Весић: Економски развој је победа Србије

Само економски јака Србија може да се бори за своје националне и државне интересе. Сиромашна Србија не може да брани ни себе, ни своје сународнике ван ње. Зато је важно да земља овим темпом настави да се развија, поручио је, у интервјуу за Ало!" Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

* Ове године Васкрс дочекујемо у прилично бурним околностима везаним за Косово, како ћемо изаћи из свега тога?

- Политички притисци на Србију никада нису били већи ни снажнији, а једини начин да победимо је тај да Србија настави да се снажно економски развија, јер економски снажна Србија може да оствари политичке и националне циљеве. Србија води самосталну и независну политику, инсистира на војној неутралности, на поштовању међународног јавног права и Повеље УН, и то великима и моћнима у свету смета. Идеја да тзв. Косово буде чланица Савета Европе је апсурдна. Било би лепо да нам Дора Бакојани, православна хришћанка из Грчке, блиска Куртијева познаница, а видим и сарадница, објасни како власт у Приштини поштује права Срба и како оправдава да је косовски Албанац који је пуцао на двојицу српских дечака који су ишли по Бадњак на Божић на слободи?

* Упорно нам се намеће и стигма геноцида?

- Део притиска на нашу земљу је резолуција о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација којом земље - спонзори те резолуције желе да жигошу српски народ као геноцидни. Ова резолуција не да неће донети помирење у региону већ ће унети додатну нестабилност и поделе. Резолуција је предложена мимо законске процедуре у БиХ, вољом политичких представника једног народа у БиХ и супротно Дејтонском споразуму. Њеним усвајањем руши се Дејтонски споразум, што може да има несагледиве последице. Посебно је апсурдно што је један од спонзора резолуције немачка дипломатија која представља народ који је починио једини геноцид у модерном свету који укључује масакре на територији Србије као што су стрељања у Крагујевцу, Краљеву, у Јајинцима. У оба случаја, како је и председник Александар Вучић и рекао, циљ су нове тужбе против Србије и Срба, и захтев за ратном одштетом. Србија, председник Вучић и влада боре се против ових притисака свом снагом. Председник Вучић је у Њујорку уложио готово надљудске напоре да образложи аргументе Србије и успео у невероватно тешким околностима да се избори да се наш глас чује, а дискусија о резолуцији одложи. Чак и да ова накарадна резолуција буде усвојена то ће се догодити прегласавањем и уз политичке притиске незабележене у светској организацији. Тзв. Косово ће, сва је прилика, постати члан Савета Европе, што ће бити најсрамнији дан у историји те организације, али ни то неће бити тако једноставно. Тешко је борити се у оваквим околностима и због тога је важно да наставимо економски раст, да градимо путеве и пруге, привлачимо инвеститоре, како би грађани живели боље. У том смислу изузетно је важна посета кинеског председника Си Ђинпинга, који ће посетити само три европске земље, Француску, Мађарску и Србију. Та посета говори и колики је углед Србије данас и колико поштовање ужива председник Вучић, који ће по други пут бити домаћин кинеском председнику за осам година што се не дешава много већим земљама од наше. У оваквим геополитичким околностима за Србији је важно да гради пријатељства на све четири стране света и мостове сарадње који доприносе даљем економском развоју.

* Са друге стране, иако смо стално под великим притисцима, српска економија је у великом замаху. Како то коментаришете?

- Српска економија јесте у великом замаху и привреда, и поред свих изазова, мора да настави да се развија. То је политика председника Александра Вучића. Сиромашна Србија не може да брани ни себе ни своје сународнике ван Србије. Они политичари који заговарају да се Србија економски изолује свесно или несвесно раде против своје земље. Наш бруто домаћи производ је већи од БДП-а свих других земаља Западног Балкана заједно, као што се више страних инвестиција слило у Србију него у све земље региона заједно. То су озбиљни резултати иза којих стоји предан и марљив рад свих нас. У економском развоју посебно важно место има управо развој саобраћајне инфраструктуре. И програм "Скок у будућност", који је председник Вучић представио као циљ до 2027. године, предвиђа управо то - више фабрика, веће плате и пензије. До 2027. године просечна плата у Србији биће 1.400 евра, а просечна пензија 650 евра. Само пре дванаест година, 2012. године плата је била мало више од 300 евра а пензија око 200 евра. Данас је већ просечна плата у Србији око 800 евра а пензија мање од 400. То је политика за људе - да је свима данас боље него што је било јуче, а да нам сутра свима буде још боље него што је данас. За то се заједнички боримо, Влада Србије и председник Вучић.

* Да ли можете из главе да набројите све ауто-путеве, брзе путеве и пруге који се тренутно граде у Србији?

