И министар Јеремић је говорио да се ништа битно неће догодити после ГС УН и да ће уследити само десети септембар?
То је једина ствар у којој је министар Јеремић у праву. На веома покварен начин односио се према грађанима Србије у последње две године. Све време се представљао као човек патриотског дискурса, који би требало да штити тај десни, национални блок Демократске странке и режима, говорећи „Косово је Србија“. Онда смо, под његовом командом, ми инсистирали на доношењу одлуке, односно саветодавног мишљења Међународног суда правде (МСП), које је катастрофално по Србију. Две године нам је говорио да је то најважнија ствар, али истог дана, после одлуке МСП-а, рекао нам је да то није много важно и да он сада иде да победи у УН. Три дана после тога рекао је да ће бити тешко у УН, а ми смо питали зашто се нису одмах усаглашавали са земљама ЕУ, јер бисмо имали много бољу резолуцију него што ћемо је имати данас. Данас, дан пред Генералну скупштину УН, многи тврде да ће то више бити албанска него српска резолуција и да ће Срби гласати за албанску резолуцију. То је одраз неодговорне, неозбиљне политике власти. У резолуцији не пише оно што је усвојила Скупштина Србије.

Најављивали сте да ћете тражити смену министра Јеремића, али та смена неће решити проблем Косова који траје јако дуго?
Неће га решити, нити је реално да ће до смене доћи, штитиће га владајућа партија. То је наш начин да покажемо да заиста не можете на тај начин да ниподаштавате и потцењујете грађане Србије, да не можете да лажете две године, да говорите једну причу, а да се после тога правите да се ништа није догодило и да настављате другу причу. Просто, њихово понашање је цинизам према грађанима Србије и то је наша порука коју хоћемо да упутимо тим актом, а не сменом. Док имају већину, штитиће Јеремића, као и сваког другог министра.

Зашто тражите само смену министра Јеремића?
Немамо већину за председника државе. Немамо уставне могућности да на било који начин нашкодимо председнику у политичком смислу, али желимо да пошаљемо поруку да се са таквом политиком не слажемо. Требало би сменити целу владу због несташице млека, уља, због тога што се дуг у проблематичним кредитима грађана од марта месеца повећао за још пет милијарди. Требало би их све сменити, а они би, да имају образа, сами рекли: "идемо на изборе због катастрофалног стања у земљи." Што се тиче УН и МСП-а, за то су одговорни, пре свега, господин Јеремић и председник Тадић.

Шта урадити у случају да ЕУ каже: "бићете примљени у чланство, одустаните од захтева за решавање статуса Косова"?
Не очекујем да ће ЕУ то урадити. У разговорима са свим представницима Уније, никада тако нешто нисмо чули. Слушали смо различите приче, али никада ни од кога нисам чуо да каже: "признајте Косово или одустаните од тога". Има ли неких назнака да би тако нешто могло да се догоди?
Не на такав начин. Има оно друго што је власт већ прихватила. Нема тако експлицитних захтева. У најновијем интервјуу француски амбасадор Терал каже: „Не тражимо да Србија призна независност Косова, али постојаће захтеви друге врсте који такође нису лаки за Србију.“

Имате ли ви план за решење косовског питања, пошто критикујете власт за овакву политику према Косову?
Не. Критикујемо их због лажи, неистина, лицемерног и циничног односа према грађанима. Нису људи у Србији глупи, знају какве проблеме имају. Знају да је у Лешку, Лепосавићу, Звечану, Зубином Потоку, северној Косовској Митровици већинско српско становништво. Знају Срби да у Глоговцу, Србици или Клини неће Срби имати већину и доностити овакве или онакве одлуке, али и знају колико је тешко све уредити са међународном заједницом око Косова. Ми смо две године слушали како нам нико ништа не може, све је у реду, Косово је наше. Хвалили се Јеремић и Тадић како су постигли огромне успехе на међународној сцени, а сада је одједном дошло дотле да ми у ствари немамо ништа и да нисмо у стању ни на који начин да сачувамо део нашег интегритета. Ми ћемо народу говорити и оно што је тешко и оно што је лепо. Више и чешће ћемо говорити оно што је тешко, зато што мислимо да је то поштенији однос према грађанима. Настојаћемо да, у складу са државном политиком, добијемо најбоље за нашу земљу, а изгубимо најмање што морамо.

Да сте ви у оваквој ситуацији власт и да сте направили грешке, како кажете, као што су они направили, шта бисте урадили с Косовом? Какв би био ваш план?
Нема ту лаког плана. То је проблем који траје стотину година. Нема магичног решења, јер да га има, свако би га нашао. Мислим да ипак треба да имамо озбиљнији однос према грађанима Србије, да се озбиљније и оштрије боримо за наше јасне интересе на Косову и Метохији.

А како?
Не бих откривао све оно што мислим да бисмо имали храбрости да урадимо и чиме би Срби и грађани Србије били веома задовољни.

Зашто? Нећете да помогнете власти или је нешто друго у питању?
Прво, не желимо да помажемо власти, а са друге стране многи људи који не желе добро Србији оптужили би нас да смо сувише рационални. Довољно је читати текстове господина Добрице Ћосића и многих других, па видети шта би могло да буде решење за Србију.

Кажете да је требало раније договарати резолуцију са ЕУ, Русијом, Кином и САД, али пошто је сад готово, како даље?
Уопште не знам како даље, јер чекам резултат резолуције. После губитка правне легитимације у МСП-у, за коју смо сами одговорни, плашим се да ћемо овим у УН изгубити и политичку легитимацију, тако да би то питање могло бити поново постављено на озбиљном нивоу тек у наредних пет или десет година. То је суштински проблем који су нам направили Јеремић и Тадић. Нисам сигуран да је то намерно урађено. Њима се у једном тренутку учинило да је то супер прича, како би подигли рејтинг. Јеремић свакако није говорио истину. Он је, као и ми, два дана раније знао исход у МСП-у, али је ипак дан раније изјавио како побеђујемо у Хагу. Дакле, он је директно обмањивао грађане. Питам се, због чега смо ми као држава потрошили тако огроман новац и шта је то наш резултат. Осим Косова, Србија сада има проблем и у Санџаку. Да ли је проблем у радикализму муфтије Зукорлића, неадекватном понашању власти или је тај проблем инсталиран са стране?
Све можете да ставите само у једну тачку, а то је да је проблем у нашој држави. Да имамо озбиљнију државу, то се никада не би десило из много разлога.

На пример?
Државне службе безбедности, уместо што служе за опањкавање политичких противника, требало је да раде оно што им је посао, па се никада не би појавио тај политички и верски фундаментализам. Са друге стране, ови у Санџаку уопште не поштују државу. Министар полиције нам каже да полиција не може то да решава. А шта ће полиција да решава, када њеним полицајцима неко узима пиштоље из футроле. Шта је онда полицијски посао, ако није то? Посебно зато што то каже заменик председника владе, који преговара, замислите, са Чедомиром Јовановићем да би умирио неку скупину људи која отима пиштоље његовим жандарима.

А да ли је муфтија Зукорлић мало претерао?
Него шта је него претерао, то није спорно, али нећу да говорим о њему, говорим о држави. Шта држава ради са чињеницом да има стрељану у којој се потроши више муниције него у свим осталим стрељанама у Србији заједно, према званичним подацима. Стрељана се налази у Новом Пазару и у њој вежбају људи муфтије Зукорлића. Е сада, ја питам о чему је ту реч, како то да држава не решава такве ствари? Осим тога, постоји и чињеница да сви пријављени меци нису потрошени, већ да су једним делом и сачувани. Е то је озбиљан проблем, па се питам – шта раде органи безбедности? Они су морали превентивно да раде и да такве ствари спречавају.

Има ли то везе са изборима за националне савете?
Има. Спровођење избора за националне савете била је катастрофална грешка државе. Сада смо направили неку врсту конфедерализације Србије по принципу националне припадности. Имамо националне лидере у Србији, мађарског лидера, словачког, румунског, влашког... То више није такмичење идеја и ту нема грађанских партија. Натерали смо више од пола милиона грађана Србије да гласају за своје националне странке, уместо за политичке странке.

Али то је гласање за културне заједнице националних мањина?
Ако је тако, зашто онда нису гласали за удружења културе и за групе грађана, него су гласали за политичке странке?

Шта онда урадити у Санџаку?
Поштовати Устав и закон.

Шта то муфтија Зукорлић ради и за кога?
За себе. Ствара од себе великог политичког лидера, чак и мученика. Највећег од Сарајева до Босфрора и Анадолије, и његов циљ је јасан. Ја само не разумем нашу државу.

Шта треба да уради држава?
Да поштује Устав и закон.

Настале тржишне несташице, каже Влада Србије, решене су. Најављују се нова поскупљења?
То је још једна превара. Кад треба нешто да поскупи, онда неко каже: "Хоћемо цену од 140 до 145 динара" а влада одговара: "Е, не дамо вам то, али ће зато цена са 90 или 105 динара отићи на 120 динара". И то за робу, која иде из робних резерви.

Од обећане помоћи свим пензионерима од по пет хиљада, изгледа неће бити ништа. Из владе кажу да ће је добити само они са најнижим примањима, а ту помоћ добили су службеници чије су плате до 50.000 динара?
Сити смо играрија, посебно тих прича по којима ће пензионерима пред изборе дати по десет хиљада, покушавајући да их подмите, али то је увреда за људе. Данас је плата у Србији најнижа у региону, нижа него у Албанији за пет евра. Све земље бивше Југославије имају већа примања. Сви имају веће пензије, а код нас никога не интересује да сноси било какву одговонрост. То говори о природи власти.

Ускоро ће бити годишњица формирања посланичког клуба СНС-а у парламенту, односно стварања ваше странке. Хоћете ли и како ћете обележити тај дан?
Хоћемо, 23. октобра у „Сава центру“. Биће то гала манифестација, представљање програма и планова за будућност и онога шта ћемо учинити у Србији. За две године постали смо најјача странка, поред ДС-а, и то нико, сем нас, није очекивао. Многи нам нису веровали када је странка формирана. Ипак се догодило.

Како се догодило да постанете најјача странка, а да већих избора није било? Како тумачите то своје јачање?
Незадовољством људи, пре свега, радом актуелног режима и чињеницом да смо се окретали темама из будућности, а не темама из прошлости и чињеницом да смо понудили некакву алтернативу, а људима рекли да желимо промене.

Стално призивате ванредне изборе. Верујете ли да ће их ускоро бити?
Биће их следеће године у мају или септембру, мислим да ће их бити пре у мају него у септембру. Чим буду продали „Телеком“, добили новац и могли да га потроше у два месеца, тад ће бити избора. Па видите да су убрзали све.

Има ли истине у томе што каже Веља Илић да вам је у разговору са људима из ЕУ речено да ће избора бити и пре него што их очекујете?
Има тих инфромација из различитих незваничних извора. Постоји прича да би избори могли да нас изненаде, иако званично сви очекују изборе тек 2012. године. Нисам сигуран да ће они „гурати“ изборе, јер прво хоће да ова власт учини што је могуће више прљавих ствари везаних за Косово. Мислим да то више нико не може да контролише, чак и сам режим зна да мора да се иде на изборе раније и зато су сви ушли у кампању. И Чедомир Јовановић први пут говори о изборима.

Једном сте рекли да између СНС-а и ДС-а постоји тектонски сукоб, али да би до коалицоне власти могло доћи уколико то изборни резултат намести. Каква би то власт могла бити?
То је скоро па немогуће. Уколико се догоди да нико други не пређе цензус, условно речено, тако нешто би било могуће једино на кратко време као техничка коалиција. Просто – то није реално. Ми смо две највеће партије у најжешћем политичком сукобу.

Дугујете ли ви њима некакву захвалност због тога што вас нису дирали и нису оспоравали ваше мандате у парламенту?
Не дугујемо им ништа зато што су они по том питању поштовали Устав Србије, а јасно је да међу њима постоје људи који би се радо одрекли Устава, то најбоље видите по одборничким мандатима које уопште не враћају у складу са одлуком Уставног суда. То би онда значило прекомпозицију политичке сцене на локалу, тако да је очигледно да нису имали избора, не због нас, већ пре свега због међународне заједнице и због свог угледа у свету, а не због тога што би чинили нешто нама.

Осим коалиције са Новом Србијом, као и могућности стварања коалиције са мањинским странкама, на кога још можете да рачунате у том смислу?
Мислим да ће на изборима бити велики воз за промене на једној страни и режимске странке, на другој. Биће две велике листе око којих ће се водити битка, ово све друго ће бити мало, тако да ће листа која од те две буде јача формирати власт.

Без обзира на то што социјалисти најављују да је ДС њхов стратешки партнер на дуже стазе, да ли бисте, ако тако намести изборни резултат, ушли у неки аранжман са њима?
Не могу да кажем шта ће рећи наша странка, а мој глас ће бити против тога, зато што мислим да је СПС велико зло, да не кажем и веће, од Демократске странке. То посебно мислим о њима од 2008. године и њиховог уласка у владу. Моја странка ће можда донети и другачију одлуку, да уђе у коалицију и са њима, али лично ћу бити против било какве сарадње и коалиције са СПС-ом.

ШТРАЈКОВИ

Радници у грађевинарству штрајкују, синдикати тврде да ће штрајковати због закона о пензијама?
Биће штрајк за штрајком, али не мисилим да то властима много значи, њих то не интересује и не занима их како људи заиста живе. Довољно је да погледају колика су дуговања грађана Србије према банкама, а о привреди да и не говорим. Само дугови привреде по основу проблематичних кредита износе десет милијарди евра, а ми ћемо 51 посто „Телекома“ продати за милијарду или мање од милијарде евра. Зар вам то не говори каква је ситуација у земљи?

УЈЕДИЊЕЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ

Утихнуо је разговор о уједињењу опозиције, посебно у вашем односу са ДСС-ом. Шта се, заправо, догодило?
Не знам шта се догодило. Не желим да се бавим њима, видим да се они баве нама, а да ли је ту проблем у диспропорцији и снази странака или нешто друго, не знам. Не желим ништа лоше о њима да кажем, нека они говоре о нама. Ми немамо ништа против сарадње са њима, али ако ме питате да ли има сарадње –, нема је. Они нас углавном нападају где год стигну, при томе више нападају нас него Демократску странку. Као што знате, увек сам добро обавештен, па могу да вам кажем да чујем како се њихови функционери сваког дана нуде демократама за различите коалиције. Ми ћемо и са њима направити технички договор о сарадњи, да се не нападамо.

О МИТИНГУ УСКОРО

Веља Илић стално најављује велики митинг ваше две странке после Генералне скупштине УН. Хоће ли га бити и када?
Одржаћемо га, само да се ових дана договоримо када и где. Разговараћемо и о томе да ли ћемо кренути у кампању или желимо једним великим митингом да постигнемо одређене политичке резултате. О томе морамо да разговарамо са нашим партнерима и Вељом Илићем, Александром Вулином и многим другима. Биће их још, нећу да откривам, јер ће бити неких изненађења. Сазнаћете за једно две-три недеље.