Брнабић: Грађанима дугујемо пристојан дијалог међу странкама

Ана Брнабић ће у историји вишестраначја у Србији остати упамћена као једина која је имала чак три премијерска мандата, и то везана, да би пре нешто више од месец дана била изабрана за председницу Народне скупштине. Нова функција је дошла у бурном политичком тренутку, на домаћој и међународној сцени, а изазови се ређају практично из дана у дан.

* Нова Влада Србије, београдски и локални избори, свакодневне тензије на Косову, пријем Косова у Савет Европе, гласање о резолуцији о геноциду у Сребреници... Шта вам од свега што је тренутно у фокусу најтеже пада?

- Без сумње то су сви међународни притисци са којима се сусреће наша земља. У првом реду ту мислим на пријем тзв. Косова у Савет Европе и насилно гурање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација. Ово што се ради и у Савету Европе и у УН представља веома опасан преседан. Такви преседани, у тако важним институцијама, не само да представљају директан притисак и претњу нашем народу и Србији, већ недвосмислено и на најдиректнији начин подривају основне принципе међународног права, па чак бих рекла и да пркосе здравом разуму. Као такви, они ће имати далекосежне последице по међународни поредак. Истовремено, гледајући колико се наша земља на челу са председником Александром Вучићем храбро бори чини ме неизмерно поносном.

* Расписали сте за 2. јун београдске и локалне изборе. Претходних неколико недеља трају разговори власти и опозиције. Како бисте их оценили?

- Разговор је лековит за наш парламент. Пристојан дијалог политичких странака које другачије мисле је нешто што дугујемо свим нашим грађанима, без обзира на то да ли су они гласали за власт или за опозицију, или можда нису уопште изашли на изборе. Да ли је то лак задатак за све нас? Није, али је то наша обавеза. Уколико бисмо, на пример, успели да постигнемо консензус око одређених националних питања, а јасно ми је да је то скоро па немогуће, Србија би била додатно јача на међународној сцени. Замислите колико би ствари биле другачије када бисмо, рецимо, наступали јединствено око ове две ствари - УН резолуције о Сребреници и чланства тзв. Косова у Савету Европе. Уместо тога, ми имамо да најпризнатији светски ауторитети за питања ратних злочина, као што су Ефраим Зуроф и Јехуда Бауер, кажу да је Сребреница била ратни злочин, али никако геноцид, а без обзира на то, наша опозиција тврди да је Сребреница геноцид и да Србија треба да подржи овакву резолуцију, наметнуту на овакав начин – супротно Дејтонском мировном споразуму, Уставу БиХ и супротно Повељи УН. То је једноставно, тешко разумети. Неко ће рећи да су ово моје пусте жеље, али ја желим да идем ка том циљу. Не морамо мислити исто о свему, не морамо имати исте политике, али морамо да разговарамо и морамо макар да покушамо да заједно бранимо националне интересе. Док год се налазим на месту председнице Народне скупштине, залагаћу се за дијалог између свих политичких представника.

* И поред тога што тврдите да су препоруке ОДИХР-а испуњене, део опозиције није сагласан с тим и неће изаћи на изборе. Да ли је више могло да се уради?

- Ја никада нисам тврдила да су све ОДИХР препоруке испуњене, већ да ми континуирано радимо на примени ОДИХР препорука од 2019. године. Од тада смо применили близу 60 различитих препорука. На крају, треба имати у виду да опозиција не жели испуњење свих препорука, јер има препорука са којима се они не слажу - као што је препорука да једна особа може својим потписом да подржи више изборних листа.

Откада сам постала председница парламента, имала сам неколико састанака у ширем формату, који су испраћени у медијима и сви јасно могу видети да сам апеловала да се сви ујединимо око ОДИХР препорука, да то буде наш заједнички именитељ. Деловало ми је да је испуњење приоритетних препорука нешто око чега се сви слажемо и исто мислимо. Од првог састанка, опозиција је уместо о испуњењу препорука причала о својим захтевима, који су на крају и уважени и сада идемо на изборе 2. јуна у Београду и свим осталим локалним самоуправама којима је време за изборе. Дакле, што се мене тиче - могло је да се уради више, али смо, у складу са захтевима опозиције, разговарали највише о датуму избора. Ја се заиста искрено надам да сада коначно на ред долазе и ОДИХР препоруке.

* На изборе неће изаћи ССП, Заједно, Србија центар и коалиција НАДА, највероватније. Да ли легитимитет избора може бити угрожен?

- Да будем, још једном, сасвим јасна - бојкот избора не постоји. Изборе који ће се одржати 2. јуна не бојкотује нико. Део опозиције једноставно бира где ће изаћи на изборе, а где неће. Тамо где мисле да су јачи, тамо ће изаћи. Тамо где мисле да су слабији, тамо неће. Таква врста политике угрожава само њихов легитимитет, ништа више од тога, али свако бира своју политику. За неверовати, али на овим изборима ћете имати странке које ће, на пример, “бојкотовати” изборе у Београду, али ће учествовати на изборима за градске општине у Београду. И такав парадокс је могућ. Дакле - бојкот избора не постоји.

* Доста се говорило о миграцијама грађана из града у град за потребе избора. Да ли гарантујете да тога неће бити?

- Не могу да се бавим причама рекла-казала већ могу да говорим само о званичним подацима. Добрица Веселиновић је сам рекао да нема фантомских бирача и да је разлика у бирачком списку у Београду за изборе 17. децембра у односу на прошле изборе на нивоу статистичке грешке и у складу са природним и уобичајеним кретањем становништва. Коначно, да би додатно повећали транспарентност бирачког списка и контролу јавности, одлучили смо да промене у броју бирача по локалној самоуправи објављујемо једном месечно, уместо једном у три месеца. Тако да свако може да види да ли постоје значајна одступања и миграције из једне локалне самоуправе у другу или не. Понудила сам представницима опозиције и релевантним организацијама цивилног друштва да седе у Министарству државне управе и локалне самоуправе како би имали директан увид у бирачки списак и контролу и након закључења бирачког списка. Нису желели. Понудила сам да одмах формирамо радно тело које би имало увид у комплетан бирачки списак и то одмах. Ни то нису желели, већ су тражили да се формира комисија и то законом, а што тражи време и никако не може да се уради брзо. На крају је испало да се нама жури, а да њима увид у бирачки списак није ни хитно ни важно. Последњи састанак који смо имали на ову тему је био заиста прилично бизаран у том смислу.

* Истраживања показују да опозиција има највеће шансе у великим градовима - поред Београда, у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу. Шта кажете на то?

- Желим им много среће у изборној утакмици. Верујем да ће победити оне политичке опције које грађанима понуде програм, планове и визију за будућност. Верујем, такође, да ће грађани умети да цене труд и рад и да ће, као и до сада, наградити људе који показују бригу за конкретне проблем грађана. Наш план је јасан. До 2027. године радићемо на томе да просечна плата у Србији буде минимум 1.400 евра, просечна пензија 650 евра, минимална зарада 650 евра. Морамо додатно да унапредимо наш здравствени систем, нашу просвету, да завршимо велике инфраструктурне пројекте које смо започели, да се спремимо за Експо.

Можемо све то да постигнемо. На добром смо путу, али да би стигли до тог циља, морамо да радимо сви заједно, као један посвећен тим - од локала, преко републичке власти, заједно са председником Републике Србије. За то се боримо.

* После седам година нисте више председница Владе. Како вам се чини ново радно место? Шта вам више лежи?

- И место председнице Владе и место председнице Народне скупштине су за мене највећа могућа част. Служити својој земљи и бити део система који мења живот грађана на боље, заступа њихове интересе и ради у њиховој служби је нешто што мене заиста чини поносном. Потпуно су другачије функције, тешко упоредиве, али обе са собом носе велику одговорност. Трудим се да и ову функцију обављам једнако посвећено као и функцију председнице Владе, а себе видим као део тима председника Александра Вучића, тима који изнад свега верује у Србију, наш народ и све наше грађане.

* И у овом сазиву седнице су обележене тешким речима, увредама, псовкама, ролнама тоалет-папира. Је л‘ можете као председница парламента да учините нешто да се слика која се шаље из највишег законодавног тела поправи?

- То ми је највећа жеља и циљ свих циљева. Парламент је место с којег треба да пошаљемо пример нашим грађанима како се комуницира, како се дискутује о темама о којима не мислимо исто, на који начин поштујемо саговорника. Како да очекујемо да се наша деца обраћају наставницима у школи, ако на Јавном сервису могу да виде седницу Скупштине на којој се један народни посланик, без трунке поштовања, обраћа најстаријем члану парламента, и то професору који је вишеструко задужио ову земљу? Ја мислим да смо кренули бољим путем, успоставили смо какав-такав дијалог, последња седница је била много боља од прве, тако да сам оптимиста.

* На челу Владе замениће вас Милош Вучевић, какву владу очекујете?

- Дубоко верујем да ће Милош Вучевић бити одличан председник Владе. Имаће сву моју подршку у сваком тренутку. Као што сам рекла – ми смо један тим. Свакако ће бити влада континуитета, као што су биле и оне које сам ја водила. Александар Вучић је пре десет година поставио визију успешне Србије и то је пут којим идемо. Много смо урадили, земља је данас потпуно другачија од оне Србије какву смо наследили 2012. године, али има још много, много посла. Верујем да ће влада коју ће водити Милош Вучевић донети нову енергију и покренути неке нове реформе за још јачу Србију.

* За неки дан очекује се усвајање резолуције о геноциду у Сребреници. Да ли је власт у Србији урадила све? И какав исход очекујете?

- Власт у Србији урадила је чини ми се не све, него чак и ствари изнад својих могућности. Дали смо све од себе како би се у свету чула истина, како би се поштовало међународно право, како се не би силом гурало нешто мимо свих процедура. Не очекујем, искрена да будем, повољан финални исход ни за Србију, ни за УН, али је свет већ изненађен резултатима борбе коју је Србија уложила предвођена Александром Вучићем. Председник Србије је својом борбом у Њујорку успео да поремети ствари толико да су усвајање резолуције морали да помере јер нису били сигурни у исход. Показало се да је Србија данас тврд орах и да не може тек тако да се напада и унижава. Свако ће убудуће два пута размислити кад буде желео да уради нешто против Србије. И то је један од резултата ове борбе председника Вучића. Она има одвраћајући ефекат за све будуће нападе. Некада сте Србији могли да отмете део територије, а да власт на то реагује само саопштењем за медије. Данас је Србија у стању да дигне цео свет на ноге и да алармира на ствари које значе кршење међународног права на најбруталнији начин. Народ Србије и генерације које долазе биће поносне на борбу председника Вучића по овом питању, уверена сам у то. Гласање је одложено за сада, ми нашу борбу настављамо и никада нећемо одустати, ма какав исход ове срамне резолуције био.

Извор: Блиц