Министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић изјавио је да је резолуција о Сребреници у УН дипломатска заседа за Србију, као и да ће њено вероватно усвајање бити преседан, али да неће бити једногласно изгласана, јер ће велики број земаља бити против.

Ђурић је у интервјуу за Танјуг нагласио да је српски тим који води борбу против резолуције веома чврст и да је, предвођен председником Александром Вучићем, радио даноноћно у претходним данима, да, ако ништа друго, свака од 192 чланице Уједињених нација чује аргументе Србије.

"Јесте чула део наше муке, јесте чула и део наше историје, али и правних аргумената. Јер овде је прекршен члан 12 повеље Уједињених нација који прописује, на пример, да Генерална скупштина не треба да одлучује о питањима које су још увек пред Саветом безбедности. А питање БиХ је још увек пред Саветом безбедности. Сутра ће бити седница о Босни и Херцеговини. Како онда може Генерална скупштина да одлучује о тој теми?", навео је Ђурић.

Ђурић је навео да је Србија, од тренутка подношења резолуције у дипломатској акцији у 104 амбасаде и конзулата које имамо широм света.

"И ми смо од момента почетка ове акције, коју је иницирао председник Вучић, почели да упућујемо наше специјалне изасланике, да обилазе неке од наших традиционалних пријатеља, који су компаративна предност Србије у односу на многе друге европске земље, зато што ми имамо заиста сјајне односе са многим афричким, латиноамеричким, азијским земљама, којима смо помагали приликом њихове борбе за осамостаљење, приликом борбе антиколонијалне коју су водили", навео је Ђурић.

Како је рекао, многи од њих и данас памте ту нашу подршку.

"Знају да је Србија земља која принципијелно стоји на позицијама међународног права, не само због себе и због свог питања, рецимо, Косова и Метохије. Једнако се противи томе да се тако осетљива питања, као што је питање ратних злочина, инструментализује и злоупотребљава у политичке сврхе", поручио је Ђурић.

Ђурић је, појашњавајући шта мисли под заседом, рекао да се то тако не ради.

"Када је усвајана резолуција о Руанди 2003. године, тада се прво унутар саме Руанде годинама одвијао процеса помирења, затим су одржане регионалне консултације, нашао се угао и начин да се ничије жртве не увреде, да се све жртве уваже, да се не направи вештачка хијерархија међу жртвама и да то онда буде заједнички предлог афричких земаља", објаснио је Ђурић.

Ђурић је рекао да сматра да ће та резолуција отворити једну врсту Пандорине кутије у којој ће се јавити велики број земаља са оправданим захтевима да се у УН усвоји комеморација и констатује да је над тим народима почињен злочин геноцида.

"И ако ова резолуција прође, као што по свој прилици хоће, то ће заиста да постави преседан. Али, ако ова резолуција буде прошла, она неће проћи на онај начин на који су предлагачи мислили, а то је консензусом са 192 према нула и без подизања гласа. Ова резолуција ће се суочити са озбиљним отпором кључног дела међународне заједнице који не жели да ради по диктатима оних који су спремни да чак и најтеже ратне злочине инструментализују у политичке сврхе и који саму организацију УН на неки начин омаловажавају и деградирају овом врстом злоупотребе", поручио је Ђурић.

Додао да је много важније што неке европске земље неће гласати за ту резолуцију.

"Биће и земаља Европске уније, и то не само једна, која неће подржати ту резолуцију. Дакле, биће више земаља које су чланице и Европске уније и НАТО-пакта које неће подржати ту резолуцију", нагласио је Ђурић.

Ђурић сматра да оне који су поднели ту резолуцију треба да буде срамота, јер су, како је рекао, инструментализовали страдање хиљада људи да би остварили политички профит код дела званичника у једном од ентитета унутар БиХ или у појединим политичким круговима земаља које су коспонзори ове резолуције.

Ђурић је запитао да ли је та резолуција већ сада допринела помирењу у региону или стварању нових подела?

"Да ли је отворила старе ране или је помогла да се нешто зацели? Само се запитајмо над овим питањима. Да ли је фер да више од 100, неке кажу и 120.000 жртава рата у БиХ не буде на подједнак начин обележено? Да ли је фер праведно исправно према бошњачким, српским, хрватским жртвама да оне не буду на једнак начин третиране од стране једне овакве резолуције?", запитао је Ђурић.