- Наравно да могу јер то је мој посао. Ове године, према утврђеном плану, треба да буде завршено око 166 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а до 2027. године 487 километара. Градимо Моравски коридор, деоницу ауто-пута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге, Дунавски коридор, "Осмех Војводине", брзу саобраћајницу Београд-Зрењанин-Нови Сад, брзу саобраћајницу Шабац-Лозница, деоницу Сремска Рача-Кузмин, будућег ауто-пута Београд-Сарајево, радимо деоницу од петље Дивци до Ваљева, Фрушкогорски коридор са три моста у Новом Саду, као и обилазнице око Горњег Милановца и Крагујевца. Ове године наставићемо да градимо ауто-пут "Милош Велики" од Пожеге према Црној Гори, као и део ка Републици Српској и БиХ, а започеће и радови на брзој саобраћајници "Карађорђе".

* А пруге?

- Што се тиче пруга, управо је изградња и реконструкција железничке мреже у коју се деценијама, све до 2012. године, практично уопште није улагало јесте један од приоритета у мом ресору, али и целе Владе и председника државе. Ове године нас очекује почетак изградње брзе пруге Београд-Ниш, дуге 230 километара, коју са 610 милиона евра гранта помаже Европска унија. После Ниша, спојићемо брзом пругом Прешево, затим Скопље и Солун, тако да ћемо од Будимпеште до Грчке имати брзу пругу дугу више од 1.500 километара, а Србија ће заузимати централно место развоја. У оквиру припрема за "EXPO 2027" градиће се пруга Земун поље-Сурчин, која ће повезати Земун поље са будућим Националним стадионом, аеродромом, "EXPO" и центром Сурчина, а у будућности биће продужена и до Обреновца. Ове године почели смо да обнављамо 2.000 километара регионалних пруга како би у наредних неколико година све оне биле обновљене.

* Јесте ли задовољни динамиком радова на свим трасама? Шта је највећи проблем са којим се срећете од кад сте преузели Министарство?

- На Моравском коридору, радови теку по плану, који предвиђа да ове године завршимо нових око 50 километара - од Кошева до Трстеника и од Прељине до Адрана. Деоница Прељина-Пожега, са два тешка тунела - Лаз и Муњино брдо биће завршена до октобра. Ове године биће завршено 5,8 километара брзе саобраћајнице од петље Дивци до Ваљева, као и 18 километара на деоници Сремска Рача-Кузмин, те 54 километара брзе саобраћајнице Шабац-Лозница, у оквиру које ћемо градити и "одвојак" Слепчевић-Бадовинци, до саме границе са Републиком Српском и БиХ. Радови на Дунавском коридору иду и брже од плана и до краја године биће завршен 21 километар до Пожаревца, као и 11 километара од Великог Градишта до Голупца, а у септембру 2025. године биће завршен цео коридор, дуг 68 километара. Радимо и брзу саобраћајницу "Осмех Србије", као и Београд-Зрењанин. У 2026. години биће завршен и комплетан Фрушкогорски коридор, са три моста у Новом Саду. Крајем прошле године почели смо да радимо и обилазницу око Крагујевца, док обилазницу око Горњег Милановца, дуга 9,5 километара, бити завршена у септембру. У Србији се гради више него икада, готово да нема дела земље у којем се не гради или не обнавља државни или регионални пут. Сви радови теку предвиђеном динамиком, а изазове са којима се суочавамо током реализације пројеката, којих увек има када се ради, решавмо и превазилазимо у ходу, јер се од зацртаних циљева не одустаје. Оно што је, свакако био највећи изазов, када сам преузео ово Министарство јесте изградња деонице Паковраће-Пожега. Ја сам се на недељном нивоу састајао са извођачима, како бисмо прво решили проблеме са експропријацијом, а онда и превазишли захтевну геологију тог краја, посебно у тунелу Муњино брдо. То је сада иза нас, завршавамо ове године ту деоницу, и крећемо да градимо даље, један крак према Републици Српској и БиХ и други према Црној Гори.

Ја сам на привременом раду у политици

* Међу првима сте препознали важност друштвених мрежа у политици. На Тиктоку имате занимљиве снимке, често нетипичне за политичара. Написали сте неколико књига. Да ли је ваш алтер его писање, глума или нешто друго?

- Ја сам на привременом раду у политици јер то је посао који не може да се ради читав живот. Волим да пишем, а ове године објављујем уџбеник о коришћењу друштвених мрежа у политичким кампањама, на који сам посебно поносан јер то ће бити мој други уџбеник који пишем са својим колегама с универзитета у Марибору. На Сајму књига читаоци ће моћи да прочитају моје мемоаре који обухватају период до 2013. године, када сам се после паузе од десет година поново вратио у политику.

За Васкрс у Жичи

* Како ћете прославити наступајући Васкрс?

- Посетићу манастир Жичу, где ћемо до Видовдана да завршимо уређење приступних саобраћајница и плато испред манастира. Мени је Жича посебно важна јер сам одрастао у порти тог манастира. Обићи ћу радове на капели Свете Петке у оквиру Цркве Ружице, за чију обнову је град Београд обезбедио новац док сам обављао јавне функције у граду.

Извор: Ало