединачно задовољна или незадовољна. На крају крајева, имате некад и бољих и лошијих дана, добрих и лоших времена и никада нико није увек на свом максимуму, па нисам ни ја. И ја имам дане када мислим да сам сувише времена провела овде у кабинету. Јесам радила, читала сам, планирала, али некако после два-три дана, као председник Владе нисте били на терену довољно, нисте чули довољно људе, па се онда активирам, па сам нешто више у јавности. Некад мислим да сам неке ствари могла боље, неке ствари сам наравно погрешила, а некада су приоритети могли да се другачије организују.

 

Самокритика на крају мандата: Дајем себи четворку

* Коју бисте оцену, од један до пет, дали себи и влади коју сте водили?

- Четворку. Изузетно тешка времена су била, али опет на крају погледате по резултату и кажете: Ипак смо ми изгурали тај раст од 2,5 одсто. Има један добар показатељ како смо радили и како може да се утиче, јер сте на месту председника Владе као диригент једног оркестра и утичете на различите секторе. Сећам се да је крајем првог квартала ове године неко с нашег састанка Савета за БДП дао опозиционим медијима информацију о томе шта је било на том састанку. Неко је био на том састанку у својству заменика члана и за тог свог надређеног је направио записник. Оно што сам тамо рекла од речи до речи је послао медијима и ми и знамо ко је то пустио. На том састанку сам била изразито критична према одређеним ресорима и одређеним људима и рекла сам да ако наставимо овако да радимо као што смо почели, не да нећемо имати 2,5 одсто раста, него нећемо имати ни два. Замолила сам их да се пробуде, да раде и да се убрзају. И то се и десило. Они су се пробудили, ми смо појачали притисак и контролу, имали чешће савете, ишли пројекат по пројекат. Да се нисмо трудили, не бисмо завршили са 2,5 одсто раста. То не пада с неба, за то морате да радите и Влада је радила као тим. Урадили смо невероватне ствари. Можда смо могли и више да није избио и рат на Блиском истоку, али успели смо да се одупремо свему томе.

* Шта недостаје за петицу?

- Ја бих била од оних професора који мисле да је петица нереална. За петицу морате да имате владу у којој је буквално сваки министар сваки свој дан посветио грађанима. Нажалост, и даље имате људе који не одговарају на мејлове и дописе, или се играју дописима, па пребацују надлежност на друге. Комуникација према грађанима мора да се унапреди. Зато уводимо електронску писарницу и онда ћемо знати тачно коме се који грађанин обратио и какав је резултат. Разумем да у том сегменту грађани имају фрустрацију према Влади. Као и у много ствари које се добро решавају дигитализацијом и е-управом, и у овоме је, по мом мишљењу, решење у томе. Уноси се транспарентност и она с једне стране показује ко ради, а ко не, а с друге стране тера људе да раде, јер ћемо ми видети ко ради, а ко не. Трудим се да одговарам на сваки мејл и поносим се зато што није нарочито тешко у овој земљи стићи до премијера, као што није ни стићи до председника Републике. Теже је углавном стићи до председника општине и они морају да се мењају, морају да разумеју да је част радити за народ и грађане, да треба да их чујеш и да они треба да виде да ти је велико задовољство да решиш неки проблем. Зато смо ту, као систем, али и појединачно.

 

О плану опозиције: Прича о техничкој влади је суманута

* Како сте разумели концепт техничке владе, који фигурира као план опозиције да смени актуелну власт?

- То је суманут концепт. Не постоји техничка влада. Влада је ту да преузме одговорност и да влада, да води земљу у неком смеру, у складу с неком политиком. Проблем који видим у томе што прича опозиција је да ту политика не постоји. Проблем је у томе што они мисле да свет може да стане и да сачека њих да се договоре око неких ствари, и то они јасно кажу. Кад их питате за Косово и Метохију, они кажу: "Па не знам, видећемо" и тако кажу на сваку тему, чак немају став о европским интеграцијама. Наша политика је јасна. Имамо европску перспективу и ми јесмо на европском путу, али нисмо у последњих 10 година и никада нећемо зарад тога кварити наша традиционална пријатељства. Показали смо да једна земља може бити на европском путу и истовремено неговати своја традиционална пријатељства и правити нова, као што је оно са Уједињеним Арапским Емиратима.

 

 

 

Извор: Курир