Ђурић је истакао да се у тренутку, када регион има сваки разлог да продубљује међусобну сарадњу, да јача саобраћајне, културне, економске везе, на неодговоран, некоординисан и једностран начин осврће само на један трагичан и  ужасан догађај из прошлости, потпуно игноришући све остале, иако, како је рекао, знамо да се на тај начин отварају болне ране за многе у нашем региону.

Ђурић истиче да ни унутар Босне и Херцеговине не постоји консензус око тог питања.

"Знамо да по Дејтонском споразуму БиХ има принципе одлучивања о питањима спољне политике, где сва три члана Председништва дају своју сагласност. Овде је то изостало. Јасно је да није узета у обзир воља једног ентитета, нити воља најмање једног члана Председништва БиХ. Дакле, резолуција која тврди да је за помирење, а нарушава мировни споразум који је држи мир у БиХ већ 30 година", констатовао је Ђурић.

Нагласио је да није били ни регионалних консултација и да Србија није консултована о тој резолуцији пре него што је она поднета.

Ђурић наглашава да резолуција неће бити усвојена без борбе и да је Србија снажно подигла свој глас против ње.

"Нећемо да дозволимо да српски народ и да Србија носи стигма и жиг геноцидног. То је апсолутно неприхватљиво. Ово је страдални народ, понављам, који изгубио трећину становништва борећи се за савезничку ствар у Првом светском рату, преко милиону у Другом светском рату, као стожер борбе против нацизма и фашизма у овом делу света", нагласио је Ђурић.

 

Односи са суседима Србији витално важни, желимо мирно окружење

Ђурић је изјавио да Србија води политику сарадње, пријатељства, јачања веза са својим комшијама из региона и да су јој односи са суседима витално важни, јер жели да направи мирно окружење за себе.

"Ми, без обзира на историјске разлике из претходних неколико деценија, делимо векове заједничке културе, заједничког порекла са многима, са некима и заједничке вере, свакако заједничког језика са огромном већином у, ако ништа друго, бившој Југославији, а сличности и са некима у региону. Нама су суседи витално важни. И наш интерес је да направимо мирно окружење за Србију", рекао је Ђурић у интервјуу за Танјуг.

Додао је да правећи мирно окружење, правимо и безбедно окружење за ову и за будуће генерације.

"И Министарство спољних послова је у послу прављења пријатеља. Ми нисмо у послу само говорења онога што ће бити најпопуларније и што ће можда удовољити неким националним сентиментима, већ онога што је најодговорније за државу Србију", истакао је Ђурић.

На констатацију да Северна Македонија намерава да подржи резолуцију о Сребреници, Ђурић је рекао да са том земљом имамо братске, историјске, добре односе, али да нису срећни што је део тамошњих властии одлучио да подржи ту резолуцију.

"Ми ћемо разговарати са новом владом у Северној Македонији и свакако ћемо бити заинтересовани за то да изнесемо наше аргументе о тој теми, али бићемо заинтересовани и за то да наставимо да јачамо нашу сарадњу", рекао је Ђурић.

Како сматра, Иницијатива Отворени Балкан, коју је покренуо председник Александар Вучић, почела је да мења парадигму односа у региону.

"Почела је да отвара коридоре економске сарадње, почела да ствара нови имиџ читавог региона у делу међународне заједнице, једног региона који је доживљен као место сукоба. Зато ми је жао што морамо да се бавимо  темама попут Сребренице, која нам је наметнута. Ми никада нисмо желели враћање у прошлост", рекао је Ђурић.

Што се тиче Црне Горе, која ће такође подржати резолуцију, с тим што је уложила амандмане којима се искључује колективна кривица, Ђурић је рекао да је питање за доносиоце одлука у Црној Гори какав курс они желе да следе.

"О томе им свакако ми из Србије нећемо делити лекције, ни указивати шта треба да раде. Ми ћемо им изнети нашу аргументацију, а они најбоље знају шта су жеље народа који представљају, шта су хтења народа који представљају. И да ли народи које представљају желе најбоље могуће односе са Србијом, све ближе и братске или желе да стварају нешто другачију климу", рекао је Ђурић.

Ђурић је истакао да је Србије увек отворена за пријатељске, братске и срдачне пријатељске односе са пуно поштовања.

 

Правимо МСП који ће бити стуб државне политике

Ђурић је изјавио да ће у наредном периоду градити снажније и динамичније Министарство спољних послова, које ће, како је рекао, да буде у правом смислу стуб и кичма државне политике.

"Сигуран сам да можемо да променимо парадигму начина на којој је Србија доживљена у међународној заједници. И са тимом ентузијаста овде, мислим да ћемо заиста направити велики посао у времену које долази. Да бисмо могли овако амбициозну спољну политику да спроводимо, мораћемо много више да уложимо у српску дипломатију у наредном периоду", поручио је Ђурић.

Како је објаснио, Србија ће водити национално-одговорну спољну политику пружене руке, вођену визијом председника Александра Вучића и поткрепљену резултатима које Србија постиже у претходним годинама, а према којима смо први у економском и инфраструктурном развоју у нашем региону.

"Водит ћемо политику снажне сарадње са нашим суседима. Нећемо заборавити да су историјске везе које имамо са народима Африке, Азије, Латинске Америке нешто што је упоредна предност Србије и што нас чини интересантним и значајним фактором у европској политици и шире, а наравно и у домену бизниса нас чини неупоредиво атрактивнијим и доприноси нашем просперитету", сматра Ђурић.

Ђурић наглашава да ће се много више улагати у српску дипломатију у наредном периоду да бисмо оснажили нашу дипломатску мрежу, када су у питању кадрови, модерни системи комуникације и везе, аналитички апарат и механизам који треба да буде мозак система који треба да омогући да наше амбасаде функционишу из сата у сат са новим инструкцијама из Београда.

"За тако нешто имамо подршку председника Републике, имат ћемо подршку и министра финансија и радујем се због тога што служимо времену у коме верујем да ћемо моћи да направимо озбиљнији искорак", поручио је Ђурић.

Како је рекао, по ступању на дужност затекао је зграду пуну људи који су спремни да на себе приме терет одговорности и борбе.

"Затекао сам једну агенду која је значила у првих 15 дана организацију посете председника Народне Републике Кине, посету прве даме Украјине, што је фантастична стратешка ствар коју је, да будем искрен, Тамара Вучић веома помогла да се реализује. Затим, посету министарке спољних послова краљевине Есватини, која је прво вече, када сам ступио на дужност, била у ствари до пола у посети код министра (Ивице) Дачића, пола у посети код мене", наводи Ђурић.

Такође, како је навео, затекла га је и ситуација везана за резолуцију о Сребреници, пријема тзв. Косова у Савет Европе, као и посета комесара за суседску политику и проширење Оливера Вархељија.

"Ја не могу да набројим шта се све издешавало у првих 10 дана, али оно што могу да кажем је да сам сигуран да држимо ствари чврсто у рукама", нагласио је Ђурић.

 

Настојаћемо да сви сазнају за забрану уласка патријарху на КиМ

Ђурић je изјавио да ће се његово министарство потрудити да цео свет сазна за забрану уласка патријарху Порфирију од стране Приштине, што је, како је рекао,  најснажнија могућа потврда тога колико је етнонационалистички режим у Приштини спреман да оде далеко у гажењу базичних, људских, верских и колективних права српског народа. 

"Јасно је да је то огледало политике владе Аљбина Куртија и ми желимо да до свих чланица УН, али и Савета Европе (СЕ), дође јасна слика о томе да режим који се кандидује за чланство у СЕ гази најелементарнија људска права једног верског поглавара. Настојаћемо да оно мало што имају од имиџа у међународној заједници  раскринкамо", поручио је Ђурић.

Како је рекао, за то ће се чути и у Конгресу САД и у Белој кући, и на свим меридијанима.

"Због тога што је режим Аљбина Куртија једноставно деструктиван за стабилност у региону. Посебно позивам оне политичке кругове који су последњих месеци почели да дају предност консолидацији косовске државности у односу на поштовање људских права на Косову и Метохији да преиспитају своју политику. Немојте да доприносите стварању гета за Србе у Европи у 21. веку, јер Косово и Метохији, нажалост, почињу да подсећају на гето за Србе ", поручио је Ђурић.

Ђурић је подсетио да је забрањен динар, забрањен проток српске робе, да 11 месеци обичан кекс произведен у Србији не може да уђе на Косово и Метохији. 

"Не могу да улазе школски уџбеници за српске школе. Не може да се плаћа болница, Дом здравља, вртић. Па шта је то него гетоизација целог једног народа? И сада, поврх свега тога, забрањујете верском поглавару Српске православне цркве да уђе на територију где му је седиште 805 година. Са којим правом?", запитао је Ђурић. 

Ђурић је додао да онда обичан Србин на Косову и Метохији нема чему да се нада, ако су тако згажена права патријарха Српске православне цркве, упркос гаранција садржаним у Уставу тзв. Косова.

Ђурић је истакао да му је жеља да његово Министарство пружи пуну подршку Канцеларији за Косово и Метохију и њеном директору Петру Петковићу.

"Ми ћемо  један додатан тим определити да пружа подршку само нашем преговарачком тиму. То ће уједно да нам омогући да и наша дипломатско-конзуларна представништва буду потпуно информисана и укључена у тај процес. Жеља нам је да и свака наша амбасада и сваки наш конзулат буде мини-канцеларија за Косово и Метохију у смислу степена информисаности и спремности да се српска позиција подели", рекао је Ђурић.

 

Посета прве даме Украјине доказ наше независне спољне политике

Ђурић је изјавио данас да је сусрет са представницима Украјине у Београду снажна потврда тога да Србија води самосталну и независну спољну политику, у интересу наше земље, а не под притиском било које од великих сила, без обзира да ли је она са запада или са истока.

Ђурић је то рекао у интервјуу за Тан‌југ, на питање да прокоментарише посету прве даме Украјине Олене Зеленски и министра спољних послова Украјине Дмитри Кулебе Београду и истакао да верује да ће наши партнери, на свим странама, показати поштовање за такву врсту политике Србије.

"Баш као што показују поштовање за чињеницу да је Србија једина земља у Европи која, упркос свим притисцима, није увела санкције Русији или прекинула сарадњу у појединим областима", рекао је Ђурић.

Делу јавности која је критиковала ту посету, шеф српске дипломатије поставио је питање: "А шта је то Украјина икада урадила против наше земље?"

"Украјина доследно подржава суверенитет и територијални интегритет Србије на Косову и Метохији. Подржава нас је континуирано у различитим међународним организацијама. Треба ли сами себи да правимо замку и да државу од 40 милиона становника која заузима централно место у Источној Европи окрећемо против себе тиме што, ако ништа друго, не бисмо поштовали чињеницу да они подржавају наш територијални интегритет", констатовао је Ђурић. 

Ђурић је додао да би, ако би Украјина сутра гласала против нас у међународним организацијама, исти ти који критикују посету поставили питање зашто нисте разговарали са Украјином. 

На питање о изјави европског комесара за суседство и проширење Оливера Верхељија да би Србија у наредних пет година могла да буде чланица ЕУ, Ђурић је оценио да Србија неће пасивно да чека, да ће се борити за чланство у ЕУ и за место за столом које нам припада.

Ђурић је истакао да је веома важно што је Вархељи рекао да ће наредна Европска комисија бити "комисија проширења". 

"Тиме је на неки начин и обавезао своје наследнике да наставе да раде на проширењу Европске уније. Што се Србије тиче, за нас је веома важно да имамо слободан приступ европском тржишту", поручио је шеф српске дипломатије. 

Ђурић је подсетио да више од 70 одсто наше економске размене и извоза иде према Европи. 

"Желимо да стварамо зоне слободног кретања. Ми смо сви ужасно иритирани овде у региону што на сваких 150 км имамо те граничне прелазе и сличне ствари. Желимо да се либерализује проток роба, људи, капитала и услуга, да породице могу несметано да комуницирају, да може несметано и нормално да се путује", истакао је Ђурић.

Што се тиче европских вредности, Ђурић сматра да Србија не мора никоме да се  посебно доказује.

"Ми смо стари европски народ, али треба да објаснимо, да уложимо посебан труд, да државама чланицама објаснимо колико Србија чини, када је реч о заједничким напорима у области спољне и безбедностне политике, и да придобијемо за себе и оне унутар ЕУ који су скептици, када је Србија у питању. Мораћемо много више да разговарамо са њима, да се трудимо, да идемо код њих, да им објашњавамо нашу позицију и да градимо непосредне личне контакте", нагласио је Ђурић.

 

 

 

Извор: Танјуг