Говор, председника Владе Републике Србије Милоша Вучевића на обележавању Дана сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (НДХ), у Доњој Градини код Козарске Дубице, преносимо у целости.

"Драга браћо и сестре - Христос васкрсе!

Данас се ево налазимо на највећем српском пољу смрти. Под нашим ногама налазе се читави градови, наша деца и будућност коју нисмо требали да дочекамо, a Божјом милошћу дочекасмо је. Овде одајемо пошту, неми од бола за нашим родом и поколењима. Стотине хиљада оних, који су овде и сви су страдали као да нису људи. Клани, кувани, дављени, одрани, спаљени, силовани, мучени и живи сахрањивани.

Размере злочина и геноцида на овом месту су толика да делују нестварно. И стварају се у том смислу два ефекта. Први је да вам нико не верује да постоји место на кугли земаљској, где се од дечијих лешева правио сапун. И заиста, нормалан ум то не може да прихвати! И други је, да та рана толико боли и тако је велика, да човек у очају не жели да о томе размишља и да на то мисли. Ова два феномена су најопаснија у колективној свести нашег народа. Опасан је то феномен, јер је сећање на ове страдалнике наш идентитет и корен. Понекад се чини, да само запослени у Спомен комплексу Доња Градина, представљају монахе и монахиње који се једини моле Богу за оне који овде почивају. Они су ту сваки дан, сами очи у очи са најмонструознијим смртима наших сународника и рода нашег, који овде лежи и на томе им морамо бити бескрајно захвални.

У свим религијама света постоји место страдања и патње људи и оно се означава различитим именима, али је најпознатије под именом пакао. У хришћанској мисли, то је место где столује туга и бол. Њега изграђују демони и ђаволи, који још више муче и сатиру што су њихове жртве невиније. И то је директна веза са усташком НДХ-а.

А не може се бити крив ни по једном закону, осим по Закону НДХ-а о заштити аријевске крви и части хрватског народа, што си Србин, Јеврејин или Ром. И то је била једина њихова кривица! Клали су их фра Сотона и они који себе прозваше хвалећи се монструозношћу својом, Лубурићевим месарима.

Људски мозак такво зло не може да перцепира и зато га одбацује! То што се овде десило, тај лелек и ту муку, може само Господ да разуме. А то је можда и најважније. Да Господ разуме. Јер онај ко нашу муку не буде разумео и схватио, отклонио је своје лице од Бога. Онај ко не спозна наше страдање и бол, поново је самог Христа разапео. Онај ко не зна да се овде на овом месту отвара и спаја небо и земља и да су ови мученици наша силна армија молитвеника пред Богом, том ништа није јасно и ништа му свето није. Они су наша армија, радосна армија у рају, која брине о нама.

Али нама мора бити јасно, да је ово Јерусалим наш. Да је ово Света земља! Да је овде наш океан суза и крви. Да смо одавде распети и да смо победнички васкрсли до данашњег дана. Јер нас Господ у љубави својој поново на ноге постави, и ојача мишице наше. И даде снагу да не одвраћамо поглед са овога места. Него да знамо, гледамо и дишемо! Да сањамо и да се збратимимо! Скупимо снагу и сведочимо победу живота над смрти и добра над злим.

Са овог места ми сведочимо да народ који је ово прошао, не може бити народ џелата, него народ жртва. Да се са овога места, заклињемо да су чојство и јунаштво наша снага. Да верујемо у небеску правду и Божју милост, да ће они који нас за геноцид оптужују, доћи у ову Долину плача да се поклоне и извине. Ко то не схвати, настављач је дела оних који ово починише!

А наше је да верујемо и молимо се. Бог ће нам дати онако и онолико како смо молили! И да радимо и међу собом имамо слогу и јединство. И да би из ових хумки изникла слава и бесмртност Србинова. Нека би Бог дао да тако буде!

На крају браћо, још једном да се поздравимо поздравом радости и спасења,

Христос Васкрсе!"

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА